Zahvaljujem, gospodinu Đidiću. Kada je reč o ustavu - on će biti napisan, a kada je reč o obećanjima - ova koalicija je obećala nešto manje nego prethodna da će napisati novi ustav. Kako je bilo sa prethodnom koalicijom, tako i sa ovom.
Narodni poslanik Milka Silajev, a da se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodo iz Ministarstva, gospodine ministre, poštovana gospodo poslanici, ova institucija narodnog advokata ili zaštitnika građana ili ombdusmana je stara koliko je staro i ljudsko društvo. Mi to sada kao da previđamo.
Vi znate da je naše patrijarhalno društvo imalo u toku svog razvoja ugledne ljude koji su u svojim sredinama nastojali da budu sprovedena prava, odnosno običaji, odnosno da bude ono što je dobro u društvu favorizovano. Svako društvo, pa i naše, prolazi kroz evoluciju. Mi smo imali jedan vakuum u razvoju tog društva, jer nam je patrijarhalno društvo i naše društvo takvo kakvo jeste na neki način nestalo. A društva kao što su severne zemlje, naročito Švedska, kod njih je to apsolutno bilo neophodno potrebno, zbog braka, zbog toga kako su živeli, da ovaj narodni advokat, odnosno zaštitnik moralnih prava naroda na neki način pređe u instituciju još 1800. godine. Mi na neki način tek sada dolazimo do zaključka da nam je to potrebno.
Govorila bih o tome da vama, kao i meni, ova plima usvajanja zakona deluje kao elemenat otuđenja države od građana i upravo iz toga proizilazi neophodnost za ustanovljenje institucije zaštitnika građana.
Sada je u Evropi u toku deregulacija. Znači, bilo bi logično da zaštitnik građana nije potreban. Pošto sve postaje jednostavnije i za građane razumljivo, moje čvrsto uverenje jeste da svi parlamenti, svih zemalja našeg kontinenta donose zakone iz ubeđenja, da tako služe celom društvu.
Građanin još nikada nije sagledao u celini pravni poredak, ni pre 200 godina, pa ni danas. Jednom stručnjaku u društvu zasnovanom na podeli rada, ni medicinar, ni doktor, ni tehničar ne sagledava celokupno polje svoje struke jer je to nemoguće. Da i pravnik ne može da vlada svim segmentima prava je samo po sebi razumljivo. Znači, problem nije u postojanju broja propisa, već problem postoji zbog malih mogućnosti da građanin stekne uvid u svoja prava.
Za svakog građanina je samo mali broj zakona i propisa od značaja. Nije sve značajno za svakog čoveka. U naše vreme skoro neograničenih tehničkih mogućnosti i komunikacija bila bi obaveza zakonodavca, koji reprezentuje narod, da upravo u tom narodu od koga su, dame i gospodo, zakonodavci dobili legitimitet, omogući besplatan, jednostavan i brzi pristup pravnom poretku.
U Sloveniji i u zemljama našeg okruženja putem interneta se stavlja u celosti uvid u zakonodavstvo svake zemlje. Ja se sa određenom grupom ljudi intenzivno zalažem za slično rešavanje ovog problema, međutim mi tu mnogo kasnimo, pa smo se tu dogovarali da neku aktivnost posebno sprovedemo, a to je takozvana i-vlada, e-vlada itd.
Sada da ukažem na pravnu osnovu postojanja narodnog advokata. Na početku jedno malo razmišljanje o kvantitetu. Na ekstremima će građani pretrpeti neuspeh, bilo da postoji npr. jedan ombudsman ili za više miliona građana, bilo da svako selo ima svog ombdusmana. I jedno i drugo je pogrešno. Iz toga sledi da nadležnost treba da bude tek tolika da omogući građaninu, ukoliko mu je do toga stalo, svakom građaninu, potpuno u smislu da apelujem na cara, kako se to kaže, da bar jedan problem dobije tretman i termin za lični prijem kod narodnog advokata ili zaštitnika građana i isti dobije. Ako je organ odbio građanina, onda ne sme ombudsman da ga odbije.
Sada razmišljanje o kvalitetu ombdusmana. Ukoliko ombudsman treba da uliva poverenje, onda je nesumnjivo potrebno da je sposoban da shvati intelektualno i stručno zahtev građanina i da sagleda problem. Dužan je da građaninu pruži najvišu stručnu i kompetentnu pomoć i da sa građaninom opšti na ravnopravnoj osnovi, skromno i sa strpljenjem, što će reći da on mora da bude osoba koja poseduje lične kvalitete, kakvi se nažalost retko nalaze u našem društvu.
Ombudsman treba da raspolaže visokim stručnim znanjem i mora biti spreman da jedan predmet, kakve god da je prirode, konačno i kompletno oceni, da objasni svoj sud i da stoji iza toga. Funkcija ombdusmana se, prema mojim saznanjima, u većini zemalja dobro nagrađuje i građani imaju razumevanja da se ta funkcija stavi na raspolaganje političarima kako bi im se obezbedila neka funkcija, bolje rečeno da se ne zloupotrebljava.
Ukoliko ombudsman dolazi iz jednog političkog tabora onda će druga politička opcija biti sumnjičava prema njemu ili neće u najmanju ruku za duže vreme imati poverenja u njega. Što je manja sredina, to je značajnije da je ombudsman, posmatrano iznutra i spolja, zaista jedna nezavisna veličina, koja se ne može obeležiti kao pripadnik jednog ili drugog tabora i time diskreditovati. Ombudsman, po pravilu, ne treba da bude bivši političar, osim ukoliko bi bio slučaj da je u očima njegovih sugrađana nesporna njegova nezavisnost da raspolaže neophodnom stručnom kompetentnošću.
Znamo da u Evropi ima više institucija ombdusmana na regionalnom i opštinskom nivou. Ovaj razvoj jeste izuzetno dragocen, jer usluge ombdusmana sugrađanima su izraz uverenja u potrebu ostvarivanja ljudskih prava i predstavljaju u svakom slučaju veliki korak na putu očuvanja pravne države i mira u najboljem smislu reči. Iskustvo pokazuje da organi uprave pokazuju različiti stepen predusretljivosti da građaninu daju obaveštenja, po pravilu samo usmenim putem, jer ako bi građanin zatražio nešto pismeno, administracija se, po pravilu, povlači.
Ombudsman mora u svako doba da bude spreman da svoju usmenu informaciju i obaveštenje izda u pisanom obliku, uz prilaganje kopija svih citiranih zakonskih normi, korišćenja literature i citirane sudske prakse i da svoje mišljenje u vezi sa predlogom dokumentuje u pisanoj formi. Nemoć ombdusmana je poslovična, priča se odnosi na tzv. "soft lo" i najčešće se vezuje za nekog ombdusmana. Najčešće poznata mogućnost ombdusmana je davanje preporuke organima uprave čije je pogrešno postupanje utvrdio. Nije iznad sudskih organa.
Uz ovlašćenje za proveru zakonskih nepravilnosti ombudsmanu bi trebalo, kao minimum pomoćne mere, priznati pravo na formalno davanje preporuke, pri čemu organ upravo treba da bude u obavezi da u slučaju da ne pruži odgovor na preporuku u pisanom obliku navede razloge za to.
U vreme konstituisanja većina institucija ombdusmana u Evropi postojala je kod jednog dela stanovništva potpuno neprijateljska slika nasuprot uprave. Više instance uprave i njena rukovodstva po pravilu se popunjavaju pravnicima koji su tako postali pojam slike neprijatelja. Uprava sa svojim vrhunskim kadrovima je personifikacija zbira merodavnog znanja, te ne bi bilo celishodno suprotstaviti joj neiskusnog i možda neukog partnera. Vrlo je važna njegova kompetencija.
On treba da mu u osnovnom znanju i na polju posebnog znanja bude ravan i na kraju će biti ocenjen samo prema tome kakva je ličnost. Za sve na isti način važe reči ministra iz drugog čina Betovenove "Fidelije" - "brat traži svoju braću, a ukoliko može da pomogne rado pomaže". Ako želi, može i čini to, onda je zaista ombudsman.
G17 plus će podržati ovaj zakon, a nadam se i ostale poslaničke grupe. Ovo nije zakon koji će praviti neke probleme. Ovo je nastavak jednog običajnog dugogodišnjeg prava ovog naroda, koji je uvek imao potrebu za pravdom i vladavinom moralnih pravila, a mi ćemo pravila uspostavljati kroz uvođenje što većeg broja zakona, jer je ovo naše područje dugo bilo područje bez zakona.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, potom narodni poslanik Blagica Kostić, pa narodni poslanik Sreto Perić.

"Selo gori a baba se češlja", čini mi se najprikladnija izreka za ovaj Vladin predlog. U Srbiji, u kojoj ništa ne funkcioniše, u kojoj su svakodnevni problemi na Kosovu i Metohiji sve veći i sve izražajniji, u kojoj se preti penzionerima smanjenjem i ukidanjem penzija, u kojoj Vladu Srbije svakodnevno potresaju afere koje se zataškavaju, kriminalne afere, u Srbiji u kojoj se i dalje nastavlja privatizacija preduzeća na kriminalan način, Vlada nema ništa da radi osim da nam predlaže zakon o zaštitniku građana. Ako je i od Vlade Vojislava Koštunice, mnogo je.
Zato bih volela, ministre Lončar, da vidim da li imate hrabrosti i da li verujete, pa da sa ovog mesta kažete građanima Srbije - dragi građani, sada ćete dobiti zaštitnika građana i u ime Vlade Srbije garantujem vam da će taj zaštitnik tako da vas štiti da niko više neće dobiti otkaz, da ničije preduzeće neće biti na kriminalan način privatizovano, da nikome više neće biti smanjena penzija itd. Ne verujem da to možete da kažete. Ako možete, bilo bi lepo da to građani čuju.
Dakle, osnovna primedba poslaničke grupe SRS jeste da je Predlog zakona o zaštitniku građana neustavan. Nama je neprihvatljivo da ministar, koji je profesor na pravnom fakultetu, ovde izađe i kaže da je ovaj predlog zakona u skladu sa nekim Vladinim nacrtom ustava, koji jeste dat u proceduru, ali koji je i dalje u toj fazi nacrta. To je neprihvatljivo. Ne znam šta vam bi da vam se omakne takva rečenica, ministre Lončar. Ne priliči vam.
Čuli ste konkretne primedbe poslanika SRS na ovaj zakon. I ja ću na svega nekoliko članova da skrenem pažnju, s obzirom da smo mi podneli odgovarajuće amandmane i da ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima. Upravo ti amandmani i ovo što ću sada reći govori o tome da čak i kad ne bi bilo ove nepremostive prepreke, a to je ustavni osnov za donošenje zakona, kad ne bi bilo svih ovih problema koji su u Srbiji mnogo preči za rešavanje nego što je ovo, onda ovaj tekst opet ima popriličan broj primedbi koje bi trebalo da Vlada, odnosno ministar u ime Vlade usvoji, pa da bar bude koliko-toliko ovaj tekst prilagođen.
Evo, već u članu 3. stav 2. kažete da zaštitnik građana odlukom može obrazovati kancelarije i van svog sedišta. Pa, dokle više? Ova Tadićeva Narodna kancelarija u svakoj opštini gde su demokrate na vlasti otvara kancelarije na tom nivou. Imamo službe pravne pomoći pri lokalnim samoupravama, sa već tradicionalnim iskustvom i komunikacijom sa građanima. Pretpostavljam da se vi kao ministar slažete da u malo kojoj opštini ima problema sa tom službom pravne pomoći. One uglavnom funkcionišu u komunikaciji sa građanima.
Dalje, ono protiv čega smo takođe bili, još jedan paralelan organ - zaštitnik na nivou jedinice lokalne samouprave. Sad još evo mogućnosti i da ovaj veliki republički zaštitnik otvara svoje kancelarije po lokalnim samoupravama. Sve se ovo svodi na dodatne troškove građana Srbije i na priliku da vladajuća koalicija otvara tako neke interesantne, a dobro plaćene poslove, gde mogu da se smeste razni koji bi se, eventualno, pobunili protiv nekog predloga, pa doveli ovako stabilnu Vladinu većinu u pitanje.
Član 4, em što je u suprotnosti sa Ustavom, kao i ceo zakon, potpuno je suprotan Poslovniku koji je u ovoj skupštini usvojen, o kojem nemam ništa lepo da kažem, ali svejedno, kakav god je, dok je na snazi trebalo bi da se poštuje.
Član 5. vam govori ko može biti izabran za zaštitnika građana. Interesantne su tač. 3) i 4) stava 1, da taj neko mora da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete, da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana. Zavisi ko će da procenjuje ove osobine koje ste ovde predvideli. Ovo liči na moralno-političku podobnost iz nekih vremena.
Treba da je diplomirani pravnik, da ima najmanje 10 godina iskustva, ove visoke moralne i stručne kvalitete i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana. Zamislite da nekoj poslaničkoj grupi ovde na pamet padne da predloži i da kaže da Biljana Kovačević-Vučo ispunjava, a sa aspekta neke poslaničke grupe možda ispunjava ove formalne uslove. Dakle, ovakva nepreciznost, ovakva mogućnost zloupotrebe, ismejavanje ovog zakona itd. za nas iz SRS je neprihvatljivo. To je još jedan od razloga zašto nećemo glasati za ovaj zakon.
U članu 8. kažete: "Smatra se da je Zaštitnik građana, odnosno zamenik stupio na dužnost itd ..." Kako može po zakonu da se smatra? Ili jeste stupio ili nije stupio na dužnost. Osim toga, ovo je regulisano propisima koji se odnose na radne odnose i nepotrebno je da se na ovaj način to predviđa.
Preskočila sam član 7. koji govori o zakletvi, a govorile su moje kolege o tome. Drugo je što je sporan tekst zakletve, a prvo je što je nemoguće da neko polaže zakletvu ako ta kategorija, ta institucija nije Ustavom predviđena.
Imamo primedbe i na čl. 12, 17, 18, ali moram da u načelnoj raspravi skratim moju diskusiju zbog ostalih kolega koji će da govore. I nadležnosti ovog zaštitnika građana, predviđene u članu 17, nisu dobro formulisane. Mi smo vam tu predložili jedan amandman. Neću ovo mnogo da komentarišem, možda ćete da prihvatite taj amandman, pa da bar te nadležnosti budu na drugačiji i valjan način formulisane.
U članu 19. kažete da je zaštitnik građana ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Ovo je nepotrebno da se specificira kao posebno za zaštitnika građana. Svaki građanin, i onaj ko ga štiti - zaštitnik, može da podnese ovu inicijativu.
Ono što je predviđeno članom 23, što je već ovde govoreno, jeste zaista sporno, da ne kažem samo interesantno. Šta će se desiti ako predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Skupštine, Ustavnog suda itd. ne primi zaštitnika građana u roku od 15 dana, kako predviđa ovaj zakon? Da li će zaštitnik građana da predloži njihovo razrešenje, da li će to ovde da se prihvati? Nikakvih posledica nema. Dakle, ovo je bilo nepotrebno na ovaj način da se predvidi ili, ako je predviđeno, onda je morala da stoji i kaznena odredba - šta ako se ne poštuje ovaj član. Uostalom, šta ako se ne poštuje bilo koji od ovih članova, jer to niste predvideli.
Posebno je interesantan pretposlednji stav u članu 25, koji kaže: "Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva itd." Mislim da je ovo stvarno neprihvatljivo, da se zaštitnik građana usred nekog eventualnog postupka na ovaj način meša, da ne dozvoli da se iscrpe redovna pravna sredstva, pa da se onda on umeša. Mislim da ste previše dali značaja ovom budućem zaštitniku građana, koji nikoga ni od čega neće moći da zaštiti, kako ste vi predvideli ovim zakonom. Ni jednog građanina neće moći da zaštiti, niti bilo koju instituciju od njih samih.
Prelazne i završne odredbe; u članu 39. i 40. ste postavili rokove koji su baš široko ostavljeni i onda se postavlja pitanje koliko će ovaj zaštitnik građana da bude zaštitnik građana da prima samo platu, a da ništa ne radi, jer ste to tako predvideli u članu 39. i 40. Skupština će izabrati tog zaštitnika u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zaštitnik građana će podneti predlog za izbor zamenika u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu, a Skupština će izabrati zamenike u roku od dva meseca od dana podnošenja. Zamislite koliko je to meseci. Ovo je bar 11 meseci.
A, u članu 40, opšti akt o organizaciji i radu stručne službe zaštitnik građana će doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na dužnost.
Prijem zaposlenih u stručnu službu zaštitnik građana izvršiće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog akta o organizaciji i radu.
Dakle, on sam ne može, bez ovog akta i bez zaposlenih, da radi. Šta će da radi dok se ova procedura zaokruži i ovi postupci zatvore zaista ostaje nejasno. A neće raditi ništa ni tada, ni posle toga, jer ovako kako je koncipiran Predlog zakona postojanje ovog zaštitnika građana je samo još jedan dodatni trošak, i bilo bi lepo i dobro ministre da ovaj zakon povučete, da u nekim drugim i boljim vremenima u Srbiji predložite, vi ili neko ko bude posle vas, zakon koji će biti precizniji, jasniji, a prethodno da se donese taj Ustav, pa da ovaj zakon ima i ustavni osnov.

Reč ima narodni poslanik Blagica Kostić, a potom Sreto Perić, pa Goran Rakovac. Istovremeno vas obaveštavam, shodno Poslovniku i rasporedu vašeg vremena, jer ste se svi spremili da se sutra od 10,00 obavi rasprava u pojedinostima, vezano za tačku državne uprave, da će se danas raditi samo do završetka načelne rasprave o ovoj tački dnevnog reda, odnosno ako treba produžiće se do završetka, ali pretpostavljam i sudeći po rasporedu vremena, dakle, danas se radi do završetka načelnog pretresa zaštitnika građana.
Izvolite, gospođo Kostić.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, SPO će podržati uvođenje institucije zaštitnika građana, jer je to jedna od osnovnih tekovina demokratski uređenih država, ali takođe i obaveze koja proističe iz članstva u Savetu Evrope.
Predloženi zakon bi trebalo da bude zamajac i za reformu uprave, efikasniji rad državnih organa i razvoj demokratije uopšte. Druga stvar je što predloženi zakon, u ovim uslovima sveopšte krize i posebno degradacije pravne države, deluje pomalo smešno, pa čak i žalosno.
Ako imamo u vidu neefikasne i vrlo često korumpirane sudove ili na nivou lokalne uprave kabadahijsku vlast, ili vlast koja usled održavanja nemogućih koalicija ili partijskih interesa brutalno krši ljudska prava i slobode, zaštitnik građana sa ovako definisanim ovlašćenjima deluje kao slamka u vihoru.
U pravnim državama, gde se drži do pravne sigurnosti, zaštitnik građana ima zavidan značaj. Ali, u zemlji gde se zakoni vrlo često ne primenjuju, a izvršna vlast ima dominantnu ulogu, zaštitnik građana predstavlja farsičnu pojavu, koja bi u najboljem slučaju mogla da pomogne kada su u pitanju kršenja ljudskih prava na lokalnom nivou.
Gospodina Lončara ću podsetiti na jedan slučaj koji imamo u Mionici. Već godinu dana na sednice Skupštine Mionice dolazi čovek koji uopšte nije bio na izbornoj listi. Igrom slučaja u selu Nanomir postoje tri čoveka koji se zovu Zoran Dimitrijević. Nebitno je na kojoj je listi bio jedan od njih, koji je 1972. godište. Na nesreću svih nas, a Ministarstvo za lokalnu samoupravu je u više navrata bilo upozoreno od strane predstavnika DS i SPO, na sednicu SO Mionica dolazi čovek koji uopšte nije bio na izbornoj listi i koji je jedno 20 godina stariji od čoveka koji je bio na toj listi.
Da imamo zaštitnik građana naravno da bi taj čovek reagovao, a u situaciji u kojoj smo ministar za lokalnu upravu nije još uvek reagovao, a prošlo je više od godinu dana od kada je taj slučaj reklamiran.
No, vratiću se zakonu koji je pred nama. U trenucima kada je ovaj saziv Skupštine odložio formiranje i uvođenje upravnog suda za naredne tri godine i kada postojeća upravna veća pri okružnim sudovima i Vrhovnim sudom iskazuju najniži mogući stepen efikasnosti i ažurnosti, teško je očekivati da u zaštiti prava građana može nešto bitnije uraditi i zaštitnik građana.
Ako se tako traljavo i dokazano neuspešno pruža sudska zaštita pred upravnim većima, šta može da se očekuje od nekolicine pravnika organizovanih u nekoj stručnoj službi, naoružanih samo dobrom voljom i delovanjem na moralnom planu.
Da bi toj neravnopravnoj i u ovom trenutku unapred izgubljenoj bici imao bilo kakvog uspeha, morao bi da ima svesrdnu pomoć i zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Ako želimo da institucija zaštitnik građana makar i u onom minimalnom obimu zaživi moramo imati i efikasnije pravne mehanizme u državi, mnogo viši nivo pravne sigurnosti i uopšte svesti nosilaca vlasti.
Da bi zaštitnik građana radio u duhu predloženog zakona, neophodno je funkcionisanje i Odbora za sukob interesa, i službe poverenika za informisanje i Ustavnog suda i mnogih drugih. Mi to, nažalost, u ovom trenutku nemamo. U svakom slučaju, ako hoćemo nešto da menjamo, da stvaramo, onda nam je neophodan i narodni zaštitnik.
Zato je predloženi zakon - zakon budućnosti, a naš zadatak kao narodnih poslanika morao bi biti da povećamo stepen nezavisnosti narodnog zaštitnika.
Predložene odredbe iz člana 12. ovog zakona omogućavaju da se običnom skupštinskom većinom narodni zaštitnik smeni sa svoje funkcije. Dakle, dovoljno je da vladajuća većina u Skupštini zauzme stav da je narodni zaštitnik radio nestručno i nesavesno i on je već razrešen. U takvoj situaciji teško je govoriti o nekoj samostalnosti i nezavisnosti zaštitnika građana.
Ona bi sasvim sigurno bila znatno veća kada bi npr. postojala odredba koja bi predviđala da nestručno i nesavesno vršenje posla ima da utvrdi Veće upravnog suda ili Ustavni sud. To, na žalost, kod nas ne funkcioniše. Samo tako bi se moglo doprineti stalnosti i samostalnosti funkcije narodnog zaštitnika.
Dakle, i ovde je potreban neki nezavisniji organ, poput Velikog personalnog veća Vrhovnog suda koje utvrđuje da li su ispunjeni zakonski uslovi za razrešenje sudija. Potreban nam je stručan, nezavisan, partijski neobojen i nadasve hrabar zaštitnik građana i mi iz SPO iskreno verujemo da ćemo do takvog rešenja i doći nakon usvajanja ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi pretpostavljamo da će na jednom od sledećih zasedanja Narodne skupštine biti i zakon o donošenju zakona o zaštiti građana od zaštitnika građana, jer izražavamo sumnju da će i ovo biti korektno.
Međutim, vratio bih se na izreku uvažene koleginice Vjerice Radete, koja je rekla - selo gori, a baba se češlja, vatrogasci gase vatru benzinom. Otprilike to je ono što ovaj zakon znači u pravnom sistemu Republike Srbije u ovom momentu.
Pre nekolik dana smo imali dva zakona koji regulišu vrlo važnu oblast u državi Srbiji, a to je Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima. Samo je kolega Dušan Proroković rekao da nema ambicije da će tu sve biti baš idealno regulisano, a svi ostali govornici koji podržavaju Vladu su rekli da je to idealno i da tu neće biti nikakvih problema, da će sve biti dobro rešeno.
Međutim, ministar Lončar, uvaženi profesor Pravnog fakulteta, imao je problema oko branjenja ovog zakona, jer sigurno da ni sam nije mogao da poveruje u ovo što piše ovde, a on treba da odbrani. Neko se žalio zašto nije vršena analiza i zašto se nije pozvalo na rezultate rada ombudsmana iz Vojvodine.
Naravno da nije moglo da se pozove, jer taj čovek - Petar Teofilović je prilikom podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja Skupštini APV kritikovao građanina Milorada Mirčića, istina uvaženog srpskog radikala, šta je rekao za "Građanski list". Da li je to posao i dužnost ombudsmana, odnosno zaštitnika građana Republike Srbije, kako se ovde predviđa.
Videli ste da je Zakonom o lokalnoj samoupravi, u članu 126, predviđeno da lokalne samouprave mogu da osnuju branioce, odnosno da se formira branilac građana i, ministre, vi to dobro znate, da, osim nešto malo opština u Vojvodini, osam do devet, nema ni u jednoj drugoj.
Ali, pretpostavljam da to nije na osnovu tog Zakona o lokalnoj samoupravi, nego da je to na osnovu Odluke o formiranju ombudsmana u Vojvodini. Onda se pojavilo negde oko sedam ili devet opština koje su donele takvu odluku i čini mi se da nešto malo funkcioniše u Bačkoj Palanci i Zrenjaninu.
Konkretno ću o nekim od članova iz ovog zakona. Recimo, u članu 1, stav 3. kaže se: "Pod pojmom građanin, u smislu ovog zakona, podrazumeva se ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, već i svako fizičko lice strani državljanin, kao i svako domaće ili strano pravno lice... " Nemoguće je, ministre, verovatno vi to znate da se nikada nije moglo formulisati da se građaninom smatra domaće ili strano pravno lice. To prosto nije u redu.
Zaštitnik građana odlukom može obrazovati kancelarije van svog sedišta. Poznato nam je da u Vojvodini postoje dve kancelarije, u Pančevu i Subotici, u Srbiji, računajući u tom slučaju i Vojvodinu, trebaće ih mnogo više. Pretpostavljamo da bi bio veliki broj angažovanih zaštitnika građana Srbije, njihovih zamenika, definisano je - četiri.
S obzirom da postoji mogućnost da se obrazuju kancelarije po Srbiji, onda bi to bilo mnogo više, trebalo bi mnogo više materijalnih sredstava. Mislim da država Srbija u ovom momentu ne bi mogla da prihvati toliki broj službenika za rešavanje ovog problema, a oni u suštini ništa neće moći da urade, jer je poznato, kao što ste rekli, da se ovaj zakon donosi na osnovu Nacrta ustava koji je Vlada Republike Srbije uradila prošle godine.
Nemoguće je to na osnovu nekog nacrta ustava, koji nikome nije poznat, jer mi poslanici nismo bili u prilici da vidimo taj nacrt, a i da jesmo, on sam po sebi ne znači ništa. Tako da zaista nema utemeljenja za donošenje ovakvog zakona. Vi to dobro znate. Verovatno će to biti problem i da zaživi, ali sigurno se to čini zbog zaposlenja određenog broja lica.
Mi smo bili u prilici da čujemo u poslaničkim klupama ko se priprema, ko ima ozbiljne ambicije da to postane. Bilo bi to strašno ako tako bude, jer bi trebalo jednog ministra, u zajednici Republike Srbije i Crne Gore, kontrolisati od strane njegove supruge. Naravno, mnogi jadikuju što i nevladine organizacije nemaju pravo da predlažu ko bi mogao da bude zaštitnik građana.
U članu 5, pod uslovima, a o tome su govorili moje kolege, moram samo nešto da ponovim, predviđeno je koje uslove treba da ispunjava zaštitnik građana, pa je rečeno da je diplomirani pravnik; to je jedino objektivan uslov koji može biti evidentan i koji ima smisla ovde da stoji; najmanje 10 godina iskustva, ni za jedno radno mesto do sada nije bilo predviđeno iskustvo od 10 godina.
Zbog toga može da se vrši određena priprema za tačno utvrđeno lice, da je imalo zapaženo iskustvo u nadležnosti zaštitnika građana. Ko su to, da li su advokati, sudije, drugi diplomirani pravnici na nekim drugim poslovima?
Čuli ste da je to ponajpre, ali samo po želji ili na predlog malog broja građana u Srbiji, mogli da budu oni koji se nalaze u nevladinim organizacijama i koji su se "zalagali" za zaštitu prava građana, da poseduju visoke moralne i stručne kvalitete. To je, takođe, jedna od premisa koja nije definisana i koja podseća na onu - društveno-političku. Naravno, o tome ćemo više govoriti po amandmanima.
Dosta je primedbi koje se mogu istaći na ovaj zakon. Ukoliko se upustimo, iako smo se potrudili da malo vidimo sa uporednom praksom kako je to regulisano, koje efekte zaštitnik građana daje u praksi, iako je to institut koji je star skoro 200 godina, nisu zapaženi neki rezultati u praksi. U Srbiji nema nikakve potrebe za ovakvim institutom, bar ne u ovom momentu, a kasnije, kada bude realno utemeljenje u Ustavu i kada budu još neke stvari definisane jasno, onda će moći da se ukaže i potreba za zaštitnikom građana Srbije.
O ovome bi se moglo dosta govoriti, ali s obzirom da ima određen broj poslanika iz poslaničke grupe SRS, koji takođe žele o ovome da govore, ustupiću im prostor. Hvala.

Hvala, gospodine Periću.
Reč ima narodni poslanik Goran Rakovac, potom narodni poslanik Slobodan Vučković, pa narodni poslanik Nadica Momirov. Izvolite, gospodine Rakovac.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kao što i sami vidimo, ovaj zakon je izazvao dosta polemike. Nije ni čudo, s obzirom da se radi o jednoj mladoj instituciji u evropskoj teoriji i praksi, koja evo dolazi i kod nas i zadnjih godina je ušla u naš pravni sistem, doduše, ušla na mala vrata, ali uz veliku buku.
Kažem - uz veliku buku, bilo je mnogo onih koji su podržavali i insistirali na uvođenju ovakve institucije, pre svega kroz Zakon o lokalnoj samoupravi. Ali, isto tako, ne manje bučnih i onih koji su ovakvu jednu instituciju osporavali. Iako, dakle, u Zakonu o lokalnoj samoupravi već imamo instituciju ombudsmana, iako je već nekoliko godina kao institucija on postoji u našem pravnom sistemu, današnja rasprava potvrđuje da i dalje imamo zagovornike onih koji po svaku cenu smatraju da ovakav institut treba podići na jedan viši nivo. Znači, formirati instituciju ombudsmana i na republičkom nivou, ali je nemali broj i onih koji i dalje osporavaju samo postojanje ovakve institucije. Mislim da nisu u pravu ni jedni ni drugi.
Činjenica je da je ova mlada institucija u evropskim pravima, kao što reče moj prethodnik, otprilike oko 200 godina, otkako je krenula iz Švedske, proširila se uglavnom u sva evropska zakonodavstva, ima takve prednosti da je treba inkorporirati i predvideti u našem pravnom sistemu.
Predviđanje u našem pravnom sistemu podrazumeva da se ova institucija prilagodi našim uslovima, postojećem stanju, postojećoj teoriji i praksi našeg pravnog sistema.
Mislim da je ovaj zakon, koji se danas nalazi pred nama, u formi predloga, upravo na pravi način izbalansirao ono što se, uvođenjem ove institucije, s jedne strane, hoće u odnosu na ono kakav je naš pravni sistem, kakva je naša pravna praksa, kakav je naš trenutno važeći Ustav, sa ograničenjima koje ima i da su rešenja, koja su data u ovom zakonu, u potpunosti optimalna i prihvatljiva, te da ih, kao takve, ovaj parlament treba podržati.
Dakle, činjenica je da ova institucija postoji, kao što sam rekao, u većini evropskih zakonodavstava, naravno pod različitim imenima, ali i sa različitim sadržajem.
Pitanje da se kod nas u Zakonu o lokalnoj samoupravi koristi izraz: građanski branilac, da se u ovom zakonu, koji je pred nama, upotrebljava izraz zaštitnik građana, a da se, primera radi, u Vojvodini upotrebljava opšteprihvaćeni izraz - ombudsman, mislim da zaista nije vredno neke veće polemike ovde.
Nama je bitno da ovu instituciju podignemo na republički rang. Dakle, da to bude institucija, da se radi o državnom službeniku na republičkom nivou, a vreme i praksa sprovođenja ovog zakona i rada budućeg našeg zaštitnika građana, ili građanskog branioca ili ombudsmana, nazovite ga kako hoćete, vremenom će pokazati da li opravdava razloge zbog kojih ovaj zakon donosimo.
Naveo bih nekoliko opštih karakteristika koje postoje u uporednom pravu i koje karakterišu samu instituciju ombudsmana i uporedio bih to sa predlozima koji se nalaze u ovom zakonu, iz razloga što se vidi da te osnovne karakteristike, koje jedna ovakva institucija treba da ima, u potpunosti se nalaze u ovom zakonu i zakon ih je u potpunosti ispoštovao.
Pre svega, ombudsman je zaštitnik prava građana i to, pre svega, zaštitnik od loše, nekompetentne, nestručne, neprofesionalne, ponekad i arogantne uprave. Dakle, u ovom slučaju, s obzirom da imamo instituciju republičkog značaja državne uprave, zakon je to definisao već u prvom članu i kroz sve ostale članove i u potpunosti ispoštovao ovaj opšti cilj i opšti zadatak koji institucija ombudsmana treba da postigne.
Po pravilu, ombudsman u uporednom pravu predstavlja organ parlamenta, organ koji neposredno bira parlament, a ne bira se, odnosno ne imenuje na neki drugi način i u principu se bira iz redova nestranačkih ličnosti, što je, takođe, u potpunosti ispoštovano u odredbama ovog zakona.
Nezavisnost ombudsmana, da bi mogao da udovolji ciljevima koji se pred njega postavljaju, takođe su jedna od bitnih karakteristika. Ovim zakonom se ta nezavisnost ispoljava i vidi se pre svega u načinu na koji se bira, dakle od strane parlamenta, ali sa druge strane, i načina na koji se ombudsman finansira.
Dakle, radi se o državnom službeniku koji godišnje dostavlja predlog svojih troškova i čija se sredstva za rad kao institucije predviđaju u republičkom budžetu.
Rad samog ombudsmana jeste da građane zaštiti pre svega od organa uprave. Tom prilikom, pored zakonitosti, ombudsman ceni i celishodnost rada organa uprave i javnih službenika.
Naravno da u tom smislu ima prava da ih ispituje, kritikuje, dakle može sa njima sve da uradi i o tome obaveštava javnost, parlament jednom godišnje, sve osim da meritorno rešava i poništava akta organa uprave, što je potpuno jasno i nedvosmisleno i u skladu je sa načelom podele vlasti.
Ombudsman takođe mora biti lako dostupan onima čije interese treba da štiti, dakle samim građanima. Stoga je u zakonu predviđeno da postupa kako po žalbama građana, tako i na sopstvenu inicijativu, ukoliko dođe do saznanja da su organi uprave na neki način kršili prava građana. Bitno je da su usluge ombudsmana besplatne, dakle ne podležu nikakvim taksama niti drugim izdacima.
Snaga ombudsmana se zasniva, pre svega, na njegovom autoritetu. Iza njegovog autoriteta, govorim o ličnom autoritetu, mora da stoji i autoritet parlamenta, tako da će ta buduća ustanova zaštitnika građana umnogome imati onoliko snage koliko snage bude imao i ovaj parlament koji ga bude postavljao odnosno birao i koji će stajati iza njega, kome će on podnositi izveštaje.
Na kraju, jedno pitanje koje je sporno, koje je ovde u više navrata pomenuto, a to je pitanje zakonske inicijative ombudsmana, koje u ovom trenutku nije u potpunosti ispoštovano u ovom predlogu zakona, ali s punim pravom, kako je i ministar objasnio, a i više govornika se osvrnulo na ovaj problem.
Rešenja sadržana u našem Ustavu su takva da se neposredna zakonska inicijativa ombudsmana ne može predvideti u Predlogu ovog zakona, ali je zato predviđena inicijativa koja ide prema Vladi.
Ukoliko ovaj parlament bude imao dovoljno autoriteta i ukoliko sa tim autoritetom bude stajao iza ombudsmana, onda će i inicijative koje on bude prosleđivao prema Vladi imati određenu snagu, tako da će Vlada, koja je po zakonu dužna da ih obavezno razmatra, morati da ih prihvata, morati da ima puno argumenata ukoliko hoće da ih odbije.
U svakom slučaju, donošenjem ovog zakona naša zemlja se svrstava u red savremenih država, sa savremenim zakonodavstvom. Zakon je u potpunosti, kao što sam na početku rekao, ispoštovao naš pravni sistem, našu pravnu praksu. Treba ga doneti, a vreme će pokazati da li je kapacitet ovog zakona optimalan. Mislim da u ovom trenutku bolji tekst nije mogao da bude donet.
Iz ovih razloga poslanička grupa DSS ovaj zakon će podržati, što i čini u govorima svojih poslanika i u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog zakona.