Hvala. Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, ovlašćeni predstavnik DS-Boris Tadić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, s obzirom da je ombudsman institucija koja može da odigra vrlo važnu ulogu u demokratizaciji Srbije i konstituisanju države, ustavnosti, zakonitosti, poštovanju ljudskih prava, obaveza svakog od nas je da pohvalimo ideju da se o ombudsmanu razmišlja.
Obaveza je i moja, kao člana DS-a, da primetim neverovatnu transformaciju SPS-a, koja, eto, a i to je tekovina 5. oktobra, danas podržava predlog osnivanja institucije ombudsmana i zalaže se za određene evropske standarde koji su do samo pre nekoliko godina bili strani ovoj političkoj stranci. To su pozitivne tekovine, pozitivni pomaci od 5. oktobra naovamo i DS ih svakako pozdravlja.
S druge strane, u državi koja još nema jake demokratske temelje, bitno je da ombudsman bude zaista nezavisan u svom radu u odnosu na sve tri grane vlasti, i da bude posebno politički nezavisan. Da institucija koja je potpuno nova, umnogome neutemeljena, ni u Ustavu Srbije, kao ni u Ustavnoj povelji državne zajednice, ne bi izgubila kredibilitet.
Osnivanje ove institucije zbog toga zahteva i niz drugih veoma važnih koraka. Trebalo bi harmonizovati pravne akte na ovom polju, jer bi inače moglo biti dovedeno u pitanje vršenje nekih ovlašćenja koja su data, ili treba da budu data ombudsmanu. S druge strane, DS smatra da je u ovom trenutku možda malo preuranjeno stavljen ovaj zakon pred poslanike Republičkog parlamenta, i to iz nekoliko razloga.
Pre svega, 3. i 4. decembra pred Venecijanskom komisijom naći će se na dnevnom redu predlog ovog našeg zakona i možda bi trebalo sačekati i čuti primedbe i predloge da bi ovaj zakon, koji predstavlja regulisanje nečega što je potpuno novo u našem pravnom sistemu, bio u potpunosti usaglašen sa standardima koje želimo da ispoštujemo.
Ima u ovom predlogu zakona zaista dobrih rešenja koje treba pomenuti. Kao dobre primere izdvajamo odredbe kojima je predviđeno da se ombudsmanu mogu obratiti domaći i strani državljani, kao i domaća i strana pravna lica; da je obavljanje ove funkcije nespojivo sa obavljanjem drugih javnih funkcija ili profesionalnom delatnošću; da ima pravo nesmetanog pristupa zavodima za izvršenje sankcija i razgovara nasamo sa licima lišenim slobode; da su najviši državni funkcioneri obavezni da prime ombudsmana na njegov zahtev i najkasnije u roku od 15 dana; da mu za obavljanje funkcije pripada plata u visini plate predsednika Ustavnog suda.
Međutim, ono zbog čega Demokratska stranka neće glasati za Predlog ovog zakona je niz primedbi koje, takođe, primećujemo u Predlogu ovog zakona i koje umnogome destabilizuju instituciju ombudsmana i u značajnoj meri negativno utiču na njegovu efikasnost i odgovornost.
Ove odredbe, koje ćemo navesti, narušavaju autoritet institucije ombudsmana i u velikoj meri ga dovode u položaj zavisnosti u odnosu na izvršnu vlast.
Prva primedba, ili nešto o čemu bi trebalo razmišljati, svakako je u nazivu ovog zakona i u terminu – zaštitnik građana. Podsećam vas da je u Republici Srbiji već rasprostranjen termin ombudsman, da se u Odluci o osnivanju ombudsmana u Vojvodini ovaj ombudsman već koristi gotovo godinu i po dana, a u Zakonu o lokalnoj samoupravi, član 126 – za ovaj termin koristi: građanski branilac.
Ne mislimo da zaštitnik građana nije odgovarajući termin, ali se brinemo da, ukoliko se na jedinstvenoj pravnoj sceni u jednoj državi govori o istom čoveku ili o istoj funkciji, sa gotovo identičnim nadležnostima, sa tri različita termina, zaista ćemo dovesti u konfuziju građane Srbije, ali i sve nas koji pokušavamo da uvedemo jedinstven pravni sistem i jedinstvenu terminologiju na teritoriji cele Republike.
Primedbe koje, takođe, imamo i primećujemo vezane su za predlaganje kandidata za ombudsmana. Predlagači, predviđeni članom 4, jesu Odbor Narodne skupštine Republike Srbije nadležan za ustavna pitanja, svaka poslanička grupa i više poslaničkih grupa zajedno. Mislimo da to nije odgovarajući način za predlaganje ombudsmana, s obzirom da se na taj način ne odslikava ono što jeste njegova osnovna funkcija, to je – zaštitnik građana.
Mislili smo i mislimo da bi u ovu kategoriju trebalo uvesti mogućnost da zaštitnika građana predlaže 10 ili 15.000 potpisnika. Dakle, da postoji inicijativa građana, kao moguća varijanta predlaganja. Ali, isto tako mislimo da bi se u okviru samog predlaganja mogle uvesti neke druge kategorije.
Što se tiče izbora ombudsmana, takođe, imamo određene primedbe. Prilično su strogo dati uslovi za predlaganje ombudsmana, jer se pretpostavlja da ima 10 godina radnog staža u upravi i da je 10 godina, u neku ruku, čovek koji ima desetogodišnje iskustvo u poslovima vezanim za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Kada vratite 10 godina unazad, to znači da govorimo o periodu 1995. do 2005. godine.
S obzirom da smo opterećeni nizom političkih previranja, promena sistema, na koje svako od nas može da stavi primedbu, u kome je ljudsko pravo bila misaona imenica, a kršenje ljudskih prava svakodnevna pojava, postavljamo pitanje kako ćemo i da li ćemo, koliko jednostavno ćemo naći nekoga ko ima desetogodišnje iskustvo u upravi i ko je desetogodišnji stručnjak za zaštitu ljudskih prava, koji bi mogao da dobije čak i prostu većinu u ovom parlamentu.
Zbog toga mislimo da treba, u mnogo čemu, promeniti tu odredbu. Možda smanjiti uslov na pet godina, možda više podići neki moralni kredibilitet identiteta te osobe, nego uspostaviti tako stroge i, po nama, neefikasne, ali i nedovoljno lako ostvarljive uslove.
Mislimo da bi termine od značaja ili zapaženo iskustvo trebalo preciznije definisati, jer tako široko tumačenje je nešto što bi moglo da optereti budućeg kandidata koji bi obavljao ovu funkciju.
Takođe, imamo primedbu i na razrešenje ombudsmana, odnosno na razloge navedene članom 12. stav 3. tačka 1), gde se za razrešenje ombudsmana predviđa njegovo nestručno i nesavesno obavljanje posla. S obzirom na većinu koja je dovoljna da se razreši ombudsman, a to je jedna četvrtina plus jedan poslanik, teoretski u Republičkom parlamentu, mislimo da bi se na ovakav način moglo dovesti do nestabilnosti ove institucije, jer u ovom prelaznom periodu nama je jako važno da ombudsman, ukoliko se ovaj zakon donese, bude institucija koju bi trebalo prilično teško urušavati, odnosno čiji bi ugled trebalo da bude posebno značajan u ovom periodu razvoja države Srbije.
Što se tiče imuniteta, takođe imamo primedbu. Predviđa se da ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji su dali u vršenju svoje funkcije. To je u redu, ali mislimo da nije dovoljno. Mislimo da imunitet ombudsmana i njegovih zamenika mora biti izjednačen sa imunitetom narodnih poslanika. U tom smislu smo podneli odgovarajuće amandmane.
U vezi dostupnosti podataka takođe imamo primedbu, jer se kod dostupnosti podataka za ombudsmana striktno kaže da mu nije omogućena dostupnost podacima koji su faktički tajni. To je u suprotnosti sa evropskim standardima, jer standardi demokratskih društava u ovoj oblasti podrazumevaju da su ombudsmanu dostupni, bez izuzetka, svi tajni podaci potrebni za vođenje postupka. U tom smislu, mislimo da bi se mogle promeniti ove odredbe postupka.
Mnoga rešenja u ovom predlogu zakona su uslovljena ustavno-pravnim ograničenjima. Ona se, kako su prethodnici govorili, odnose na način izbora, na razrešenje, kao i na odsustvo zakonodavne inicijative punog kapaciteta, a to je jedna od suštinskih funkcija i od suštinskog je značaja za funkcionisanje ove institucije.
Takođe, mislimo da je, ako baš hoćete, iz tog razloga Predlog ovog zakona prerano stavljen pred Republički parlament. S obzirom da govorimo o Ustavu iz 1990. godine, Ustavu koji je donet u jednopartijskom sistemu, Ustavu za koji je u predizbornoj kampanji najavljeno da je prioritet rešavanja ove vladajuće većine i čija je promena najavljena nakon izbora, mislimo da treba kroz donošenje novog ustava precizirati institucija ombudsmana i na taj način faktički omogućiti da se ova institucija postavi na prave osnove.
Dakle, tu imate dva rešenja: ili ćete, ono što nije spojivo sa legalizmom i legitimitetom, prekršiti odredbe Ustava i dati ovlašćenja ombudsmanu i faktički konstituisati instituciju ombudsmana, a ona ne postoji u Ustavu, ili ćete faktički napraviti instituciju ombudsmana, a onda nakon izmena, odnosno donošenja novog ustava usaglasiti ovaj zakon sa odredbama novog ustava, ako bude donet, u šta sada skoro svi sumnjamo, u toku saziva ovog parlamenta.
Ono što je posebno važno napomenuti kada govorimo o instituciji ombudsmana je činjenica da on u Vojvodini postoji već godinu i po dana.
(Predsedavajući: Oprostite, da li koristite drugih 10 minuta?)
Da. Hvala. Dakle, pokrajinski ombudsman postoji godinu i po dana i poseduje iskustva koja su dragocena u proceni određenih rešenja.
Ono što je neophodno konstatovati je činjenica da nije postojalo dovoljno usaglašenosti sa republičkim ministarstvom prilikom donošenja ovog zakona o građanskom zastupniku. Nažalost, ne možemo da konstatujemo da je sveobuhvatna analiza sadržaja zakona, bilo od stručne, bilo od strane šire javnosti, bila prisutna. Odnosno, možemo konstatovati da je izostala, čime transparentnost u radu nije postignuta, što je direktno u suprotnosti sa principima demokratskog društva.
Podsećamo vas, "da je u izveštaju o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, konsultovanje tokom zakonodavne procedure ocenjeno kao nezadovoljavajuće, te je neophodno preduzimati veće napore da ona bude što je moguće transparentnija". Nažalost, isto se desilo i prilikom javne rasprave i uopšte rasprave stručne javnosti u vezi ovog zakona o građanskom zastupniku.
Posebne primedbe koje Demokratska stranka ima u vezi ovog zakona odnose se na razgraničenje nadležnosti ombudsmana – republičkog, pokrajinskog i nivoa lokalne samouprave.
U članu 35. razgraničena je nadležnost pokrajinskog i lokalnih ombudsmana, i to na taj način što je utvrđeno da sve povrede prava koje se odnose na republičke propise ima da rešava samo zaštitnik građana, dok povrede koje se ne odnose na republičke propise rešavaju pokrajinski ombudsman i lokalni ombudsman. Ovakva odredba u suprotnosti je sa Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti APV i u suprotnosti je sa Odlukom o pokrajinskom ombudsmanu.
Na taj način ponovo, po ko zna koji put, pred republičkim parlamentom se nalazi zakon koji urušava jedinstveni pravni sistem i čije odredbe nisu usaglašene sa zakonima koji su već na snazi u državi Srbiji.
Naime, u članu 56. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti APV navedeno je da AP ustanovljava ombudsman, te je na osnovu toga doneta odluka o pokrajinskom ombudsmanu. Nadležnost pokrajinskog ombudsmana je određena u članu 1. i odnosi se na kontrolu rada pokrajinskih i opštinskih organa uprave.
Kao što se iz prikazanog može zaključiti, različito su određene nadležnosti. Kod zaštitnika građana određena je naspram povrede propisa, a kod pokrajinskog ombudsmana naspram organa koji primenjuje propise.
Na taj način, donošenjem ovog zakona, eventualnim njegovim usvajanjem, u potpunosti se, u najvećoj meri, derogira nadležnost pokrajinskog ombudsmana, kao i nadležnosti ombudsmana regulisanih Zakonom o lokalnoj samoupravi. I, zaista, dolazimo do činjenice da decentralizacija koja je, kao što i sami znate, nešto što je pojam koji se vrlo često koristi od strane vladajuće koalicije, ali i same Vlade, u ovom slučaju u potpunosti anulirana.
S obzirom da svaka povreda pokrajinskog propisa ujedno predstavlja i povredu republičkih propisa, nejasan je kriterijum za razgraničenje nadležnosti zaštitnika građana pokrajinskog i lokalnih ombudsmana, tim pre što je članom 3. Predloga zakona o zaštitniku građana propisano da svojom odlukom zaštitnik građana može da obrazuje kancelarije van svog sedišta.
Mišljenja smo da je namera predlagača da, ignorisanjem odluke o pokrajinskom ombudsmanu, Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP i Zakona o lokalnoj samoupravi, uspostavi jednu u punoj meri centralizovanu instituciju, kojom bi zamenila već postojeće institucije ombudsmana.
Decentralizacija je princip organizovanja vlasti koji dovodi do toga da se na najbolji način zaštite prava građana. Centralizacija je potpuna suprotnost ovome.
Ovom prilikom želim da napomenem da je Skupština Republike Srbije u preambuli Rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, usvojenoj 13. oktobra 2004. godine, istakla pravo da Republika Srbija deli načela, vrednosti i ciljeve na kojima se temelji Evropska unija, te da će usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tokovima Evropske unije dobiti prioritet u radu Narodne skupštine.
Centralizacijom ombudsmana potpuno se drugačije rešava pitanje. Ne poštuje se decentralizacija, ide se na ponovnu centralizaciju i po ko zna koji put derogiraju nadležnosti Vojvodine kroz određene odredbe, unesene u zakone koji se u republičkom parlamentu nalaze na dnevnom redu.
Zbog svega ovog navedenog, uz činjenicu da mi je žao da ministar nije konstatovao uspešan rad pokrajinskog ombudsmana u prethodnih godinu i po dana, zbog činjenice da nije konstatovano da je samo 2004. godine, za par meseci postojanja, zavedeno više od 330 predmeta i da je u 2005. godini do sada zavedeno preko 270 predmeta; da je uz ombudsmana u Pokrajini formirano pet zamenika, dva sa opštom nadležnošću, jedan za ravnopravnost polova, jedan za zaštitu prava deteta, jedan za zaštitu prava nacionalnih manjina, koji su u potpunosti saglasne evropskim standardima.
Uz sve one primedbe koje sam do sada iznela, Demokratska stranka smatra da se nisu stekli uslovi da Zakon o zaštitniku građana u ovom trenutku bude usvojen u republičkom parlamentu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, replika.

Poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz Poslovnika, u ime SPS izašao sam da repliciram gospođi Stojačić i njenoj tvrdnji u vezi 5. oktobra.
Mogu reći u ime SPS-a, da su događaji 5. oktobra samo potvrdili ono što smo govorili pre i pokazali da je 5. oktobar bio jedan klasičan puč grupe ljudi slične ili iste političke orijentacije, koji je plaćen novcem iz inostranstva i koji je organizovan iz inostranstva, i da je došlo do velike zloupotrebe građana Republike Srbije.
Drugo, da je 5. oktobar bio velika prevara građana Republike Srbije. Setite se one priče o šest milijardi dolara koje čekaju da uđu. Setite se one priče o osmehu na licu Srbije, koji će doći kada bude došlo do demokratskih promena, o pričama o državi blagostanja, punoj uposlenosti, poštenoj privatizaciji. Jedno su obećavali, a drugo su radili.
Što se tiče nas iz SPS-a, mogu da kažem da je 5. oktobar pokazao nešto što smo znali i pre, da smo mi jedina autonomna i autentična stranka, koja državne i nacionalne interese poštuje i za njihovo ostvarenje se bori, koja je demokratska po organizaciji i ustrojstvu, za razliku od onih koje tako sebe nazivaju.
Rekao sam, i stojim pri tom stavu, da je postojao zaštitnik građana u to vreme, a naravno oni ga nisu hteli doneti, bez obzira na to pozivanje na demokratske vrednosti, jer ipak bi možda nešto trebalo da se kaže povodom šikaniranja i torture kojoj su bili izloženi socijalisti.
Nekoliko desetina hiljada ljudi je dobilo otkaz samo zato što su socijalisti ili su bili predloženi od strane socijalista da rade u različitim državnim organima i institucijama, zavodima, direkcijama. Samo im je rečeno – ne morate više dolaziti ovde. Nije postojala mogućnost da se eventualno na neku optužbu završi pravni postupak, da se izrekne sudska presuda, pa da se kaže da je neko kriv.
Ne, sa ove govornice su ministri DOS-a tvrdili da su socijalisti uradili te i te stvari. Sa ove govornice su isticane presude i sada neko priča o 5. oktobru. Ali, to nije prvi put, demokrate imaju taj običaj da jedno pričaju, a drugo rade. Setite se samo "Sablje" i 12.000 ljudi zatvorenih bez sudske odluke.
Ali, to je priroda Demokratske stranke i zato stojim pri onome što sam rekao, dobro je da postoji zaštitnik građana, da nam ne bi mediji ispirali mozak i da ne bi institucije narodne kancelarije zamenjivale državne institucije.
Da li će ova institucija raditi to ćemo da vidimo, ali nema potrebe da a priori osporavamo njenu vrednost i mogući značaj. Hvala.

Hvala. Da li još neko od predsednika,  odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka-Boris Tadić, G17 plus, Socijalistička partija Srbije, Poslanička grupa Nova Srbija samostalni poslanici 9 plus 9.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, vi ste kao i predstavnici poslaničkih grupa govorili o osnovnim ciljevima zbog kojih je potrebno doneti zakon o ombudsmanu i o pravilima za rad zaštitnika građana.
Zamolila bih ministra da razjasni jednu, za menu možda spornu situaciju, odnosno volela bih da ministar objasni sledeće – u odeljku kojim se reguliše postupak, rečeno je da zaštitnik građana postupa po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi, a da je pre podnošenja pritužbe građanin dužan da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku, što znači tek posle završenog rada drugostepenog organa uprave i organa koji vrše kontrolu po pravu nadzora, odnosno sudova u upravnom sporu.
Kao nadležnost zaštitnika građana propisano je da on kontroliše prava građana, kontroliše zakonitost rada organa uprave, podnosi Vladi inicijativu za promenu zakona, daje mišljenje na zakon u pripremi, može da podnese krivičnu prijavu, sarađuje sa drugim državnim organima, i ono što će biti moje pitanje, on ima pravo da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu, i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbije saradnju ili da se utvrdi da je učinjenom povredom pričinjena veća šteta.
Dakle, jasno je propisano da zaštitnik građana može javno da preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana. Mislim da sam dobro razumela da zaštitnik građana u tom slučaju mora imati pred sobom odluku nadležnog organa, kojim je utvrđeno da je funkcioner odgovoran.
Jasna je dakle situacija kada zaštitnik građana, postupajući po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi, preporuči utvrđivanje odgovornosti funkcionera koji odbije da sarađuje.
Međutim, molim vas ministre da na primeru objasnite slučaj – kada zaštitnik građana ima pravo da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana?
Da li je moguće da on to učini i pre prethodne odluke nadležnog organa, samo po sopstvenoj inicijativi i u kojim slučajevima, ukoliko je to tako? Hvala.

Hvala, reč ima narodni poslanik Milorad Belić, a neka se pripremi narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.

Dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, gospodine predsedavajući, prethodnici su uglavnom izneli, doduše sa različitih stanovišta, prednosti ovog zakona koji je danas pred nama i meni je mnogo draže da ga nazivam zakonom o zaštitniku građana, prosto radi naše čistote, odnosno čistote našeg jezika, nego zakonom o ombudsmanu.
Samo bih ukazao na jedan aspekt o kome je bilo reči i od strane kolege Obradovića i od kolege Krasića, ali mislim da se i suviše ovlaš prešlo preko te diskusije i konstatacije. Naime, čini mi se da je najznačajnija stvar u ovom predlogu zakona da je to nezavisan državni organ i da se radi, u stvari, o zaštiti prava i sloboda građana, kao i o kontroli rada organa državne uprave.
Zašto naglašavam ovo "nezavisan državni organ"? Čini mi se da na političkoj sceni i u našoj javnosti imamo i jedan paradržavni organ, a to je spomenuta Kancelarija predsednika Republike. Samo bih vas podsetio na manire koji su bili svojstveni i DS, dok je bila na vlasti u najvećem broju opština i u Republici Srbiji, a takođe i na manire koji su imali cilj da se pojača uticaj DS u sredinama u kojima nisu vršili vlast, pa su bile formirane tzv. vladine kancelarije, a i tamo, kao što je slučaj bio u mom Valjevu, gde je ta DS imala neadekvatnu kadrovsku listu, morala je formirati takođe vladinu kancelariju da bi se pojačao uticaj i ne samo medijski, što je bio prioritet, nego i nekakvim određenim, konkretnim aktivnostima.
Takođe, veoma je značajno da je sedište zaštitnika građana u Beogradu, a da se dozvoljava mogućnost i da se obrazuju te kancelarije svuda po Srbiji, po lokalnim samoupravama. Što je još značajnije, tu instituciju i taj institut bira ovaj dom i finansira se iz budžeta Republike Srbije.
Podsetio bih moje uvažene kolege iz SRS, pa i iz SPS, da smo imali prilike da prilikom izglasavanja rebalansa budžeta pre dva meseca ukinemo, ili bar utičemo na ukidanje, tzv. Narodne kancelarije predsednika Republike, kada niste glasali za onaj amandman koji su podneli poslanici NS. Tim amandmanom je bilo skinuto nekih 29 miliona, s obzirom da postoji, prema našoj informaciji, 15 ili plus tri, možda u međuvremenu, 18 kancelarija predsednika Republike.
Apsolutno se slažem sa prethodnikom da je to jedan servis DS, jedan marketinški servis, jer iz iskustva znam, a kada kažem iz iskustva, to je zato što su građani koji su se meni obraćali, kao narodnom poslaniku, tražeći zaštitu, govorili da su se obraćali i kancelariji predsednika Republike. Dobijali su odgovor, odnosno pojedini organi državne uprave, da moraju, ne da moraju, ne tako baš ultimativno, nego da ubrzaju rešenje određenog problema itd.
Podsećam vas da, ako već postoji nešto što se naziva budžet Republike Srbije, ako već postoje razdeli i stavke o kojima smo ovde glasali, ne vidim nigde da piše u onoj stavci, u onom razdelu koji se tiče finansiranja predsednika Republike, odnosno svih službi koje mu pripadaju, da se toliko i toliko novca odvaja za finansiranje Narodne kancelarije.
Štaviše, njegovi savetnici ili šta li su već, otvoreno kažu da oni ne primaju plate itd, a vidite ovde ima u ovom predlogu zakona i stav koji kaže da je obavljanje funkcije zaštitnika građana i njegovih zamenika, koliko sam pročitao, nespojivo sa obavljanjem drugih javnih funkcija, odnosno da ne mogu biti ni članovi stranaka.
Zbog toga zaista mislim da nam je ovo neophodno, uz onu konstataciju da je ovaj parlament radio najplodnije u istoriji srpskog parlamentarizma, čime se svi možemo ponositi, bez obzira na političku pripadnost.
Mislim da je ovaj zakon izuzetno značajan, a ako ništa drugo zbog onoga što je svako od nas ko zna koliko puta zakucao na neka nedodirljiva i nedostupna vrata birokratije, ili kako one već likove u Kafkinim romanima znate. Prosto vas dovodi do očaja, jer je sve ono što vam je elementarno, a to je da su neka lična prava i slobode nedostupne, daleke i sve vam se čini da se dešava na nekom drugom mestu ili nekom drugom.
Mislim da je to veoma značajno, a što se tiče ove narodne kancelarije, podržao bih, i poslanici NS će, odnosno samostalni poslanici – devet plus devet, podržati ovaj zakon, sa dubokim i iskrenim uverenjem da će se doprineti demokratizaciji društvenih odnosa u Srbiji, a sa druge strane, da će potpuno bespredmetno biti postojanje i finansiranje Kancelarije predsednika Republike.

Replika, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Samo radi istine i da građani Srbije ne pomisle da se ovde dešavaju nekakve zakulisne radnje. Nama je prebačeno zašto nismo glasali za amandman kojim je jedan deo vlasti tražio da se ukine finansiranje Narodne kancelarije. Mi nismo glasali ni za jedan amandman, nismo glasali ni za Zakon o budžetu. Zato vas upućujem, ako niste zadovoljni Zakonom o budžetu, nemojte da tražite krivce kod socijalista i SRS.
Mogli ste da kažete – nećemo ni mi da glasamo za Zakon o budžetu, jer bez nas ne možete da ga izglasate, zato što je predviđeno finansiranje Narodne kancelarije. Znači, krivica je na vama. Podneli ste amandman da se ukine finansiranje Narodne kancelarije, ali ste progutali knedlu i glasali za zakon u kome taj amandman nije prihvaćen.
Kakve to veze ima sa SRS? Vi ste omogućili finansiranje Narodne kancelarije i to protivno svojoj volji, koju ste izrazili kroz amandman. Znači, vaš politički stav bio je da se ne finansira Narodna kancelarija, ali je dodatni politički stav, koji određuje da ćete biti vlast, opredelio da glasate za budžet. To ima i kod Kafke.