Hvala, gospodine Rakovac. Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković, potom narodni poslanik Nadica Momirov, a potom narodni poslanik Božidar Koprivica.

Dame i gospodo, jedna institucija ima toliko snage koliko ima onaj organ koji je bira. Ovde je već bilo govora o tome i branjeno je da treba parlament da bira, da je to tradicija itd. Mislim da kod nas ovako kako je predloženo neće doprineti ništa autoritetu i da taj ombudsman neće, taj zaštitnik građana, imati zaista onakav autoritet kakav bi trebalo da ima i kako predlagač zakona nama predstavlja da će ga imati.
Naime, moguće je da samo 64 poslanika ove skupštine izaberu zaštitnika građana. Nesumnjivo, to će biti većina, ona politička većina u Skupštini i da građani koji nisu u toj većini, neće biti na određeni način predstavljeni, bez obzira što se govori da će to biti nezavisan organ, da će biti moralno, politički i stručno nezavisna osoba itd. Dakle, mislim da nema nikakvog razloga da to radi Skupština, ako je ovako predstavljeno.
Građani najbolje znaju ko može njih da štiti i zašto to njima da radi vladajuća većina. Državni organ je i predsednik Republike i njega biraju građani direktno i neposredno, i zašto građani ne bi sami predlagali, kao što su neke stručne institucije ovde i predlagale, i neke nevladine organizacije, ne treba na njih gledati sa nekim animozitetom, da građani predlažu i da građani predlažu i razrešenje, a i da biraju zaštitnika građana. To je jedno.
Drugo je pitanje efikasnosti, koje nije dovedeno na određeni nivo u ovom zakonu. Naime, kaže se ovde da će zaštitnik građana imati četiri pomoćnika, odnosno zamenika, a u članu 28. se kaže da je dužan da na svaku pritužbu zaštitnik građana odgovori i da pokrene postupak po svakoj pritužbi.
Kako će jedan zaštitnik građana, sa svoja četiri zamenika, moći to da uradi u ovakvom jednom pravnom i upravnom neredu kako je to u našoj zemlji.
Pri tome se kaže da će on moći da osniva kancelarije, a nigde se ne kaže šta će te kancelarije moći da rade i koji je njihov delokrug poslova, koja će biti njihova ovlašćenja. Naime, ovlašćenja se nikakva ne daju u tom pravcu.
Posebna stvar je ono što je već neko apostrofirao, a to je da nestručno i nesavesno obavljanje funkcije može da bude razlog za razrešenje zaštitnika građana. To je jedna stvar koja će vladajućoj većini dati mogućnost da zaštitnika građana koji im ne odgovara da ga smene, jer to je bezobalni termin i podleže političkoj i subjektivnoj proceni šta je to nestručno i nesavesno obavljanje poslova.
Dalje, ovde se kaže da zaštitnik građana deluje samo na upravne stvari. U Bosni i Hercegovini imamo slučaj sa zaštitnikom građana, gde se on bavi i sudskim stvarima, ne u smislu presuđenja nego u smislu postupka. Mi smo sada ovde imali jedan flagrantan slučaj kršenja sudske procedure, da je neka građanka bila smeštena u Zavod za čuvanje i lečenje po jednoj odluci koja je bila potpuno neodrživa. Da je bilo ombudsmana to se sigurno ne bi desilo.
Zašto se u takvim slučajevima kršenja postupka ili odugovlačenjem postupka, bez ulaženja u meritum stvari, ne bi angažovao zaštitnik građana? Neke odredbe su potpuno nejasne, odnosno nemaju ni svoju sankciju. Kaže se da je Vlada obavezna da razmatra inicijative koje podnosi zaštitnik građana. Ne kaže se u kom roku, kada, uz koju proceduru i sa kakvim dejstvom. Znači, ona je obavezna, a kada je obavezna, to može da razmatra za godinu dana, nema nikakvog roka.
Neko je rekao da nema smisla da zaštitnik građana može da podnese predlog za pokretanje postupka Ustavnom sudu. To može zaista svaki građanin, ali tu se vidi nedostatak ustavne osnove za ovaj zakon. Moralo bi da se predvidi da zaštitnik građana ima prvenstvo pred ustavnim sudom. To ne možemo, verovatno zbog samog Ustava, ali to su ti propusti i posebno pitanje javnosti.
Posebno je pitanje javnosti. Javnost kod zaštitnika građana, čije je glavno oružje moralno, mora da bude dobro obrađena. Kaže se u članu 20 - zaštitnik građana je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera. U članu 31. se opet govori o javnosti, a da se ne precizira kako će on do te javnosti doći, da li su dužna sredstva javnog informisanja i mediji da to objave, pod kojim uslovima, kako, koliko, u kom roku. Spominje se javnost, a to pitanje se uopšte ne reguliše, apsolutno se ne reguliše i ostaje van domašaja ovog zakona, van svake funkcije.
Na kraju, mislim da treba istaći da je veoma korisno da se konačno ovde pokrenulo pitanje zaštitnika građana - ombudsmana u našoj zemlji, nažalost, na jedan način samo u tragovima, nešto što će biti tako da mi imamo ombudsman, da imamo zaštitnika građana na papiru, a u stvari će to biti "bogojavljenska vodica" koja će nas malo poškropiti, ali neće imati nikakvo dejstvo.

Narodni poslanik Nadica Momirov ima reč, potom narodni poslanik Božidar Koprivica i, ako bude vremena do pauze, narodni poslanik Petar Cvetković, zavisi od dužine govora prethodnika.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, ovim zakonom ne samo što se ustanovljava institucija zaštitnika građana, tj. najvažnija funkcija ove institucije, a to je zaštita i unapređivanje ostvarivanja slobode i prava čoveka u jednom društvu, nego i jačanje procesa demokratizacije, koja je jasno trasirana u Srbiji.
G17 plus će podržati ovaj zakon, jer upravo ovaj zakon pospešuje uspostavljanje i razvoj institucija koje treba da dovedu do zaštite pojedinca od nezakonitog i lošeg rada organa vlasti i glasaćemo za ovaj zakon zbog najznačajnijeg razloga, a to je garancija za ostvarivanje načela jednakosti građana pred zakonom. Poznata je deviza G17 plus - zakon jednak za sve.
U pravnom sistemu Srbije ova institucija je našla svoje mesto na teritoriji AP Vojvodine 2002. godine odlukom Skupštine AP Vojvodine i lokalne samouprave Zakonom o lokalnoj samoupravi, isto tako 2002. godine. Samim uspostavljanjem ovih institucija na ovim teritorijama, jasno je postalo da je potreban kontinuitet nastaviti.
Istorija postojanja institucije zaštitnika građana je duga, počev od Švedske, odnosno Skandinavije, koje se smatraju kolevkom ove institucije. Svi koji su imali kontakt sa Skandinavijom ili su tamo boravili, prvo što mogu da uoče, a to je odlično funkcionisanje ove institucije. Stoga, uopšte nije bitno koji je naziv te institucije ili sedište te institucije.
Vama, živeći u jednoj takvoj zemlji, uopšte nije ni potreban kontakt sa ovakvom institucijom, zbog toga što je sistem vrednosti toliko izgrađen i uspostavljen da vi, na kraju krajeva, nemate potrebu da se obratite da bi vaša prava bila zaštićena.
Kasnije, kada je postao poznat efekat rada ove institucije, sama institucija se uspostavlja i u drugim zemljama. Tako danas možemo konstatovati da ih ima u oko 130 zemalja. U našoj zemlji, koja je u procesu tranzicije takođe uspostavljanja vladavine prava i gde su demokratski procesi još uvek u razvoju, jasno je da uspostavljanje ovakve institucije zaštitnika građana treba da ima prioritet.
G17 plus smatra da će rad ove posebne samostalne institucije, koja će vršiti nadzor nad radom, pre svega organa državne uprave, javnih službi, organa lokalne samouprave, dakle, nad radom svih onih subjekata koji neposredno odlučuju o pravima i obavezama građana, dovesti do jačeg i kvalitetnijeg društva državnog sistema, ono što smatramo da treba da imamo i ono što zaslužujemo.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a potom narodni poslanik Petar Cvetković, mislim da će biti vremena tokom prepodneva.

Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o zaštitniku građana predstavlja još jedan u nizu zakona koji nema utemeljenja u Ustavu i koji tvrdim nikada neće biti primenjen.
Potpuno je nepotrebno stvarati posebne i nove državne institucije, koje će se baviti poslom "čuvara prava građana". Takođe, potpuno je nepotrebno stvarati i formirati nezavisan državni organ, koji će navodno štititi prava građana i kontrolisati rad državne uprave, kada za to postoje i drugi redovni organi u našem pravnom sistemu.
Vladavina prava, po mišljenju srpskih radikala, i razvoj pravne države treba i mora biti osnovni cilj svake države, pa i ove naše. I princip podele vlasti upravo je doprineo razvoju pravne države i funkcionisanju svih mehanizama za zaštitu prava građana koji već postoje.
Praktično, ovako kako je predloženo, tzv. zaštitnik prava građana nije ni sudski, ni upravni organ, ne donosi nikakve meritorne odluke, pa se postavlja pitanje koja je njegova uloga.
Njegova uloga će se svoditi na davanje mišljenja, predloga, upozorenja, bez ikakve sankcije, i opet ponavljam sankcije, za onoga ko vrši povredu prava, pa stoga on ne može biti čak ni organ kontrole, s obzirom na položaj, nadležnosti zaštitnika, onako kako ste vi u ovom predlogu zakona predložili.
Odredbe važećeg Ustava Republike Srbije ovakav institut ne poznaju, pa se ovde radi, kako sam napred rekao, o protivustavnom zakonu. Donošenje ovog zakona neće doprineti zaštiti pojedinca od lošeg rada državne uprave, već to predstavlja, naravno to svi mi znamo, rešenje koje vam nameće EU. Vi to dobro znate.
Ovaj inače loš zakon, uveren sam, nikada neće biti primenjen, samo će nepotrebno i dodatno opterećivati budžet Republike Srbije, jer za početak rada zaštitnika i službi zaštitnika građana potrebna su određena materijalna sredstva. Dakle, ponovo zavlačite ruke u džepove naših građana.
Potpuno je nepotrebno uvoditi jedan organ koji u praksi nikada neće zaživeti i neće imati nikakvih efekata, jer su njegove odluke, sada to kažem kao advokat, pravno neobavezujuće, nisu meritorne odluke, već samo mere upozorenja, davanja mišljenja i predloga, inicijativa, što u stvari može da uradi svaki drugi organ, pa i građanin.
Srpski radikali smatraju da nam nije potreban formalan vid kontrole koji neće obavezivati nikoga. Opreza radi, SRS je uložila veliki broj amandmana, kako bi pokušala da popravi ovaj inače jako loš zakon.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a ako bude vremena potom i narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću biti dug u obrazlaganju ovog predloga zakona, jer su to gospodin ministar, kao i članovi DSS, u ovom prepodnevnom zasedanju učinili na prikladan način i razumljiv način.
Ja bih malo uneo deo polemike, odnosno jednu dozu polemike u razmatranje ovog zakona, međutim, očigledno onih iz opozicije koji osporavaju zakon nema, pa je teško polemisati s njima. Uostalom, oni u polemici nisu dosledni, pa ću polemisati sa njihovim stavovima, odnosno sa stavovima koje su ovde izneli. Gospodu radikale nisam uopšte pomenuo.
Oni su izneli stavove, mislio sam na jednu drugu političku grupaciju, koja iznosi i zastupa, da ste to pratili, došli bismo do toga, koja za svoju političku filozofiju i svoj program uzima preporuke jednog savetovanja.
U redu da mi ne znamo te preporuke savetovanja, nego to su dobili svi poslanici pre nekog meseca, a izgleda da su samo neki to sačuvali i iznose ove stavove. Međutim, ukazao bih i da po tom savetovanju, osnovno što se kaže o Predlogu zakona, ovom koji razmatramo, stoji samo jedna rečenica - učesnici okruglog stola složili su se da je predlog zakona o zaštitniku građana u značajnom delu potpuno usaglašen sa standardima dostignutim u demokratskim društvima u ovoj oblasti.
Toliko je trebalo da kažem gospodi koja dovode u sumnju, koja sebe smatra reformatorima, a nas iz DSS, Vladu i premijera dr Vojislava Koštunicu kočničarima reformi, pa kažu da je preuranjeno sa zakonom. Kako to reformatori sprečavaju reformu, reformu koja je u principima i duhu zapadnoevropskih demokratija i Evropske unije, zajednici kojoj težimo?
Kako to preuranjen zakon, a nije preuranjen Zakon o lokalnoj samoupravi, gde je potpuno nakaradno u jednom delu materije, koju ne treba da obrazlažem, ubačen i zaštitnik građana, bez ustavnog osnova takođe. Kako to da postoji ombudsman na nivou Vojvodine, reč je izvorno švedskog porekla i znači zaštitnik, a da ne postoji na nivou Republike Srbije.
Da nije to, dame i gospodo, da se oni zalažu da taj institut postoji samo na nivou Vojvodine, koja je regija u Švedskoj, s obzirom da je ombudsman, a ne u Srbiji.
Svaka čast Ministarstvu i Vladi zbog Predloga ovog zakona. Potrebno je da u zakonu jedna institucija, odnosno organ koji se sui generis uvodi ovim zakonom, ima naziv u duhu pravne istorije i institucija, tradicije srpskog društva i srpske države. Zato je potpuno primereno da to bude zaštitnik građana, kao što je i predloženo, a ne ombudsman, sa nekim značenjem koje je potpuno apstraktno i u potpunoj suprotnosti sa saznanjima, znanjima i sa uobičajenim pravilima u Srbiji.
Znači, ombudsman je uspešno implementiran u Vojvodini i tamo treba da postoji, a mi moramo da čekamo u Srbiji. Verovatno je starija država Vojvodina, po njima, pa ću da kažem kao oni pod znacima navoda, kao što oni vole da kažu. Da li to znači, i da li je kritika zakona samo u tome, nastojanje da Srbija nema zaštitnika građana, a da to bude ustupljeno nižim nivoima vlasti, da li je to svojevrstan vid ili nastojanje, verovatno će odgovoriti na ovo, neće moći da ćute, da li je to nastojanje za dalje urušavanje države Srbije?
Ovaj predlog zakona o zaštitniku građana nije težnja ka centralizaciji Srbije, što smo čuli jutros, odnosno danas. Oni upravo sa drugačijim nazivom od naziva zaštitnika u Vojvodini ili zaštitnika na lokalnoj samoupravi pokazuju, kao što stoji u zakonu, da imaju drugačije nadležnosti, da republički zaštitnik građana štiti republičke zakone i povredu republičkih zakona, i kontroliše postupanje organa koji primenjuju te republičke zakone i ugrožavaju prava i slobode građana.
To znači da čak obrađuju u jednom delu zakona i to šta će se desiti ukoliko lokalnom zaštitniku građana, odnosno pokrajinskom ombudsmanu bude podnet zahtev koji po svojoj sadržini i suštini treba da rešava zaštitnik građana na nivou Republike. Potpuno je jasno i vidljivo iz Predloga zakona koliko onaj koji kritikuje zakon, predložena rešenja ili upućuje amandmane želi da bude dobronameran.
Za mene je potpuno neshvatljivo da oni ističu nepostojanju ustavnog osnova za uvođenje zaštitnika građana, a uopšte ne pominju po kom to ustavnom osnovu i po kom zakonu je, kako se zove ona funkcija, narodne kancelarije. Koliko je to narodna kancelarija dokazuje i to što ne mogu da se setim njenog imena. Znači, narodna kancelarija, po kom je to ustavu i po kom zakonu i u čijoj organizaciji, ko je propisao postupak. Da li je to po švedskom ustavu.
Dame i gospodo, Vlada i nadležno ministarstvo su, poštujući sva ograničenja Ustava, važećeg, dali najbolji predlog zakona o zaštitniku građana. Nijedan zakon nije idealan, to sam više puta pomenuo. Zakon postaje idealan tokom primene i u njegovoj primeni su izmene i dopune nekada nužne i moguće.
Nijedan početni tekst zakona, barem u istoriji se tako dešavalo, nije u onom krajnjem i idealnom obliku donet. On je podložan promenama i dopunama.
Tako i ova rešenja koja je predlog zakona dao, u svojoj primeni će ukazati na sva dobra rešenja i eventualno manje dobra rešenja koja treba menjati. Tu nema dileme. Ovaj parlament je nadležan kako za donošenje, tako i za promenu tog zakona. Znači, u domenu onih rešenja koja postojeći ustav dozvoljava, ocenjujem da je ovo potpuno rešenje u skladu sa međunarodnim pravilima, u duhu pravne tradicije i u duhu našeg pravnog sistema važećeg.
Dilema da li primenjivati Ustav ili dati neka rešenja, takvo je takođe rešenje iz ovog savetovanja i to je neki koji garantovano nije pravnik, pa je predložio da 15.000 građana predlaže zaštitnika građana. Dilema da li primenjivati Ustav ili ne, pa čak ima i nekih zastupanja oko toga da ne primenjujemo Ustav, i suviše mnogo podseća na onu čuvenu izreku upućenu sudijama pre nekoliko decenija - drugovi sudije, ne držite se zakona kao pijan plota.
Tako bi sada i ovi naši pragmatični da se ne drže Ustava nego da izmisle građanskog branioca, da ga neposredno na izborima biraju građani, ko bi drugi. Ili još bolje, da ih predlaže Soroš, a biraju neke nevladine organizacije. To bi rešenje bilo u duhu tih kritičara.
Drugi je problem što kod protivljenja ovom zakonu nema suštinskih kritika. Osnovni problem protivljenja ovom zakonu je šta onda sa narodnim kancelarijama, koje su "slavno" za ovo vreme prošle. Šta će onda narodne kancelarije da rade? Preći će u narodne kuhinje. Izvinjavam se zbog neozbiljnosti.
Reći ću samo još dve reči, s obzirom da nam vreme prepodnevnog rada ističe, još dve rečenice ću reći oko toga koja je nadležnost, jer bilo je dileme oko toga koja je nadležnost zaštitnika građana i šta to on može učiniti kada nema vlast, silu, kada ne može kažnjavati. Organ, odnosno institucija zaštitnika građana nigde u svetu, a ni ovim zakonom, nije predviđen ni kao sudski, ni kao upravni organi, niti kao parasudski, niti kao državni. On jeste državni organ utoliko što ukazuje na nepravilnosti, naročito u primeni pojedinačnih akata, a može i preko zakonodavne inicijative ukazivati i na neke pojave koje treba menjati novim zakonima.
Znači, zaštitnik građana nije taj ko može obustaviti odluku nekog organa. Zaštitnik građana nije ni to, a i takvo čuli smo zalaganje sa ove govornice, da bi on mogao da presuđuje kod rada sudova. On bi onda bio organ nad organima, još idealno - da ga izaberu nevladine organizacije, po predlogu Soroša, i onda da upravlja čak i Skupštinom i Vladom. To bi bilo idealno stanje u rasturanju države Srbije.
To je kritizerstvo, i gospodin Radosavljević će izaći to da obrazloži, a ne da dobacuje. Ponašanje je osnov kulture, a to će obrazložiti kad dođe na red nakon pauze.
Ukazivanje da mi nemamo pravnike koji su se 10 godina bavili zaštitom prava građana, jer, kao, tek nekoliko godina postoji demokratija, potpuno je apsurdno, jer mi imamo pravnike koji su se 60 i više godina bavili zaštitom prava građana i sloboda građana. Ljudi, to je advokat. Radili su taj posao 60 godina. Imaju 80 i kusur.
Ta kritika oko toga da nemamo kadrove i da treba smanjiti potrebne godine radnog iskustva, samo je upućena na to da zaštitnik građana bude što manje stručan i da se samim njegovim postavljenjem u potpunosti anulira težnja za stvaranjem jednog ozbiljnog organa koji će biti uklopljen u pravni sistem države.
Takođe, zalaganja da zaštitnik građana može biti iz neke druge struke, osim pravne, u najmanju ruku je problematično. Moguće je da u ovom mom nastupu nisam otvorio sve polemike, ali u razmatranju po amandmanima voljan sam da čujem i odgovore onih koji sebe smatraju prozvanim.

Gospodine Cvetkoviću, hvala na sažetosti. Budući da neću dozvoliti repliku na osnovu lapsusa, jer jasno je da nije ponašanje osnov kulture, nego je kultura osnov ponašanja, najkulturnije se izvinjavam gospodinu Iliću, on će imati reč u 15,05, do kada je pauza, a potom narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, pa narodni poslanik Branislav Stevanović.
(Posle pauze – 15,10)

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad, načelnu raspravu 7. tačke dnevnog reda 11. vanrednog zasedanja.
Reč ima, kao što smo najavili na kraju prepodnevnog rada, prvo narodni poslanik Radiša Ilić, a potom Snežana Stojanović-Plavšić, pa Branislav Stevanović. Izvolite, gospodine Iliću.