Reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Živković.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege, poštovani gospodine ministre, čekali smo dosta dugo zakon o ombudsmanu. Kada je došao u skupštinsku proceduru, moram priznati, imala sam zadovoljstvo što ćemo raditi na tom zakonu i što ćemo ga usvajati.
Međutim, kada sam videla predlog, shvatila sam da to nije ono što mislimo da bi trebalo da se usvoji u ovoj skupštini, a smatramo da ga je neophodno usvojiti, iz razloga što ga imaju sve zemlje u okruženju, sve naše bivše države, ima Albanija, Uzbekistan i neke države koje ne bi trebalo da ove civilizacijske tekovine imaju pre nas.
Mislim da rešenja koja se nalaze u zakonu, odnosno predlogu koji nam je ponuđen, nisu rešenja kakva može da prihvati DS. Mislim da nam ona neka dostignuća koja imamo u razvoju demokratije uskraćuju i to je razlog što smo ponuđenim rešenjem, kao stranka, nezadovoljni. Zadržaću se na jednoj primedbi koja je za mene sve vreme, u stvari, diskutabilna.
Zašto nisu zamenici ombudsmana ili pomoćnici, kako ih predlog naziva, resorno podeljeni? Mi već imamo to rešenje u vojvođanskoj odluci koja je ustanovila ombudsman, gde imamo pomoćnike za opšte poslove i pomoćnike za određene resore, gde je stvarno zaštita ljudskih prava neophodna, jer se ona najčešće u tim resorima krše.
U glavi imam i neke predloge za koje sam smatrala da bi trebalo da uđu u ovaj predlog zakona, tako da namerno izbegavam naziv zaštitnik građana, jer ne samo da je neadekvatan, nego ga ne prihvatam i zato ga zovem ombudsman sve vreme, jer tako ispada da je to jedan uobičajeni; jesmo u Srbiji, u Srbiji je Vojvodina, a u Vojvodini smo takođe, mnogi od nas ovde ili naše stranke glasale za odluku koja ima ombdusmana. Prema tome, meni ta činjenica koju je uvaženi kolega naveo kao razlog da ne bude ombudsman ne znači puno.
Naša primedba se odnosi i na sam početak zakona, tako da je DS uložila amandman na naziv samog zakona, jer naziv zaštitnik građana, pored toga što se uvodi potpuno nov pojam u naš pravni sistem, taj naziv je neadekvatan i ne ukazuje u dovoljnoj meri na prirodu institucije koju treba da predstavlja ombudsman, a koja je, dozvolićete, sem Vojvodine, u našem pravnom životu nepoznata.
Naprotiv, mi već poznajemo institut pod nazivom građanski branilac, jer Zakon o lokalnoj samoupravi, koji smo mi usvojili, ima naziv građanski branilac, a ne zaštitnik građana, i to je razlog zašto smo podneli amandman tražeći da se taj član izmeni u smislu promene naziva zakona i naziva samog instituta, odnosno same institucije ombdusmana.
Po mom mišljenju, problem može da predstavlja ko su predlagači kandidata za ombdusmana. Čuli smo da rešenje u Predlogu zakona da predlagači mogu biti svaka poslanička grupa u Skupštini ili više poslaničkih grupa ako se opredele oko jednog zajedničkog kandidata, mislim da je to potpuno nedozvoljeno. Zar vam se ne čini da ovako predložena kandidaciona procedura ima suviše stranačko određenje?
Zar ne bi institucija ombdusmana trebalo da bude nestranačka i neovisna od nagodbi među strankama? To po, nekom mom osećanju, bi bio zaštitnik građana koga je predložila, usvojila ili prihvatila Vlada, bez obzira što bi se on glasao u Skupštini. Znamo kako prolaze i koji su predlozi, oni koji se izglasaju u Skupštini.
Kada bi kandidata za ombdusmana predlagale nevladine organizacije, koje se inače bave zaštitom ljudskih prava i sloboda, naravno ne negiram predlaganje i od ovih već predloženih predlagača, ali mislim da predlagači treba da se prošire na nevladine organizacije, na narodnu inicijativu, odnosno 20.000 građana predložilo ombdusmana jer smatra da neka ličnost zavređuje da se bavi tim poslom.
Ne mogu a da ne stavim primedbu na taj član koji se odnosi na izbor ombdusmana. Zašto je predviđeno da za obavljanje poslova koji se predviđaju članom 1, a to su nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad državne uprave, a koji se ujedno stara o zaštiti ljudskih prava i sloboda, zašto mora da bude samo diplomirani pravnik? Zar ovom materijom se neadekvatno ili nedovoljno bave ljudi koji završe filozofski fakultet, znači sociolozi, politikolozi.
Ne vidim uopšte na koji način ćemo mi u državi naći desetogodišnje iskustvo na zaštiti ljudskih prava u Srbiji pravnika koji poseduje sve osobine koje su u predlogu navedene. Zar mi živimo 10 godina u demokratskom društvu koje se bavi zaštitom ljudskih prava i koje rešava ovakve probleme, pa ćemo naći i pravnike koji se time već dobar deo svog radnog veka zauzimaju.
Mislim da je taj period bavljenja poslom za predlog za kandidata trebalo smanjiti iz prostog razloga što mislim da ovako nećemo uspeti da nađemo pogodnu ličnost za ovu funkciju.
Još bih prokomentarisala rešenje iz predloga po kojem postoje četiri zamenika, a koji nisu određeni po pojedinim oblastima. Naravno, shvatićete da je to u stvari deo koji me najviše interesuje i prosto moram ponovo da podvučem da bi po meni rešenje sa specijalizovanim zamenicima bilo mnogo povoljnije.
Ako ostane predviđen predlog, a ne sumnjam da ćete vi izglasati zakon koji je Vlada predložila, onda je nedopustivo da u članu 6, gde se predviđa specijalizacija za obavljanje poslova u pogledu zaštite prava, nisu predviđena i prava žena, kada smo svesni činjenice da se na svakom koraku jošte kako krše ljudska prava i slobode upravo žena. Mi u zemlji, gde je ta diskriminacija na zavidnom nivou, a kada kažem zavidnom nivou mislim na čitavo okruženje, pa i na Evropu, mi nismo našli za potrebno da jedno od prava predviđena da se štite posebno ili naročito uz prava deteta, uz prava manjina, budu i prava žena.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Poštovane dame i gospodo, gospodine ministre, poslanička grupa G17 plus  nije imala  nikada ni najmanje dileme kada je trebalo podržati neke zakone koji od Srbije ponovo stvaraju državu, koji Srbiju ponovo uvršćuju u državu, modernu i savremenu evropsku državu. Nemamo nikakve dileme ni sada.
Poslanici G17 plus podržaće ovaj predlog i glasaće za usvajanje ovog zakona. Naime, i te kako je bitno da država donosi zakone kojima proširuje prava i slobode građana, ali smatramo da je još bitnije da država donosi zakone kojima se ta prava i slobode štite, da se donose instrumenti kojima će se ta prava ostvariti u praksi. Da li ima većeg dokaza o demokratičnosti jednog društva nego kada država donosi zakone kojima predviđa instrumente kojima se štiti sama od sebe, odnosno kada građane štiti od sebe i predstavnika te iste države.
Pokazalo se u dosadašnjoj praksi da upravna i sudska kontrola nisu dovoljne i da je potrebno posegnuti za nekim novim i modernijim načinima. Mislim da ste dobro zaključili da se radi o ombudsmanu. Žalosno je to što je Srbija 133. zemlja u svetu koja uvodi ovaj institut, koja uvodi institut zaštitnika građana. Žalosno je to što se Srbija ponovo našla na začelju savremenog sveta.
Sada mi nije jasna dilema nekih kolega poslanika da je ovo preuranjeno, da ovaj zakon nije neophodan. Naravno da nam je potreban ovaj zakon. Što veća prava i što veći broj instituta kojima se štite određena prava imamo, to je jedna država demokratičnija.
Naravno, o kvalitetu ovog zakona možemo se sporiti. U pravu su kolege poslanici koji kažu da ovaj zakon nije savršen. Daleko je od toga. Ali, od jednog lošeg zakona postoji samo nešto što je gore, a to je nepostojanje zakonske regulative.
Poslanici G17 plus su svoje primedbe izrazili kroz amandmane. Neki od njih su usvojeni, nadam se da ćemo o ostalima da razgovaramo. Smatram da će one najbitnije primedbe koje G17 ima biti otklonjene.
Ne bih želeo trošiti vaše vreme govoreći o onome što je sadržano u obrazloženju ovog predloga i zbog čega ćemo mi glasati za ovaj zakon. Hteo bih reći nešto o jednom delu, gde smatram da je ovaj predlog trebalo da reši na drugi način. U članu 1. kaže se da se zaštitnik građana stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava, i ono što je bitno, kontroliše rad organa državne uprave, kao i drugih organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. U stavu 3. člana 17. isključeni su iz kontrole zaštitnika građana sudovi i tužilaštva.
Uzimajući specifičnost našeg društva i posebno činjenicu da se većina pritužbi naših građana odnosi baš na rad sudova i tužilaštva, smatram da je i rad pravosudnih organa mogao da se nađe pod kontrolom zaštitnika građana. Naravno, prihvatamo i vaše obrazloženje da bi to uticalo na rad i nezavisnost sudova, princip podele vlasti.
Međutim, podsetio bih vas da u nekim zemljama u okruženju, a i u svetu postoje zaštitnici građana ili ombudsmani koji imaju tu nadležnost. Recimo, u Crnoj Gori, mislim, u slučaju odugovlačenja postupka, očigledne zloupotrebe procesnih ovlašćenja ili neizvršavanja sudskih odluka, ombudsman može da reaguje. U Velikoj Britaniji se parlamentarni komesar stara nad sudskom administracijom.
Posebno je zanimljivo rešenje koje nalazimo u Švedskoj, gde je ombudsman u mogućnosti da prisustvuje sudskim procesima, gde kontroliše rad sudova na taj način što opominje sudije u slučaju blažih povreda, a čak ima mogućnost da pokrene inicijativu u slučaju težih povreda od strane sudije.
Naravno, pri ovome mora jednom strogom zakonskom barijerom da se ombudsman ograniči samo na kontrolu, recimo, rokova, sudskog osoblja, nikako da mu se ne dozvoli kontrola meritornosti sudskih odluka. To bi bilo nedopustivo. Mislim da postoji instrumentarij kojim bi to moglo da se uredi.
Ne zaboravite, i same sudije krše ljudska prava. Zar nije kršenje ljudskih prava ako čekate na sudsku presudu šest godina? Zar nije kršenje ljudskih prava ako na jedno izvršenje čekate 10 godina, kada se sve živo prodalo i kad nemate odakle da izvršite tu presudu. Znači, zaštitnik građana bi morao da ima kontrolu i nad radom pravosudnih organa.
Ono što je još bitno, a to ste zakonom dobro predvideli, da se ombudsmanu obezbedi maksimalna nezavisnost u odlučivanju. Samo na taj način će građani dobiti jedan pouzdani mehanizam za zaštitu svojih prava.
Ostale primedbe je izneo kolega Marko Krstin, tako da neću više vama oduzimati vreme. Poslanici G17 plus glasaće za ovaj zakon i podržavamo svaki zakon koji nas vodi u Evropu.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, neka se pripremi narodni poslanik Helijana Dragojević, a potom narodni poslanik Miodrag Đidić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan zakon koji vi malo prenaglašeno nazivate reformskim, sistemskim, te bez njega ne znam ni kako smo do sada postojali, ali sigurno u budućnosti ne bismo mogli da funkcionišemo.
Meni se čini da vi, u stvari, nemate snage da promenite Ustav Republike Srbije i da ste spremni da donosite zakone koji su u skladu sa vašim shvatanjem izgleda budućeg ustava Republike Srbije, zakone koji će biti uklopljeni odmah u ustav Srbije, bilo kada da on bude donet. To je potpuno pogrešan redosled koraka.
Iz ustava proističu zakoni, a ne iz zakona ustav. Sve dok imamo ovaj ustav, kakav je da je, a njime ste zadovoljni, jer ga ne menjate i ne pokušavate ni na koji način da ga promenite, ne možete da donosite neustavne zakone. Vi vrlo dobro znate šta je sve izmešano u ovom predlogu zakona i koliko je ušao u Ustav, kao da ga se Ustav uopšte i ne tiče, kao da Ustav nije okvir u kome predlagači, posebno oni koji zakone donose, odnosno oni koji ocenjuju njihovu ustavnost, moraju da se kreću.
Evo, da počnemo o ovoj građanskoj "majci". Najpre me interesuje da li je zaštitnik građana firma, da li je to pravno lice? On je korisnik budžetskih sredstava. Razgovaraćemo malo o tome kako mu se odobravaju ta budžetska sredstva, ima li iko prava da utiče na visinu sredstava, pošto vidim da Vlada mora da prihvati njegov predlog. Interesuje me da li je on pravno lice.
Vi kažete da njegovu platu određuje Narodna skupština. Kako Narodna skupština da određuje plate? Još nisam čuo da Narodna skupština određuje plate? Evo, to bi bio prvi primer da Narodna skupština na sednici, većinom glasova, u danu za glasanje utvrdi platu zaštitnika građana. Šta je sa platama ostalih činovnika u firmi koja se zove zaštitnik građana? Tu firmu niste ovde krstili, nema upravni, nema nadzorni odbor, nema organe upravljanja. Ima neka pravila ponašanja koja dolaze ovde na nekakvu overu. Čini mi se da nije ni postojala namera da ovaj čovek bilo šta uradi. Kad kažem "čovek", mislim na lice koje će Skupština izabrati.
Sa tom funkcijom i sa "čovekom" koji tu funkciju obavlja prvi put sam se sreo u Strazburu, kada je Mark Novicki podnosio izveštaj Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Jeste, treba ga pohvaliti za sve ono što je izgovarao o stanju, o zaštiti ljudskih prava, o radu institucija na Kosovu i Metohiji. Direktno sam ga na sednici Parlamentarne skupštine pitao da li je zadovoljan onim što je uradio, da li možda liči na nekoga ko uvek želi dobro, a nikad dobro ne može da učini, i da li je svrha toga da postoji neko ko želi dobro?
Šta je Mark Novicki učinio za Srbe, ili za Albance, ili za bilo kog drugog na Kosovu i Metohiji? Šta je uspeo?
Kakav će uspeh da bude ovog našeg zaštitnika građana? Nikakav, nema ga u sistemu nigde. Vi nigde niste predvideli kaznenu odredbu za onog ko ne postupi po nalogu zaštitnika građana. "Dužan je organ uprave, dužan je ovaj, dužan je onaj", a šta ako ne ispuni dužnost? Dalje nije regulisano. Bio je dužan, nije izvršio i nema nikakve odgovornosti. Ni u zakonu kojim je njegov rad regulisan nije predviđeno da ima odgovornost ako ne ispuni naloge onoga ko nije postojao kada je donet zakon o njegovom radu.
Znate, ako vršite reformu nekog sistema, vi morate potpuno da je izvršite, a ne samo da menjate kapu, a pod kapom da ostane sve isto kao što je i bilo.
Zašto Odbor za ustavna pitanja da predlaže zaštitnika građana? Da li to ima smisla? Čime treba da se bavi Odbor za ustavna pitanja – radom organa državne uprave? Time direktno utiče na rad organa državne uprave, predlaže čoveka koji će da kontroliše rad organa državne uprave.
Da li je to posao odbora nadležnog za ustavna pitanja ili onaj Sizifov - da da predlog Narodnoj skupštini, a Narodna skupština mu je naredila da to učini, da da predlog novog ustava Republike Srbije Narodnoj skupštini. Pošto to ne može, a to je najvažnije, hajde da mu damo da predlaže kandidata za zaštitnika građana.
A onda, to može on, to može bilo koja poslanička grupa, to mogu udružene poslaničke grupe. Tako je raširena lepeza predlagača da se tu ide u beskonačno. I evo, kao što Ustav nećete moći nikada da promenite, pitanje je hoćete li ikada uspeti da izaberete, odnosno da li ćete uopšte imati predlog za tog čoveka, a da ne pričamo o tome kako će to proteći na glasanju.
Član 5, ko može da bude izabran. Kaže - da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Neprekidno ponavljate tu formulaciju. Ko će to od nas poslanika, koji ćemo dizati ruku ovde, da proceni i kako ćete nam dokazati da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Da li će BIA da nam dostavi izveštaj?
Kako se procenjuju moralni i stručni kvaliteti? Hajde - stručni kvaliteti, ako je završio pravni fakultet i ako nije nikada krivično odgovarao, pretpostavljam da ga ovde nećete pozivati na bilo kakav stručni ispit, ali da bi dokazao stručne kvalitete, morao bi da polaže neki stručni ispit.
Ali, šta sa - moralnim kvalitetima? Jeste li sigurni da nikada nije zalepio žvaku pod radni sto? Jeste li sigurni da mu nikada nije pao na pamet izlet iz braka? Jeste li sigurni da nekad nije prošao na crveno svetlo?
Šta je za vas moral spojiv sa funkcijom zaštitnika građana? Kakvi su to uslovi? Hoće li to biti odlučujuće ko može da bude predložen a ko ne?
Zašto niste predvideli da nikada nije finansiran iz inostranstva? Zašto to nije osnovni uslov. Može da bude izabran onaj ko nikada nije finansiran iz inostranstva, institucionalno ili vaninstitucionalno, po projektima koje je radio za nekoga, ili po tome što mu je svakog meseca stizala mesečna apanaža za ono što obavlja za ljude iz inostranstva.
Pazite dalje, zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinu, a njegov zamenik polaže pred predsednikom Skupštine. Šta ćemo sa onim zamenikom koga on odredi da ga zamenjuje? A nije položio zakletvu pred Skupštinom? Šta ako ode na duže bolovanje, ako ima razloga da ga taj zamenjuje pet, 15 ili 50 dana. Postaje zaštitnik građana onaj ko nije položio zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Zašto to nije razrađeno do kraja. Ako će da ga zamenjuje, mora da dođe ovde da položi zakletvu pred Skupštinom. Tek onda je on pravi zamenik zaštitnika građana. U potpunosti ga zamenjuje.
Član 7, zakletva zaštitnika građana. Zaista nema smisla. Pazite tekst - zaklinje se da će savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda. A gde mu je sada tu kontrola rada organa državne uprave. Zašto se ovde ne zakune da će savesno da kontroliše rad organa državne uprave. To mu je posao.
Rekli ste da će da brine o ljudski pravima i slobodama, ali i o radu organa državne uprave tj. da kontroliše taj rad. On se sada ovde neće zakleti da će da kontroliše rad organa državne uprave. Mada znate da ta kletva samo pred bogom važi, a ima ovde ludaka koji ni zakletvu pred bogom ne računaju kao datu zakletvu.
Smatra se da je zaštitnik građana stupio na dužnost momentom polaganja zakletve, ali ako se ne pojavi na poslu, pa ste vi tu pobrkali stvari, jedan isti pojam koristite i kada se ne pojavi na poslu i kad položi zakletvu, jer kažete da je stupio na dužnost polaganjem zakletve. U sledećem stavu kažete - ako u roku od 30 dana ne stupi na dužnost. Da li to računate da u roku od 30 dana ne položi zakletvu? Ili, šta biva ako položi zakletvu, pa ga 30 dana nema na poslu.
Zašto ga izvlačite iz opštih pravila o radnom odnosu? Zašto to nije pet dana? Ko je on da ga čekamo 30 dana nakon stupanja na dužnost po zakonu da se pojavi na poslu. To su neopravdani razlozi. Vi već kažete - ako ga iz neopravdanih razloga nema 30 dana. Ne čeka se 30 dana niko. Nikome nije oprošteno u Srbiji da ga 29 dana nema na poslu. Nikome, pa ne može ni zaštitniku građana. On bi izgubio spor koji bi neko poveo protiv njega po Zakonu o radu.
Pazite ovu formulaciju. Molim vas, gospodo iz Vlade, vas koji predlažete ove zakone, a i vi gospodo iz vladajuće većine, koji te zakone podržavate, da više ne smatrate one koji se bave politikom kao ljude nedostojne, kao stoku, kao ljude kojima treba precizirati čime u životu ne mogu da se bave.
Moram da vas pitam, kažete da zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti članovi političkih organizacija. Kakva je ovo diskriminacija? A, mogu li da budu pripadnici nevladinih organizacija? Mogu li da pripadaju nekoj crkvi? Kako to samo oni koji su članovi političkih stranaka, za njih su zabranjene neke zone javnog delovanja u životu naše države. Šta to znači?
Najkvalitetniji ljudi ne smeju da budu članovi političkih stranaka? Pa ko će da se bavi politikom? Znači, u milionima članova političkih stranaka nema ni jednog koji može da bude zaštitnik građana. Da li je on to sebe opredelio? Da li je sebe opredelio članstvom u političkoj stranci da su mu zabranjena neka zanimanja, neke javne funkcije?
Kada to tako konsekventno sprovodite, zašto to ne sprovedete do kraja? Zašto je to samo predviđeno? Koja je to vlast koja je to poštovala? Hoćete li primer Ustavnog suda Srbije? Kada u Ustavnom sudu Srbije ima članova, funkcionera političkih stranaka, odakle vam moralni kvaliteti da to uskraćujete u drugim zakonima nižim funkcionerima, zameniku zaštitnika prava građana.
A, ove fakultativne odredbe, kaže - zaštitnik građana i zamenik zaštitnika građana ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji su dali u vršenju svoje funkcije. Koji građanin Srbije može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, predloga ili kritike.
Pa, mi se borimo da niko ne može da bude pozvan na odgovornost zbog mišljenja, predloga ili kritike. Mi se borimo da nema verbalnog delikta. A, vi sad štitite posebno zaštitnika građana. Time ukazujete da ostali mogu da podležu kazni ako kritikuju, iako ste čak i u KZ predvideli da niko ne može da bude kažnjen zbog toga što vređa, omalovažava funkcionere i institucije, ako je to učinio u ozbiljnoj kritici.
Pa kad postoji opšta odredba, što sada njemu, kao on će biti posebno zaštićen. Osećamo se nezaštićenima zato što neke ljude posebno zaštićujete za ono zašta i mi ne bismo želeli da budemo kažnjeni. Voleo bih da svaki građanin može da kritikuje, da da mišljenje, da može da iskaže svoj stav, kakav god da je, ako ne učini krivično delo kojim će da sprovodi svoj stav.
Više puta ste imali prilike da čujete srpske radikale da kažu da neko čak ima pravo da priča da bi želeo da Vojvodina bude država. Neka priča, nek sanja. Ne sme da se organizuje, ne sme da povede proces kojim će da dođe do toga zato što to Ustav ne dozvoljava, može da priča šta god hoće. Nećete valjda opet da apsite ljude zato što govore ono što im padne napamet. Neka govore. Slobodu govora još samo Hag kažnjava. Političku ideju još samo Hag kažnjava, ali vi znate da to nije sud.
Da li razrešeni zaštitnik građana, da li zaštitnik građana koji je podneo ostavku, ima pravo na šest meseci da prima platu i da ima prava iz radnog odnosa po prestanku funkcije, dok ne nađe novi posao? Rangirali ste ga, bar po plati, sa predsednikom Ustavnog suda. Ovo su prava koja imaju mnogi činovnici u Vladi. Šta je sa zaštitnikom građana?
Da li je danas, ako je razrešen, da li sutra mora da traži nov posao? Ako sam pogrešio, ako tu odredbu nisam video ispravite me, ali mislim da sam dobro gledao zakon.
Šta će vam član 12. treći stav, zaštitnik građana ima pravo da se na sednici Skupštine na kojoj se odlučuje o njegovom razrešenju obrati narodnim poslanicima. Još nikome ovde nismo dozvolili da se obrati onda kada je razrešen. Niste, vladajuće većine u različitim slučajevima, niste dozvoljavali poslanicima da se obrate ovde, kada predsednik Skupštine konstatuje prestanak mandata, služba obezbeđenja je izbacivala poslanika iz sale.
Naravno, predsednik Narodne skupštine, koji vam je poturio novi Poslovnik, predvideo je da ovde može da govori svako koga on pozove. Vi ste za to glasali. Vama je to svejedno. Vi ste degradirali Narodnu skupštinu do kraja.
Vi ste do kraja degradirali Narodnu skupštinu, tako da može da vas iznenadi bilo ko da sedi ovde u prvoj klupi, da izađe za govornicu i kada pitamo – šta je, pozvao ga predsednik Skupštine, a mi moramo da slušamo.
Ako već ima pravo predsednik Skupštine svakoga da pozove, neka pozove i tog zaštitnika građana koji je razrešen, a ne da zakonom određujemo da zaštitnik građana može da se obrati Narodnoj skupštini, a niko drugi, koga je birala Skupština i razrešila, nema pravo da se obrati Skupštini. Time kršite ljudska prava onih kojima niste dali pravo da se obrate sa govornice i obrazlože svoje ponašanje zbog koga su došli pod udar.
Video sam da nam je sada stigao amandman Odbora za pravosuđe i upravu, kojim se menja stav 1. člana 17. Da vas podsetim, po tom vašem novom Poslovniku, to je sada nemoguće. Znači, ne kaže više da kontroliše povrede, nego poštovanje ljudskih prava.
Kaže, to je opšteprihvaćeno. Jeste, ali Odbor može da da amandman samo u onih 24 sata između rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima. Sada, kada je počela rasprava, odnosno pet dana pre početka rasprave, pre početka sednice, niko nije mogao da podnese ovaj amandman. Ovaj amandman ne važi, gospodine predsedniče. Ako hoće Odbor za pravosuđe da ga podnese, neka sačeka da završimo raspravu.
Dalje, zaštitnik građana je ovlašćen da Vladi podnese inicijativu za izmenu ili dopunu zakona itd. Prvo, da raščistimo zašto samo Vladi? Nije Vlada jedini ovlašćeni predlagač zakona. Zašto ne poslanicima? S druge strane, zašto mu dajete pravo koje već ima. Svaki građanin ima pravo da podnese inicijativu za promenu zakona. Svaki građanin ima na to pravo. To je inicijativa, ne obavezuje nikoga.
Šta kaže ovde, šta će Vlada posle toga da radi, obavezna je da razmatra inicijative koje podnese zaštitnik građana. Šta onda? Vlada konstatuje da ta inicijativa ne može da bude sprovedena. Ne može da podnese predlog zakona i gotova je ta inicijativa.
Zaštitnik građana ovlašćen je da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Da li je on sada posebno izdvojen, da li svako ima pravo da pokrene postupak pred Ustavnim sudom? Ustavni sud postoji zato da zaštiti prava svih. Pišete mu nešto da bi zakon bio duži. Ne vidim osnova za ovoliku pisaniju.
Naravno, u članu 20. postavlja se pitanje da li je u pravu zaštitnik građana ili nadležni državni organ? To će biti osnov sporenja. Vi kažete da iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa zaštitnikom građana. Ako organ uprave misli da zaštitnik građana nije u pravu, nije on odbio saradnju s njim. Tu sada treba neko da presudi.
Znači, obratio se građanin zaštitniku građana, ukazao na neku povredu organa državne uprave, zaštitnik građana se umešao, a organ državne uprave misli da je u pravu. Nije bogom dan zaštitnik građana. Nije njegova poslednja i ne sme da bude poslednja. Nije odbijanje saradnje to što neko ne posluša savet zaštitnika građana. Čovek radi po zakonu i po savesti i smatra da je potpuno u pravu i ne boji se zaštitnika građana.
Vi sada hoćete da on bude strah i trepet, gde se on pojavi - odbijena je saradnja sa zaštitnikom građana. Onda je zaštitnik građana ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog postupka. Pa, ovlašćen je svaki građanin. Ništa on nije posebno izdvojen, a ima čitav zakon o sebi.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa zaštitnikom, a kazna ako ne sarađuju. Koja je kazna za organ uprave ako ne sarađuje sa zaštitnikom? Ko utvrđuje da li je sarađivao ili nije?
Šta ako on primi zaštitnika građana, sasluša, primi njegov podnesak, da li je sarađivao ili ne, a neće da promeni svoj stav i svoje mišljenje, jer misli da je potpuno u pravu, jer možda ima 20 godina iskustva na pravničkim poslovima, a zaštitnik 10.
U nekoliko članova, u 24, 32. pominjete kada pokreće postupak zaštitnik građana. Kažete u 1. stavu člana 24, u opštoj odredbi, "pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi". Slažem se, a u članu 25, stav 6. i 7. kažete: " Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama, izuzetno ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi". To ste već rekli u članu 24. Može po sopstvenoj inicijativi da pokrene postupak, a kada će da radi?
Ili, u članu 32: "Zaštitnik građana može postupiti po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući i anonimne pritužbe, oceni da je došlo do povrede". Šta se to razrađuje? To da on ima pravo da radi po sopstvenoj inicijativi. To ste rekli već u opštem delu. Znači, ko zna koliko toga još niste predvideli kada on ide po sopstvenoj inicijativi. Dovoljno reći da je po sopstvenoj inicijativi.
U članu 29, 30. i 31. se pominju obaveze organa uprave u vezi sa zahtevima zaštitnika građana. Prilično su dobro navedene obaveze. Šta je sa kaznama? Ovi članovi su morali da budu pomenuti u kaznenim odredbama. Svi članovi kojima ste nametnuli obaveze nekome morali su da budu pomenuti u kaznenim odredbama, kojih u zakonu uopšte nema, za neispunjavanje obaveza.
Dično ste govorili ovde sa ove govornice, da ovo pravi normalnu državu, sve se uvodi u ramove, okvire. Kako se uvodi organ državne uprave u ram i u okvir kada nema za njega sankcije ako ne ispuni zahtev ili obavezu iz ovog zakona, ili zahtev zaštitnika građana? Kakva je to uređena država u kojoj neko ima obavezu, a ne može da bude kažnjen za neispunjavanje obaveza? To je država haosa i javašluka, a ne država reda, država u kojoj je sve spremno.
Član 33 - zaštitnik građana podnosi Skupštini redovan godišnji izveštaj. Ne kaže se da li Skupština usvaja godišnji izveštaj zaštitnika građana. U stavu 2. kažete da se godišnji izveštaj objavljuje u "Službenom glasniku". Da li je to tačka dnevnog reda o kojoj se raspravlja ili on nas pismeno jednom godišnje ili na tri meseca, i posebni izveštaji, da li on nama samo šalje izveštaj ili se ovde otvara rasprava po njegovom izveštaju?
Da vas podsetim da Vlada Republike Srbije već pet godina nije podnela izveštaj o svom radu. A sada će zaštitnik građana da podnese izveštaj. Niko nam ovde ne podnosi izveštaj po kome može da bude otvorena rasprava.
Svi izveštaje podnose na konferencijama za štampu, jer tu nema narodnih poslanika iz opozicije da ih pitaju, da im ukažu na greške, da ih kritikuju za rad. Tako da je ovaj izveštaj potpuno neregulisan.
Ako imamo pravo da o njemu diskutujemo, ako imamo pravo da o njemu odlučujemo, onda je to izveštaj. Ako nam piše zaštitnik građana koliko je dana u godini radio i šta je radio, onda to nije izveštaj.
U članu 35. umešali ste se u nešto što već postoji, u situacije koje mogu da se pojave, a to je zaštitnik građana na nivou lokalne samouprave, na nivou AP i na nivou Republike Srbije. Tu nema nikakve subordinacije, nema nikakve nadležnosti, nema višeg i nižeg organa, ali ste ipak predvideli da, ako neko dobije zahtev koji se ne odnosi na njegovu nadležnost, a ne na nadležnost nižeg ili višeg zaštitnika građana, mada se u Zakonu o lokalnoj samoupravi on uopšte i ne naziva zaštitnikom građana, predvideli ste mu obavezu da dostavi taj zahtev onome ko je nadležan. Sada ni za njega nema kazne ako taj zahtev ne dostavi.
Ako republički zaštitnik građana ne dostavi zahtev koji je dobio, a odnosi se na zaštitnika građana u lokalnoj samoupravi, nema kazne. I obrnuto - ako onaj najniži zaštitnik građana ne dostavi zahtev građanina, koji se odnosi na rad Vlade Republike Srbije, republičkom zaštitniku građana, nema nikakve kazne. Šta ako ne dostavi?
Član 37, budžet. "Sredstva za rad se obezbeđuju u budžetu. Zaštitnik građana sačinjava predlog sredstva za narednu godinu i dostavlja ga Vladi radi uključivanja kao sastavni deo Predloga budžeta Republike." Ima li Vlada pravo da smanji sredstva koja traži zaštitnik građana. Ima li ili nema? Ovako formulisano nema. Vlada ga samo uvršćuje u Predlog zakona o budžetu. Samo može da ga odbije ako nije po metodologiji Zakona o budžetu urađen.
Iznos sredstva, visina sredstava, Vladu ne zanimaju. To ide u Predlog zakona o budžetu i automatski biva izglasano, inače pada Vlada. Imaju li pravo narodni poslanici da daju amandmane na predlog sredstava koja traži zaštitnik građana? To imaju kao i na svaki drugi predlog zakona, ali to uopšte ne opredeljuje sudbinu finansiranja zaštitnika građana, jer Vlada će ili da primi i dobije budžet ili neće, i to će biti sve.
Jedan opšti stav treći kaže da godišnja sredstva moraju da budu dovoljna da omoguće njegovo delotvorno i efikasno ostvarivanje funkcije, ali da budu u skladu sa makroekonomskom politikom Republike Srbije. Znači, ako bude inflacije, dragi moji građani, zaštitnik građana neće imati para da vas štiti. Ako ne bude novaca u budžetu, nećete imati zaštitu. Imaćete zaštite toliko koliko ima novaca u budžetu.
Kome je palo na um ovo da predvidi? Hoće li ostvarivanje prava i sloboda u Republici Srbiji zavisiti od sredstava u budžetu? Mislim da ne može od toga da zavisi. Onda bismo mogli da kažemo da je Srbija oduvek bila siromašna zemlja i da zato nije bilo zaštite prava i sloboda čoveka i građanina.
Onda biste vi uveli zaista novi termin u političku praksu, posebno u praksu zaštite ljudskih prava i sloboda, a to je - ljudska prava i slobode biće zaštićeni samo u državi u kojoj ima sredstava u budžetu za ostvarivanje ljudskih prava i sloboda. Zato ćemo biti protiv ovog predloga zakona.

Zahvaljujem se gospodinu Nikoliću. Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević iz DSS-a, a neka se pripremi Miodrag Đidić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mi danas raspravljamo o predlogu jednog novog zakon koga do sada nismo imali u našem pozitivnom pravnom sistemu. Naime, reč je o Predlogu zakona o zaštitniku građana.
Razvoj principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao temelj uspostavljanja pravne države i vladavine prave, istovremeno dovodi do potrebe uvođenja i razvoja posebnih pravnih instrumenata, čiji je osnovni cilj ostvarivanje opšte zakonitosti i zaštita individualnih prava i sloboda, pre svega u odnosu na odluke i radnje državnih organa i službenih lica.
Jačanjem procesa demokratije, uz brojne modifikacije ove institucije, kao odraz nacionalnih specifičnosti, ova institucija postaje opšteprihvaćena kao deo demokratskih procesa u jednoj zemlji. Naime, reč je o specifičnoj kontrolnoj instituciji, koja vrši nadzor nad radom organa državne uprave, javnih službi, organa lokalne samouprave, znači nad radom onih subjekata koji neposredno odlučuju o pravima i obavezama građana.
Predlagač zakona opredelio se za naziv zaštitnik građana, imajući u vidu osnovnu ulogu ove institucije da štiti prava građana putem specifične kontrole rada, pre svega organa državne uprave i svih drugih subjekata koji u vršenju javnih ovlašćenja, činjenjem ili nečinjenjem, mogu povrediti nečija zagarantovana prava i slobode.
Pojam – zaštitnik građana, predlagač zakona podrazumeva ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, već i svako fizičko lice strani državljanin, domaće i strano pravno lice, o čijim pravima i obavezama odlučuju organi uprave, preduzeća i ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja.
Zaštitnik građana nije organ instancione pravne kontrole. Zbog toga nema ovlašćenja da meritorno odlučuje o pravima i obavezama građana, već mu se intervencije svode na mere upozorenja, ukazivanja, davanja mišljenja, predloga, inicijativa i nemaju pravno obavezuju snagu, već pre svega vid spoljne, javne kontrole.
Obzirom na ovakvu ulogu zaštitnika građana određena je njegova nadležnost, položaj i postupanje. Od kontrole zaštitnika građana izričito su izuzeti rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade kao kolegijalnog tela, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaca.
Druga značajna uloga zaštitnika građana odnosi se na staranje o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava. Jedna od bitnih nadležnosti zaštitnika građana je i pravo zakonodavne inicijative. Naime, zaštitnik građana može Vladi podneti odgovarajuće inicijative za izmene i dopune određenih propisa ili donošenje novih.
Vlada je obavezna da ove inicijative razmotri.
U postupku primene propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu prava građana, zaštitnik građana daje svoja mišljenja na predložena rešenja. Kako ovaj organ nema prava da donosi pravno obavezujuće odluke, niti da svojim odlukama menja odluke organa kada je nesporno utvrdio povredu prava, on nema prava ni da primeni meru, neku sankciju. Jedino je ovlašćen u odnosu na lice koje je odgovorno za učinjenu povredu prava da javno preporuči njegovo razrešenje ako je u pitanju javni funkcioner ili da inicira pokretanje disciplinskog postupka kada se radi o neposredno odgovornom zaposlenom, koji je učinio povredu prava.
Smatram značajnim pravom zaštitnika građana da može nesmetano pristupiti zavodima za izvršenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze lica lišena slobode, kao i pravo da sa tim licima razgovara nasamo. Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.
Postupak obraćanja zaštitnika građana je jednostavan, bez stroge forme i besplatan. Zaštitnik građana postupak vodi tek nakon što je podnosilac pritužbi pokušao da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku, osim u zakonom propisanim izuzecima, jer zaštitnik građana niti može, niti sme da se meša i utiče na rad organa nadležnih za postupak redovne kontrole. Pri tome se misli na drugostepene organe uprave, organe koji vrše kontrolu po pravu nadzora, na sudove u upravnom sporu.
Predlog zakona uređuje saradnju ovog organa sa pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom, nadležnim službama Narodne skupštine, predsednika Republike i ostalim državnim organima.
Uloga zaštitnika građana u društvu može se ostvariti samo ako je ovaj organ nezavisan i samostalan u svom radu. U tom smislu, predlagač propisuje uslove za izbor nosioca ove funkcije u instituciji, postupak i razloge za prestanak funkcije.
Usvajanjem predloženog teksta zakona Srbija će ispuniti jednu od svojih međunarodnih obaveza koja proizilazi iz članstva u Savetu Evrope. Ali, istovremeno, učiniće još jedan korak u procesu demokratizacije, što su dovoljni razlozi da poslanička grupa DSS u danu za glasanje podrži predloženi tekst zakona.

Zahvaljujem se poslanici Dragojević. Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić, a neka se pripremi narodni poslanik Milka Silajev.

Gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, DS izražava zadovoljstvo što postoji politička volja da se govori o zakonu o zaštitniku građana, što postoji politička volja da se ova institucija uvede u Srbiji, jer smatramo da će to doprineti daljoj demokratizaciji Srbije jer, hteli to ili ne, moramo priznati da su demokratske institucije u Srbiji još uvek na krhkim nogama, ali da će protekom vremena i donošenjem ovakvih zakona i drugih demokratskih zakona demokratizacija Srbije biti izvršena na pravi način.
Međutim, mi imamo niz primedbi na predloženi zakon i smatramo da je tekst zakona morao i mogao biti mnogo bolji. Nažalost, postoje i neka opravdana ograničenja koja su sprečila verovatno predlagača da donese kvalitetniji zakon. O tome su neki moji prethodnici govorili, a tiču se Ustava Srbije iz 1990. godine, jer neke odredbe Ustava onemogućile su da, čini mi se, i tekst ovog zakona bude bolji, a to se, pre svega, tiče institucije izbora zaštitnika građana i njegove zakonodavne aktivnosti.
Mi smatramo da zaštitnik građana treba da bude apsolutno nezavisan u svom radu, da što manje političkog uticaja trpi od bilo koje političke grupacije, pa normalno i vladajuće koalicije, a da bi se to postiglo rešenje bi bilo da se on bira u ovoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova. Nažalost, ponavljam, po postojećem Ustavu to je nemoguće, jer to nije predviđeno. Ustavom je tačno navedeno o kojim to stvarima Skupština odlučuje dvotrećinskom većinom. Tu se ombudsman nije mogao ni pomenuti, jer u to vreme nije bilo ni političke volje ni želje da se ovakav zakon donese.
Mi smo podneli jedan amandman da bismo to nekako popravili, da bismo uticali da to bude bolje, s obzirom da je zakonom predviđeno da Odbor za ustavna pitanja predlaže Skupštini zaštitnika građana. U zakonu stoji da se to čini apsolutnom većinom članova Odbora. Mi predlažemo da to bude dvotrećinskom većinom.
Na taj način ćemo uticati na to da zaštitnik bude nezavisan, jer sigurno da onda ne može vladajuća koalicija da sama nametne predlog, već će morati da traži dogovor i sa opozicionim strankama i tada sam siguran da ćemo doći do pravog rešenja, do najboljeg rešenja za sve građane Srbije.
Druga stvar o kojoj želim da govorim i koja je, takođe, ograničena, nažalost, Ustavom Republike Srbije, jeste zakonodavna aktivnost ombudsmana. Mi bismo želeli da zaštitnik neposredno podnosi Skupštini predloge zakona koji se tiču njegove delatnosti, ali nažalost i to je ograničeno postojećim Ustavom Republike Srbije, jer se postojećim Ustavom jasno kaže ko može predlagati zakone. To su, pored narodnih poslanika, i Skupština AP Vojvodine ili najmanje 15 hiljada birača.
Dakle, zaštitnik ne može i nije moglo ni biti regulisano ovim zakonom, ali mi smatramo i u tom smislu smo podneli i amandman da se omogući zaštitniku da učestvuje u radu Skupštine i u radu skupštinskih tela, kada su na dnevnom redu zakoni koji se tiču njegove delatnosti. On ima pravo po zakonu da predloži Vladi, ali to ne znači i da će Vlada taj njegov zakon podneti ili ako ga podnese da će ga na adekvatan način braniti, tako da treba omogućiti zaštitniku da učestvuje u tom radu.
Dalje, imamo primedbi koje se tiču i naziva ove institucije, jer već postoji institucija ombudsmana u Pokrajini Vojvodini i u lokalnim samoupravama. To je regulisano članom 126. Zakona o lokalnoj samoupravi. Tamo se ombudsman naziva građanski branilac i da ne bi bilo dualizma, da ne bismo istu funkciju različito nazivali, predlažemo da i na nivou Republike ombudsman se zove građanski branilac. Mislimo da je to prihvatljivo rešenje.
Što se tiče predlaganja kandidata, nešto sam malopre rekao, kandidata za ombudsmana mogu predlagati i poslaničke grupe Odboru za ustavna pitanja, a Odbor potom da izvrši predlog Skupštini, da kasnije dođe do izbora u Skupštini Republike Srbije. Mislimo da ovo opet nije dobro, jer opet sve zavisi od političke volje stranaka i smatramo da bi bilo dobro, i to nije protivustavno, da se o tome izjasne ili, ukoliko imamo želju, da se organizuju grupe i da 15 ili 20 hiljada potpisa može da dođe ovde sa predlogom za zaštitnika i da onda o tome Skupština odlučuje. Mislim da je to jedno demokratsko pravo građana da oni to mogu da urade.
Sledeća stvar koju kritikuje DS jeste izbor ombudsmana, odnosno neki od uslova koji su predviđeni za izbor ombudsmana, a to je 10 godina iskustva na pravnim poslovima, koji su od značaja za obavljanje posla iz nadležnosti ombudsmana i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Nažalost, mi nemamo demokratsko društvo 10 godina i bojimo se da bi u ovom momentu teško mogli da nađemo adekvatnu ličnost koja može da odgovori svim zahtevima. Stoga predlažemo da umesto 10 godina bude propisano pet godina tog iskustva i da ćemo tada lakše doći zajednički do pravo rešenja. Ne treba slika. Ako se usvoji ovo što mi predlažemo da bude biran od dve trećine članova Ustavnog odbora, onda će zaista doći do pravog izbora, jer onda neće to zavisiti od većine vladajuće koalicije, zavisiće delom i od opozicije.
Što se tiče razrešenja, predviđeno je zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja poslova, mislimo da je to zaista preširoka formulacija, da to treba preciznije da se odredi, i da ne bi bilo nekih zloupotreba mislimo da ovo jednostavno treba izbrisati i da to ne bude razlog za razrešenje ombudsmana. Takođe su moje kolege govorile i ja ću pomenuti da imunitet treba da uživa zaštitnik građana, isti onakav kakav i mi u ovoj skupštini uživamo i neki drugi funkcioneri, dakle, da on ima apsolutni krivično-pravni imunitet za ono šta bude radio.
Dostupnost podataka je sledeće što kritikujemo. Mislimo da tu ne treba da stoji bilo kakvo ograničenje, da svi podaci treba da budu dostupni zaštitniku građana, da tu ne sme biti nikakvog ograničenja i da tu treba brisati reči - osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Na kraju, još da kažem da se ovde pominjala i Narodna kancelarija predsednika Republike. Hoću da kažem da za godinu dana je ta kancelarija dosta toga uradila, dosta toga pomogla građanima Srbije i o tome možete se informisati kod građana Srbije, koji imaju dobro mišljenje o narodnoj kancelariji. Sigurno je da usvajanjem ovog zakona deo nadležnosti kojom se bavi narodna kancelarija će prestati, ali narodna kancelarija neće prestati da postoji. Ona će nastaviti i dalje da se bavi jednim delom svojih poslova, a to je pomaganje građanima, prikupljanje donatorskih sredstava za izgradnju škola, bolnica, njihovu rekonstrukciju i tome slično.
Dakle, da bismo doneli i dalje donosili demokratske zakone, neophodno je da dođe do promene Ustava i ja ću sada sa ove govornice da uputim pitanje, nema predsednika Skupštine, šta je sa donošenjem ustava, zašto se ne saziva Odbor za ustavna pitanja, čiji sam član? Mislim da mi godinu dana nismo imali nijedan sastanak i šta je sa predizbornim obećanjem vladajuće koalicije da, kada oni dođu na vlast, prvo što je doneće ustav.
Čini mi se da vladajuća koalicija nema želju da donese ustav, iz prostog razloga da, ukoliko on bude donet, slede vanredni parlamentarni izbori i verovatno i lokalni izbori ili izbori na svim nivoima.
Dakle, to se vladajućoj koaliciji nimalo ne dopada i mislim da je to razlog zašto se stalo sa donošenjem ustava, jer kada bi se ovde postigla politička volja da se donese ustav, a da nema izbora, da bismo vrlo brzo mi doneli novi ustav.
Mogu sa ove govornice da poručim vladajućoj koaliciji - doneli ili ne doneli ustav, vanrednih parlamentarnih izbora će biti, jer to zahteva većina građana Srbije. Građani Srbije žive jako teško, žele promene, hoće tu promenu i vi morate da to shvatite. Oni očekuju od vas da ispunite vaša predizborna obećanja. Vi to niste u stanju da uradite, onda raspišite parlamentarne izbore da vidite šta o vama misle građani Srbije.