Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je i ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevanović zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 15. i član 15.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Čudim se da nisu prihvatili pošto ništa ne menja zakon, ali verovatno neko iz Instituta za uporedno pravo je pisao ovo, pa onda tvrdoglavo insistira na ovome.
Član 18. odnosi se na zabrane zloupotrebe dominantnog položaja i sada se navodi šta je to zloupotreba dominantnog položaja, a dva člana pre toga definišu šta je dominantni položaj na bazi učešća određenog privrednog subjekta na tržištu. U stavu 2. kaže se - zloupotrebom dominantnog položaja na relevantnom tržištu robe i usluga smatraju se radnje kojima se ograničava, sprečava ili narušava konkurencija, a naročito radnje kojima se, pa sada prelazimo na tačku 2), ograničava proizvodnja, tržište ili tehnički razvoj na štetu potrošača.
Ne znam kako može da se ograniči tehnički razvoj. Znam samo da može da se ograniči proizvodnja ili da se ograniči nešto što se dešava na tržištu. Tehnički razvoj je na tržištu, ako se uvodi nova tehnologija ona se kupuje i sve je to na tržištu. Ako se ovde tehničkim razvojem smatra, ne znam kako neku inovaciju ili dostignuće neko može da naloži nekome da on to mora na bilo koji način da poveri drugom.
Ako imam neki novi tehnološki pronalazak koristim ga za svoj proizvod, želim da proizvodim jedini ekskluzivno taj proizvod. Uopšte ne shvatam šta ste pod ovim mogli da mislite. Kako kao vlasnik patenta mogu da narušim tehnološki razvoj nekome? Amerikanci imaju F-16 i zašto bi dali da proizvodi neko drugi F-16? Ko to može njih da natera da daju nekome drugome. Ne može sve u zakon da ide.
Znači, on je zloupotrebio svoju poziciju na tržištu koja je dominantna, pa je sprečio razvoj tržišta, guši konkurenciju i stvara poremećaje na tržištu. Kako može poremećaj u razvoju? Razvoj je moja ekskluziva, sve je pobrkano.
Elektronska proizvodi rendgen aparate, to je roba koja se prodaje. Dođe kupac sa parama, kupi, oni mu daju i isporuče proizvod. Ako ne donese pare, nema proizvoda. Kakve to veze ima sa tehnološkim razvojem u nekoj drugoj instituciji koja koristi rendgen aparat. Neće da proda šraf, pa ograničio tehnološki razvoj.
Ovde ste nešto silno pobrkali, jer svi se bore da imaju ekskluzivni proizvod, svi se bore da imaju ekskluzivno pravo na tom proizvodu. Zašto bi "Adidas" ako je procenio da ima jednog svog dilera ovde, jednog distributera, on s njim zaključuje ekskluzivni ugovor, zatim firma "Jeger", "Simens", ovi što prodaju rezonance, što prodaju rastvore itd, oni žele da unificiraju to. On ima neki svoj poslovni interes i zašto bi on sa šestoricom radio, radiće samo sa jednom firmom ovde.
Ovo - tehnološki razvoj, to vam je višak i prosto sam iznenađen da niste to prihvatili, jer ne menja ništa. Odavno je i tehnički razvoj na tržištu, on se ne dešava mimo tržišta. Vinča nešto pronašla pa treba neko drugi da koristi, naravno da traži pare za to, ne može da poklanja.
Ne znam zašto ste to ubacili, jer ovde se reguliše tržište, a propisi o naučnoistraživačkoj delatnosti su druge vrste, imaju druga pravila. Ovde to nije.
Ono što je poenta i što je cilj ovog zakona jeste da se spreče poremećaji tržišta, do kojih bi moglo da dođe zato što je neko zloupotrebio svoj položaj, pa bez obzira da li je on monopolistički ili dominantan. To je cela poenta ovog zakona.
Zašto neko zloupotrebljava svoj dominantni položaj? Da bi ostvario materijalnu korist i da bi poremetio tržište. Van toga ne možemo mi da idemo, Ustav nam ne dozvoljava.
On kada propisuje šta je zabranjeno, a zabranjeno je monopolističko ponašanje na tržištu, e sad šta je sve takvo ponašanje: to je zloupotreba monopolističkog položaja i u okviru zloupotrebe monopolističkog položaja kao radnje mogu da se jave sporazumi, ugovori, dogovori oko cena itd.
Jedna strana je toliko jaka da nameće uslove drugima koje moraju da prihvate, a ovde kod tehnološkog razvoja ne znam gde ste našli vezu. Ovo nije zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, ovo nije zakon o autorskim pravima. Ne može sve u direktivu da ide.
Član 20. kaže - komisija može na zahtev učesnika na tržištu, koji ima dominantni položaj na relevantnom tržištu, rešenjem da utvrdi da pojedine radnje koje taj učesnik namerava da preduzima nisu radnje kojima se zloupotrebljava dominantni položaj. Ne može to tako.
Znači, ja koji imam učešća na nekom tržištu 50% nisam apsolutni monopolista, nisam jedini, najavljujem komisiji šta mislim da radim, pa molim vas komisijo kažite mi da li će to biti akt ili radnja zloupotrebe dominantnog položaja. Ne može tako.
Ne može ono za šta postoji prezumpcija da je slobodno da se bilo čime uslovljava. Promet robe, usluga i kapitala je slobodan. On može da se kontroliše i ukoliko iz toga proistekne neka zloupotreba i neka šteta, država je dužna da interveniše. U ovom slučaju komisija može post festum da interveniše, ali vi ovde sada terate sve da se obrate komisiji.
Dobar dan, ja sam u dominantnom položaju, prodajem 70% hleba u selu, a ovaj preko puta Đoka prodaje onih 30%, nameravam nešto da uradim oko ovog ovde, molim vas kažite mi da li ću time da zloupotrebim.
Komisija mu objasni - nećete vi time da zloupotrebite, možete da radite. Ne može tako, ne može privreda da pita antimonopolsku komisiju, nego antimonopolska komisija kontroliše regularnost ponašanja na tržištu i vodi postupke protiv onih koji zloupotrebljavaju svoj položaj. Promenjena je logika.
Grupa ljudi je 1999. i 2000. godine radila na novom antimonopolskom zakonu, koji se zasnivao pre svega na onoj koncepciji postojećeg antimonopolskog zakona, sa dogradnjama koje su neminovne zato što su se promenili oblici zloupotrebe monopolskog položaja i sa ciljem da se razradi što više kriterijuma, merila, kako bi to bilo jasno, primenljivo, da bi komisija mogla da deluje, ali umesto da ste to nastavili dalje, ovo je sada pretumbano kompletno.
Ono što stoji u tim direktivama nije ono što bi neko pročitao. Ako uzmete čoveka koji je nasađen na jednu stranu i on to čita onako bukvalno, onda ćete videti i ako treba penicilin da dam moram da pitam antimonopolsku komisiju. Da li ću da prodam penicilin nekome, moram da pitam antimonopolsku komisiju da nije to zloupotreba mog dominantnog položaja.
Znate i sami, svi poluproizvodi i proizvodi bazne hemije, to je sve može biti u funkciji tehnološkog razvoja, jer bez njih druge grane koje se naslanjaju ne mogu da rade. Zato vam kažem da će ovaj zakon biti neprimenljiv, a ako neko krene da primenjuje ovaj zakon preko ove komisije, onda će to biti čista samovolja.
Čista samovolja! Videli ste i sami malopre, Vlada propisuje obrazac zahteva - ime, prezime, matični broj, šifra delatnosti itd. Nemojte, povucite ovo, pa doradite, da bi ovo na nešto ličilo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevović.
Vlada je prihvatila ovaj amandman. Odbor za trgovinu i turizam nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanja Čeković, Milan Ninić, Blagica Kostić i Staniša Stevović.
Vlada je prihvatila ovaj amandman. Odbor za trgovinu i turizam nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela Ksenija Milivojević.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 36. amandman je podnela Ksenija Milivojević.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo Aleksandar Radosavljević.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naš predlog je vezan za članove saveta. Smatramo da je sasvim normalno i uputno da sastav saveta bude brojčano veći nego što je to predloženo u zakonu.
Naime, predlagač nam je dostavio da je broj članova pet i kao što smo u načelnoj raspravi rekli smatramo da ta ideja nije dobra, jer neće ostvariti cilj ono što je predlagač želeo, da se na taj način možda i spreči eventualni pritisak koji bi možda neko mogao da izvrši na članove saveta.
Ideja ovog amandmana je da broj članova saveta bude 11. Zašto 11? Zato što smatramo da ako je veći broj teže je i izvršiti uticaj na članove saveta i onda će svakako to telo imati i neki puni kredibilitet i u početku funkcionisanja neće dolaziti u situacije koje su sasvim realno moguće.
Ako imamo na umu da se radi o novom institutu, da savet treba da zaživi u svom punom obimu, onda smatramo da je predloženo rešenje od 11 članova sasvim prihvatljivo. Zašto još smatramo da je 11 broj optimalniji u ovom trenutku od broja 5? Iz prostog razloga što u daljoj razradi zakona predlagač predlaže da u slučaju da sednici prisustvuje četiri člana saveta i da bude neodlučan broj glasova po određenim pitanjima odlučuje glas predsednika.
To rešenje nije dobro. To rešenje je protivustavno. Samo vas podsećam na argumentaciju koju su predstavnici vladajuće grupacije imali po tački koja je bila vezana za radio-difuziju i radiodifuzni savet, gde su doslovce rekli da je neprihvatljivo za vladajuću većinu da član saveta iz Vojvodine ima pravo veta.
U ovom slučaju dolazimo u situaciju da predsednik bude taj koji će sebi dati za pravo da presuđuje u konkretnim slučajevima. Ko može da nam garantuje da on u pojedinim situacijama možda nije bio podvrgnut uticajima pojedinih grupacija, interesnih grupacija vezanih za pitanje koje reguliše ovaj zakon.
Prema tome, zaista smatramo da je predloženo rešenje koje smo dali u amandmanu, da broj članova saveta bude veći od onoga što se nalazi u Predlogu zakona, znači da broj članova saveta sa pet povećamo na 11, je nešto što će rasteretiti pritisak koji može da nastane u jednoj ovakvoj situaciji i da ne dođemo u situaciju da imamo protivustavna rešenja, a vrlo verovatno je da takvih situacija može biti.
A u slučaju da bude dva prema dva, da glas predsedavajućeg bude presudan, još jednom podsećam da je protivustavno rešenje, da nije dobro i smatramo da je naš amandman daleko bolji. Na taj način ćemo napraviti mnogo kvalitetniji sastav saveta, a još jednom kažem bićemo u situaciji da već prilikom formiranja jedne takve institucije odagnamo sumnju da može doći do zloupotreba ili pritisaka pojedinih interesnih grupacija. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 36. predloženog zakona o zaštiti konkurencije, koji govori o ovlašćenim predlagačima za izbor ovih pet članova saveta, u skladu je sa konstantnim zalaganjem SRS i sa našim viđenjem podele u strukturi vlasti na zakonodavnu i izvršnu i na ono šta treba da radi jedna a šta druga, i ko je vlastan da predlaže članove saveta.
Po mišljenju srpskih radikala, i to ne samo za ovaj savet, moram da vas podsetim i kada je bio Nacionalni prosvetni savet i druga tzv. regulatorna tela, Vlada, koja je imenovana od strane narodnih predstavnika, dakle sa takvom većinom kakvu ima, ne škakljivom nego potpuno neizvesnom, od prilike do prilike, treba da predlaže članove saveta.
Zašto mi to tražimo? Zato što je neprihvatljivo ovo što nam je predlagač dao, kao i ova ideja koju je imala koleginica Milivojević, da dopuni te strukture navodnih uglednih stručnjaka, onih koji treba da predlažu članove saveta, pa je ona čak to pokušala da proširi amandmanom i dodala advokatsku komoru, registrovano udruženje privrednika.
Zamislite sada, Bogoljub Karić, oko koga se steže obruč sve više i više zbog njegovih velikih kriminalnih afera i dela koja je učinio, da predlaže jednog člana saveta. Zamislite da spreči konkurenciju, on koji drži apsolutni monopol na području telekomunikacije, odnosno kroz posedovanje Mobtela, ili kroz sve druge prljave poslove koje obavlja.
S druge strane, stav 1. je takođe za nas neprihvatljiv. Ova formulacija koja se ponavlja od zakona do zakona, to vam je onaj dosovski manir, počev od 2001. godine pa naovamo, kažete - predlaže se iz redova uglednih stručnjaka. Naravno da je za nas prihvatljivo da se kaže - iz oblasti prava ili ekonomije i da raspolažu potrebnim znanjem iz oblasti zaštite konkurencije.
Dakle, da su to pravnici ili ekonomisti, koji su se bavili tom oblašću, ali pitanje je i diskutabilno je, znate, sada, da vi kažete - ugledni stručnjaci, kada svi kadrovi, a to smo videli i kroz razmatranje zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, koje Vlada prikuplja sebi, pa ministri koji su dobili određene resore, ne da nisu ugledni stručnjaci, nego mnogi od njih zaista su se pokazali veoma neprofesionalno u oblasti kojom se bave.
To smo potencirali kada je na dnevnom redu bio Zakon o visokom obrazovanju, stručnjake i pomoćnike koje ima Slobodan Vuksanović, a tako kada krenemo redom od jednog do drugog ministarstva, da ne govorim o vašoj nameri ili maniru koji imate, pokažete prstom na nekoga i kažete - taj je stručan, taj se odmah pojavljuje u udarnim informativnim emisijama, odmah objašnjava.
Znate, toliko je nestručnih, u stvari, iz tog vašeg miljea da je to tako da se čovek hvata za glavu. Gde god da pogledate, na bilo kojoj televiziji, u bilo kom jutarnjem programu, naročito Dnevniku RTS, sve vajni stručnjak do stručnjaka iz raznih oblasti.
Dosta nam je, evo primera radi, kada je o ekonomistima reč, takve pogubne politike koju u finansijskom sektoru sprovodi Mlađan Dinkić, malo pomalo, od jutra do jutra, pojavi se i majka Mirosinka, veliki je stručnjak za oblast ekonomije i pojašnjava šta će da bude sa penzijama i penzionerima, kakva su kretanja na tržištu novca, kapitala, itd.
Smatramo da ti nabeđeni stručnjaci, odnosno stručnjaci za vas i za milje kome vi pripadate, svakako za mnoge druge ljude nisu. Ko je taj ko treba da proceni ko su ti ugledni stručnjaci?
To vam je isto kada se godinama razmatralo o nekom imaginarnom budućem zakonu o univerzitetu, najbolji je naravno bio onaj koji je donet 1998. godine, a ovaj od pre nekoliko dana je više nego skandalozan. Onda su se smenjivali na okruglim stolovima državne televizije razni stručnjaci, a mnogi drugi profesori, veoma kompetentni ljudi nikada nisu imali prilike da kažu nešto o tome.
Kao što je slučaj u oblasti ekonomije, naročito ove ekonomije tranzicije. Ako treba da posmatramo i procenjujemo ko je stručnjak iz neke oblasti i ko je taj koji zaslužuje da treba da se nađe na određenom mestu, moramo da uzmemo i kompletan profesionalni angažman, i iz naučne oblasti tog čoveka, odnosno te osobe.
Vama, recimo, nikada neće pasti na pamet neki profesor koji je možda slučajno ili namerno član SRS, koji se bavi svim onim što se dešava na našem tržištu u ovoj ekonomiji tranzicije.
U našim redovima imamo jednog istaknutog stručnjaka kada je već o ovome reč. Da spomenem prof. dr Sretena Sokića koji se, kroz bavljenje ekonomijom i onim šta je ekonomija tranzicije u najdestruktivnijem smislu, pa i kada je u pitanju konkurencija i njena zaštita, bavio time, publikujući jedan naučni opus, knjigu koja je poučna za svakoga.
Ali, njega ili nekog drugog vi nikada ne biste pozvali, niti biste od njega tražili savete.
Vama je dobro da se začaurite, da imate neki svoj kružok i kažete - taj je za nas dobar, taj je stručnjak. Stvarno ne znam šta je sa ovim displejom gore, morao bi predsedavajući da mi objasni, ili je samo tu nestala struja, ili mogu da pričam sat-dva, nema nikakvih problema.
Tema je veoma interesantna, a naročito kako da se zaštitimo od konkurencije u Srbiji, u kojoj privreda propada iz dana u dan, u kojoj se gotovo ništa ne proizvodi.
Džabe vam akcija "kupujmo domaće", kada po strukturi proizvodnje od jedne do druge privredne grane, sve je mršavo, veoma tanko. Uostalom, i Republički zavod za statistiku mora da izađe sa takvim podacima.
Kada sam već kod ovog amandmana i našeg principijelnog stava, jedinog ispravnog, da članove saveta treba da predlaže Vlada Republike Srbije, kao izvršna vlast u zemlji, još da ponovim ono što smo govorili u načelu o Predlogu zakona, a to je, sve dok postoji ovakav uvoznički lobi, kome apsolutno niko ništa ne može, ni premijer, ni vi ministre, besmisleno je da donosite ovakve i slične zakone i da računate da će ovaj savet ili bilo ko drugi moći da se suprotstavi onima koji zarađuju milionske iznose kroz nelojalnu konkurenciju ili poslovanje na samo njima znan način, a to su tzv. novi, stari, kako god hoćete, srpski tajkuni.
Pozivam sve poslanike SRS koji žele da izađu i govore po mom amandmanu, vreme je, dame i gospodo srpski radikali, a i vi ostali, neograničeno.

Da vas obavestim, govorili ste osam i po minuta. Imate još šest i po minuta. Istina, gornji sat je u kvaru, ali ovde postoji kontrolni. Verovatno će ga popraviti.
Da li još neko želi reč? Da, poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog više zašto treba usvojiti amandman gospođice Nataše Jovanović leži i u ovom drugom delu dole. Ona je predložila da članove saveta bira Skupština i Vlada.
U zakonu se kaže da članove saveta biraju ovlašćeni predlagači, pa ste nabrojali ovlašćene predlagače. Međutim, niste ubrojali jednu veliku grupaciju, doduše bila je velika 2000. godine, a sada je nešto manja, ali ako hoćete da vam to bude demokratski, gde su vam ovde Žene u crnom, plus Vojin Dimitrijević, gde vam je Helsinški odbor, gde vam je Narodni pokret "Otpor", danima je sedeo gore od 2000. godine, valjda je nešto naučio. Doduše, neki su prešli, malo požuteli, a ostali ne znam gde su se smestili.
Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zašto niste usvojili amandman narodnog poslanika Nataše Jovanović, da ga pronađem, kaže: "Rešenje navedeno u Predlogu zakona je bolje i preciznije od predloženog amandmana." Amandmanom predlažemo da Narodna skupština i Vlada biraju, a ovo je bolje i preciznije - Udruženje pravnika Srbije, Naučno društvo ekonomista Srbije, Advokatska komora Srbije, Privredna komora Srbije.
Vi vrlo dobro znate ko je predsednik Privredne komore Srbije. Vlada Republike Srbije je na zadnjem mestu. Doduše, ovoj vladi i jeste zadnje mesto uopšte u Srbiji, ali se nadamo da će posle sledećih izbora doći do promene Vlade, ne da se nadamo, nego smo ubeđeni, sigurni smo da će doći do promene Vlade. Ta vlada će zauzeti mesto na svim nivoima koje joj pripada, a to je prvo mesto.
Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatite amandman narodnog poslanika gospođice Nataše Jovanović i izbrišite ovaj nepotrebni balast kod formiranja ovog tela koje je jako bitno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

 Vlada i organi državne uprave izvršavaju zakone, i samo oni, a drugi su dužni da ih poštuju i da se ponašaju u skladu sa zakonom. Ekskluziva izvršavanja zakona je posao Vlade i organa državne uprave.
Izvršavanje zakona jeste i izbor. U postupku izbora, bez obzira na neke razlike koje mogu da se pojave, tehničke prirode, i predlaganje je sastavni deo postupka izbora. Tako da ne bi mogao neko van Vlade da bude ovlašćeni predlagač. Zato je podnet ovaj amandman koji sledi praktično onaj prethodni amandman, koji reguliše pitanje ovlašćenog predlagača.
Znači, mi smatramo i tražimo ovim amandmanom da Vlada predlaže Narodnoj skupštini članove komisije za zaštitu. To je cela poenta ovoga što smo tražili i ovim i sledećim amandmanima, i prethodnim amandmanom.
Drugi razlog se nalazi u činjenici da postoji nekoliko zakona gde je predviđen sličan način izbora, kao što je Vlada predložila, gde postoje neki ovlašćeni predlagači.
Članom 37. se reguliše taj deo postupka, šta rade ovlašćeni predlagači i kako to rade. Mi imamo tu loših iskustava. Neka slična rešenja postoje kod izbora Saveta radiodifuzne agencije, kod jednog i drugog prosvetnog saveta i još kod nekih institucija.
Mislim da je u pitanju i Savet Narodne banke Srbije, takođe nešto komplikovano, kažem nezakonito i neustavno, a prema nazivu ovlašćenih predlagača tačno može i da se pogodi ko bi mogao da bude predložen za ovaj prvi izbor.
Međutim, postavlja se pitanje da li članovi saveta, pored ovoga što treba da budu ugledni stručnjaci u oblastima koje su ovde navedene, treba da ispunjavaju još neki uslov. Zašto ovo pitanje postavljam?
Postavljam ovo pitanje zbog člana 31. ovog predloga zakona, gde je u stavu 1. navedeno da je komisija samostalna i nezavisna organizacija, koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom.
Možda niste pratili prenos juče i prekjuče, pričali smo o zakonu o državnoj upravi i zakonu o državnim službenicima. Tada smo kritikovali koncept zakona o državnoj upravi u pogledu samog pojma i shvatanja šta su to organi državne uprave, uprava unutar ministarstava, uprava inspektorata, direkcija, posebnih organizacija, sekretarijata i zavoda.
Da vas podsetim, još ranije smo izneli kritički stav povodom ideje masovnog formiranja agencija, koja je takođe nedorečena u našem pravnom sistemu.
Kada sve to uzmemo i pogledamo šta ste napisali, da je to praktično jedna upravna organizacija i onaj ko rešava o nekim pravima i obavezama, a to je svakako savet, predsednik saveta potpisuje rešenja, s obzirom da se sve to radi u manje ili više jasnom upravnom postupku, a i u odredbama o postupku vi ste samo naveli neke specifičnosti koje bi bile karakteristične, a u osnovi se pozivate na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Postavlja se pitanje: da li ta lica koja odlučuju o tome moraju da ispunjavaju i dodatne uslove koji se traže za sva ona službena lica koja postupaju i primenjuju zakon u državnom organu.
Skloniji sam stavu da ste definisali kao nezavisnu, samostalnu i stručnu organizaciju, koja se između ostalog bavi i ovim poslom, ali ovako mi praktično nemamo pravi uvid u pravni položaj komisije, a pogotovo njenog saveta.
Moram da vam skrenem pažnju da je možda bio bolji koncept da stručne poslove za potrebe komisije, koja ne bi trebalo da ima savet, radi odgovarajuće ministarstvo, a da komisija u suštini bude telo koje donosi rešenja, jer ovako vi pravite novu upravnu organizaciju, što mislim da u ovom trenutku nije potrebno, ne samo zbog troškova.
A ako mislite da ćete na taj način obezbediti samostalnost ove komisije, grdno se varate, to moram da vam kažem, jer ukoliko zaživi ovaj način predlaganja kandidata za članove ove komisije, vi u startu imate komisiju u kojoj će sedeti ljudi sa jasno suprotstavljenim interesima, kao što je slučaj sa Radiodifuznim savetom. U Radiodifuznom savetu tačno je sve isparcelisano. Zna se šta zastupa predsednik, šta zastupaju ostali članovi, ko koga protežira, zašto protežira i naravno Radiodifuzni savet gotovo da nijednu odluku nije doneo.
Kako da donese odluku kada zadire u tuđu parcelu. Međutim, slično će biti sa ovom komisijom ukoliko se ona bude birala na predlog ovih ovlašćenih predlagača.
Dalje, znate da postoji problem oko statusa Privredne komore Srbije. Mi smo verovatno jedina država koja ima Zakon o privrednoj komori. Kod nas je Privredna komora Srbije obavezna organizacija za privredne subjekte. Ona čak ne može biti partner u kolektivnom pregovaranju, jer ne ispunjava osnovni uslov, nije nastala dobrovoljno od strane privrednika, industrijalaca itd. Ono što nam se nudi kao alternativa da je nastalo dobrovoljnim udruživanjem privrednika i industrijalaca nosi znak Bogoljub Karić. Kada se igrate sa demokratijom, vodite računa da se ne zaigrate baš mnogo.
Nadam se da kako koji član komentarišemo, sve više uviđate da ovaj predlog zakona mora da se povuče jer ovakav niti može da se primenjuje, a ako krenete sa primenom, biće daleko teže štetne posledice od bilo kakve slučajne koristi koja bi se pojavila primenom ovog zakona.