Izvolite gospodine Krasiću, po istom amandmanu.

Ako se pogleda Ustav i neki zakoni koji su nesporno kvalitetni, onda kada neko podnese ostavku samo se konstatuje prestanak mandata. Ovo je prvi zakon u kojem je pismena ostavka uslov da se neko razreši. Sve ima kod nas. Ovo je verovatno na brzinu rađeno, da se zamažu oči i da to krene.
Mene prosto iznenađuje, stičem utisak da Vlada u stvari ne čita stenograme sa sednica Narodne skupštine i da kako koji zakon prođe u Narodnoj skupštini Vlada zaboravi na taj zakon. Kada bi Vlada makar malo izvršila uvid u to šta je uradila, kako se šta primenjuje, šta je i gde zapisano, onda bi mogla da primeti da je ovo što je navedeno u članu 44. u Skupštini nekoliko puta bilo poraženo.
I zbog tih poraza mi smo tri puta za godinu i po dana menjali Zakon o radio-difuziji. Zašto smo menjali? Da bi izbegli ono žrebanje. Stičem utisak da je ovo, mada novembar 2004. je bila prva varijanta, niste menjali naovamo uopšte, ovo vam je zastarela varijanta. U međuvremenu se desio život.
Vi članom 44. govorite o nekoj proceduri, ovlašćeni predlagači u roku od tri meseca od dana dostavljanja poziva dostavljaju Skupštini predlog kandidata. Vama je jasno, mi smo podneli amandmane na čitavu oblast ovde, koja je sastav i izbor saveta pa nadalje, zato što se koncepcijski ne slažemo jer smatramo da članove ove komisije treba da predlaže Vlada. Vi zastupate koncept da ima više ovlašćenih predlagača i u naš koncept se ne uklapa ovako formulisan član 44. Predloga zakona.
Videćete, mi smo ovde dokazali, za ovih godinu i po dana, da uvek kada se ovako nešto predlaže oko izbora i sastava nekog organa, na taj način nam predlagač zakona nepogrešivo stavlja do znanja da on u stvari ne želi ovo, jer kada bi stvarno želeo da se formira i da ova komisija za zaštitu konkurencije počne da radi, verovatno bi išao na drugačija rešenja.
Moram da skinem jednu veliku zabludu sa ovog koncepta koji već nekoliko godina postoji, gde se na sličan način predlaže formiranje, izbor i sastav ovih organa. Sa gledišta Ustava Republike Srbije nikakva smetnja ne postoji, jer član 90. Ustava, mislim da beše tačka 5, propisuje da Vlada postavlja i razrešava funkcionere.
Vlada izvršava zakon, izbor lica ili zasnivanje radnog odnosa je izvršavanje zakona. Znači, nikakva smetnja sa gledišta Ustava Republike Srbije ne bi bila da ste propisali da Vlada bira predsednika i članove ove komisije za zaštitu konkurencije. Ali, ovde je prosto postala moda da se ide sa nekom širinom, gde se Vlada ponaša na nevladin način, uključuje sve i svašta kao zvanične predlagače i na taj način se devalvira vlast, devalviraju zakoni, a ništa pozitivno iz ovoga ne može da izađe.
Da li neko želi da nas ubedi da, ukoliko bi Vlada predlagala, oni koji su nadležni u Vladi da vode ovo, ne bi porazgovarali sa ljudima iz komore, sa fakulteta, iz privrede, nekog instituta. Pa verovatno bi se Vlada raspitala, a ko su to stručnjaci koji se razumeju u ovu oblast. Ko se razume teoretski u ovu oblast, ko praktično, ko ima nekog iskustva, ko ima neka saznanja, neke kontakte sa nekim inostranim organizacijama koje se bave ovom problematikom.
Verovatno, pa po logici stvari, valjda bi se Vlada raspitala da obezbedi najstručnije ljude za ovaj posao. A sada je nama garancija za struku pet ovlašćenih predlagača koji bi praktično licitirali.
Naravno, pošto se ovaj član ne uklapa u našu koncepciju, mi smo amandmanom predložili da se izbriše član 44.

Hvala vam. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman je podneo Aleksandar Radosavljević.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite. Orijentaciono ćemo raditi do završetka ove rasprave pa ćemo praviti pauzu.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, kao što ste i videli, poslanici SRS podneli su veliki broj amandmana vezano za izbor, sastav i odlučivanje saveta.
U ime SRS i ja sam podneo amandman na Predlog zakona o zaštiti konkurencije, tako što sam predložio da se stav 3. člana 45. Predloga zakona briše. Citiraću kako on glasi: "U slučaju jednake podele glasova odlučuje glas predsednika Saveta".
Gospodo narodni poslanici, ovde se radi o protivzakonitom, protivustavnom diskriminatorskom i skandaloznom stavu 3. Gospodine ministre, postavlja se pitanje zašto bi glas predsednika imao veću težinu od ostalih članova saveta.
Baš zato postoji jedno pravno pravilo, ne znam da li ste pravnik, koje propisuje neparan sastav kolektivnog tela, kako bi uvek postojala većina pri odlučivanju, a ne da glas jednog člana ima prioritet i veću pravnu snagu.
To je tipično protivustavno, protivzakonito, diskriminatorsko rešenje i iz tih razloga, s pravom, podnosimo ovaj amandman. Smatram da ćete imati razumevanja i da ćete ovaj amandman usvojiti. Hvala.

Hvala vama. Izvolite, gospodine Krasiću.

Nekim aktom ove komisije može da se propiše da se glasanje vrši tajnim putem. Kako ćete da primenite stav 3. ovog člana?
Vrlo prosto i jednostavno, tajno glasanje, pet članova ne mogu da se dogovore, podeljeni su interesi i kažu - hajde da glasamo tajno. Uzmu glasačke listiće, svako se sakrije i zaokruži, donese se ovamo. Bilo ih je četvoro, a peti je letovao u Budvi. Rezultat je dva prema dva. Kako ćete da primenite odredbu da glas predsednika ima malo veću vrednost?
To je nemoguće. Ovo je stvarno uvredljivo. Jedno od pravila, jedno od principa izbornog prava jeste jednaka vrednost svakog glasa. Nije rođen čovek čiji glas više vredi od drugog čoveka. Ovo je u suprotnosti sa logikom, hrišćanstvom, moralom.
Zašto ste ovo stavili meni uopšte nije jasno. Pa zar je moguće da će biti toliko pogađanje. Čudi me da niste ubacili i ovo telefonsko ili glasanje preko interneta.
Ovo ne treba da stoji u našem zakonu. Ako ste hteli da formirate organ da bi uvek bili sigurni da postoji većina u svim varijantama, onda se predviđa neparan sastav organa, pa zatim njegov kvorum za rad itd. omogućava da se uvek vidi većina.
Ako dolazite do odluke preko različitog vrednovanja glasa članova organa, onda se postavlja pitanje - pa, da li su ravnopravni ovi ljudi koji su u organu. Da li su oni jednaki?
Ovde ispada da je predsednik ne prvi među jednakima nego malo jednakiji od drugih. Izbacite ovo. Povucite ovaj predlog zakona. Ovo vas je, gospodine Dimitrijeviću, neko prevario. Da ste ovo čitali sa malo više pažnje, siguran sam da vi ne bi predložili da ovo dođe na dnevni red. Siguran sam. Budite uvereni da vas je neko prevario.
Neko vas je prevario. Ovo je loš predlog zakona. Ne sumnjam da će u političkom natezanju da se obezbedi većina i da se ovo izglasa, ali verujte od ovoga ćete imati mnogo više glavobolje nego bilo koje koristi.
Ako mislite da mi sa ovim "papirom" možemo da se kandidujemo negde da smo ispunili neki uslov, onda moram da vam kažem da se grdno varate. Jer, mi ćemo imati štete od ovakvog predloga zakona.
Mi smo pokušali da ukažemo na to gde se koncepcijski razlikujemo, gde smatramo i u kom pravcu treba da ide uopšte ova borba protiv monopola i kako treba da se podstiče konkurencija, šta sve treba da se radi. Nismo hteli da idemo do detalja, da sve ovo što smo danas uradili neko ne bi pogrešno shvatio.
Najdobronamernije smo vam ukazali da je ovaj zakon neprimenjiv, a ukoliko budete uporni da baš ovaj zakon primenite, javiće vam se kao bumerang sve moguće vrste haosa. Samo skrećem pažnju na one odredbe o koncentraciji i saglasnosti komisije koje treba da da na taj način. Većina učesnika na tržištu optuživaće upravo ovu komisiju. Jer će neki neminovno biti protežirani.
Ali, tim odredbama vi devalvirate neke zakone koji postoje u našoj zemlji, a pre svega Zakon o privrednim društvima, o hartijama od vrednosti, finansijskom tržištu i da ne ređam druge propise kojima je promovisana sloboda svih privrednih subjekata.
Ako mislite da komisija za zaštitu konkurencije treba da bude komisija za hartije od vrednosti, na neki način, da ima neku sličnost, onda ove odredbe o koncentraciji, koje se tiču imovinskih stvari, a donekle i statusnih, možda bi trebalo da budu pre u nadležnosti komisije za hartije od vrednosti. Ali, ovo je pogrešan koncept.

Hvala vam. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici,  član 45. reguliše kako se glasa u Savetu. Recimo, članom 36. kaže se ko je ovlašćen predlagač, to su Udruženje pravnika Srbije, sada ću da izdvojim samo dva, i Advokatska komora Srbije.
Predlog SRS je da se ovaj zakon povuče iz procedure, jer ne samo da nema svoju namenu, već nije ni u skladu sa drugim zakonskim propisima.
Zamislite sada, gospodine ministre, vi ovde predstavljate Vladu, ako neko, a moraće neko iz Udruženja pravnika Srbije i Advokatske komore Srbije da pročita ovaj zakon, jer će vrlo verovatno biti član tog saveta, pa pogleda član 74. u kome se kaže: "Zastarelost gonjenja za prekršaje nastupa protekom pet godina od dana učinjenog prekršaja".
Suvišan član. To se reguliše Zakonom o prekršajima, gospodine ministre, a tamo je relativna zastarelost prekršaja godinu dana, apsolutna - dve godine.
Uzmite, pre nego što prihvatite da budete ovlašćen predstavnik predlagača, sakupite svoje pomoćnike, zamenike, stručne saradnike, neka dobro pročitaju ovaj zakon, da ne bude slučajno da se provuče neki član koji je u koliziji sa nekim već važećim zakonskim propisima, koji imaju materiju kojom se reguliše kada zastareva neki prekršaj ili neka druga odredba uopšte, kada je nešto posebno regulisano nekim posebnim zakonskim predlogom, a ne ovako iz neba pa u rebra, kaže se - pet godina. Za mnoga krivična dela nije pet godina, a kamoli za prekršaj.

Hvala, gospodine Arsiću. Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
U članu 48. konstatuje se da predsednik i članovi saveta imaju pravo na novčanu naknadu za svoj rad u savetu. U drugom stavu se kaže: "Kriterijumi za određivanje visine naknade uređuju se statutom u visini plate predsednika, odnosno sudija Vrhovnog suda Srbije". Amandman, koji je Socijaldemokratska partija podnela na ovaj član 48. Predloga zakona, predlaže da se menja stav 2. i da glasi: "Odluku o visini naknade za rad predsednika i članova saveta donosi Skupština, na predlog skupštinskog odbora nadležnog za poslove finansija".
Šta smo želeli u suštini da postignemo? Naime, u zakonima, u kojima Skupština bira nezavisne komisije, odbore i druga tela, postoji velika šarolikost kada je u pitanju određivanje visine naknade za rad u takvim telima. Smatramo da bi bilo sasvim opravdano da ubuduće skupštinski odbor, nadležan za poslove finansija, a na osnovu komparativne analize, utvrđuje predlog odluke za Narodnu skupštinu.
Znači, nama nije bila ideja da ni na koji način dovedemo u pitanje visinu naknade za članove ovog saveta, o kome sada govorimo, niti bilo kog drugog, nego da se uvede neki red. S obzirom da Skupština bira članove ovog saveta i ostalih nezavisnih tela kojih je bilo, a biće ih još kroz različite zakonske projekte ovde u Skupštini, predlažemo da se uvede jedna sistematizacija i red.
Kao primer, navešću vam kako je to do sada bio slučaj. Članovi Saveta Radiodifuzne agencije dobijaju naknadu u visini plate sudija Vrhovnog suda. Članovi Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije po istom principu, kao i Poverenik za dostupnost javnih informacija.
Kod ombudsmana, odnosno zaštitnika građana, plata se formira na osnovu plate predsednika Ustavnog suda, a zamenici ombudsmana na osnovu plate sudija Ustavnog suda.
Kod članova Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija plata je formirana u visini plate narodnog poslanika, sada potpuno drugačije. Kod člana Nacionalno-prosvetnog saveta, platu određuje Narodna skupština, mada u zakonu nije sasvim definisano ko u Narodnoj skupštini to čini.
Dakle, postoji velika šarolikost, kao što sam rekla. Još jednom, s obzirom da Skupština bira ove ljude, mislim da bi odbor nadležan za poslove finansija trebalo da definiše platu članova i predsednika, bilo o kom odboru da je reč, ili savetu, pa tako i u ovom slučaju. Hvala.