Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se ovde iz dana u dan nešto kvari, jedan dan procuri Narodna skupština, sledeći dan sat, treći dan vam se pokvari koalicija, zaista se neću smatrati obaveznim da svoju diskusiju uklopim u ovih šest i po minuta, jer ste bili dužni da obezbedite potrebne tehničke uslove za rad Narodne skupštine i za vođenje ove sednice, jer apsolutno ni na koji način ne mogu da znam koliko je vremena proteklo, a nadam se da ni vi nećete zloupotrebljavati svoju funkciju predsedavajućeg da mi dobacujete i da na taj način remetite tok mojih misli, a mogao bih da se i zbunim pa da počnem sve ispočetka.
Što se tiče amandmana, koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić, na član 37. ovog zakona i kojim je traženo da se briše ovaj član, mislim da je to nešto što bi trebalo prihvatiti, jer je kompletna koncepcija koju ste vi ovde dali kroz ovaj zakon o izboru ovog saveta kao osnovnog tela Komisije za zaštitu konkurencije potpuno pogrešna. Odredbe su uglavnom nejasne, neodređene i to je nešto što, što bi naš narod rekao, mož` da bidne a ne mora, pogotovo dole na jugu.
U trećem stavu, na primer, kaže se "predsednik Skupštine najmanje 20 dana pre odlučivanja o izboru člana saveta, na pogodan način, javno objavljuje sve važeće liste kandidata koje su podneli ovlašćeni predlagači, sa osnovnim biografskim podacima o kandidatima".
Šta to znači "predsednik Skupštine objavljuje na pogodan način"? Da li će gospodin Marković ili neki drugi, jer ovaj zakon se donosi i za neko duže vreme od tog koliko će on biti predsednik Narodne skupštine, može sam da bira i izabere; za jednog predsednika ovo će biti pogodno, za drugog predsednik ono će biti pogodno. Ako on oceni da je pogodno da izađe na prozor i da vikne, da li će to biti dovoljno da se na taj način ispoštuje ova zakonska obaveza, i da kaže, evo on je javno objavio, bio čovek na prozoru, viknuo tri puta to su ti, osnovne biografske podatke, pa ko je čuo, čuo je.
Ako ustanovljavate već neku obavezu zakonom, onda je neophodno da ta obaveza bude na neki normalan način odrediva, da se zna da li će to biti u "Službenom glasniku", da li će biti na neki drugi način, da li će sazvati konferenciju za štampu pa pročitati, koja je to obaveza predsednika Skupštine u ovom postupku.
Dalje se kaže - nadležni Odbor Skupštine može pre odlučivanja o izboru članova saveta organizovati javni razgovor sa kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadležnosti komisije. Znači, minimum mora da bude deset kandidata, ali može da ih bude i 20. Kakav javni razgovor će se tu organizovati?
Da li se tu misli da će biti pozvani ti kandidati na sednicu odbora? Oni nemaju nikakvu obavezu da dođu. Da li mislite da može kroz dva, tri ili pet minuta da se vidi kakve su to njihove sposobnosti i kvalifikacije? Nisu oni atletičari, pa da ih testiramo za koliko će pretrčati 100 metara, pa ko je najbrži njega ćemo birati. Na koji način je moguće steći uvid u njihove kvalifikacije kroz razgovor od tri ili pet minuta?
Čak ne postoji ni obaveza da se taj razgovor organizuje, niti je ovde precizirano kako taj razgovor treba da izgleda. Da li će to biti u direktnom prenosu, da li će biti na sednici odbora, da li će se organizovati neka TV emisija ili će sesti u park pored Skupštine, pa javno opet moći svako da prisustvuje ko naiđe u tom trenutku?
Ovaj član, kao i mnogi drugi, besmisleni je i zbog toga predlažem da se briše ovaj član kao što je to predložio u ime poslaničke grupe SRS i narodni poslanik Milorad Mirčić.
Ali, mislim da bi bilo dobro ovde da obratimo pažnju i na još jednu činjenicu koja je vezana za amandmane koji su podneti na ovaj zakon, i mislim da bi dobro bilo da nam i ministar, pošto je već tu, objasni, jer mislim da nema smisla da sedi tu, a da se u svoj posao ne meša. Nije njegovo ovde da nam prvo obrazloži zakon tako što će pročitati objašnjenje i da na kraju da završnu reč. Vi ste tu, gospodine ministre, da bi nama odgovarali na konkretne primedbe.
Ono što možda drugi ne znaju, nisu se verovatno ni potrudili da pročitaju mišljenje Vlade, jeste to da je na ovaj zakon, verovali ili ne, iz poslaničke grupe SPO podneto čak 12 amandmana i da su svi do jednog prihvaćeni. To je potpuno, mislim, ispod dostojanstva Narodne skupštine. Mislim da je nezapamćena ovakva aktivnost poslaničke grupe SPO po bilo kom zakonu, a takođe i ovaj procenat uspešnosti od 100% je praktično nešto što nas dovodi u sumnju da vidimo zašto su ti amandmani podnošeni, kako su podnošeni, da li su podnošeni u dogovoru sa ministrom, samo zato da bi se reklo - evo toliko smo amandmana podneli, svi su nam prihvaćeni, mnogo smo pametni.
Nijedan drugi zakon koji je bio, a dosta ih je bilo u raspravi, nije ništa slično pokazao. Ukoliko su, ja ću ih pomenuti, Čeković Sanja, Ninić Milan, Blagica Kostić i Stevanović Slaviša zaista ovakvi stručnjaci i za ovaj zakon i za ove oblasti, onda bi mnogo bilo bolje da je neko od njih preuzeo ulogu ministra i zamenika ministra, jer na ovaj način ministar je priznao da je ovaj zakon, koji je on predložio, bio pun rupa, čak 12 amandmana je prihvaćeno, i onda bi osnovno i moralno bilo da je podneo ostavku, pa rekao - evo ovi ljudi su kvalitetniji od mene, bolje se razumeju u ovu materiju, dajte neka oni dalje rade ovaj posao.
Očigledno je, moram i to da napomenem, a to govori dosta i o odnosima u koaliciji i načinu na koji ta koalicija funkcioniše, očigledno je da se i poslanička grupa SPS priprema za raspravu o narednim zakonima koji dolaze na red i evo u tom cilju je na Predlog zakona o oglašavanju poslanička grupa SPS povukla čak 17 amandmana, verovatno sve amandmane, odnosno Rajko Baralić je povukao čak 17 amandmana, verovatno sve amandmane koje je podneo na taj zakon.
Onda ne znam zašto zamarate narodne poslanike iz drugih poslaničkih grupa da se pripremaju za sednicu, da te amandmane čitaju, da se eventualno pripreme i za diskusiju o njima, a vi da li zbog koalicionih dogovora ili zbog nečeg drugog ne smete, to je već sada očigledno, ni da se javite da obrazložite te amandmane koje ste podnosili.
Onda je mnogo bolje da te amandmane ne podnosite. Ne znam šta pokušavate time da postignete, jer to nije prvi put da se ovakva situacija ponavlja i gotovo da za svaki zakon, pre nego što počne rasprava, mi dobijemo dopis od poslaničke grupe SPS da oni povlače sve amandmane koje su podneli na taj zakon.
Desi se doduše ponekad da se jedan ili dva amandmana pukim slučajem prihvate i onda je to njima valjda dovoljan razlog. Eto oni kažu - ispunjeno je ono što je hteo naš predstavnik, naši uslovi su prihvaćeni i sada ćemo mi punog srca glasati za taj zakon, iako smo se kleli praktično do prethodnog dana ili do svega 10 minuta pred početak glasanja da od tog zakona nema ništa, jer je neprihvatljiv.
Dakle, opominjem još jednom i predsedavajućeg da ne zamajava narodne poslanike, obezbedite tehničke uslove ovde za trajanje sednice ili napravite pauzu dok to ne obezbedite. Možete i da kažete da niste sposobni, znači, i pored napora i stručnih službi, i Vlade i svih ostalih koji ovde činite vladajuću koaliciju da niste u stanju da popravite ovaj sat. To bi dosta reklo o vama, ali se nadam da ćete imati razumevanja i da je to nešto što je od koristi apsolutno svim narodnim poslanicima, bez obzira na poslaničku grupu iz koje dolaze.

Hvala, gospodine Šaroviću. Nisam razumeo o čemu je reč. Izvolite, gospodine ministre.

Što se tiče mešanja u svoj posao, mešam se taman onoliko koliko mi unutrašnja mudrost to nalaže. Ne valja se čak nekada ni previše mešati u svoj posao, jer to može da ima jako negativne efekte.
Što se tiče komentara i prihvatanja amandmana, prihvatili smo sve amandmane koji zaista suštinski poboljšavaju zakone. Očigledno niste dovoljno sarađivali s nama da biste dali amandmane koji bi suštinski podržali zakon, ali nije bilo nikakve smetnje da te amandmane prihvatimo.
Inače, mogu vam reći sledeću stvar. U ova četiri zakona prihvatili smo amandmane gotovo svih poslaničkih grupa, čak i amandmane SRS. Ako se ne varam, tu je gospodin Deđanski, neki amandmani koji se odnose na vino su bili amandmani poslanika SRS i prihvaćeni su. Tako da ta konstatacija apsolutno nije tačna.
Što se tiče toga da li sam čitao ili ne, u životu sam položio više od 50 ispita, uglavnom sa najboljim ocenama, i verujte mi da mi nije nikakav problem da sve što treba kažem i da ne čitam. Kada je ipak reč o zakonima, koji traže vrlo precizno izražavanje i regulišu vrlo preciznu materiju, onda je bolje neke stvari čitati nego pričati iz glave, kao što je u određenim situacijama bolje neke stvari zapisivati nego pamtiti.

Hvala, gospodine Dimitrijeviću. Izvolite. Replika. Ovo je bilo odgovor na izlaganje gospodina Šarovića. Izvolite, gospodine Šaroviću. Mora da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
(Žarko Obradović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku. Daću onda prvo vama reč.
Moram da upozorim sve poslanike koji su koncentrisani isključivo na jedan časovnik. Dakle, digitalni časovnik koji se nalazi iznad ovde trenutno nije u funkciji. Molim da koristite časovnike koji se nalaze sa strane radi poređenja, ali svejedno, obaveza predsedavajućeg je, pošto postoje digitalni ovde na ekranima, da stalno podseća koliko je vremena ostalo, pa ću to raditi možda i učestalo, da bih vam pomogao ako vam je potrebno. Izvolite, po Poslovniku gospodine Obradoviću, pa potom replika, gospodin Šarović.

Hvala, gospodine predsedniče. Koristim odredbe Poslovnika i mogućnost da gospodinu Šaroviću kažem nešto povodom amandmana SPS. Naime, u konkretnom slučaju naš kolega Rajko Baralić će reći i zašto je podneo i zašto je povukao te amandmane, ali moram reći, povodom drugih stvari i iznete tvrdnje da mi to radimo pro forme, da to nije tačno.
Ovde je izneta generalna tvrdnja da socijalisti podnose amandmane da bi ih posle povlačili, verovatno sa nekom zadnjom namerom. Stvarno ne mogu nikome pomoći ko se ne trudi da da suštinske primedbe, sugestije, predloge kako zakon može da izgleda. Primetio sam da ponekad kolege iz SRS imaju sistemski pristup da sve amandmane podnose sa obrazloženjem - brisati. Imaju jedan sistem da ništa ne valja i da svaki član treba brisati.
Mi imamo drugi pristup. Primera radi, uzeću Zakon o visokom obrazovanju. Mi smo podneli dvadeset i nešto amandmana, 11 je bilo prihvaćeno, što od Vlade direktno, što na odborima. Stvarno ne mogu pomoći drugima u pogledu odnosa između sadržaja tog zakona i naših amandmana. Mi smo predložili, primera radi, da bude oktobarski ispitni rok. Šta je normalnije nego da Vlada prihvati oktobarski ispitni rok, ako je predvidela da se tri puta može polagati jedan ispit, a u Predlogu zakona stoji da je to samo dva puta.
Znači, ako hoćete, uočili smo grešku i Vlade i predlagača, pa smo podneli amandman. Predložili smo da bi član Nacionalnog prosvetnog saveta trebalo da bude i predstavnik Univerziteta iz Prištine, koji je smešten u Kosovskoj Mitrovici. To u Predlogu zakona nije bilo. To govori o suštini amandmana.
Svako podnosi amandmane na zakon na način na koji misli da to treba i to pokušava da obrazloži. Nemojte sa tim insinuacijama, ostavite našu poslaničku grupu, gospodine Šaroviću, na miru.
Mi radimo posao na način na koji mislimo da treba. Neki se amandmani prihvate, neki se ne prihvate, ali to je deo i parlamentarnog života i načina rada svake poslaničke grupe.

Izvolite, narodni poslanik Nemanja Šarović, replika na izlaganje ministra Bojana Dimitrijevića.

Kao prvo, gospodine Obradoviću, ne znam zašto vi ubeđujete nas iz poslaničke grupe SRS da su vaši amandmani dobri. Prvo, pričate o amandmanima koji nemaju veze sa ovim zakonom. Drugo, ukoliko su već toliko dobri amandmani, evo verujem vam, ali ne treba da ubeđujete mene, nego vaše koalicione partnere.
Objasnite građanima Srbije, ako su vam toliko dobri amandmani, zašto ih onda povlačite? To je bila suština moje primedbe. Znači, zašto povlačite amandmane ako su vam toliko dobri? Naravno da nisu dobri.
Kao treće, SRS nikada nije podnela amandman sa obrazloženjem "briše se". Amandman može da glasi - briše se taj i taj član, i takve amandmane podnosimo kad god nije moguće na drugi način popraviti zakonski tekst, osim tako što će biti eliminisan iz pravnog prometa.
To je, na našu veliku žalost, često. Ti amandmani, iako glase - briše taj i taj član, uvek imaju obrazloženje i u obrazloženju piše zašto je neophodno da se taj član briše. To su različite stvari.
Da li mi radimo dobro svoj posao ili ne radimo, to će procenjivati birači. Apsolutno najbolji dokaz da sam bio u pravu u onome što sam rekao, jeste upravo to što ste vi morali da pričate o nekim drugim stvarima, a ne o onome na šta se moja primedba, koja jeste suštinska, odnosila.
Dakle, ubeđivati nekoga da su vaši amandmani dobri, da oni poboljšavaju ne znam koliko život građana, a istovremeno povlačite 17 amandmana, ovo su svi amandmani vaše stranke koji nisu prihvaćeni na naredni zakon o kojem treba da raspravljamo, znači samo jedno, a to je da su vas vaši koalicioni partneri naterali da te amandmane povučete, da bi ova rasprava trajala što kraće. Dajte onda da to kažemo građanima Srbije.
Ukoliko nije, izađite ovde i obrazložite bilo koji amandman koji ste podneli i recite - ovaj je amandman dobar, ministar neće da prihvati taj amandman i mi nećemo podržati ovaj zakon. Učinite to jedanput. Naravno, vi to nećete učiniti.
Što se tiče ministra i njegovog obrazloženja, mene apsolutno ne zanima koliko je on ispita položio u svom životu. To nije uslov da on bude ministar, niti je to merilo koliko on dobro radi svoj posao.
Ponavljam još jednom, ne možete ubediti nikog ozbiljnog da to što je poslanička grupa stranke kojoj vi pripadate, kolika god bila, podnela 12 amandmana i da su svih 12 prihvaćeni, da je to slučajno, da ni jedan amandman nije odbijen, iako po drugim zakonima niti podnose ovoliko amandman, niti se oni prihvataju na ovaj način.
Jasno je da se ovde radi o izigravanju Narodne skupštine. Ovo je potpuno neozbiljna. Vi na ovaj način valjda pokušavate da rad svoje poslaničke grupe prikažete građanima Srbije na mnogo ozbiljniji način.
(Predsednik: Vreme.)
Ako ste već rekli da neko sa vama nije dovoljno sarađivao, zašto vi ne sarađujete sa članovima vaše stranke, zašto opterećujete Narodnu skupštinu? Onda je trebalo vašim unutarstranačkim konsultacijama između tih krila koja postoje da se dogovorite pre nego što je ušao zakon u proceduru, pa da nam date ovde kompletan zakon i da znamo o čemu raspravljamo i na šta pišemo amandmane. Vi na ovaj način date njima da napišu amandmane, prihvatite ih, oni postanu sastavni deo predloga zakona, ali onda ova skupštinska rasprava gubi smisao, jer zakon koji smo mi dobili kao predlog zakona nije taj o kome raspravljamo.
(Predsednik: Vreme.)
Mi nismo imali mogućnosti da sagledamo te amandmane kroz zakonski tekst unapred, kada smo naše amandmane pisali, jer nismo znali, kao vi, da će ti amandmani biti prihvaćeni. To je suština.
Vi nama onemogućavate da se na adekvatan način pripremamo i da znamo šta će sve činiti zakonski tekst, jer kad vi prihvatite ove amandmane na sednici Vlade, onda je već kasno da mi podnesemo nove amandmane na te članove. Praktično, nismo dobili priliku da raspravljamo o 12 članova koji čine ovaj zakon. Dakle, radi se o ozbiljnosti.

Molim vas i sve učesnike, svi odgovorni poslanici koji prate, nemamo razloga da ponavljamo, znamo da amandman na član 20, koji su podneli poslanici SPO, nije prihvaćen. Neki se amandmani prihvataju, neki ne prihvataju, ali svako ima pravo da iznosi svoje utiske. Molim vas, nemojmo o utiscima da raspravljamo. Izvolite.

Gospodine predsedniče, vi dobro znate, kao i svi ovde prisutni, da se deo rasprave u ovom cenjenom domu uvek odnosi na prisutne koji su u sali, ali apsolutno i prema javnosti Srbije.
Naravno, svako priča kako mu odgovara i priča ono što želi. Šta je mera kvaliteta vrednosti nekog amandmana? Šta, subjektivan stav, iskustva drugih zemalja, sistemski koncept u odnosu na zakon, stav Vlade prema tom amandmanu? Imate koliko hoćete kriterijuma za meru vrednosti jednog amandmana.
Bio sam vrlo jasan, naš kolega Rajko Baralić će izaći i obrazložiti ovde amandmane koje je i predložio i povukao, zašto je predložio i zašto je povukao. Na drugom zakonu i drugom primeru sam pokazao da određeni amandmani apsolutno imaju svoje mesto, da imaju mesto u predlogu zakona koji se predlaže. To je naš metod rada.
Neću da koristim ovu govornicu da bih obrazlagao kako drugi rade i kako drugi govore. Uzeo sam ovaj zakon zato što sam potpuno ubeđen da je u Predlogu zakona o visokom obrazovanju bilo sjajnih predloga koji nisu bili prihvaćeni, jer nisu bili deo sistema.
Da li stvarno neko misli da amandman koji predloži profesor Velimir Simonović nije kvalitetan amandman? Ali, ne uklapa se u sistem, koji primera radi, Vlada predlaže. Profesore, izvinite što upotrebljavam vaše ime i rad, jer bilo je nekoliko amandmana koji nisu prihvaćeni, ali o tome se odlučuje većinom, u odnosu na onaj predlog zakona i rešenja koja većina smatra da su optimalna.
U ovom slučaju imamo jedan zakon gde je kolega Baralić podneo amandmane i on će najbolje obrazložiti. Pustite ostale priče, jer je to sve deo subjektivnog stava prema zakonu i onoga što se prema javnosti Srbije želi sa ove govornice poručiti.