Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde kao da je prisutna želja predlagača da sve ono što je regulisano zakonom, nekim drugim zakonskim odredbama, zakonima koji već važe i primenjuju se godinama bude stavljeno van snage i da onda jedna institucija sama i bez saglasnosti Skupštine Srbije donosi zakone, donosi propise i uređuje neke oblasti.
Članovi 7. i 8. su u jednom delu vrlo slični. U članu 7. NBS bliže propisuje strukturu i način izračunavanja kapitala iz stava 4. ovog člana. Šta će nama Zakon o računovodstvu? Zar tu nije definisano kako se izračunava visina kapitala nekog privrednog društva, akcionarskog itd.
Znači, ta materija je već regulisana nekim određenim zakonskim propisima. Zašto sada NBS ima pravo da one zakonske propise koji važe za sve koji učestvuju u bilo kom vidu poslovanja, da li finansijskom ili tržišnom, odakle pravo NBS da se izdvaja i da mimo zakona koji već važi reguliše ovu materiju i propisuje neke nove propise. Čija je to želja?
Čak i da ste to uradili iz najboljih namera, odnosno pokušavate da nas ubedite da je iz najboljih namera, ne verujemo vam. Znamo kako ste sprovodili privatizaciju i kako je sada sprovodite. Neke zakone koje ste vi donosili treba menjati i to je činjenica, ali ne na ovaj način da jedan organ propisuje i piše nove zakone.
U članu 8. se kaže da je društvo za upravljanje dužno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje NBS. Narodna banka Srbije propisuje uslove organizacione i tehničke osposobljenosti. A, čak su nekim zakonima, kao što je to bio Zakon o duvanu, propisani tehnički uslovi kako mora da izgleda jedna najobičnija trafika, ali zakonom je propisano kako izgleda jedan magacin, kako izgleda manipulativni prostor, pa se kaže da mora da ima sanitarni čvor, određenu visinu, ali sve je to regulisano zakonom i sve to piše u zakonu.
Sve treba da se zna, ko ima pravo da sačini završni račun, kako da se izdeli licenca, znači, sve je regulisano zakonom. Nema Narodne banke, ne petlja se Narodna banka.
Negde, doduše, kršite zakone kada je privatizacija u pitanju, jer kada se napravi ugovor o privatizaciji (a ja pričam o kapitalu), pa neko kaže da će morati da investira u to preduzeće milion evra, pa čovek dođe i proceni svoj sopstveni auto koji je star 10 godina i kaže – on je milion evra, knjiži ga kao osnovno sredstvo i investiciju.
Da li ste poništili neki takav ugovor? Niste. Da li ste kontrolisali takve ugovore? Možda i jeste, ali zašto niste reagovali? Neki gospodin napiše - investiciono održavanje i krečenje, a to je tekuće održavanje, ali to krečenje više košta nego čitava zgrada. To je njegova investicija, tako vi sprovodite zakone.
Ili, hajde da pričamo malo o tome kako se otimaju banke, zašto ne bi palo nekome na pamet da otme i ove dobrovoljne penzione fondove. Kako je i na koji način oduzeta prva preduzetnička banka, hajde o tome da pričamo. Hajde da pričamo kako se stalno Narodnoj banci Srbije povećava depozit, kako tera banke da jednostavno na tržištu povećavaju kamate, a onda im smanje bonitet i kažu – vi ne možete više da poslujete, nemate dovoljno kapitala.
U članu 7. u pretposlednjem stavu se kaže: "Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da kapital društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti od jednog miliona evra." Koliko će da bude efektiva, a koliko će da bude pasiva? Hoće li to Narodna banka da prihvati ili neće, kako će da vodi investicije tog fonda, kako će da vodi imovinu tog fonda i kako će da vodi slobodna sredstva? Hoće li Narodna banka da propisuje, hoće li ona da traži i depozit za ta društva?
Znači, gde god se okrenete – Narodna banka, njoj se daju neka ovlašćenja, ali niko ne postavlja pitanje hoće li Narodna banka da ta ovlašćenja sprovodi u skladu sa zakonom ili mimo zakona. Naša iskustva sa vama jesu takva da ste uglavnom radili sve mimo zakona.
Dakle, samo jedna mala začkoljica u nekom zakonskom predlogu – ovo bliže uređuje Narodna banka, i svi oni zakonski propisi koji su doneti i koji regulišu tu materiju više ne važe, jer je drugačije rekla Narodna banka.
Mislim da ovakva politika sigurno ima za cilj da se sve moguće finansijske institucije stave pod kontrolu jednog manjeg broja ljudi, ali ne za vreme vaše vlasti, nego za jedan dug vremenski period. Sada je problem u tome što su ti ljudi koji imaju takvu želju vrlo bliski vama i što će najverovatnije u svemu tome da uspeju, a narodni poslanici koji budu glasali za ovakve predloge zakona, u svakom slučaju su moralni, ako ne i krivični saučesnici za ovako nešto. Moralni jesu, i to će platiti, tu cenu na prvim izborima.
Ako se pogledaju svi zakonski propisi koji su doneti, nećemo mnogo unazad da idemo, tri do četiri meseca, pa ćete videti da kada god se neko ovlašćenje daje Vladi ili nadležnom ministarstvu, odmah posle dva ili tri člana sve se to poništava i daje se ili guverneru, čak i da on ima pravo da promeni odluku i Skupštine i Vlade Republike Srbije, ili ministru finansija.
Postavlja se samo jedno pitanje – čemu tolika želja za tolikom moći, ako neko stvarno želi da radi u korist građana Srbije? Ako ima želju da ima toliku moć, onda je sigurno da ne radi u korist građana Srbije, već za interes neke grupe pojedinaca. Zato vam ne verujemo i kada su u pitanju ovakvi zakonski predlozi koji daju za pravo jednoj instituciji, mimo zakona koji su važeći i koji važe za sva ostala društva, samo neće važiti za dobrovoljne penzione fondove. Onda se postavlja pitanje zašto Skupština Srbije donosi zakone ako neko ima pravo da ih ne poštuje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Mi smo podneli još jedan amandman ako možemo njime da vas podsetimo da ovakve stvari ne bi smele da se rade. Prava je šteta što mi ne možemo da izglasamo neki propis gde se zabranjuje Mlađanu Dinkiću da predlaže zakone. To je, doduše, samo pravo naroda, on to na izborima najbolje odlučuje.
Vidite, eksperti, ovi kursisti, čega su se oni dosetili, član 11. Predloga zakona ovako vam glasi, kaže - dodatna dokumentacija, dakle: "U roku od 15 dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole za rad, Narodna banka Srbije može zatražiti druge dokaze značajne za ocenu boniteta osnivača društva za upravljanje i ocenu opravdanosti osnivanja tog društva, koje su osnivači dužni da dostave u roku od 15 dana od dana prijema dopisa."
Stav 2: "Narodna banka Srbije sarađuje sa drugim državnim organima i organizacijama, prikuplja dokumenta i druge informacije od značaja za rešavanje po zahtevu za izdavanje dozvole za rad."
Vidite, i ovo kada se stavi u kontekst sledećeg člana, koji počinje: "Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. stav 1. ovog zakona...", ne znam, da ste otišli u Murtinicu da nađete nekog čoveka koji nikada u životu nije video nijedan zakon, on bi vam bolji propis napisao.
Valjda kada neki organ odlučuje o tome da li i kako će rešenje da da, da li da usvoji zahtev ili da odbije zahtev, on utvrđuje da li su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Gde to može neko da ocenjuje opravdanost osnivanja tog društva? Ja ne znam. Mi smo se 20 godina borili protiv te ocene opravdanosti, podobnosti i svega drugoga, već smo rekli – sve je dozvoljeno što Ustavom i zakonom nije zabranjeno, svi su jednaki i ravnopravni pred zakonom, da bi ostvario neko pravi ti moraš da ispunjavaš one uslove koji su propisani zakonom.
Vi sada menjate celu logiku moderne civilizacije. Vi dajete za pravo jednom Jelašiću da vrši ocenu opravdanosti osnivanja tog društva. On nije sposoban da vrši tu ocenu. Kako on može da vrši ocenu opravdanosti? Valjda on ocenjuje da li to lice koje je podnelo zahtev ispunjava zakonom propisane uslove.
Dalje, malopre sam vam čitao koliko dokumenata se traži. Nije ovolika potražnja dokumenata zbog stabilnosti, sigurnosti i pouzdanosti utvrđivanja svih činjenica. Ne, nego da se mnogima zgadi, da ne mogu da obezbede jedan od ovih dokumenata, a onda će Jelašić to da rasparča na ravne časti, pa će malo Labusevi, pa malo Dinkićevi, pa Đelićevi, pa malo ovi, pa malo oni, pa malo oni iz inostranstva, jer tako on tumači opravdanost.
Da li je moguće da nekome ko ispunjava sve zakonom propisane uslove ne bude data dozvola za rad, jer nije ispunio uslove iz člana 11, nije opravdano, Jelašić je procenio da nije opravdano, a to ne može da stoji više u zakonu. Mi već uporno 12 ili 13 godina izbacujemo iz svih zakona ove odredbe, a vi vraćate te odredbe i vi ste gori nego Tito, jer Tito je rekao – jedna partija, pa šta ona zaključi, biće.
Vi treba da budete kompatibilni sa višestranačkim sistemom. Morate da shvatite da u višestranačkom sistemu nema opravdanosti, celishodnosti itd., nego ili primenjujete zakon, a morate da ga primenjujete, ili silazite sa vlasti. Ne možete vi u zakonu da napišete ime i prezime. Ovaj član treba da se tumači - dobiće dozvolu na bazi toga što se traže dokazi, za onoga koga Jelašić, Dinkić, Labus i kompanija zaključe da je podoban. Kako je on podoban? Pa, koliko se tamo kod njih uplati. To je vaš kriterijum, ne vas poslanika iz G17 plus, nego ove dvojice-trojice koji vedre i oblače. Oni se ne libe, oni to glasno stave u zakon.
Dalje, pogledajte šta sve papir trpi. Kaže - on procenjuje da utvrdi valjanost zahteva, da li je valjan zahtev iz člana 10. Znači, uopšte ne utvrđuje da li su ispunjeni uslovi po zakonu. Ne, da li je valjan zahtev.
U istom članu 12. kaže – od dana naknadno primljene dokumentacije i informacija. Takva formulacija ne može da stoji.
Zatim, član 13. kaže – negativno rešenje. Nađite mi zakon, od kada je došao Balinovac, pa je počeo da daje naslove članovima zakona, gde piše negativno rešenje. Ne znam zašto ste i šta ste ovo radili. Ako ste hteli da promuvate, mogli ste to elegantnije da uradite.
Ove reči koje vi upotrebljavate su u suprotnosti sa pravno-političkim sistemom u Republici Srbiji. Uvek će biti u suprotnosti. Kakav god da bude novi ustav nikada se jednom državnom službeniku neće dati ovo ovlašćenje. Daće mu se samo pravo i obaveza da utvrđuje činjenice, ali da ocenjuje valjanost, da procenjuje, imate kod članova uprave, itd. - poziva na intervju; pozove kandidata za člana uprave, dođi na intervju, sedimo uz kaficu, kako ćemo da radimo, da, vi ćete biti odani, vi ćete biti pošteni. Onda, u toku razgovora, Jelašić zaključi - da, ali čini mi se da me je varao.
Povlačite ovakav zakon, jer ovakav zakon Narodna skupština ne sme da usvoji. Siguran dam da ni SPS ovo ne podržava - šta je društveno-ekonomski opravdano, celishodno i podobnost. Javno, nijedna stranka se ne zalaže za ocenu podobnosti. Jedino G17 plus traži podobnost. U tom traženju podobnosti, vi ste našli prepodobnog Davinića, a stradali kapetani.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Srpske radikalne stranke smo, kada je reč o ovom zakonu, jasno rekli da je suštinski takav zakon potreban građanima Srbije i Srbiji kao državi, ali ne uređen na ovakav način, ne sa ovako širokim ovlašćenjima Narodne banke Srbije, ne da se svi prerogativi moći, odlučujuća uloga stavi u ruke Narodne banke Srbije, posebno kada imamo u vidu – iako to kada govorimo o zakonima kao opštim pravnim aktima ne bi trebalo da uzimamo u obzir, u ovakvim slučajevima to moramo – kome to i ad personam dajemo u ruke.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je to potrebno regulisati na potpuno drugačiji način i da Narodna banka Srbije ima neuporedivo manju ulogu i neuporedivo manji značaj u ovoj sferi, u ovoj oblasti društvenog života, nego što ima po ovom predlogu zakona.
Istovremeno, neki su ovde govorili o onome šta je sve za Srbiju radila stranka G17 plus. Građani Srbije će to najbolje na izborima da kažu. Neću time posebno da se bavim.
Ovde sam izašao da ukažem na jednu neverovatnu stvar, jutros smo u novinama svi imali priliku da pročitamo, sem ingenioznih stavova šefa Koordinacionog centra naše države na Kosovu i Metohiji, o tome šta je to više od autonomije, manje od nezavisnosti. Shvatio sam da ni ona ne zna. Ko li onda zna u Srbiji šta je naša politika?
Ali, videli smo nešto drugo, vezano za veliku aferu o kojoj se govori, a to je afera - panciri, vojna oprema, pitanje nekog velikog lopovluka. Onda se kaže - mito je 28.000 dinara, 300 evra je mito i za to se zadržava u pritvoru neko. Za 300 evra, a posao je 300 miliona evra. Da li vi mislite da su u ovoj zemlji svi idioti?
Da li stvarno mislite da u ovoj zemlji niko nije normalan? Nije ni tih 300 evra, niste dobro razumeli, to je on platio neki hotelski račun pre 3-4 godine i popravku kola.
Ljudi, znam da neki imaju pametnija posla, znam da neki moraju da vode računa da li će da imaju 3-4 ili 5%; neka vode, ali ne moraju da viču u ovoj sali, neka viču ispred sale. Možda će neko spolja da ih čuje, možda i dobiju negde neki glas.
Dakle, u toj aferi od tobožnjeg posla - 300 miliona evra, mito je popravka kola i hotelski račun od 27.000 dinara. Smejete se vi, smejemo se mi, a Srbija propada, a oni koji su na vlasti misle da su svi građani kompletni idioti. Moram da vam kažem da nisu. Naravno da nisu. Ljudi to vide i ljudi to znaju. Jer, u ovoj zemlji ima onih koji su uzimali po dva, tri, pet i sedam miliona evra, što reketirajući ljude, što proviziju od velikih poslova. Takvih nema na optuženičkoj klupi. Gde su vam ministri? Gde su vam šefovi vlada, država i svega drugog koji su u tome učestvovali? Ne, nego da gonimo onoga što je dao 300 evra na posao od 300 miliona evra. Kao mala deca! Gde je Davinić? Gde je Dinkić?
Znate li zašto nema Davinića? Sada ću da vam kažem, ionako dolazite kod mene da čujete šta je istina, sa govornice, Davinić se još premišlja, pošto misli da nije kriv u svemu tome, a ponuđeno mu je da ćuti, da ne govori ko je sve upleten u celu priču, da ne priča kako su tekli pregovori i razgovori, šta se sve odvijalo, šta se sve odigravalo. Za to, ne samo da neće da bude procesuiran, nego će da dobije mesto u srpskocrnogorskoj diplomatiji. To ne da je vrhunac bezobrazluka i drskosti, nego nemam reči.
Možda Marović i nije umešan. Nemojte dalje da rušimo državnu zajednicu. Možda nije ni Dinkić. Ima li još neki potporučnik koga biste mogli da uhapsite, da pokažete ovako veliku silu, veliku hrabrost u borbi protiv korupcije? Možda je on spavao za 2,5 hiljade dinara u nekom hotelu, pa učestvovao u toj velikoj korupciji. Nemojte da zavitlavate naciju.
Ako nemate pametnija posla, predlažem vam jedan pametan posao, pošto na izborima u Kuli takođe nemate šanse – lepo sutra uveče svoju decu spremite, uz srpsku zastavu, ja ću svog sina, da lepo navijamo za Španiju protiv Hrvatske. To je lep posao i nemojte da brinete. Nešto ćete da uradite.
Nemojte da se bavite time da vi tobože nekoga gonite, hapsite, nemojte, kao Boga vas molim, jer će da nastradaju oni što su išli u hotel za 2,5 hiljade dinara, a imali su i nešto skuplja jaja i papriku za doručak, nisu bila ona obična. Cela Srbija se smeje, a svi bi da plaču, zato što je korupcija ušla u najviše pore države, u sve pore društvenog života. Vi gonite one koji ili nemaju veze ni sa čim, ili su odgovorni za 300 evra.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam, gospodine Mihailoviću, na strpljenju, završiću za nekoliko desetina sekundi. Srbija nema vremena da se zamajava sa onima koji misle da stavljanjem glave u pesak i zamagljivanjem očiju ljudi mogu negde nešto da postignu. Srbija zaslužuje ozbiljnu vlast, vlast koja će da se obračuna sa kriminalcima, vlast koja će da se obračuna sa onima koji kupuju vile od milion i po evra na Dedinju, koji kupuju fabrike za 10 miliona evra, a da se ne zna odakle im novac.
Ko će da se obračuna sa onima koji kupuju ili imaju desetine miliona evra ušteđevine, a da nikada nigde ništa nisu radili, osim što su u tri meseca postali ministri, bavili se strujom i naftom? Evo, sada samo što avione ne voze po ulicama Beograda. Srećem ih u nečemu što liči na glisere - ne na vodi, ne na moru, nego na putevima. Samo još u avionima da ih vidim.
U svakom slučaju, pozivam vas još jedanput da sutra lepo za Španiju navijate protiv Hrvatske. I ja ću takođe sa vama, a vi ionako pametnija posla nemate, i za Srbiju ćete nešto dobro da uradite. Ostaće neki pošten čovek na slobodi, a neki od korumpiranih možda će da završi iza rešetaka, ali izgleda to će da se desi kada radikali pobede. Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Dragoljub Stamenković, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, odražava i stanje u državi i ovo o čemu je govorio gospodin Vučić.
Drskost i bezobraznost Mlađana Dinkića i vlastodržaca u Srbiji gotovo da nema kraja. I stav 3, samo vam je jedna rečenica obrazloženja njegovog amandmana valjda dovoljna da vidite da je ovo nešto što je nezabeleženo do sada u bilo kom predlogu zakona, dovoljno govori o tome da je gospodin Stamenković, imajući u vidu način na koji treba da radi buduće ministarstvo finansija, odnosno kada Dinkić ne bude ministar, i Narodna banka Srbije i da država bude uređena, organizovana. Ovako nešto u jednom članu zakona ne može da postoji na ovaj način.
Odnosi se na član 16. i na stav 3. zakona. Taj član govori o tome da Narodna banka Srbije, kao supervizor u svim finansijskim aktivnostima i novčanim tokovima koji se odvijaju u našoj zemlji, sprovođenju zakona, poslovanju agencija koje su izglasane u proteklo vreme, i Agencije za sanaciju banaka i ostalih...
I opet postavljam pitanje, mada mladi gospodin iz Ministarstva ne može da mi odgovori, jer ministra nema; interesuje me, a to će jednoga dana morati Dinkić da nam kaže, zašto je račun za sanaciju banaka kod jedne privatne banke, a ne kod Narodne banke Srbije?
Ali, kada govorimo o Narodnoj banci Srbije i o takvoj njenoj ulozi, koja je neprihvatljiva za čitav finansijski sektor i za Srpsku radikalnu stranku, kako je moguće da taj stav 3. glasi ovako: "Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana", a govori se, dakle, da Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društava za upravljanje.
Zamislite, "Narodna banka Srbije može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave, odnosno direktora da lično dođu na intervju".
Mi smo zaista bili suočeni sa svakakvim bezobrazlukom i ministra i vlastodržaca i pojedinih poreskih organa – a o tome je govorio i gospodin Vučić, da pravite farsu po sistemu "tresla se gora rodio se miš", kada je u pitanju najnovija pancirska afera i mito od čitavih 27.000 dinara – ali da ovakva ovlašćenja sebi daje Narodna banka Srbije ili neko ko će taj posao da radi, neprihvatljivo je i neverovatno.
Ovakav stav ne bi mogao nigde da se nađe, ni u jednom predlogu zakona, a naročito ovome u kome pozivate građane Srbije da u budućnosti ulažu za drugi i treći stub penzijskog osiguranja u fond koji nameravate da osnujete.
Opet se vraćam na priču od pre nekoliko dana i na aferu koja se u Americi desila sa "Enron" fondom i sa njegovim potpunim krahom na očigled celokupne, ne samo njihove, nego svetske javnosti, uz veliko upozorenje građanima zbog načina na koji se ovaj fond ustanovljava u Srbiji i ovakvih ovlašćenja koja će da imaju vlastodršci, koji su osioni, bahati i zakon koriste da sprovode svoju volju, a ne da štite interese građana, da će i taj budući fond i način na koji će se prema penzionerima i poreskim obveznicima i svima u državi koji mu nisu po volji Mlađan Dinkić odnositi biti sve gori i gori.
Tome stvarno jednom treba da se stane u kraj i da se jasno i glasno kaže da je neprihvatljivo za bilo koga da takvu ulogu Narodna banka Srbije ima u državi uopšte i da joj se daju takva zakonska ovlašćenja, uz svu osionost ministra finansija, koji nije ni danas narodne poslanike udostojio svoje pažnje i ovaj najviši skupštinski dom, najviše zakonodavno telo. Nema ga.
Ima preča posla - da vidi šta je u tih 27.000 dinara sve ukalkulisano, koliko su noćenja u hotelima, koliko je zamena ulja ili promena dizni na automobilima.
Što se tiče ove njegove bratije, ovog kumovskog para Hamovića i Lazarevića, elektroenergetske mafije i ostalih sa kojima je i te kako u bliskim kumovskim i prijateljskim i u biznis odnosima, oni neka nastavljaju da rade, neka pljačkaju građane, neka rade šta hoće, a on će, po sistemu najvećeg lopova, uzvikujući "držite lopova", da radi građanima sve ovo što radi.
I penzioneri i nezaposleni i svi poreski obveznici vide da je krajnje vreme da se dese istinske i prave promene nabolje. Srpska radikalna stranka i zbog toga u jednoj opštini u Srbiji, u opštini Kula u nedelju izlazi na izbore, pod sloganom "za vlast bez korupcije i za vlast protiv korupcije i kriminala". Budite sigurni da ćemo istrajati u tome.
Ovakvi predlozi, ovakvi članovi zakona samo su dodatni osnov da se oni koji su na vlasti ponašaju neodgovorno, bahato i osiono i da sedaju za vrat i kičmu kome god žele i ko im nije po volji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 23.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 27.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 30.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 31.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 39.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja podneo je amandman na član 46.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Anđelković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, kada je reč o članu 23. samo jednu rečenicu: nisam se javio zato što je Odbor napravio jedan amandman koji može da se na neki način prihvati, tako da ću ja, u krajnjem slučaju, povući svoj amandman u korist amandmana Odbora.
Kada je reč o članu 51, ovde postoji nekoliko elemenata, a govori se o tome, a govorim pre svega o drugom stavu, da posrednici mogu biti finansijske institucije koje odredi Narodna banka Srbije. U poslednjem stavu se govori o tome da Narodna banka Srbije vodi evidenciju posrednika i fizičkih lica i bliže uređuje uslove za izdavanje dozvole.
Osnovno je pitanje da li Narodna banka ove poslove treba da radi. Ubeđen sam, naravno, da Narodna banka ne treba da se bavi ovim poslovima i gotovo nigde u svetu, sem u Urugvaju, Narodna banka se ne bavi ovim poslovima.
Obrazloženje Ministarstva i predlagača može biti da kod nas druge institucije nisu sazrele, nisu osposobljene, one ne mogu da vrše kontrolu svega toga, pa zato u ovom trenutku treba to Narodna banka Srbije da radi, zato što ona ima onaj stručni deo tima itd. Međutim, to nije dovoljno obrazloženje. Ako ovaj zakon, u krajnjem slučaju, i nije važan za današnji i jučerašnji dan, ovaj zakon jeste neka perspektiva, kada budemo u boljoj ekonomskoj situaciji, kada radnici i poslodavci mogu na pravi način da uplaćuju doprinose za obavezno penzijsko osiguranje i da dođu u situaciju da daju i dodatno za ovaj treći stub.
Ako bismo prihvatili da Narodna banka bude na neki način kontrolor, da ona daje saglasnost ko će biti posrednik i da kontroliše sve u ovoj oblasti, u dobrovoljnom penzijskom osiguranju, u tom slučaju se postavlja pitanje kako onda može Narodna banka da odredi ko će biti posrednik. Šta to znači da odredi? Znači, ona može da sedne i da kaže - ova banka, šta ja znam, ova institucija može biti posrednik, bez toga da je neko konkurisao za tako nešto. Šta ako odredi Narodna banka neku banku da bude posrednik, a ona kaže – neću to da radim.
Zašto se onda daje pravo Narodnoj banci da ona određuje po svom nahođenju i da neko u Narodnoj banci određuje po svom nahođenju ko će biti? Pa, valjda treba da se naprave kriterijumi.
U poslednjem stavu kaže se da će Narodna banka voditi evidenciju posrednika i fizičkih lica i odrediti bliže uslove. Kada već određuje bliže uslove, onda treba da se kaže da na osnovu tih bližih uslova raspisuje neki tender, konkurs, šta ja znam, pa se prijavljuju institucije koje žele i na osnovu toga ona određuje ko će biti. Ne u prethodnom stavu, ona određuje bliže uslove. Potpuno je nelogična stvar. Zašto dajemo pravo Narodnoj banci da odredi nekog ko se uopšte i ne prijavi za takve poslove, ko ne želi takve poslove da radi.
Predlažem zato da se briše ovaj stav 2. i da se onda preformuliše u tom slučaju i stav 6; znači, da se briše stav po kome Narodna banka određuje, bez toga da neko ispuni uslove, bez toga da je raspisala neki tender ili neki konkurs, bez toga da je pozvala da se prijave oni koji žele da budu posrednici, bez toga da da saglasnost, uslovno rečeno, da određuje ko će biti.
Protiv sam uopšte toga da Narodna banka ili bilo koja institucija samostalno određuje, bez stvaranja jedinstvenih uslova da se neko prijavi. To je suština. Niko ne treba ni u jednoj oblasti, pa ni u ovoj oblasti da ima pravo da nekog odredi, bez toga da se neko prijavio za ispunjavanje nekog uslova ili da se bavi nekim poslom. Toliko.