Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, želim da kažem da mi je iskrena želja da se ovaj zakon što ređe primenjuje.

Zakon o danu žalosti je novina u našem pravnom sistemu. Do sada ponašanje u danima koji su bili proglašeni za dane žalosti bilo je regulisano različitim podzakonskim aktima, donošenim od strane različitih organa od situacije do situacije, kao što i sami znate.

Smatramo da jedna uređena država mora da ima zakonski propis kojim će se jasno regulisati ponašanje različitih subjekata u danima koje nadležni organ proglasi za dane žalosti.

Iz tih razloga, Vlada Republike Srbije obavezala je tri ministarstva kojima je ova problematika najbliža da izrade tekst zakona. Pored Ministarstva kulture, u izradi ovog predloga zakona, učestvovalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo prosvete i sporta.

Predlog koji imate pred sobom je Predlog zakona o obeležavanju dana žalosti, koji su izradila tri ministarstva i koji je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini na razmatranje u martu 2005. godine.

Zakonom su vrlo široko utvrđeni subjekti na koje se on odnosi, a to su državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne ustanove, javna preduzeća, kao i druga pravna i fizička lica.

Ovim zakonom regulisano je da Vlada Republike Srbije svojim aktom proglašava dan žalosti i da on ne može da traje duže od tri dana, a utvrđene su i situacije u kojima se dan žalosti proglašava.

Za različite subjekte na koje se ovaj zakon primenjuje zakonom su propisane različite obaveze, kao što su spuštanje zastave na pola koplja, odavanje pošte minutom ćutanja, medijsko informisanje i komemoracija.

Zakonom je regulisan način obeležavanja dana žalosti u obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture i na sportskim manifestacijama. Takođe su utvrđene i određene obaveze za pravna i fizička lica koja se bave ugostiteljskom, turističkom i delatnostima koje su slične ovima.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona u najvećem delu vršiće Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok će nadzor nad pojedinim odredbama ovog zakona obavljati Ministarstvo kulture i Ministarstvo prosvete i sporta. Za neprimenjivanje ovog zakona utvrđene su novčane kazne.

Na kraju, ukoliko državna zajednica SCG proglasi dan žalosti, s obzirom na to da ne postoji savezni propis koji ovu materiju reguliše, na teritoriji Republike Srbije primenjivaće se ovaj zakon za koji, podvlačim još jedanput, izražavam iskreno uverenje da se neće često primenjivati.

Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto država treba da uređuje svaku oblast života, tako nam se ponekad učini da raspravljamo o bizarnim problemima. Ovo ne bi spadalo u takvu vrstu da zaista nije loše vreme izabrano za stavljanje ovog predloga zakona na dnevni red.

Toliko toga u Srbiji treba da se obavi i toliko važnih državničkih poslova imamo, a ljudi u Vladi koji određuju redosled, zajedno sa predsednikom Skupštine, predloga zakona koji će se naći na dnevnom redu očigledno ili ne umeju da procene delikatnu situaciju u Srbiji ili nas namerno uvode u priče o temama koje nisu previše zanimljive, niti su previše važne u ovom trenutku za politički i bilo kakav drugi život u Srbiji.

Ali, ako ste već naumili da pričamo o bilo čemu u vreme kada se raspravlja o tome hoće li Srbija imati Kosovo i Metohiju, samo se nadam da je ministar zaboravio da kaže da se nada da neće biti primenjen na sudbinu Kosova i Metohije. Onda bih bio potpuno uveren u ono što pričate.

Naime, previše je bitno to što se dešava na sednici Saveta bezbednosti da bismo pričali o tome kako ćemo još neku nesreću dodatno obeležavati. Šta tu nama smeta?

Na kraju krajeva, kada se pojavi ovakav zakon ne možete mnogo toga da zamerite, jer to je zakon čovečnosti, zakon humanosti, zakon pripadanja zajednici i ovakve mere se čak, podsetiću na izuzetke, ali nisu im ni potrebne kaznene mere.

Jednostavno, ne možete da budete mimo ljudi kada se sećaju ili kad obeležavaju ćutanjem ili neemitovanjem određenih programa nekakvu nesreću.

Voleo bih da ste bili konsekventni do kraja. Nisam video odredbe za sve organizacije i posebno kaznene odredbe za sve organizacije koje su dužne da se pridržavaju zakona, a vrlo dobro se sećam u vreme kada je ko zna koliko vlasti bilo po Srbiji, kao i dan-danas, samo što su sada obično u lokalnim samoupravama na vlasti preširoke koalicije, pa jedni druge ne žele da ljute, tako da i oni koji su na vlasti u Republici nemaju previše zamerki na ono što se radi u lokalnoj samoupravi. Uvek je neki njihov član u toj lokalnoj samoupravi.

Vrlo dobro znam da u određene dane pojedine lokalne samouprave, pa i ona naša u Kragujevcu, kada sam baš intenzivno boravio u Kragujevcu, iz inata nisu isticali državne simbole, inatili se sa republičkom vlašću, dokazivali da su hrabri, da su opozicija, da su demokrate, slobodan grad, pa tako mislim da je trebalo predvideti za takve slučajeve šta tada radi država. To je jedna stvar.

Druga stvar, ima ovde reči koje bi trebalo da se izbace iz javne upotrebe, na primer reč: "komemoracija", za koju postoji odgovarajuća zamena. Mi smo vam je predložili amandmanom, dakle, reč: "sećanje" bi bila ona odgovarajuća reč, mogli biste lako da je uklopite u ovaj zakon, pa opet da vas svaki građanin Srbije razume, možda vas ne bi razumeo neko na Zapadu, ali on vas ne razume ni kada kažete vlada.

Niste napisali zakon o government, nego ste napisali Zakon o Vladi, pa tako i ovde, manite se toga da nam ubacujete reči koje samo dokazuju kako ste vi školovani.

To izgleda da znate samo vi i vaši saradnici, te reči, a to što će da se primenjuju u Srbiji i što će teško moći u nekoj mesnoj zajednici da se shvati, vas to ne interesuje.

U principu – odbaci sve što pišu radikali, niste se upuštali u naše amandmane. Nisam video ni izveštaj Vlade. Nema gospodina predsednika, a gospodin Zankov zaista nije odgovoran ako sednica teče bez mišljenja Vlade o amandmanima, a pošto je veoma delikatna politička situacija u zemlji, naravno da vam nećemo glasati za ovaj zakon.

Sve bliže smo tome da se delimo koliko će biti za, koliko protiv i jednog dana, prevagnuće ono što je protiv i zakoni neće biti donošeni, ali sada kažem da u principu protiv ovog zakona čovek ne može da bude previše, izuzev toga da smo toliko suprotstavljeni i da toliko očekujemo vanredne parlamentarne izbore da jedva čekamo da padne i ovaj zakon za koji bi u drugoj državi – u Nemačkoj gde su danas svi koji se bave politikom formirali vladu, jer znaju da je inflacija od 5%, da je to nešto teško što Nemačka može da izdrži. Da smo u takvoj normalnoj zemlji i SRS bi glasala za ovakav zakon. Ovako, mi ćemo biti protiv, a vi obezbeđujte većinu. Hvala.

U pravu ste, gospodine Nikoliću, mišljenje Vlade o ovim amandmanima nema.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas da nismo dobili prijave za reč poslaničkih grupa narodnih poslanika.

Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 4, 5, 6, 7. i 8, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka –jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije –26 minuta 24 sekunde, Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, u skladu sa članom 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika

Pošto nema predstavnika predlagača, određujem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze – 13,25)

Nastavljamo sa radom.
Pre nego što dam reč gospodinu ministru, dva obaveštenja. Ovlašćeni predstavnik po ovim tačkama dnevnog reda, u zajedničkom načelnom pretresu poslaničke grupe Srpska radikalna stranka je narodni poslanik Vjerica Radeta, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 je narodni poslanik Bogoljub B.Pejčić.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 4, 5, 6, 7. i 8. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA KOJIMA SU ODREĐENE NOVČANE KAZNE ZA PRIVREDNE PRESTUPE I PREKRŠAJE, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA, PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA I PREDLOG ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Pitam, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi, prvo, Zakon o zaštiti potrošača od mana stvari. Tu ću biti kratak, jer je i sam zakon kratak.
U skladu sa direktivom Saveta Evrope, mi treba da upodobimo naše propise, da pružimo malo veću garanciju našim potrošačima, nego koju imaju do sada. To je zaštita od mana stvari objektivnog tipa. Tu se predviđa šira zaštita i samo izuzeci za proizvođača ili uvoznika, ako ne ispoštuje obaveze koje ima prema potrošaču, da mogu da budu oslobođeni od odgovornosti.
U ostalom delu potrošač dobija znatno veću zaštitu. Ako proizvod nema svojstva koja bi morao da ima, koja treba da stoje u deklaraciji ili čak u reklami, ima pravo da se obrati za naknadu štete, ako je takvim proizvodom, usled korišćenja, pretrpeo određenu štetu. Normalno, tu postoji mali izuzetak vezan za nuklearne proizvode, obzirom da je to deklaracijom, koju je ratifikovala ova zemlja, predviđeno kao posebna mere zaštite.
U odnosu na Zakon o prekršaju, želim da kažem da se radi o jednoj izuzetno značajnoj stvari, koja se prvi put kod nas dešava, tj. organi za prekršaje u onom ključnom delu postaju sudovi za prekršaje. Po potpisanim konvencijama mi smo imali obavezu da se odlučimo da li treba ostaviti kaznu zatvora, kako je do sada izriču upravni organi ili sud.
Smatramo da ima mesta da sudovi za prekršaje budu ti koji izriču tu kaznu, da sudovi za prekršaje budu ti koji daju jemstvo i sudovi da budu ti koji daju sada valjane naloge za privođenje i zadržavanje.
Iz tih razloga, kažem, sam zakon je prerađen, da bi mogao da se upodobi onome što smo preuzeli kao obavezu potpisivanjem Konvencije o zaštiti ljudskih prava.
Što se tiče Zakona o prekršajima, tu je urađena nova sistematizacija, tako da su dati, pre svega, osnovni principi, prekršajna odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak, izvršenje odluka u prekršajnom postupku i ustanovljavanje nadležnih sudova za prekršaje.
U opštem delu date su, takođe, novine, jer je valjano određena definicija samog prekršaja, a u kaznenom delu date su nove kazne. Jedna od njih je rad u javnom interesu, gde se tačno predviđa kada može da se izrekne, koliko traje i posebno je napravljen osvrt na maloletnike u tom delu.
Nova kazna je, kazneni poeni, sa poništavanjem važeće vozačke dozvole. Uveden je ovaj princip da bi se ovaj zakon upodobio novom Zakonu o bezbednosti javnog saobraćaja i krivičnom zakonodavstvu. Predviđena je kao posebna mera upisivanje kaznenih poena, a kada dođe do broja od 18, ide poništaj dozvole i oduzimanje dozvole. Do sada smo imali da se upiše u dozvolu, pa malo falsifikuju dozvole, malo rade svašta i koriste ih dalje. Našli smo da je ovo daleko bolji način da se to pitanje reguliše. Ako bude bilo potrebno, daću još neke odgovore. Samo navodim šta je novina.
Dve nove zaštitne mere su zabrana pristupa oštećenim objektima ili mestu izvršenja prekršaja i javno objavljivanje presude. Mislim da je druga mera i te kako značajna, ako želimo da određenim presudama, pre svega, prekršajnih sudova, damo značaj i da ukažemo građanima šta ne valja i da dobije valjani pristup javnost. Moramo da imamo u vidu da se naši građani mnogo češće sreću sa prekršajima nego sa sudovima. U tom smislu i objavljivanje presuda prekršajnih sudova za one bitne stvari će imati daleko veći značaj nego do sada. Kazniti čoveka prekršajno niko ne zna, a radi se o vrlo učestalim prekršajima i prekršajima sa najvećom opasnošću.
Kod maloletnika, takođe smo upodobili sistem kažnjavanja, pa su predviđene i nove maloletničke mere, posebno određene obaveze, da se oštećenom izvini, da prema svojim mogućnostima nadoknadi štetu, da ne posećuje određena mesta, da izbegava kontaktiranja sa određenim licima, jer znate da danas imamo sve veći problem maloletničke delikvencije, pa i prekršajne, a vezana je vrlo često za kontakte sa određenim grupama.
Pored ovog niza mera, predviđeno je da one mogu trajati najduže do šest meseci i normalno ako se radi o društveno-korisnom radu, ne može da pređe više od 10 sati mesečno, da ne bi došao u situaciju da remeti školovanje i slične stvari.
Kod zastarelosti zadržan je raniji sistem, s tim što je uvedena novina, da može i do pet godina da traje rok zastarelosti, za razliku od prethodnih sistema, jer se došlo do zaključka da je čitav niz prekršaja vezanih za spoljnu trgovinu ili za carinske prekršaje i prestupe, koji traju duže od dve godine i ne mogu da se završe za dve godine.
U toj situaciji smatrali smo da kod tih izuzetaka treba dozvoliti nešto duži rok zastarelosti.
Imajući u vidu da je obezbeđena sudska zaštita, predvideli smo i donošenje presude. Tačno je predviđeno da za blaže prekršaje, gde ostaju prekršajni organi, oni mogu da donose rešenja i naredbe, zaključke i zabeležbe, a za one teže u prvom i drugom stepenu će suditi sudovi za prekršaje.
U smislu tih izmena napravljene su i izmene u onom delu vezanom za omogućavanje suđenja za prekršaje, tako da organi uprave mogu da imaju samo mogućnost poziva i dovođenja, ali samo sud može jemstvo i zadržavanje da izrekne.
Na novi način smo izvršili propisivanje zadržavanje lica pod dejstvom alkohola i drugih omamljujućih sredstava. Znam da će tu biti malo spora, ali slično sudu, odlučili smo da ima te mogućnosti, da može sada i sud za prekršaje da izrekne, jer imate vrlo opasne situacije, kada je čovek alkoholisan ili pod dejstvom droge, ako ga pustite može ponovo da uradi nešto slično, pa ga treba malo zadržati, da se bar otrezni ili da dođe k sebi.
Jemstvo je takođe regulisano na valjan način. Ponovo je predviđeno, samo sud može da odredi jemstvo i način njegovog izvršenja.
Kod najtežih – predviđeni su vanredni pravni lekovi i to je vezano za onaj deo gde sudovi izriču presude.
Možda, jedna od najbitnijih novina, što smo sa onim amandmanima koje smo usvojili na Odboru, dali mogućnost da u onim slučajevima, gde se presuda izriče, a onaj ko bude ovlašćen, oglasi krivim, ili za prekršaje, ili oslobođen, ne traži presudu, nego da je dovoljno da se uradi samo prepis izreke presude.
To ćemo morati da uradimo, u krajnjoj liniji, možda, i u parnici, i u krivici, da ubrzamo postupak do donošenja konačnih odluka, da narod ne čeka godinama.
U pogledu efekata donošenja novog zakona, ono što je najbitnije, neće izazvati neke nove troškove, s obzirom na to da će organi biti pretvoreni u sudove, a pratiće onu mrežu sudova i u tom smislu se menja Zakon o sudovima i Zakon o Visokom savetu.
Normalno, broj će biti određen zakonom, posebnim, kada se vidi potreba, gledajući broj predmeta, za brojem sudova.
Inače, smisao ovih izmena je, po meni ono što je najbitnije, da se postigne efikasnost i ekonomičnost stečajnog postupka, da ne dolazimo u situaciju kao sada da skoro 50% zastareva, jer više ne mogu da stignu da urade, a s druge strane, kod izvršenja opet se javlja taj problem, da opet 50% zastareva.
Sa svim ovim naporima koje smo uradili, podigli smo taj nivo zaštite. Ali, otprilike, u prvostepenim i drugostepenim postupcima penju se između 63% i 68%, a u izvršenju na 80 do 82%. Međutim, još uvek jedan veliki broj ne može da se završi zbog glomaznosti samog postupka. Sa ovim izmenama probaćemo i te nedostatke da otklonimo.
Na kraju, ostaje nam onaj zakon koji stoji ovde već skoro godinu dana, to je tzv. omnibus zakon, kojim želimo da uskladimo Zakon o prekršajima sa ostalim odredbama o prekršajima kod drugih zakona. U jednom delu prihvatili smo amandmane, pa smo izostavili određene oblasti, gde je posebnim zakonima to već regulisano, a u drugom delu smo usaglasili ovaj Zakon o prekršajima sa ostalim zakonima, tako da tu ne bude nekih kolizija i suprotnosti.
Prihvatili smo tu nekoliko amandmana, smatrajući da su dobri i da treba da, na određen način, poboljšaju tekst ovog zakona.
Kada bude reči o amandmanima, vrlo rado ću se odazvati zahtevu da dam određena objašnjenja. Hvala.

Hvala. Obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik DSS za tačke dnevnog reda, o kojima sada raspravljamo, narodni poslanik Đorđe Mamula.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, pa Đorđe Mamula ispred Demokratske stranke Srbije. Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala. Demokratija zaista čini čuda. Naravno, mislim na demokratiju onako kako je vide sledbenici "buldožer revolucije". Danas ovde govorimo o pet predloga zakona u objedinjenoj raspravi. Radi se o zakonima iz oblasti pravosuđa, dakle, tamo gde smo još uvek najtanji.
Raspravljamo o pet zakona gde se u jednom delu potpuno transformiše jedan deo uprave u pravosuđe i sve to danas radimo pred, verovali ili ne, 12 narodnih poslanika iz vladajuće koalicije.
To je posledica Poslovnika koji je izglasan od strane te vladajuće koalicije, kojima je bilo bitno samo da uđu u salu u vreme kada se glasa, naravno, ni to nikada ne ide u terminu koji bude zakazan, zato što svako glasanje podrazumeva određene trgovine, dogovore, pregovore.
Sve to ne interesuje poslaničku grupu SRS, to su problemi vladajuće većine. Ali, nas interesuje neodgovornost te vladajuće većine prema građanima Srbije, prema ovom parlamentu.
Ovo što danas ovde vidimo je zaista, najblaže rečeno, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine. Neverovatno je da narodni poslanici, koji će glasati za ove zakone, nisu spremni čak ni da odsede ovde da čuju šta to mi, srpski radikali, koji nećemo glasati ni za jedan od ovih zakona, imamo da kažemo.
Naravno, reći ćemo i zbog čega nećemo da glasamo za ovaj zakon.
Neprihvatljivo je našoj poslaničkoj grupi, gospodine ministre Stojkoviću, da ste i Vi u ime Vlade, za predlog da se vodi objedinjena rasprava o pet predloga zakona, došao je iz poslaničke grupe DSS, od šefa te poslaničke grupe.
Naravno, znam da je to u dogovoru sa Vama, ministre Stojkoviću. Neprihvatljivo je i neverovatno je da vi niste mislili da o ovim predlozima zakona treba natenane da se ispričamo u ovom parlamentu, da vi kažete šta je to dobro u ovim zakonima, a mi da kažemo šta je to što nije dobro u predlozima ovih zakona. Nažalost, to je već postao manir u ovom parlamentu.
Jedini i osnovni razlog na koji se ovde ministri pozivaju jesu nekakve direktive Evropske unije. Nikoga ne interesuje ustavni osnov donošenja određenih zakona, odnosno njihovog predlaganja.
Videćete i danas, reći ću vam kasnije kada budem govorila pojedinačno o predlozima, kako se značajni zakoni donose suprotno Ustavu Republike Srbije, odnosno neke odredbe zakona su neustavne. To nikoga ne interesuje.
Valjda zato što pojedinci iz vladajuće koalicije razmišljaju o nekom budućem ustavu, koji je očigledno teško da donesu. Ali, ne možete da koristite nešto što je već vaša ideja, vaše viđenje.
Morate biti svesni da mi imamo Ustav, da Srbija ima Ustav i da svaki zakon koji se usvoji u ovom parlamentu mora da bude baziran i da ima svoj pravni osnov u Ustavu Republike Srbije. To je velika zamerka. Iznenađuje me, ministre, da ovakvi predlozi dolaze od vas.
Na Odboru za pravosuđe i upravu raspravljalo se, bili su na dnevnom redu amandmani koji su podneti na sve ove zakone, nijedan amandman nije prihvaćen od amandmana koji dolaze iz poslaničke grupe SRS.
Evo, tri, kaže ministar na pet zakona, baš dobro ministre. Jednostavno se nije saslušalo zbog čega smo želeli i na koji način smo želeli, bar amandmanski, da uredimo i pomognemo da se urede ovi zakoni.
Ali, nismo mi u SRS uopšte iznenađeni što u vladajućoj koaliciji ne prihvataju naše amandmane.
Ako se samo setimo, a podsećam vas, da je prošle nedelje skupštinska većina ovde izglasala da ne žele da se raspravlja o Predlogu rezolucije SRS, a koja se odnosi na onu Rezoluciju Ujedinjenih nacija o ugroženosti mađarske nacionalne manjine, dakle, kada o tako značajnom segmentu i tako značajnim događajima u Srbiji neće da se glasa samo zato što jedan takav predlog dolazi iz poslaničke grupe SRS, onda to zaista govori o vladajućoj većini.
Neverovatno je i nemoguće da očekujete da mi glasamo za neke vaše zakone, čije donošenje uopšte nije o glavu, da tako kažem narodski. Ne kažemo da neke od ovih zakona nije trebalo predložiti i doneti, ali zaista u Srbiji ima mnogo prečih stvari, prečih problema.
Najvažniji je ovaj, o kome se danas raspravlja u Ujedinjenim nacijama, pitanje Kosova i Metohije. Svi smo trebalo je da budemo zabavljeni tim problemom i danas i prethodnih dana. Nažalost, u ovom parlamentu se poodavno nije govorilo o toj rak-rani Srbije.
Zakoni, koji se danas predlažu, možda jesu u jednom delu, bar neki od njih, osnov za popravljanje stanja u pravosuđu, ali sami zakoni, pogotovo ovi koji su danas na dnevnom redu, ministre, neće pomoći da se stanje u pravosuđu popravi.
Vi dobro znate, kao što zna svaki građanin Srbije, da stanje u ovoj oblasti nije dobro, da se ništa nije učinilo ili veoma malo, da se stanje popravi, da nam i dalje sudovima haraju sudije i predsednici sudova predstavnici političkih stranaka, i to onih koji danas ne sede ovde u parlamentu.
Mi govorimo o tome uporno i stalno, govorićemo kada na dnevnom bude ta tačka opširnije i konkretnije. Sada bih pokušala vrlo kratko da se osvrnem na ove zakone. Jednostavno je nemoguće govoriti i kao pravnik udubiti se u bilo koji od predloga ovih zakona, jer ovih 20 minuta koliko je određeno za svaku poslaničku grupu u načelnoj raspravi bi bilo možda dovoljno da se govori samo o jednom od ovih predloga. Zato ću samo kratko da govorim pojedinačno o predlozima ovih zakona.
Kolege koje će govoriti u načelnoj raspravi verovatno će u najkraćem da pretrče preko ovih predloga zakona, ali kada budemo govorili o pojedinostima, koristićemo pravo da govorimo o amandmanima, da pokušamo da ubedimo skupštinsku većinu, ako tada bude više od 13 koliko je danas narodnih poslanika, s obzirom na to da ministra Stojkovića nismo uspeli da ubedimo kada smo govorili na Odboru za pravosuđe i upravu.
Prvi po redu je Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. Ministre, rekli smo Vam i na Odboru, rekli smo i kolegama koji su bili prisutni da smo mi iz SRS mišljenja da ovaj zakon uopšte nije trebalo donositi.
Ne trebaju nam zakoni samo da bismo imali jedan u nizu i da bi predsednik Skupštine s vremena na vreme obavestio javnost kako je ovo najprofitabilnija skupština, jer ne znam koliko je zakona doneto. Donosimo zakon o materiji koja je već regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Da ispunjavamo direktive EU samo tamo gde njima to odgovara nije dobro.
Naravno, ne mislimo mi da ne treba da se usklađuju naši propisi, ali mnogo je godina do tog eventualnog ulaska u tu EU, ako je uopšte u to vreme kada mi dođemo pred vrata bude bilo.
Nikada ne bi bio problem neposredno pre tih integracija da se donese taj veliki broj zakona, ali je nepotrebno donositi zakone i primenjivati 10 ili 15 godina zarad nečijeg ćefa, a nikakve koristi ni u ovoj oblasti, niti uopšte kod građana Srbije od ovih i ovakvih zakona.
U ovu grupu ste, valjda da prođe nezapaženo, odnosno mislite da bi moglo da prođe nezapaženo, uvrstili Predlog zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Ako ste, kolege poslanici, gledali ovaj zakon, mislim da vam je jasno šta je suština. Ovde se radi o stotinak članova ovog predloga zakona, a u svakom članu se radi o povećanju novčanih kazni. Povećanja su zaista drastična.
Čak i u zakonima koji su doneti u vreme ove vlade ili one prethodne vlade, a to govori o tome da nisu tačne tvrdnje predstavnika Vlade o inflaciji u ovoj godini, odnosno da su tačne tvrdnje stručnjaka, ekonomista koji nama predviđaju visoku stopu inflacije. Da je to tako, vidimo i po ovim predlozima, pogotovo i po amandmanima koje je jedan kolega iz poslaničke većine podneo na ovaj zakon. Naravno, svi njegovi amandmani su prihvaćeni od strane ministra na Odboru za pravosuđe i upravu.
Zbog kratkoće vremena reći ću dve ili tri najdrastičnije stvari, odnosno povećanje novčanih kazni, više radi javnosti u Srbiji.
U jednom od članova amandmanski je predviđeno da se u članu 10. Predloga zakona o izmenama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, u Zakonu o oružju i municiji bilo je predviđeno u članu 34. tog Zakona, (o oružju i municiji) kazna za privredni prestup u ovoj oblasti od 30 do 150.000, a novim zakonom se predviđa od 50.000 do tri miliona dinara. Zamislite koliko je puta to povećanje i koliko je tačna priča Dinkića o suficitu u budžetu. Ovaj zakon se donosi samo da bi se napunio budžet, da bi se potvrdila inflacija.
O čemu god da se radi, koji god privredni prestup je u pitanju povećati kaznu od 150.000 na tri miliona dinara je zaista strašno i nema opravdanja. Ne znam kako ćete ministre to da pravdate, ako budete uopšte o tome govorili, ali kažem vam da to nema opravdanja.
Recimo, u Zakonu o javnom redu i miru između ostalog je povećana kazna od 1.000 na 20.000 dinara, a odnosi se na bacanje petardi, pucanje iz vatrenog oružja na svadbama itd. Ne mislim da ovo ne treba da bude sankcionisano, ali ovakvo povećanje je potpuno besmisleno.
Komentarisaću samo jedan član Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U članu 178. tog Zakona u prvom stavu stoji da novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice, između ostalog, ako naredi ili dozvoli da se probna vožnja vozila na motorni pogon vrši bez odobrenja.
Vladi nije palo na pamet da promeni ovaj zakon bar terminološki, jer ne znam koga će to kazniti ako ovde stoji da će se kazniti organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica. Koja je to organizacija udruženog rada danas? Koja je to samoupravna interesna zajednica? To se nije menjalo, ali se kazna od 1.000 do 10.000 po ovom zakonu pretvara u kaznu od 100.000 do milion dinara.
I ovo je dokaz da Vladi nije bitno, kao ni Ministarstvu koje predstavlja ovde ove zakone, da se nešto suštinski promeni, već samo da se narodu uzmu pare.
Nemam više vremena da govorim o ovom zakonu, ali čućete još interesantnih primera.
Predložene su izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova. Ove izmene i dopune odnose se na činjenicu da se predviđa da će organi za prekršaje da se transformišu u sudove za prekršaje i u suštini SRS nema ništa protiv tog transformisanja, ali imamo jedan strah u ime svih sudija za prekršaje – imamo loše iskustvo sa onom prvom tzv. demokratskom Vladom Zorana Đinđića i njegovim ministrom Batićem.
Ni dan-danas, ministre Stojkoviću, niste vratili na posao u Vladi Srbije sve one sudije za prekršaje koje je Vladan Batić svojevremeno razrešio samo zato što su primenjivali zakon. Ovo nije ni karikiranje, ni parafraziranje, hvalili su se tada tzv. demokrate da sudije za prekršaje koje su primenjivale Zakon o informisanju u to vreme, više neće biti sudije za prekršaje.
Više puta sam, kad god sam o sudijama govorila, govorila o tome i zaista očekivala da ova vlada ispravi tu nepravdu i da te sudije za prekršaje vrati na posao.
Inače, dobro je da organi za prekršaje prerastu u sudove za prekršaje zato što, između ostalog, sudije za prekršaje su sudije kao one sudije koje rade u redovnim sudovima, ali im je status bio uvek lošiji od plate, rešavanja stambenih uslova, uslova rada. Uvek je to nekako bilo na marginama, kao da oni nisu ljudi koji takođe dele pravdu, a jesu.
U tom smislu, dobro je da to bude tako, ali samo vam skrećem pažnju, ministre, da se ne desi ono što je već viđeno, da vi u vladajućoj većini ne iskoristite tu situaciju da, kada sve sudije budu razrešene, jer će to morati da se uradi da bi ih vi ovde na Skupštini, a na predlog Visokog saveta pravosuđa, predložili za sudove za prekršaje, da ne iskoristite tu priliku i da jedan deo sudija, koji nekome iz vladajuće većine iz nekih drugih razloga ne odgovaraju, ne budu imenovani za sudije.
Na kraju, imamo Predlog zakona o prekršajima. On je i po dnevnom redu poslednji. Meni je ostalo minut i po da komentarišem taj predlog. Jednostavno, to nije moguće. Naravno, neću ni da govorim sada pojedinačno o članovima ovog zakona. Govoriću ja, govoriće i kolege, pogotovo u raspravi o pojedinostima.
Dve načelne stvari samo da kažem. Prvo, ako je predviđeno da će se organi za prekršaje transformisati u sudove za prekršaje, onda mislimo da nije trebalo, da bi samo ovaj zakon bio ovako obiman i imao ovako veliki broj članova, nije trebalo da se prepisuje Zakon o krivičnom postupku, jer će ubuduće njegove odredbe da se odnose i na ove sudije za prekršaje. S druge strane, nedovoljna je sinhronizacija ova dva zakona u nekim delovima ovog zakona o prekršajima. Tu smo mi intervenisali amandmanski i tu ćemo da se raspričamo u danu kada se bude raspravljalo o pojedinostima.
Ono što sam rekla na početku, spomenuću samo tri člana ovog predloga zakona, to su članovi 46, 54. i 68. koji nemaju uporište u postojećem, važećem i jedinom Ustavu Republike Srbije.
Dakle, ministre, mislimo da je trebalo da prihvatite amandmane SRS bar ove koje se odnose na to da smo vas upozoravali da odredbe zakona koji se predlaže i koji se ovde donosi treba da budu u skladu sa Ustavom, do onih ostalih amandmana koji su pravno-tehničko uređenje zakona. Naravno, nama je najbitnije da se usvoje amandmani koji su suštinski i koncepcijski drugačiji, jer mi u SRS imamo drugačiji prilaz od vas i od stranaka koje će glasati za ovaj zakon.
Dakle, poslanička grupa SRS neće glasati za ove zakone, odnosno glasaćemo protiv ovih zakona. Možda vaša namera i jeste dobra i nemamo suprotno mišljenje u tom delu da neke od ovih stvari treba regulisati ovako kako je predviđeno, ali kažem, koncepcijski potpuno drugačije. Trebalo bi da prihvatite naše amandmane, da bi vam zakoni koje ćete primenjivati bili bolji. Naravno, ne očekujemo mi to od skupštinske većine, s obzirom da mi ne učestvujemo u trgovinama kod glasanja.
Dakle, nećemo glasati za zakon. Imamo mnogo zamerki. Nadam se da će kolege koje budu govorile da govore pojedinačno o zakonima, da ne potroše sve vreme govoreći uopšte, jer je nemoguće sa ovako malo vremena, u ovakvim uslovima predviđenim Poslovnikom, ozbiljno raspravljati o ovako ozbiljnim temama.

Izvolite, gospodine ministre.

Biću kratak i daću nekoliko objašnjenja, da ne ostane nedoumica.
Što se tiče ovog zakona o zaštiti potrošača, tačno je da mi imamo Zakon o obligacionim odnosima, koji je dobar. Međutim, ovde se radi o pojačanoj meri zaštite potrošača. Prihvatam da mi nećemo sutra ući u Evropsku uniju, ali ako je Evropska unija donela direktivu da natera i svoje članice da moraju da daju povećanu zaštitu svojim građanima, ne vidim razloga zašto naši građani ne bi uživali tu zaštitu sve do onog momenta dok ne uđemo u Evropsku uniju. Zašto bi oni bili nešto gori nego oni tamo u Uniji, gde se traži veća odgovornost proizvođača i lica koja vrše prodaju u odnosu na građane i građani imaju veću zaštitu. Mislim da tu neće biti smetnji, da naši građani uživaju bar taj deo zaštite, bez obzira kada mi uđemo u Evropsku uniju.
Što se tiče amandmana, mislim da ste me dovoljno upoznali i nikada nisam pravio razliku ko podnosi amandmane. Uvek sam gledao da li oni poboljšavaju sistem zakona i da li oni zaista mogu da se prihvate. I u ovom slučaju sam prihvatio one amandmane koji poboljšavaju tekst zakona. Jedan broj amandmana sam odbio iz vrlo jednostavnog razloga, a to sam rekao na Odboru. U odnosu na ovaj prvi zakon, koncepcijska je razlika između SRS koja smatra da zakon ne treba da postoji i onda se članovi brišu. U toj situaciji nije imalo mogućnosti da se prihvate radi poboljšanja, sem da povučemo zakon.
Što se tiče kazni, stoji činjenica da su neke povećane. Moram da vam kažem da mi nemamo krivičnu odgovornost pravnih lica. Imamo za to prekršaje i prestupe. Njihove kazne su uvek znatno veće nego predviđene kazne za fizička lica. To i te kako ima opravdanja, naročito kada se radi o najtežim prekršajima vezanim za uvoz robe, carinske prekršaje i slične stvari.
Što se tiče eventualnog biranja sudije za prekršaje i razrešenja, i sada kažem da sam od onih ljudi koji uvek smatra da treba časnost, struka i spremnost da se radi, da budu jedini kriterijumi za izbor. Što se toga tiče, uvek ću zastupati taj stav, a vi ćete u Skupštini birati.
Takođe, vezano za Krivični zakonik, činjenica je da smo u ovom zakonu uneli određene stvari koje su specifične za prekršaje, slično odredbama iz Krivičnog zakonika, ali ostale odredbe nismo dirali, iz prostog razloga što imate odredbu koja kaže da će se za sve ostale stvari koje nisu regulisane ovim zakonom primeti Krivični zakonik. Prema tome, nije imalo potrebe ponavljati sve te odredbe u ovim drugim, jer će se on primeniti gde god nije regulisano posebno, kao specifičnost prekršajnog zakona. To je čisto radi objašnjenja.