Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo, suočeni smo sa situacijom, slučaj Haradinaja koji je dobio od Haškog tribunala slobodu i političko delovanje, a s druge strane gospodin Šešelj je u kazamatu više od dve godine, a pri tome nije ni premijer Koštunica učinio ništa, ni bilo ko iz Srbije.
Prema tome, nezadovoljan sam, jer sam očekivao i od strane Srpske radikalne stranke da delujemo kao onih 23 poslanika u prethodnom mandatu pod komandom Vojislava Šešelja. Nezadovoljan sam sa Tomislavom Nikolićem što nije uspeo da nas organizuje na taj način.
Takođe, ulažem veliki protest od gospodina Todorovića i Milajića koji su upropastili Opštinski odbor SRS u Lazarevcu, što ću opširnije za javnost da kažem.
Istupam iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, kao samostalni poslanik.

Molim vas, zloupotrebili ste govornicu. Tražili ste reč po Poslovniku.
Sledeći govornik je narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi Rajko Baralić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog izdajnika. Šteta što je i do sada bio u našim redovima. Izgleda da su mu našli cenu. Uostalom, i vladajuća nomenklatura je mnogima nalazila cenu, a znamo da ovde sve ima cenu, čak i glasanje za pojedine zakone ima cenu. Ja ne bih o nulama koji su prošli kroz poslaničku grupu SRS govorio, vratio bih se na amandman.
Reče jedan od poslanika maločas ministru – pomeri se s mesta. Ovoga ćete teško pomeriti s mesta, osim kada dođu parlamentarni izbori, pa kada SRS formira novu vladu, a onda ćemo raspravljati i o njegovoj odgovornosti i svih ostalih ministara.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona koji je za vladajuću strukturu sistemski, a da u suštini ništa ne predstavlja. Što prethodni zakoni nisu regulisali, ne reguliše ni on i samo su magla i dim, magla kojom treba zamagliti Srbiju što više. Zakon koji je prethodio ovom zakonu zove se Zakon o zaštiti na radu. On je sva pitanja sistemski i sistematski regulisao.
Ako je trebalo nešto uraditi, možda je trebalo raspravljati o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti na radu. Pitam se, šta je to što je ministra nateralo da umesto Zakona o zaštiti na radu donese Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Bezbednost i zdravlje na radu bez zaštite na radu nikako ne mogu ići.
Pretpostavljam da su i ime ovog novog predloga zakona, a i mnoge tačke ovog zakona, mnoge članove ovog zakona dogovarali Lale i Mika, kada su onomad bili na televiziji, pa na nekoj večeri posle televizije. Zašto ovo govorim? Zato što zaposleni u privredi, zaposleni u preduzećima, zaposleni u ustanovama od strane sindikata ni tog Mikinog, ni onog Čankovog, ni onog trećeg ASNS ne mogu očekivati nikakvu zaštitu. Razlog je vrlo jednostavan.
Svi predsednici tih sindikata su već kupljeni. Čanak je kupljen mestom predsednika Upravnog odbora u Fondu za zapošljavanje, Mika ne znam čime (pretpostavljam da su ga ucenili zbog onih kuća u Subotici i onih prethodnih aktivnosti), a prethodni predsednik ASNS lepo se udomio. Doduše, bio je ministar nekoliko meseci. Lepo se udomio u izuzetnu vilu u Zemunu, na atraktivnoj lokaciji, koja se zove Kalvarija. Prema tome, zaposleni zaštitu od sindikata tražiti ne mogu. Ali da se vratimo na zakon.
Dosta je nedorečenosti. Mi smo amandmanima pokušavali bar da ukažemo, da ispravimo ne možemo jer sigurno većina tih amandmana neće biti usvojena, ali bar da ukažemo na to gde ovaj zakon bukvalno postaje neprimenljiv.
Da krenemo od člana 4. Tačka 18. člana 4. kaže: "Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, odnosno hemijskih i fizičkih štetnosti" itd. pa se kaže "pravno lice koje ministar nadležan za poslove" itd. I u ovom zakonu i u mnogim drugim zakonima koje ste prepisivali sa Zapada pa vam prevodioci nisu baš preveli kako treba, stavljate ministra, stavljate jedno lice, izvršioca poslova na nivo organa. Ministarstvo je organ a ministar je samo vršilac poslova. Može i ministar da bude organ ali na nekom drugom mestu u ministarstvu nije. On je samo starešina organa.
U članu 9. se kaže: "Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanje drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice".
Dame i gospodo narodni poslanici, poslodavac u društvenim preduzećima je direktor, u privatnim preduzećima je vlasnik, a menadžer je takođe njegov izvršilac.
Ukoliko ima veliko preduzeće poslodavac će zaposliti stručnog i sposobnog čoveka i taj će umesto njega obavljati poslove u vezi sa zaštitom na radu, higijensko-tehničkom zaštitom, protivpožarnom zaštitom, zdravstvenom zaštitom, jer će zaposliti velika preduzeća, a zapošljavaju i lekare, pored kontrola bolovanja itd, jer su lekari ti koji obilaze hale, utvrđuju itd. Sada će poslodavac biti obavezan da zaposli lice, da mu da veliku platu, a da ne može odgovornost da prenese na njega. To je apsolutno nelogično.
U članu 11. se kaže: "Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite" itd. Dalje se kaže: "Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnološkog postupka". Kaže: "Poslodavac je dužan da obezbedi prevremene mere pre početka rada". Šta to znači u toku rada? Video da može presa da preseče prste nekome i onda traži da se postavi graničnik; ili, video da može da iscuri kiselina i da zatruje okolinu, i onda je to u toku rada i u toku procesa.
Preventivne mere određuje poslodavac. Poslodavac je dužan (po članu 13.) da donese akt o proceni rizika, da izmeni akt. U tački 3. člana 13. kaže se – ako poslodavac proceni rizik, zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti. Kaže se da – način i postupak procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad. Opet nam je ministar ''alfa'' i ''omega'' u svemu, a on je samo jedan izvršilac državnih poslova. Ministarstvo je organ.
U članu 16. se kaže da je, poslodavac dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, itd; član 18. kaže da – poslodavac koji izvodi radove na izgradnji i rekonstrukciji građevinskih objekata, a razumem zbog čega se posebno ovaj deo odnosi na građevinarstvo, jer ste nedavno pustili u bombardovanu zgradu, nedovoljno zaštićenu zgradu radnike i nekoliko njih je povređeno.
Umesto da to podvedete pod ovaj zakon i pod odgovornost koja iz ovog zakona proističe i za rukovodioce i sve ostale koji su doveli te radnike u situaciju, vi u novom zakonu dajete čitavo jedno poglavlje vezano za građevinu. Ako bi tako radili, morali bi za hemijsku industriju jedno poglavlje, za avio industriju jedno poglavlje, za saobraćaj i veze jedno poglavlje i onda bi zakon bio ogroman.
Mislim da posebno poslovi ne treba posebno apostrofirati. Svi poslovi koji nose rizik su poslovi koji nose rizik i taj rizik treba izbegavati.
U članu 24. se kaže: ''Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije samo:
1) ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje'' itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo da su uglavnom sredstva zaštite na radu odavno uvedena jer Srbija ne staje danas na noge u privredi, Srbija je imala privredu kada mnoge zemlje u okruženju nisu ni znale za to.
Srbija je oduvek vodila računa o zaštiti na radu. Prema tome, ne vidim razlog da posebno bude ispisano na srpskom jeziku kako se koriste rukavice, klešta, presa. Ako je neko majstor koji radi na toj presi, on vrlo dobro zna i opasnosti od zloupotrebe, odnosno pogrešne upotrebe, odnosno nekorišćenja sredstava zaštite na radu itd.
Član 32. kaže: "Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti" itd. Valjda se sa merama bezbednosti upoznaje onog trenutka kada zasnuje radni odnos – pa, radićeš na tom i tom mestu, poslovi će ti biti takvi i takvi, opasnost je takva i takva, sredstva zaštite na radu su ti takva i takva.
Izvinjavam se, moraću da skratim. Dosta toga ću reći po amandmanima, jer je SRS podnela tridesetak amandmana, a ima dosta naših članova koji su se prijavili za govor o ovom predlogu zakona, pa ćemo tokom amandmana mnogo toga da razrešimo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić – nije tu. Reč ima narodni poslanik Ivana Kovačević, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, danas je na dnevnom redu zakon koji je veoma važan i nadam se da će biti prihvaćen od svih poslaničkih grupa, a to je zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zašto je ovaj zakon toliko važan? Kao prvo i osnovno, to je što će doprineti da se smanji broj povreda na radu i da nam se više ne dešavaju onakvi slučajevi kakav se desio i pre neki dan u Mladenovcu. Postojeći Zakon, koji je još uvek na snazi, donet je još 1991. godine i u okviru njega je rađeno nekoliko izmena od kojih je zadnja rađena još 1998. godine. To nam dovoljno govori da je on prevaziđen. Ono što je osnovna zamerka postojećem Zakonu, po meni, jeste što ne obraća dovoljno pažnju na
preventivu, a da ne kažem kakve su kaznene odredbe. One su toliko male, da je to dosta smešno.
Zakon o kome danas govorimo je savremen, prilagođen je današnjim oblicima privređivanja i usklađen je ne samo sa direktivom EU, nego i sa preporukama MOR-a.
Ministarstvo je prilikom izrade ovog zakona konsultovalo ne samo stručnjake iz ove oblasti, nego i Uniju poslodavaca i predstavnike sindikata. Koliko je meni poznato, oni su se složili oko ovakvog teksta, i to u onom pravom dobrom duhu socijalnog dijalogu.
Zakon o kome danas govorimo mnogo je širi od postojećeg i tretira i pitanje zdravlja, a ne samo bezbednosti na radu. Dakle, on obuhvata pravne, tehničke, medicinske i psihosocijalne aspekte. Šta su osnovne novine? Prvo, ono što sam već malopre pomenula, a što nedostaje postojećem Zakonu, a to je preventiva, to su sve one mere kojima ćemo sprečiti da se neka povreda desi ili da se ugrozi zdravlje. U skladu sa tim, svaki poslodavac biće dužan da napravi akt o proceni rizika. Znači, po onoj narodnoj "bolje lečiti nego sprečiti". Za svako radno mesto će se tačno utvrditi šta mogu biti rizici i koje mere treba preduzeti da bi bezbednost na radu bila što veća i da bi se zdravlje zaštitilo.
Naravno, iz ovoga sleduje da će biti obavezno i osposobljavanje zaposlenih u okviru firme, ali ovoga puta suštinsko, ne pro forme. Zašto je to potrebno? Evo, daću najbanalniji primer. Mislim da svaka firma danas u Srbiji poseduje protivpožarni aparat. Hajde da se zapitamo koliko zaposlenih zna da ga koristi. Verujem, mali broj. Teorijski da, ali praktično, da li znaju? Ovoga puta to neće biti tako i moraće u potpunosti svi da poznaju svoje radno mesto i kako da koriste zaštitna sredstva.
Ono što je isto novo, a to je potpuno uključivanje medicine rada u ovu oblast. Oni će morati da prate zdravstveno stanje zaposlenih, higijenu na radnom mestu, a isto tako da učestvuju u proceni rizika po zdravlje zaposlenih. Novina je što će zaposleni imati svog predstavnika koji će biti aktivno uključen u pitanje bezbednosti i zdravlja na radu, a imaće pravo i da prisustvuje svakoj inspekciji koju vrši inspekcija rada i da nakon toga dobije zapisnik, kako bi imao potpuni uvid da li postoje neke smetnje koje treba otkloniti. Veće kompanije će formirati i odbor za zaštitu na radu, gde će tada ući više zaposlenih.
Upravo da bi se ova osoba što kvalitetnije tretirala i pratila, u okviru Ministarstva rada će biti formirana posebna uprava za bezbednost, koja će upravo imati za cilj da prati što stručnije ovu oblast i da predlaže sve neophodne mere, da predlaže podzakonske akte kojima će se ova oblast što više unaprediti. Oni će zajedno sa inspekcijom rada vršiti nadzor. Takođe će organizovati i polaganje stručnih ispita, jer zakon predviđa da će svaka firma morati da ima lice koje će biti zaduženo da prati bezbednost na radu. Da to ne bi bilo pro forme, ta lica će se morati edukovati i polagati stručni ispit. Ova uprava će takođe izdavati i licence za firme koje će se profesionalno baviti ovim pitanjem.
Pomenuću još to da će inspektor rada, recimo, imati ovlašćenje da, ukoliko nađe situaciju da postoje okolnosti koje ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog na tom radnom mestu, on će moći da zabrani rad tom radniku dokle god se ne otklone svi nedostaci koji dovode do ugrožavanja bezbednosti. Naravno, nije samo ovo mera.
Moram da kažem da će sada i novčane kazne biti mnogo veće, pa će, recimo, kazna za pravno lice iznositi čak i do milion dinara. No, predviđaju se i kazne za zaposlene koje će biti maksimalno 20.000. Zašto se ovo radi? Radi se zbog toga što, recimo, imamo slučajeve gde poslodavac obezbedi sve neophodne mere, nabavi zaštitnu odeću i sve što je potrebno. Na primer, to radno mesto predviđa da mora da nosi zaštitne naočare. Poslodavac obezbedi, a radnik ih ne koristi. Može doći do povrede. Upravo zbog toga mi moramo na taj način ubediti zaposlene da moraju i sami o sebi da vode računa, jer najbolje će sami sebe sačuvati.
Na kraju, mislim da ćemo se svi složiti da ovaj zakon ne bi trebalo da je sporan, da je jako važno da se što hitnije donese, upravo da bi se smanjile povrede na radu i da bi se povećao nivo bezbednosti. Upravo iz ovih razloga, poslanička grupa će glasati za ovaj zakon, jer ga u potpunosti podržava, a poziva i ostale poslanike da glasaju za njega, pre svega, u interesu bezbednosti i zdravlja svih zaposlenih. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi Helijana Dragojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene svaki put sve više fasciniraju cinične i drske izjave ministra Lalovića, kada u javnosti ili za ovom govornicom govori o problemima zaposlenih, penzionera, socijalno-ugroženih. Dakle, svih onih čiji problemi i rešavanje problema su i direktnoj nadležnosti ministarstva na čijem čelu je ministar Lalović.
U četvrtak ministar Lalović ovde reče da ćemo mi, a obraćao se poslaničkoj grupi SRS, kaže: "Vi ćete ugroziti bezbednost radnika, ako ne glasate za ovaj zakon". Ovo je zaista neverovatno. Ministar vlast, a mi ćemo biti odgovorni zato što ne glasamo za njegov zakon.
Takođe, pre dva-tri dana ministar je imao jedan vrlo interesantan nastup, da li to beše na konferenciji, u medijima je preneto i nekoliko dana su se štampani mediji zabavljali tom izjavom ministra Lalovića, koji reče da to što u Srbiji ima 20% siromašnih, da su sami građani za to odgovorni, zato što građani Srbije ne vole da rade, a posla ima, obezbedila ova vlada, kaže – "neka, videće oni kada stigne kontigent Kineza koji će da rade u Srbiji umesto ovoliko nezaposlenih u Srbiji".
Ministre Laloviću, to su vrlo neozbiljne izjave i pretpostavljam da ste vi toga danas svesni, posle svih onih komentara koji su bili u medijima nakon ove vaše izjave.
Vi ste odgovorni, Vlada Vojislava Koštunice, kao i one prethodne Vlade Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, odgovorni ste zašto je danas u Srbiji 20% siromašnih, a to znači gladnih, zašto se svaki dan dobijaju otkazi, zašto zaposleni nemaju nikakvu garanciju, zašto se realno smanjuje vrednost penzija, zašto se smanjuju plate, zašto je sve veći broj socijalno ugroženih. Dakle, vi ste kao ministar, kao član Vlade, cela Vlada i Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade, odgovorni za teško ekonomsko i socijalno stanje u Srbiji. Nemojte da za to okrivljujete građane Srbije, zato što su gladni i što ste ih vi doveli u situaciju da moraju da žive ispod svakog nivoa.
Za koga ste vi pisali ovaj zakon, kako ste ga trapavo nazvali o bezbednosti i zdravlju na radu? Zaista, pretpostavljam da vam je namera bila da se ovim zakonom zaštiti zdravlje i život, da se celokupna bezbednost na radu obezbedi. Neću da kritikujem službenike u Vladi, ali izgleda da vam je bio loš prevodilac.
Kažete već u prvom članu i u prvom stavu tog prvog člana ovog zakona, da se, ovim zakonom uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Očigledno je da ovde nedostaje jedan važan segment, doduše, kroz zakon se pojavljuju neke odredbe koje na nepotpun način regulišu to pitanje, ali je očigledno da je od samog naslova pa dalje ova materija, inače veoma važna, (svi smo svedoci koliko se tragičnih događaja dešava, ne samo ovih dana nego inače zbog nedovoljne bezbednosti zaposlenih i neobezbeđenih uslova za njihovu zaštitu na radu, kako je to lepo zvučalo u prošlom zakonu koji stavljate van snage,) ali da ste umesto ovog naslova o bezbednosti i zdravlju na radu, da ste bar rekli – zakon o bezbednosti na radu, onda bi to bilo nešto što je sveobuhvatnije i potpunije.
Dakle, ovaj zakon ovakav kakav je nije dobar, a i da je bolji i da prihvatite naše amandmane opet ne bi bio dovoljno dobar zato što postoji jedan problem o kome smo govorili ranije, a problem je osnovni zakon, Zakon o radu. Dakle, Zakon o radu ne štiti zaposlene; Zakon o radu je za poslodavce i dokle god je takav Zakon o radu ovi zakoni koji izviru iz tog Zakona ne mogu biti dobri za zaposlene u Srbiji.
Naravno, nemamo ništa protiv toga da zakon treba da štiti poslodavce, ali mislimo na poštene poslodavce koji nisu zloupotrebili i iskoristili ovaj period prelaska iz socijalizma u kapitalizam, kako ga vi popularno zovete – tranzicija. Vi ste to od 2000. godine do danas pretvorili u ''lov u mutnom''. Nažalost, vrlo je malo preduzeća koja su u jednom normalnom i zakonitom postupku privatizovana, gde se novi vlasnici zaista ponašaju onako kako zakoni od njih očekuju i kako zakoni predviđaju i kako, na kraju krajeva, etika na radnom mestu predviđa.
Dakle, vi niste doneli za te poštene poslodavce, za zaposlene, ni taj Zakon o radu, niti donosite ovaj ovakav zakon, već štitite one za koje ništa nije sveto, koji mogu da kupe sve, ne samo ono što je materijalno, nego čak i nečasne ljude poput nesrećnika koji je malopre bio za ovom govornicom.
Vi verovatno pokušavate da i ovim zakonom, i onim Zakonom o radu, zaštitite i vašeg poslodavca Bogoljuba Karića ili vam je žao što je samo deo vaših otišao tamo, a vi ćete u nekom drugom izvlačenju.
U obrazloženju u tački koja govori o proceni iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, u prvom stavu ste rekli da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva predviđena u budžetu Republike Srbije. To je dobro da se jednom konačno predloži i neki zakon koji ne zadire direktno u trošenje budžetskih sredstava, a to znači sredstava građana Srbije.
U drugom stavu kažete da će za sprovođenje ovog zakona biti potrebno da poslodavci obezbede odgovarajuća finansijska sredstva za sprovođenje propisanih mera, za bezbednost i zdravlje na radu, u slučajevima gde je to neophodno, sa ciljem smanjivanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Ovo obrazloženje je umesno i zaista bi trebalo da je ovako, ali podsećam vas, gospodine ministre, da ove novokomponovane poslodavce danas u Srbiji možemo podeliti u dve grupe. Jedna grupa su oni koji ne mogu i nemaju sredstava, pošto su ova sredstva za zaštitu na radu veoma skupa, jedan deo njih nema tih sredstava, a više je onih koji nisu spremni da daju dodatna, da ulažu dodatna sredstva da bi zaštitili radnike na poslu.
Vi ih ovim zakonom niste dovoljno čvrsto ubedili da moraju to da rade, niste, pre svega, zato što u Zakonu o radu imaju zaštitu za sebe i baš ih briga šta se dešava i šta će se dešavati sa zaposlenima.
Ne može se očekivati poštovanje prava zaposlenih, gospodine ministre, u firmama koje sada imaju gazde, a ne poslodavce, koji prvo kada kupe firmu otpuste oko 50% zaposlenih, a onih 50% koji ostanu da rade svaki dan kada dođu na posao nisu sigurni da li će dobiti radnu knjižicu ili će i sutradan da dođu na taj isti posao. I od takvog čoveka, od takvog zaposlenog da očekujete da insistira na zaštitnim rukavicama, šlemu, to jednostavno nije moguće.
Ne garantujete ni ovim zakonom, a još gore Zakonom o radu, zaposlenom koji će insistirati da, ako radi na građevini i mora da radi sa zaštitnim šlemom, ako kaže da neće da se popne na skelu bez šlema, vi mu ne garantujete da mu poslodavac sutra neće dati otkaz.
To je ono što mi, između ostalog, zameramo ovom vašem zakonu, a to znači i generalno pristupu ove vlade prema zaposlenima u Srbiji.
Vrlo je interesantno i čudi me da, ovi koji će podržati, poslanici koji će podržati ovaj zakon nisu se setili da bar amandmanski intervenišu ili ovde da vam stave do znanja da ste iz ovog zakona potpuno izbrisali rad u alkoholisanom stanju ili pod narkoticima. Nažalost, mnogo je alkoholizma i narkomanije danas u Srbiji i jedan od načina da se tome stane na put i preventivno jeste da se određena kontrola vrši na radnom mestu. Naravno, vi tako nešto ovde niste predvideli.
Takođe, nedovoljno je jasno u zakonu, zapravo mislim da nema odgovora na to pitanje, šta se dešava ako ne daj bože pogine neki radnik i ustanovi se da nije imao šlem, a to je bio razlog zašto je poginuo. Na koji način će se ustanoviti, utvrditi da njemu poslodavac nije obezbedio šlem, jer će poslodavac da kaže – kako da ne, u magacinu stoje šlemovi, ali on i ostali neće da rade sa zaštitnim šlemom.
Vi ste u ovih, ponavljam ponovo, pet godina za vlasnike novih firmi doveli nove ''nadobudne'' gazde, u većini slučajeva, izvinjavam se onima koji posao obavljaju ozbiljno i časno, na njih se ne odnosi, svi znaju koji su to, doveli ste te nove poslodavce koji niti priznaju sindikat, niti priznaju prava zaposlenih i naravno da neće poštovati ni ovaj vaš zakon, jer opet kažem i ponavljam, poslodavce štiti Zakon o radu. Taj zakon je ostavio po strani ovo malo zaposlenih što je ostalo u Srbiji i to je veoma loša politika, ministre, Laloviću, i vaša i vaše Vlade.
Radi ilustracije, ja ću vam reći kratko za jednu firmu u Beogradu, ne smem da kažem kako se zove ta firma zato što ima vrlo malo zaposlenih i svi su ovih dana u strahu, verovatno ih je bar petoro danas dobilo otkaze i ako bih rekla o kojoj firmi se radi, svako od njih bi mogao da dođe pod udar tog novog gazde, jer bi mogao da ga optuži da nam je dao informacije koje ću sada da iznesem.
Dakle, pre dve godine kupio je taj novi gazda tu jednu malu firmu u Beogradu, koja je mogla odlično da radi da je onom ko je kupio stalo da zaista radi; tu je 20 i nešto zaposlenih, dve godine tavore, ništa ne rade, primaju platu od 8.000,00 dinara, ništa se značajno nije dešavalo do ovih dana kada je taj novi gazda, u stvari, obelodanio da je on tu firmu kupio samo radi lokacije. Čekao je da mu isteknu dve godine, jer se ugovorom obavezao da dve godine neće menjati namenu, da neće davati otkaze i zaista to nije radio.
Dakle, počeo je da preuređuje tu fabričicu, te objekte za neke buduće sadržaje, za organizovanje svadbi itd.(na ovako interesantnoj lokaciji u Beogradu). On sada zaposlene vrbuje, pokušava da ih ubedi da sami daju otkaze, jer je to bolje, jer će dobiti neki dinar na zavodu za zapošljavanje, ne mogu da očekuju od njega da im on plati ono što je obavezan, po Zakonu o radu, jer njegova firma nema sredstava, a ako se neki radnik malo pobuni i malo glasnije razgovara sa njim, on onda kaže: ćuti, smiri se, daću ti 100 evra iz mog džepa.
Ženi koja je radila u toj firmi 30 godina, ćuti, nemoj dalje da komentarišeš, nemoj ostale da podižeš, dobićeš 100 evra, spusti glavu i idi iz firme gde si život svoj ostavila.
Dakle, takvim poslodavcima, gospodine ministre, vi i Vlada Vojislava Koštunice idete naruku ovakvim zakonima. Mi iz SRS tvrdimo da je ovo jedan od zakona koji je neprimenjiv i videćete vrlo brzo da je ovaj zakon neprimenjiv, jer ne može da se primenjuje ako ste ukinuli kolektivne ugovore. Naravno, vi ćete sada da kažete da niste, da postoji mogućnost, ali to gde postoji mogućnost, a nije obaveza, vežite mačku o reč.
Predlažem Vam, gospodine ministre, da povučete ovaj zakon, da razmislite o svemu što ste čuli kada je ovaj zakon u pitanju i kada je primena Zakona o radu u pitanju. Uradite jedan ozbiljan predlog zakona o radu, nemojte da zloupotrebljavate stavove poslaničkih grupa i narodnih poslanika, tako što ćete vi kao ministar da ih komentarišete. Budite malo narodni poslanik, jer to u jednom delu i jeste, pa malo komunicirajte sa građanima Srbije, sa zaposlenima, pa ćete da čujete pravo mišljenje o vašem Zakonu o radu, o vašem staranju o zaposlenima, o ovom nakaradnom zakonu.
Dakle, predlažem da povučete ovaj zakon i da još jednom razmislite o donošenju pravog zakona o radu, da zaštitimo zaposlene, jer to jeste obaveza Vlade Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević, a neka se pripremi Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Važeći Zakon o zaštiti na radu donet je 1991. godine, pretrpeo je u međuvremenu par izmena i dopuna, poslednji put 1998. godine, uređuje oblast zaštite na radu, ne obuhvatajući problematiku bezbednosti i zaštitu zdravlja na radu u obimu kako je utvrđeno u smernicama Evropske unije u Međunarodnoj organizaciji rada.
Obaveza donošenja novog zakona proističe iz mnogobrojnih konvencija Međunarodne organizacije rada, koju je naša država ratifikovala.
Činjenica je da regulative u ovoj oblasti zaostaju u odnosu na promene, odnosno na sve odnose u društvu, a to je prouzrokovano, između ostalog, i donošenjem određenih zakona sa kojima je ovaj zakon u posrednoj ili neposrednoj vezi, kao što je Zakon o preduzećima, Zakon o privrednim preduzećima, Zakon o radu, Zakon o PIO i dugi niz podzakonskih akata koji su u vezi sa oblašću sa ovim zakonom.
Pojam bezbednosti i zdravlja na radu ima širi značaj u odnosu na pojam zaštite na radu.
Oblast primene novog zakona su sve delatnosti, sem specifičnih delatnosti, kada je to zakonom propisano i odnosi se na sve zaposlene. Predlogom zakona obuhvaćena su sva lica koja se zateknu na radu kod poslodavca, čak i po osnovu faktičkog rada, učenici na praksi, lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, usavršavanju, dokvalifikaciji itd.
Uspostavljanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima uključuje i druge važne elemente i oblasti koje utiču na stanje bezbednosti i zdravih uslova rada, kao što je uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastajanja povrede i profesionalnih oboljenja, aktivno uključivanje službe medicine rada, uvođenje principa odgovornosti organizatora za primenu mera iz oblasti bezbednosti zdravlja na radu, uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete nastale povodom povrede na radu i profesionalnog oboljenja. Preventivne mere su od izuzetnog značaja u sprečavanju svih vrsta povreda na radu, profesionalnog oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Dakle, uvođenje principa primene preventivnih mera predstavlja suštinsku promenu Predloga zakona u odnosu na važeći zakon. Preventivne mere se primenjuju u svim fazama radnih procesa, u postupcima projektovanja, proizvodnje, korišćenja i određivanja sredstava rada, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija.
Poslodavac je dužan da ih primenjuje u svim fazama radnih procesa, da ih obezbedi pre početka rada zaposlenog kod svake promene tehnološkog procesa.
Predloženim zakonom uvodi se obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika na radnom mestu i da odredi mere koje će preduzeti radi otklanjanja ili svođenja na najmanju meru kroz najmanji stepen rizika u cilju otklanjanja mogućih povređivanja i nastanka profesionalnih oboljenja.
Imajući u vidu stanje sredstava za rad i finansijske mogućnosti poslodavca za adekvatna ulaganja, u slučaju da se utvrde nedostaci, a za njihovo otklanjanje su potrebna veća investiciona ulaganja, pod uslovom da život i zdravlje zaposlenih, poslodavac će sačiniti program o postepenom otklanjanju nedostataka i utvrditi rokove za njegovu realizaciju.
Da se osposobljava za sprovođenje tih mera, da se u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti, zavisno od rizika radnog mesta, podvrgne prethodnom i periodičnom lekarskom pregledu, da se u slučaju neposredne opasnosti po život i zdravlje preduzme odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem, raspoloživim tehničkim mogućnostima, da napusti radno mesto, radnu okolinu, pri čemu ne odgovara za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.
Zaposleni je dužan da primenjuje mere bezbednosti i zdravlja na radu, da namenski koristi sredstva rada, opasne materije, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu. Značajna novina je i pravo zaposlenog da izabere jednog ili više predstavnika radi saradnje sa poslodavcem, po svim pitanjima od značaja za bezbednost i zdravlje na radu. U toku nove koncepcije bezbednosti i zdravlja na radu uređena je i evidencija u ovoj oblasti i nadzor nad primenom ovog zakona.
Uloga predloženog zakona je da kontinuirano pokreće sve aktivnosti u smislu preduzimanja preventivnih mera, kako ne bi dolazilo do povreda i profesionalnih oboljenja, a bazirano na principu ići u susret problemima i njihovom rešavanju pre nego što se oni dese, sa ciljem sprečavanja i svođenja na najmanju moguću meru povrede na radu i profesionalnih oboljenja.
Usvajanjem predloženog zakona učinićemo pomak u procesu harmonizacije naših propisa sa propisima Evropske unije. Imaćemo novi, savremeni okvir, za uređivanje bezbednosti zdravlja na radu. To su najvažniji razlozi zbog kojih će poslanička grupa Demokratske stranke Srbije u danu za glasanje podržati predloženi tekst zakona. Hvala.