Hvala. Demokratija zaista čini čuda. Naravno, mislim na demokratiju onako kako je vide sledbenici "buldožer revolucije". Danas ovde govorimo o pet predloga zakona u objedinjenoj raspravi. Radi se o zakonima iz oblasti pravosuđa, dakle, tamo gde smo još uvek najtanji.
Raspravljamo o pet zakona gde se u jednom delu potpuno transformiše jedan deo uprave u pravosuđe i sve to danas radimo pred, verovali ili ne, 12 narodnih poslanika iz vladajuće koalicije.
To je posledica Poslovnika koji je izglasan od strane te vladajuće koalicije, kojima je bilo bitno samo da uđu u salu u vreme kada se glasa, naravno, ni to nikada ne ide u terminu koji bude zakazan, zato što svako glasanje podrazumeva određene trgovine, dogovore, pregovore.
Sve to ne interesuje poslaničku grupu SRS, to su problemi vladajuće većine. Ali, nas interesuje neodgovornost te vladajuće većine prema građanima Srbije, prema ovom parlamentu.
Ovo što danas ovde vidimo je zaista, najblaže rečeno, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine. Neverovatno je da narodni poslanici, koji će glasati za ove zakone, nisu spremni čak ni da odsede ovde da čuju šta to mi, srpski radikali, koji nećemo glasati ni za jedan od ovih zakona, imamo da kažemo.
Naravno, reći ćemo i zbog čega nećemo da glasamo za ovaj zakon.
Neprihvatljivo je našoj poslaničkoj grupi, gospodine ministre Stojkoviću, da ste i Vi u ime Vlade, za predlog da se vodi objedinjena rasprava o pet predloga zakona, došao je iz poslaničke grupe DSS, od šefa te poslaničke grupe.
Naravno, znam da je to u dogovoru sa Vama, ministre Stojkoviću. Neprihvatljivo je i neverovatno je da vi niste mislili da o ovim predlozima zakona treba natenane da se ispričamo u ovom parlamentu, da vi kažete šta je to dobro u ovim zakonima, a mi da kažemo šta je to što nije dobro u predlozima ovih zakona. Nažalost, to je već postao manir u ovom parlamentu.
Jedini i osnovni razlog na koji se ovde ministri pozivaju jesu nekakve direktive Evropske unije. Nikoga ne interesuje ustavni osnov donošenja određenih zakona, odnosno njihovog predlaganja.
Videćete i danas, reći ću vam kasnije kada budem govorila pojedinačno o predlozima, kako se značajni zakoni donose suprotno Ustavu Republike Srbije, odnosno neke odredbe zakona su neustavne. To nikoga ne interesuje.
Valjda zato što pojedinci iz vladajuće koalicije razmišljaju o nekom budućem ustavu, koji je očigledno teško da donesu. Ali, ne možete da koristite nešto što je već vaša ideja, vaše viđenje.
Morate biti svesni da mi imamo Ustav, da Srbija ima Ustav i da svaki zakon koji se usvoji u ovom parlamentu mora da bude baziran i da ima svoj pravni osnov u Ustavu Republike Srbije. To je velika zamerka. Iznenađuje me, ministre, da ovakvi predlozi dolaze od vas.
Na Odboru za pravosuđe i upravu raspravljalo se, bili su na dnevnom redu amandmani koji su podneti na sve ove zakone, nijedan amandman nije prihvaćen od amandmana koji dolaze iz poslaničke grupe SRS.
Evo, tri, kaže ministar na pet zakona, baš dobro ministre. Jednostavno se nije saslušalo zbog čega smo želeli i na koji način smo želeli, bar amandmanski, da uredimo i pomognemo da se urede ovi zakoni.
Ali, nismo mi u SRS uopšte iznenađeni što u vladajućoj koaliciji ne prihvataju naše amandmane.
Ako se samo setimo, a podsećam vas, da je prošle nedelje skupštinska većina ovde izglasala da ne žele da se raspravlja o Predlogu rezolucije SRS, a koja se odnosi na onu Rezoluciju Ujedinjenih nacija o ugroženosti mađarske nacionalne manjine, dakle, kada o tako značajnom segmentu i tako značajnim događajima u Srbiji neće da se glasa samo zato što jedan takav predlog dolazi iz poslaničke grupe SRS, onda to zaista govori o vladajućoj većini.
Neverovatno je i nemoguće da očekujete da mi glasamo za neke vaše zakone, čije donošenje uopšte nije o glavu, da tako kažem narodski. Ne kažemo da neke od ovih zakona nije trebalo predložiti i doneti, ali zaista u Srbiji ima mnogo prečih stvari, prečih problema.
Najvažniji je ovaj, o kome se danas raspravlja u Ujedinjenim nacijama, pitanje Kosova i Metohije. Svi smo trebalo je da budemo zabavljeni tim problemom i danas i prethodnih dana. Nažalost, u ovom parlamentu se poodavno nije govorilo o toj rak-rani Srbije.
Zakoni, koji se danas predlažu, možda jesu u jednom delu, bar neki od njih, osnov za popravljanje stanja u pravosuđu, ali sami zakoni, pogotovo ovi koji su danas na dnevnom redu, ministre, neće pomoći da se stanje u pravosuđu popravi.
Vi dobro znate, kao što zna svaki građanin Srbije, da stanje u ovoj oblasti nije dobro, da se ništa nije učinilo ili veoma malo, da se stanje popravi, da nam i dalje sudovima haraju sudije i predsednici sudova predstavnici političkih stranaka, i to onih koji danas ne sede ovde u parlamentu.
Mi govorimo o tome uporno i stalno, govorićemo kada na dnevnom bude ta tačka opširnije i konkretnije. Sada bih pokušala vrlo kratko da se osvrnem na ove zakone. Jednostavno je nemoguće govoriti i kao pravnik udubiti se u bilo koji od predloga ovih zakona, jer ovih 20 minuta koliko je određeno za svaku poslaničku grupu u načelnoj raspravi bi bilo možda dovoljno da se govori samo o jednom od ovih predloga. Zato ću samo kratko da govorim pojedinačno o predlozima ovih zakona.
Kolege koje će govoriti u načelnoj raspravi verovatno će u najkraćem da pretrče preko ovih predloga zakona, ali kada budemo govorili o pojedinostima, koristićemo pravo da govorimo o amandmanima, da pokušamo da ubedimo skupštinsku većinu, ako tada bude više od 13 koliko je danas narodnih poslanika, s obzirom na to da ministra Stojkovića nismo uspeli da ubedimo kada smo govorili na Odboru za pravosuđe i upravu.
Prvi po redu je Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. Ministre, rekli smo Vam i na Odboru, rekli smo i kolegama koji su bili prisutni da smo mi iz SRS mišljenja da ovaj zakon uopšte nije trebalo donositi.
Ne trebaju nam zakoni samo da bismo imali jedan u nizu i da bi predsednik Skupštine s vremena na vreme obavestio javnost kako je ovo najprofitabilnija skupština, jer ne znam koliko je zakona doneto. Donosimo zakon o materiji koja je već regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Da ispunjavamo direktive EU samo tamo gde njima to odgovara nije dobro.
Naravno, ne mislimo mi da ne treba da se usklađuju naši propisi, ali mnogo je godina do tog eventualnog ulaska u tu EU, ako je uopšte u to vreme kada mi dođemo pred vrata bude bilo.
Nikada ne bi bio problem neposredno pre tih integracija da se donese taj veliki broj zakona, ali je nepotrebno donositi zakone i primenjivati 10 ili 15 godina zarad nečijeg ćefa, a nikakve koristi ni u ovoj oblasti, niti uopšte kod građana Srbije od ovih i ovakvih zakona.
U ovu grupu ste, valjda da prođe nezapaženo, odnosno mislite da bi moglo da prođe nezapaženo, uvrstili Predlog zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Ako ste, kolege poslanici, gledali ovaj zakon, mislim da vam je jasno šta je suština. Ovde se radi o stotinak članova ovog predloga zakona, a u svakom članu se radi o povećanju novčanih kazni. Povećanja su zaista drastična.
Čak i u zakonima koji su doneti u vreme ove vlade ili one prethodne vlade, a to govori o tome da nisu tačne tvrdnje predstavnika Vlade o inflaciji u ovoj godini, odnosno da su tačne tvrdnje stručnjaka, ekonomista koji nama predviđaju visoku stopu inflacije. Da je to tako, vidimo i po ovim predlozima, pogotovo i po amandmanima koje je jedan kolega iz poslaničke većine podneo na ovaj zakon. Naravno, svi njegovi amandmani su prihvaćeni od strane ministra na Odboru za pravosuđe i upravu.
Zbog kratkoće vremena reći ću dve ili tri najdrastičnije stvari, odnosno povećanje novčanih kazni, više radi javnosti u Srbiji.
U jednom od članova amandmanski je predviđeno da se u članu 10. Predloga zakona o izmenama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, u Zakonu o oružju i municiji bilo je predviđeno u članu 34. tog Zakona, (o oružju i municiji) kazna za privredni prestup u ovoj oblasti od 30 do 150.000, a novim zakonom se predviđa od 50.000 do tri miliona dinara. Zamislite koliko je puta to povećanje i koliko je tačna priča Dinkića o suficitu u budžetu. Ovaj zakon se donosi samo da bi se napunio budžet, da bi se potvrdila inflacija.
O čemu god da se radi, koji god privredni prestup je u pitanju povećati kaznu od 150.000 na tri miliona dinara je zaista strašno i nema opravdanja. Ne znam kako ćete ministre to da pravdate, ako budete uopšte o tome govorili, ali kažem vam da to nema opravdanja.
Recimo, u Zakonu o javnom redu i miru između ostalog je povećana kazna od 1.000 na 20.000 dinara, a odnosi se na bacanje petardi, pucanje iz vatrenog oružja na svadbama itd. Ne mislim da ovo ne treba da bude sankcionisano, ali ovakvo povećanje je potpuno besmisleno.
Komentarisaću samo jedan član Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U članu 178. tog Zakona u prvom stavu stoji da novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice, između ostalog, ako naredi ili dozvoli da se probna vožnja vozila na motorni pogon vrši bez odobrenja.
Vladi nije palo na pamet da promeni ovaj zakon bar terminološki, jer ne znam koga će to kazniti ako ovde stoji da će se kazniti organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica. Koja je to organizacija udruženog rada danas? Koja je to samoupravna interesna zajednica? To se nije menjalo, ali se kazna od 1.000 do 10.000 po ovom zakonu pretvara u kaznu od 100.000 do milion dinara.
I ovo je dokaz da Vladi nije bitno, kao ni Ministarstvu koje predstavlja ovde ove zakone, da se nešto suštinski promeni, već samo da se narodu uzmu pare.
Nemam više vremena da govorim o ovom zakonu, ali čućete još interesantnih primera.
Predložene su izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova. Ove izmene i dopune odnose se na činjenicu da se predviđa da će organi za prekršaje da se transformišu u sudove za prekršaje i u suštini SRS nema ništa protiv tog transformisanja, ali imamo jedan strah u ime svih sudija za prekršaje – imamo loše iskustvo sa onom prvom tzv. demokratskom Vladom Zorana Đinđića i njegovim ministrom Batićem.
Ni dan-danas, ministre Stojkoviću, niste vratili na posao u Vladi Srbije sve one sudije za prekršaje koje je Vladan Batić svojevremeno razrešio samo zato što su primenjivali zakon. Ovo nije ni karikiranje, ni parafraziranje, hvalili su se tada tzv. demokrate da sudije za prekršaje koje su primenjivale Zakon o informisanju u to vreme, više neće biti sudije za prekršaje.
Više puta sam, kad god sam o sudijama govorila, govorila o tome i zaista očekivala da ova vlada ispravi tu nepravdu i da te sudije za prekršaje vrati na posao.
Inače, dobro je da organi za prekršaje prerastu u sudove za prekršaje zato što, između ostalog, sudije za prekršaje su sudije kao one sudije koje rade u redovnim sudovima, ali im je status bio uvek lošiji od plate, rešavanja stambenih uslova, uslova rada. Uvek je to nekako bilo na marginama, kao da oni nisu ljudi koji takođe dele pravdu, a jesu.
U tom smislu, dobro je da to bude tako, ali samo vam skrećem pažnju, ministre, da se ne desi ono što je već viđeno, da vi u vladajućoj većini ne iskoristite tu situaciju da, kada sve sudije budu razrešene, jer će to morati da se uradi da bi ih vi ovde na Skupštini, a na predlog Visokog saveta pravosuđa, predložili za sudove za prekršaje, da ne iskoristite tu priliku i da jedan deo sudija, koji nekome iz vladajuće većine iz nekih drugih razloga ne odgovaraju, ne budu imenovani za sudije.
Na kraju, imamo Predlog zakona o prekršajima. On je i po dnevnom redu poslednji. Meni je ostalo minut i po da komentarišem taj predlog. Jednostavno, to nije moguće. Naravno, neću ni da govorim sada pojedinačno o članovima ovog zakona. Govoriću ja, govoriće i kolege, pogotovo u raspravi o pojedinostima.
Dve načelne stvari samo da kažem. Prvo, ako je predviđeno da će se organi za prekršaje transformisati u sudove za prekršaje, onda mislimo da nije trebalo, da bi samo ovaj zakon bio ovako obiman i imao ovako veliki broj članova, nije trebalo da se prepisuje Zakon o krivičnom postupku, jer će ubuduće njegove odredbe da se odnose i na ove sudije za prekršaje. S druge strane, nedovoljna je sinhronizacija ova dva zakona u nekim delovima ovog zakona o prekršajima. Tu smo mi intervenisali amandmanski i tu ćemo da se raspričamo u danu kada se bude raspravljalo o pojedinostima.
Ono što sam rekla na početku, spomenuću samo tri člana ovog predloga zakona, to su članovi 46, 54. i 68. koji nemaju uporište u postojećem, važećem i jedinom Ustavu Republike Srbije.
Dakle, ministre, mislimo da je trebalo da prihvatite amandmane SRS bar ove koje se odnose na to da smo vas upozoravali da odredbe zakona koji se predlaže i koji se ovde donosi treba da budu u skladu sa Ustavom, do onih ostalih amandmana koji su pravno-tehničko uređenje zakona. Naravno, nama je najbitnije da se usvoje amandmani koji su suštinski i koncepcijski drugačiji, jer mi u SRS imamo drugačiji prilaz od vas i od stranaka koje će glasati za ovaj zakon.
Dakle, poslanička grupa SRS neće glasati za ove zakone, odnosno glasaćemo protiv ovih zakona. Možda vaša namera i jeste dobra i nemamo suprotno mišljenje u tom delu da neke od ovih stvari treba regulisati ovako kako je predviđeno, ali kažem, koncepcijski potpuno drugačije. Trebalo bi da prihvatite naše amandmane, da bi vam zakoni koje ćete primenjivati bili bolji. Naravno, ne očekujemo mi to od skupštinske većine, s obzirom da mi ne učestvujemo u trgovinama kod glasanja.
Dakle, nećemo glasati za zakon. Imamo mnogo zamerki. Nadam se da će kolege koje budu govorile da govore pojedinačno o zakonima, da ne potroše sve vreme govoreći uopšte, jer je nemoguće sa ovako malo vremena, u ovakvim uslovima predviđenim Poslovnikom, ozbiljno raspravljati o ovako ozbiljnim temama.