Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 34. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo na član 35. Predloga zakona o sprečavanju dopinga u sportu predlažem da se ovaj član briše.
Naime, ovaj amandman je u skladu sa amandmanom na član 4, koji je podneo kolega Sreto Perić i odnosi se na agenciju za antidoping kontrolu.
Verovatno vam je svima dobro poznat principijelan stav Srpske radikalne stranke da smo mi protiv agencija kao administrativnog tela pri Vladi Republike Srbije.
Ne postoje racionalni razlozi za formiranje jedne nove agencije čija je svrha zapravo uvođenje administrativnog aparata, kako bi došlo do zapošljavanja stranačkih kadrova.
Poprilično je bilo smešno obrazloženje ministra Vuksanovića na Odboru za sport i omladinu kada je ovaj zakon bio u raspravi, koji je otprilike rekao – agencije na koje vi mislite i meni su podjednako kao i vama, jer su to agencije koje je formirala prethodna vlada i koje su poprilično bile zloupotrebljavane, ali ove agencije koje danas formira Vlada su nešto sasvim drugo.
Po nama iz Srpske radikalne stranke tu nema nikakve razlike.
Ne znam da li je ministar Vuksanović mislio da su ove agencije dobre samo zato što danas u njima sede kadrovi ove vlade, odnosno ove skupštinske većine koja je trenutno u Skupštini Republike Srbije.
Potpuno je nejasno zašto poslovi antidoping kontrole ovim zakonom nisu stavljeni u nadležnost Antidoping odbora pri Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore, jer mu je to i po prirodi posla i sasvim je logično da to taj odbor obavlja.
Ovako, stiče se utisak da se samo radi o formiranju jedne paralelne institucije koju ćete, još jednom ponavljam, iskoristiti samo za zapošljavanje svojih stranačkih kadrova.
Potpuno je nejasno, bez obzira na postojanje opravdanih razloga za donošenje jednog ovakvog zakona, zašto se on sada našao u proceduri pored mnogobrojnih i mnogo važnijih problema pred kojima se nalazi Srbija. Nejasno je zašto je ovoj vladi preči jedan zakon o antidoping kontroli od, recimo, diskusije o stanju na Kosovu i Metohiji danas u Srbiji.
Ako ste već hteli da imate neki zakon o sportu na dnevnom redu, onda je nejasno zašto niste stavili jedan sistemski zakon o sportu kojim bi se konačno uhvatili u koštac sa mafijom koja danas vlada u sportu, koja danas uništava jedan od najtrofejnijih fudbalskih klubova u državi, a naravno ništa bolja situacija nije ni sa ostalim sportovima u Republici Srbiji.
Uostalom, rezultati to najbolje govore. Stanite na put mafiji, konačno se obračunajte, nemojte da okrećete glavu, a i sramota je da danas kada je rasprava o amandmanima na Predlog ovog zakona nema ministra, koji očigledno ima mnogo važnije i preče poslove nego da sluša argumentovane primedbe poslanika pri obrazlaganju amandmana. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju kolege Ivana Radića, koji je podneo jedan sasvim razuman amandman, baš kao i svi ostali srpski radikali, na Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Danas smo imali zajedničku sednicu Odbora za prosvetu i sport i Odbora za trgovinu i turizam. Razmatrali smo jedno veoma važno pitanje i jednu pojavu u našem društvu, koja se tiče incidentnih situacija na đačkim ekskurzijama, zbog svih ovih nemilih događaja o kojima ste čitali i slušali.
Zašto ovo govorim?
Zbog toga što mi danas kao narodni poslanici uopšte nismo ni na tom odboru, upravo zbog mnogo ukorenjenih negativnih i destruktivnih pojava u našem društvu, naročito kod mladih ljudi, što dolazi do izražaja ne samo u propustima agencija, kojih svakako ima, ne samo u propustima škola, kojih takođe ima od strane direktora i prosvetnih radnika, to ne možemo da generalizujemo, govorili o nečemu što je opštedruštvena pojava i što je odavno pustilo korenje i što treba da se sprečava.
Pored svih ovih globalnih nedaća koje imamo ne možemo da računamo na to da ovde stasavaju generacije u zdravom društvu i da pre svega očuvamo državu i zdravu naciju, ako se ne upustimo u obračun sa takvim vrstama destruktivnih pojava, kao što je i doping u sportu.
Ja sam govorila, i prošlog puta se direktno obraćala ministru, o ovoj pojavi, da je mnogo slavnih imena našeg sporta, poput bivšeg predsednika Olimpijskog komiteta Dragana Kićanovića, proslavljenog reprezentativca, Ducija Simonovića i ostalih, dalo svoj doprinos u svojoj mladosti i kasnije, dok su generacije učili da se bave tim sportom, da se ove pojave ne dešavaju.
Međutim, nije dovoljna samo ova zakonska regulativa. To vidite i na ovom primeru đačkih ekskurzija, što sam povezala, jer je, takođe, jedna negativna pojava da se sve to dešava, a toga je bilo uvek, kao što je bio i doping u sportu, o čemu su pričali i Kićanović i Simonović, još 70-tih godina i na olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima.
Nemoguće je da se to reši samo jednim zakonom.
Ali, ako želite da donesete zakon da se ta pojava sprečava, taj zakon mora da ima smisao. Ne možete da izmišljate nekakve agencije, a agencija ima agenciju, kao što smo imali Agenciju za duvan, onda je Dinkić ukinuo, kaže da to sve stavlja pod svoje ministarstvo. To je bespotrebno, to je trošenje para.
Zašto ne dati u omladinski masovni sport, zašto su nam tako zapuštene sportske hale, sportski tereni i sve ono što je potrebno, a što propagira od svog osnivanja SRS, da bi se deca i omladina usmerila u pravom pravcu.
Što se tiče amandmana kolege Ivana Radića, on je zaista samo sled našeg stava. Potrebno je da se antidoping odbor, po mišljenju Srpske radikalne stranke, osnuje u okviru Olimpijskog komiteta, koji treba da se uhvati u koštac sa tim problemima i da svaku od tih pojava registruje, prepozna i najoštrije da se osude oni, pored svih ovih kazni i diskvalifikacija u slučaju da koriste zabranjena sredstva.
U danu za glasanje treba da razmislite ne samo o ovim amandmanima na ovaj zakon, nego i na sve ostale.
I o činjenici da, iako niste previše zamoreni, juče je Skupština radila dva sata, uopšte vas ne zanima, obraćam se vama koliko vas ima iz skupštinske većine, o čemu se ovde priča, zašto mi ovako argumentovano i sa puno žara zagovaramo da prihvatite sve predloge Srpske radikalne stranke. Videćete pre ili kasnije da smo bili u pravu.
Uostalom, dovoljna je potvrda bila i danas priznanje samog ministra Vuksanovića posle izlaganja na malopre pomenutu temu da se on apsolutno sa svim onim što sam rekla slaže i da to može da potpiše. To meni ne laska, ni SRS, ali to je dovoljan dokaz da smo u pravu i da smo oduvek znali da zastupamo prave interese dece, omladine i sportista.
Završiću, iako ima još dovoljno vremena, jer naš generalni sekretar i zamenik šefa poslaničke grupe javnosti, po Poslovniku, ima da saopšti jednu veoma važnu stvar.

Da li još neko želi reč? Vi tražite reč po Poslovniku, izvolite, gospodine Vučiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nekoliko što nas ima u sali, vidim da ima radikala i nešto malo ljudi iz G17 plus, ostalih i nema. Oni valjda imaju pametnija posla. Ima i troje iz DSS-a.
Mi danas raspravljamo o amandmanima na zakon o dopingu, antidopingu i ko zna čemu, u trenutku kada je država ugrožena sa svih strana i u trenutku kada bismo morali da imamo pametnije teme na dnevnom redu. Izašao sam da kažem ovo zato što je za 17. novembar zakazana sednica Skupštine Kosova na kojoj će da bude izglasana rezolucija o nezavisnosti Kosova.
Mi nismo dobili ni jedan jedini papir o kojem bi trebalo da raspravljamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nismo dobili ni razgovore da se zna šta je to što će Srbija da preduzme kao kontramere, da li posle toga uopšte ima smisla da Srbija ulazi u bilo kakve razgovore i pregovore sa onima koji direktno hoće samo da sruše njen teritorijalni integritet i suverenitet.
Čini mi se da se najviši državni funkcioneri... Pri tome ne mislim na narodne poslanike, bez obzira što mi je teško da priznam da uz srpske radikale ima još samo ovih iz G17 plus, a ostalih nema nigde.
Zarad javnosti, ima poslaničkih grupa koje nemaju nijednog poslanika u sali. Oni su izgleda mnogo pametni pa su rešili da se bave nekim biznisom, ne znam ni ja kojim. Ima nekih što lepe plakate. Znam ja da predsednik Srbije nema pametnija posla nego da se ogleda u ogledalima i lepi plakate protiv svojih političkih protivnika.
Šta da mu radim? Šalje telohranitelje, pa ih jure žene sa kišobranima i ne znaju kuda će da pobegnu. Moraće da ošišaju i onu tarzanku.
Ovo što sam govorio je vrlo ozbiljna stvar. Molio bih vas, gospodine predsedavajući, vi ste razuman čovek, ne biste slučajno napustili onako lošu stranku koju ste napustili, molim vas da utičete na predsednika Narodne skupštine, državno rukovodstvo da preduzmu nešto po tom pitanju.
Izašao sam da vam saopštim još jednu stvar, zašto i kako naša država ne može daleko da dogura. Naime, u posetu Srbiji na više destinacija, između ostalih želeli su da posete SRS, došli su predstavnici Biroa Republike Srpske Krajine iz Pariza koji predstavlja Patrik Bario; došao je u posetu Saveznoj skupštini, hteo da dođe kod narodnog poslanika Dragana Todorovića i kod poslanika Srpske radikalne stranke. Zoran Šami mu je zabranio ulaz. Poslali su specijalne policijske snage da jednom čoveku, sa jednom ženom, zabrane da uđe kod jednog poslanika. Što god da kažem - da je lud, da nije čist, da je ovako ili onako, vi ćete da kažete - govor mržnje, ovako, onako.
Šta čovek na to da mu kaže? Mi smo imali normalan sastanak, završio se sastanak, razgovarali smo o tome kako i na koji način maltretiraju Srbe zapadno od Dunava, šta sve čine protiv njih, razgovarali o budućnosti, o ideji Srpske Krajine itd.
Imali smo normalne razgovore i završili. Šta je to smetalo Šamiju? Da li mu se u međuvremenu nešto dogodilo? Da li ga je to naterao onaj što kuka i plače svaki dan kako ga opozicija napada, pa će on da ratuje sa njima?
Onaj ministar što se juče pojavi, oprostiće mi građani Srbije koji ovo gledaju, jer je suviše ozbiljna tema, radi se o koži svakog našeg građanina, a uveren sam i vi narodni poslanici, je li to onaj koji je juče sa onim Vlahovićem i Labusom oko EU, pojavi se i kaže: "Srbija i Crna Gora su zajedno i kada nisu zajedno, a nisu zajedno i kad su zajedno, ha, ha, ha". Šta na to da kažem? Jedino da kažem da "čike u belom" uzmu stvar u svoje ruke. I, čovek umire od smeha.
Šta je to značilo, pitam vas koji ste s njima u koaliciji, objasnite mi – mi nismo zajedno i kada smo zajedno, mi smo zajedno i kada nismo zajedno. Kakva je to poruka? Za šta se on zalaže? Za Srbiju i Crnu Goru ili za nezavisnu Crnu Goru? Za šta? Kakvu to državu imamo? Šta je to? Svako vodi neku svoju politiku. Što luđu poruku pošalje, to se više smeje.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Jesam, gospodine Mihailoviću, hvala vam što ste mi omogućili ovo da kažem. Molim vas, pozvao sam se na član 104. da ispunim i tu formalnost, vi ste veoma ljubazni, te vas molim da prenesete ove zahteve poslanika Srpske radikalne stranke da hitno imamo raspravu o Kosovu i Metohiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sa druge strane, obećavam vam da ćemo da zamolimo sve dame, posebno ove starije, koje sa kišobranima jure telohranitelje Demokratske stranke, koji nemaju pametnija posla u vreme kada je ugroženo Kosovo i Metohija nego da lepe idiotske plakate protiv svojih političkih protivnika, da ih više ne tuku.
Obećavamo im to, a vama garantujemo, gospodine predsedavajući, da jedva čekamo ozbiljnu raspravu o budućnosti Kosova i Metohije, jer je to mnogo važnije nego priča o dopingu i antidopingu. Mi ćemo korektno i konkretno nastaviti da govorimo o svim temama koje su na dnevnom redu, ali vas molimo da brinete o građanima Srbije, jer, ako ćete mi reći da je 100.000 zakona o dopingu važnije od Kosova i Metohije reći ću vam da to nije istina. Mi nemamo preču temu i stavljajte je već jednom na dnevni red. Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč o amandmanu na član 35? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.
Vlada i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Predstavnik predlagača i Odbor za omladinu i sport nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

U nadi da je ovo što je govorio gospodin Aleksandar Vučić doprlo do najodgovornijih u ovoj državi, ja bih se vratio na zakon i na agenciju za antidoping kontrolu.
Mnogo toga je već rečeno, mnogo toga rekle su moje kolege poslanici Srpske radikalne stranke i mislim da to i nije neka novina za građane Srbije da je naše principijelno zalaganje protiv agencija i u ovom slučaju na mestu.
Svesni smo da se nalazimo u procesu tranzicije i da nastaju mnoge institucije koje treba da nas uvedu u neki bogatiji, srećniji život, u ozbiljniju i jaču ekonomiju, ali veliki je problem što se jako često formiraju institucije koje nam nisu potrebne. Ono što je možda još i veći problem jeste to što nad tim institucijama najčešće nemamo pravu kontrolu, jer se još uvek državne institucije na njih nisu privikle. Tu ima jako malo transparentnosti na kojoj insistira SRS.
To je slučaj i kod agencije za antidoping kontrolu i ja bih još jedanput u ime Srpske radikalne stranke, u ime svih nas radikala, izrazio svoje nezadovoljstvo činjenicom da se osniva još jedna agencija, da se ta agencija nije priključila Olimpijskom komitetu. Jer, činjenica je da u okviru Olimpijskog komiteta ima mnogo više mogućnosti i za kontrolu te agencije, a isto tako da bi svi vrhunski sportisti bili upoznati sa dešavanjima u vezi sa dopingom, svetskim dostignućima, eventualno načinom kontrole.
Rekao bih još jednom da sasvim sigurno u ovom trenutku i ova agencija znači uvećanje javne potrošnje, protiv koje se u svakom slučaju zalaže SRS, da smo sa prevelikom administracijom već došli u jako tešku situaciju; to primećuju i međunarodne institucije i naša država ima sve više problema u ekonomskoj politici zahvaljujući baš činjenici da se jako malo vodi računa o javnoj potrošnji.
Na kraju ove rasprave o dopingu želim da kažem da je želja Srpske radikalne stranke da Vlada, da skupštinska većina prekine sa praksom stvaranja institucija koje su nepotrebne i koje nepotrebno koštaju građane Srbije.

Da li još neko želi reč? Izvolite, gospođice Jovanović.
Ujedno obaveštenje: danas ćemo raditi samo do završetka rasprave u pojedinostima druge tačke dnevnog reda.

Sve negativne pojave u društvu i neshvatanje realnosti i onoga što je prioritet danas, o čemu treba da se raspravlja i razgovara, o čemu je govorio gospodin Vučić, mene uopšte to ne čudi kada imamo takvog predsednika Republike. Predsednik Republike, koji je antitalenat da prepozna šta su prave vrednosti, meša se u sve i svašta, pa i u naš profesionalni sport.
Ako je bio u stanju – i na takav način ne blamira on samo sebe, nego instituciju koju predstavlja – da izjavi da Platinija u Beogradu pozdravlja kao proslavljenog golmana, šta onda mi da kažemo i o toj Demokratskoj stranci, i o njihovim lopovlucima i o načinu koji ste vi prihvatili oberučke, mislim na Vladu Koštuničinu, i Vuksanovićevo ministarstvo i na sve vas, kao kontinuitet bivše vlasti da osnivate agenciju.
Sad bilo koga od vas da pitam da li ste pročitali ovaj predlog budžeta koji nam je brzopotezno sa sve diktatima MMF-a dostavio Mlađan Dinkić, pitanje je i koliko će da košta agencija za sprečavanje dopinga u sportu; isto je pitanje da li neko od vas može da nam da ovaj odgovor, a besmisleno je da se sa vama koliko vas ima u sali ubeđujemo kada ovde nema predstavnika predlagača.
Njih to apsolutno ne zanima, oni znaju da slepo izvršavaju sve uslove koji im stižu spolja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima zakona o sprečavanju dopinga u sportu postavlja se jedno pitanje – kako je uopšte moguće da bilo ko sa imalo morala i časti, kada zna koliko ima gladne dece, a njih je preko 800 hiljada u državi, koliko ima gladnih ljudi bez posla, dva i po miliona ljudi ispod granice siromaštva, osniva agenciju za sprečavanje dopinga u sportu, a nisu pitali te iste ljude i tu decu da li imaju osnovne uslove za život, da li imaju opremu, da li mogu da odu na čas fizičke kulture i da li deca u pojedinim krajevima koji nisu dovoljno razvijeni imaju sve ono što im treba da se bave sportom, da li imaju sportske sale, da li imaju za to potrebnu opremu?
Moram da vas podsetim na jedan od "slučajeva" posle vašeg propalog, neuspelog petooktobarskog puča, jer sve to na čemu ste vi zasnovali politiku je kasnije splaslo, narod pročitao, video da lažete i obmanjujete i okrenuo se SRS-u.
Doktor Branislav Blažić, danas ugledni predsednik kikindske opštine, kao ministar, želeći da pomogne nekima od mladih ljudi da se više angažuju u sportu i da imaju bolje uslove, kupio je jedan set dresova za jedan fudbalski klub, koji naravno, kao i mnogi od tih klubova i sportskih društava u zemlji, nema ni prebijeni dinar ili se nalazi u teškoj situaciji. Mi nemamo zakon o sportu i profesionalni sport nije to u pravom smislu reči, ta oblast tek treba da se uredi i tek da raspravljamo u ovom visokom domu o tome.
Dve godine su DOS-ovci, na čelu sa tadašnjim ministrom finansija, uz vašu orkestriranu podršku DSS-a i svih koji su podržavali, na sva zvona pričali o tome da su podneli, zamislite, krivičnu prijavu protiv doktora Blažića jer je kupio jednom klubu omladinaca dresove.
Vi možete, a da ne razmatrate sva ova druga pitanja i ovu bedu i sirotinju koja je zadesila Srbiju, da pritisnete taster za glasanje i da izglasate budžet nove agencije, a sada i za nagradno pitanje ne znate koliko je to, a mnogo je miliona dinara, kao i sve one druge koje mnogo koštaju građane Srbije.
Razmislite o tome i sledite ovaj jedini racionalan put, ako već hoćete da se prikažete kao štedljivi, a niste, jer sam ministar finansija to nije, najskuplji mu je vozni park, predsednik Republike isto; besni, obesni, ko pijani milijarderi bahato se ponašaju i rade šta hoće, a sa druge strane dođu im predstavnici MMF-a – smanjite javnu potrošnju. Najlakše je da uzmete od gladnih, od bolesnih, od zdravstvenih radnika, od penzionera, od prosvetnih radnika.
Izvolite, gospodo, razmislite malo kuda i na kakav način, sa ovim zakonima koji se štancuju iz meseca u mesec i sa sve većim brojem agencija, vodite Srbiju. To nije dobar pravac, to građani znaju i zbog toga ne mogu da prihvate takvu vašu politiku, a naročito bahato trošenje para u ogromnim iznosima, dok je sa druge strane možda desetine ljudi ili ko zna koliko sačekivalo vas ili nas ispred zgrade Skupštine ili predsednika da traži osnovnu pomoć za lek, za plaćanje računa, posao ili ono što im je najneophodnije.