Hvala. Po prijavama, reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je nešto govoriti o ovoj temi posle sjajnog izlaganja zamenika šefa poslaničke grupe SRS. Ostalo je nešto što mogu da kažem, a vezano za ovaj predlog predsednika Republike Srbije za izbor sudija Ustavnog suda.
Činjenica da se izabrani predsednik Republike Srbije ne ponaša u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno ne radi ono što bi trebalo da radi predsednik jedne države, jeste i ovaj njegov predlog za izbor sudija Ustavnog suda. Naime, po članu 83. Ustava Republike Srbije, on ima pravo da predloži Narodnoj skupštini kandidate za sudije Ustavnog suda Republike Srbije, a ovaj predlog nije dobar. Znači, to je jedno od retkih ovlašćenja koje bi on trebalo da uradi onako valjano i da država Srbija od toga ima koristi, ali on to nije uradio kako valja.
Malo sam i zbunjen, da li ćemo mi sada imati osam ili deset sudija Ustavnog suda Republike Srbije. Upravo, to proizilazi iz ovog objašnjenja u pismu predsednika Borisa Tadića.
Shvatio sam da posle ova dva predloga ostaje još jedno upražnjeno mesto u Ustavnom sudu Republike Srbije. Interesantno je videti biografiju jednog od kandidata za sudiju Ustavnog suda, a to je Svetislava Bulajić, pretpostavljam da je biografiju pisao predsednik DS, Boris Tadić. A kada je u pitanju drugi kandidat, Dragica Marjanović, ona je pisala biografiju u prvom licu jednine. Stiče se utisak da je kohabitacija između Vlade i predsednika Republike na delu, da se postigao dogovor – jednog da predloži predsednik Republike, a drugog vladajuća većina, i onda bi se došlo do nekog kompromisa da bi to bilo prihvatljivo za skupštinsku većinu.
U jučerašnjem izlaganju Zorana Krasića, kada je rekao imena, neko od članova Odbora za pravosuđe i upravu je pitao ko su ti ljudi. Moram da kažem da su članovi Odbora za upravu i pravosuđe uglavnom eminentni pravnici, kolege koje uvažavam. Verovatno su sve poslaničke grupe, prema sklonostima predložili članove Odbora za upravu i pravosuđe, a i kolege su se potrudile kasnije da svoje znanje iz pravničke struke prošire. Na obrazloženje gospodina Zorana Krasića na ovu temu, pitali su – čija su ta imena? Znači, članovi Odbora za pravosuđe i upravu su bili potpuno neupućeni o kandidatima za sudije Ustavnog suda, što će reći da ovom pitanju nije bio adekvatan pristup ni od predsednika Republike Srbije, a ni od skupštinske većine.
Sećate se jedne prilike kada je ministar za lokalnu samoupravu rekao: Predlog ovog zakona, a radi se o Zakonu o državnoj upravi i državnim službenicima, smo utemeljili na osnovu Nacrta Ustava Vlade Republike Srbije.
Stiče se utisak da je vladajućoj većini stalo da sudije Ustavnog suda budu oni kandidati koji se neće mešati u svoj posao; kada se usvoje neki zakoni, koji će imati neku manjkavost, na koju mi srpski radikali ukazujemo prilikom vođenja rasprave u načelu, a i kasnije kada se raspravlja o pojedinostima, jer će vama to odgovarati, da ostanu takvi da bi se neke stranačke funkcije i interesi zadovoljili.
Vrlo je interesantno kod prvog kandidata u ovom predlogu, po težini koji je prvi, a koji drugi, nama je možda malo teže da odgovorimo, mada je jasno da je prvi kandidat Svetislava Bulajić, video sam u biografiji, koju je Boris Tadić dao uz ovaj predlog odluke, da je ona primila devet stipendija za svoje usavršavanje. Vrlo je interesantno ko su darodavci tih stipendija. Ako bi se samo ovo pročitalo, stekao bi se utisak da mi danas treba da izaberemo predsednika upravnog odbora agencije za stipendiranje, a ne sudiju Ustavnog suda Republike Srbije.
Zatim, u veštinama i sposobnostima kandidata, vrlo je interesantno pedagoško istraživačko iskustvo, što karakteriše i prati rad ovog jednog kandidata, Svetislave Bulajić, konsultantsko iskustvo, obučena za rad na računarima; kod ovog drugog kandidata ne piše to.
Da li to znači da ona nije obučena za rad na računarima. Verovatno nije, možda i jeste, ali to ovaj predlagač nije smatrao da je potrebno.
Na kraju, o čemu je više gospodin Krasić juče govorio, obučena za medijaciju i nenasilnu komunikaciju. Sa ovim se baš preteralo. Ovo baš zvuči kao neki spot, kao neka reklama.
Zatim, dalje, u obrazloženjima, u karakteristikama se kaže u kojim je asocijacijama i organizacijama učestvovala i dokazivala se gospođa Bulajić. Mislim da bi ovde adekvatna zamena za nju mogla da bude Biljana Kovačević-Vučo, jer nema nekih velikih razlika između njih. Ali, eto, nije ona, nego je gospođa Bulajić.
Kada je u pitanju drugi kandidat – Dragica Marjanović, već su to moje kolege iz SRS govorile, radi se o osobi koja je pred penzijom. Zaista, ono što je malopre rekao gospodin Tomislav Nikolić, u Ustavni sud Republike Srbije treba birati one kandidate koji mnogo znaju i imaju mnogo pravničkog iskustva, a posebno vezano za ustavno pravo, uporedno ustavno pravo, one kandidate koji hoće da se dokazuju, koji su možda u usponu svoje poslovne i profesionalne karijere, ali sigurno se ne može to očekivati od nekog kandidata koji ima preko 60 godina života i još godinu-dve do penzije.
Mislim da bi ovaj predlog trebalo odbiti. Ništa strašno se ne bi desilo. Neko od poslanika je pitao gospodina Krasića da li može da da foto robot kandidata sudije Ustavnog suda? On nije dao foto robot, on je to juče objasnio, sada je i gospodin Tomislav Nikolić rekao kakav bi otprilike trebalo da bude kandidat za sudiju Ustavnog suda, a to su neki od profesora.
Evo, Albijanić bi mogao da bude jedan od dobrih kandidata, matematički bi tamo valjano postavio stvari. Malo sam se našalio, ali mislim da ovaj predlog treba odbiti i da za kandidate sudija Ustavnog suda treba tražiti najiskusnije profesore pravnog fakulteta. Taj predlog će dobiti, verovatno, zeleno svetlo od SRS. Hvala.

Hvala, gospodine Periću.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, zatim Dragoljub Stamenković, pa Zlatan Jovanović. Izvolite. Poslanička grupa SRS još ima 22 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se konačno našao predlog za sudije Ustavnog suda, naravno sa velikim zakašnjenjem, jer već nekih sedam-osam meseci Srbija nema Ustavni sud.
Zaista se mora primetiti da to što ponovo nemamo Ustavni sud predstavlja dosledno nastavljanje politike DS, jer ovo nije prvi put, već se desilo odmah po dolasku DOS-a na vlast, godinu i po dana je Srbija bila bez Ustavnog suda.
Onda je izvršna vlast, i to većina, u parlamentu bila u rukama DS. U svojim rukama, takođe, čvrsto su držali i tadašnjeg nazovipredsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića.
Svi smo veoma dobro znali, i građani Srbije, da je on samo pion u njihovim rukama, da bez njih i njihove dozvole ništa nije radio, a uglavnom ništa i nije radio. Jednostavno, situacija koja je DS odgovarala tada, odgovara im i danas. Zbog toga smo bili u prilici da čekamo ovoliko dugo da Boris Tadić predloži dva kandidata za sudije Ustavnog suda i da još jednom izneveri obećanje koje je dao nama, a samim tim i građanima Republike Srbije, jer on u ovom pismu, koje je poslato 25. juna 2005. godine, kaže da je svestan da Ustavni sud ostaje bez trećeg sudije i da će on, kako bi Ustavni sud mogao normalno da radi, predložiti i trećeg kandidata, blagovremeno, odnosno pre isteka njegovog mandata u septembru 2005. godine.
Naravno, Boris Tadić to nije uradio, jer mu više odgovara da Ustavni sud ne vrši svoje Ustavom zadate funkcije, da se nastavlja haos u zemlji.
Druga stvar, zbog koje je izuzetno sporan ovaj predlog, jeste pitanje opoziva predsednika Republike. SRS predala je u proceduru, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o radu, inicijativu za opoziv predsednika Republike Srbije. Od tog trenutka on apsolutno nema i ne može imati legitimitet više da obavlja bilo šta, osim onih svojih redovnih dnevnih aktivnosti.
Ali, apsolutno je nedopustivo da predsednik Republike, protiv koga je najjača parlamentarna stranka pokrenula postupak opoziva, predlaže sudije Ustavnog suda, kao što ni Vlada Republike Srbije aposlutno nema nikakav legitimitet nakon što je podnet zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi, i nakon što ste vi u vašem kvazidemokratskom maniru odbili da o tome raspravljate.
Treba podsetiti i na to da je Ustavni sud u prethodnom periodu veoma dobro služio DS i zapitati se da li bilo ko iz DS može s pravom nas pogledati u oči i predložiti ovde nama sudije Ustavnog suda. Setite se samo nekih odluka, kao što je odluka o poslaničkim mandatima, koja je direktno predstavljala rušenje ustavnog poretka i nekih demokratskih tekovina u Republici Srbiji. Setite se vanrednog stanja i zahteva za preispitivanje ustavnosti uvođenja vanrednog stanja, koji je podnet od strane SRS i koji je čekao na odlučivanje oko dve godine.
Nije tada, očigledno, po mišljenju tih sudija Ustavnog suda, bilo razloga za hitnost. Samo je 12.000 građana Srbije bez ikakvih građanskih i ljudskih prava čamilo po zatvorima u Srbiji, uz neviđenu medijsku hajku. Ali, ukoliko se radi o neprijateljima narodnog poretka, kako ste tada govorili, onda, naravno, nije ni potrebno da imaju bilo kakva prava. Oni su i unapred bili krivi.
Načelo prezumpcije nevinosti, vi ste i u akciji "Sablja", slično kao i u Haškom tribunalu, gde sede vaši, očigledno, idejni tvorci, zamenili načelom prezumpcije krivice i govorili ste i tada, a i sada govorite, da neki treba da idu u Hag da dokazuju svoju nevinost.
Kada je predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, uzdignuta čela otišao u Hag, vi ste tada likovali; prošlo je skoro tri godine otkako se on tamo nalazi, i sada je očigledno da tu više ne važi ni to načelo prezumpcije krivice, jer vi i vaši prijatelji iz Haškog tribunala ne samo da terate da dokazuje svoju nevinost, već mu to, jednostavno, ne dozvoljavate u ovom periodu od skoro tri godine.
Treba se setiti i Zakona o pomoći porodicama haških optuženika. Tada je Ustavni sud mogao da reaguje preko noći, jer bi se nesagledive i nepopravljive posledice desile po Srbiju, ukoliko bi po 200 evra bilo dato svakoj porodici haškog optuženika, ali vam nije smetalo da za vreme akcije "Sablja" desetine hiljada ljudi bude u zatvorima!
Što se samih kandidata tiče, zaista je više nego zanimljivo, posebno ova biografija, a ja bih izdvojio, vidi se da je ova gospođa, Svetislava Bulajić, dosta putovala, da je obilazila, čak se može videti, pohađala određene seminare od jula do avgusta 1999. godine, u Budimpešti, to je odmah nakon bombardovanja, verovatno su poslednji avioni koji su se vraćali nakon istresanja bombi na srpsku decu gospođu prevezli do Budimpešte da završi neki od ovih kurseva, pa je verovatno tamo obučena za medijaciju i nenasilnu komunikaciju, kao da će se ona tući sa nekim u Ustavnom sudu.
Bila je član ekspertske grupe predsednika Republike Srbije za izradu modela Ustava Srbije, što je verovatno i najveća preporuka, ali ono na šta bih želeo posebno da ukažem, to je, na kraju, gde se kaže – objavljene knjige. Ovaj kandidat od knjiga ima objavljenu doktorsku disertaciju – svakako nije objavljen taj rad kao knjiga, jer bi u tom slučaju pisalo gde je objavljen, kada je objavljen i sve ostalo, a druga knjiga koju je objavila, odnosno nije je objavila kao ni prvu, kaže – "Francuski čuvar Ustava" u pripremi za objavljivanje.
Dakle, od dve knjige koje je kandidat za predsednika Ustavnog suda objavio, jednu nije objavio, druga je u pripremi.
Zbog svega ostalog i brojnih drugih razloga, mislim da je neophodno da se ovaj predlog povuče, pa da se, onda, zaista, predlože neki od visokomoralnih i kvalitetnih pravnika koje mi imamo u Srbiji. Predložite renomirane profesore pravnog fakulteta i mi ćemo onda glasati za takav predlog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a neka se pripremi Zlatan Jovanović; još 14 minuta je vreme za poslaničku grupu SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno DSS želi da izgladi svoje nesporazume sa DS i Borisom Tadićem i sada imamo jedan predlog u kome se, možda ne istaknuti član ili članovi  iz prvog ešalona DS, ali svakako ljudi veoma bliski DS i predsedniku Tadiću, predlažu za sudije Ustavnog suda.
Možda je logika i razmišljanje skupštinske većine sledeća: mi godinu i po dana nismo imali Ustavni sud, on nije funkcionisao, pa zašto ne bi bili i ovi kandidati, jer, svejedno, Ustavni sud je u ovoj državi kao i hemijska olovka, ona se ne zarezuje, tako kako se ne zarezuje ni Ustavni sud.
Mi imamo problema uvek sa svakim predlogom Borisa Tadića. Uvek sumnjamo u njegov predlog, uvek smo skeptični kada on predloži bilo koga. Zamislite kada je predložio Đilasa za šefa Narodne kancelarije, a zamislite da Đilas bude neko ko vodi jedan odgovoran posao u državi. Šta sve onda neki drugi kandidati mogu da budu ovde. Hoće li nas i oni usrećiti kao što nas usrećuje Đilas, trošeći ogromne količine teško stečenog budžetskog novca i raditi one stvari koje je Đilas radio, uglavnom u korist DS i u cilju promocije DS?
Da li možda hoćete da nastavite tradiciju da Ustavni sud bude politička organizacija, koja će shodno potrebama partija na vlasti regulisati neke stvari i odnose u korist one partije koja vrši vlast, dakle, kratkoročno, a da će svaka sledeća vlast menjati sudije Ustavnog suda onako kako njima odgovara. Mislim da je jednom vreme da se u Srbiji stane sa tim.
Sudija Ustavnog suda treba da bude svetinja, neprikosnovena ličnost, čovek kome će se verovati i u čije se odluke nikada neće sumnjati. Hoćete li da imamo onakav Ustavni sud i onakve sudije Ustavnog suda koji će mandate stranke dodeljivati poslanicima iako nisu svojim imenom i prezimenom, dakle, mislim na svoje lično ime, birani, nego su na listi stranke dobili pravo i poverenje stranke da stranku zastupaju u Skupštini Srbije?
Doduše, ne krivim tu samo Ustavni sud, da je časti kod takvih ljudi, oni bi svoj mandat uvek stavili na raspolaganje stranci. Kao što kažem, moj mandat ima SRS, ja samo predstavljam SRS i na zahtev stranke, mandat se uvek vraća onome ko ti je taj mandat poverio.
Opet moram da vam kažem da smo vam i zahvalni. Mogli ste da date i gore predloge, mogli ste da predložite Stevana Lilića, dokazanog plagijatora ili dr Dragora Hibera, koji je svojevremeno dao ostavku, a onda rekao da je bio u pravnoj zabludi i da on nije znao da je dao ostavku, odnosno kakve će posledice imati njegova ostavka. Zamislite, profesor pravnog fakulteta koji uči decu da budu pravnici, bude doveden u pravnu zabludu i to bi bilo još katastrofalnije rešenje.
Mi na tome moramo da vam budemo zahvalni.
Skrenuo bih vam pažnju na neke stvari iz biografije kandidata. Zamislite kada neko kaže – obučena je za medijaciju i nenasilnu komunikaciju.
Ja sam gledao filmove o Džemsu Bondu, tamo piše ona reklama ''obučen da ubija'', to priliči tome, ali kandidatu za sudiju Ustavnog suda – obučena za medijaciju i nenasilnu komunikaciju?
Valjda je svako od nas ko je narodni poslanik ili svako ko je normalni građanin ove države, a nije neki slučaj koji treba da se leči u posebnim institucijama, obučen rođenjem i kućnim vaspitanjem, školskim vaspitanjem, za nenasilnu komunikaciju.
Inače, imali bismo takvu vrstu komunikacije da bi se na ulicama ljudi ubijali, za svaki spor, na svakom semaforu ili na svakom mestu gde se ne slažu konkretno.
Zamislite sada ovaj biser ovde, kaže jedan kandidat – ''služi se italijanskim i ruskim'', a drugi kaže – ''služim se engleskim''. Jezik se ili govori ili ne govori.
Služiti se oruđem, oružjem, rukama, kašikom, viljuškom. Ne može kandidat za sudiju Ustavnog suda, dakle, čovek za koga smatramo da je, pre svega, vrhunski profesionalac, prvoklasni stručnjak iz oblasti koju će raditi, a uz to i obrazovan čovek, čovek koji zna da koristi reči u srpskom jeziku, ne može da se služi time.
Ako on to tako kaže ovde, mi sumnjamo, uz ovo što sam prethodno rekao da ga je predložio čovek u koga apsolutno niko više nema poverenja, da će ovi ljudi obavljati svoje funkcije onako kako je potrebno i na korist svim građanima Srbije. Da je u prilici bio prof. dr Vojislav Šešelj ili Tomislav Nikolić da, kao predsednik Republike Srbije, predlažu kandidate, bila bi to druga pesma.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, pomalo je besmisleno govoriti ovako pred praznom ili gotovo praznom salom i to podseća na čas u praznoj učionici. Zbog građana Srbije, da se kratko osvrnem na ovo što se desilo ovde kada je počela ova sednica.
Pri usvajanju dnevnog reda, naime, predsednik Skupštine je, pored ovoga što je predloženo za dnevni red ove sednice, stavio na glasanje i jedan predlog grupe od 103 narodna poslanika, za koji je traženo da se stavi po hitnom postupku na dnevni red, a radi se o opozivu predsednika Republike Srbije. Ono što je meni nejasno, a verovatno i većini građana i upravo zbog njih ovo i govorim, koji možda nisu sinoć to videli, koji nisu shvatili o čemu se radi, želim da razjasnim, samo zbog njih.
Skupštinska većina tada nije glasala da u dnevni red ove sednice uđe i ta tačka – predlog za opoziv predsednika Republike Srbije.
Ja ću navesti nekoliko valjanih i razumnih razloga zbog kojih je skupštinska većina, a prvenstveno DSS, morala da glasa bar da to uđe u dnevni red i da se o tome raspravlja, a za ishod te rasprave da kasnije odluči kako će glasati.
Građani Srbije znaju da je pre godinu dana DS pokušala da otme jedan mandat od DSS. Građani Srbije, takođe, znaju da je pre, nekih, mesec dana poslanička grupa DS onako napustila ovaj parlament, pravdajući to razlogom što joj je skupštinska većina oduzela ili kako kažu otela dva poslanička mandata. Pri tome su optužili, najveću stranu u koaliciji, DSS.
Pre 15 dana u Beogradu, a i u drugim gradovima Srbije, osvanuli su oblepljeni ili izlepljeni plakati na kojima je prikazan predsednik DSS i aktuelni premijer, iznad slike naslov ili poruka – ''lažov''. Pre mesec dana, aktuelni predsednik Srbije pozvao je poglavara katoličke crkve da dođe u zvaničnu posetu Srbiji, a da za to nije imao odobrenje ili saglasnost SPC.
Takođe, pre 15 dana, aktuelni predsednik Srbije, kada je govorio o situaciji na Kosovu i Metohiji, odnosno o početku pregovora, govorio je i o našim argumentima, argumentima Republike Srbije, koje moramo iskoristiti da bismo sačuvali Kosovo i Metohiju u našim granicama. Ali, onda je rekao da će ti pregovori biti teški, kako i druga strana ima jake argumente, a onda je podvukao da je njihov najjači argument ''pravo na samoopredeljenje''.
Naravno, gospodin Tadić ne zna dovoljno ko može da ima pravo na samoopredeljenje i kao predsednik države koja je direktno zainteresovana za to pitanje ne može i ne sme da se na taj način obraća naciji. Sve su to valjani razlozi i argumenti zbog kojih je trebalo bar poslanička grupa DSS da stavi na dnevni red, odnosno pomogne glasanjem da na dnevnom redu ove skupštine imamo i to pitanje, pitanje opoziva predsednika Republike Srbije.
Uzgred, predsednik Republike Srbije je uglavnom predsednik DS i uglavnom obavlja tu funkciju, a vrlo malo i vrlo nekorektno i funkciju predsednika Republike Srbije.
Naravno, i ovaj predlog koji danas razmatramo ovde, takođe, govori o nekorektnom odnosu ili nepoštovanju Ustava, što je bolji izraz predsednika Republike Srbije, jer koliko sam ja shvatio iz sinoćne diskusije mi imamo od decembra prošle godine Ustavni sud u nekompletnom sastavu.
Skupština Republike Srbije je dobila i ovaj predlog sa dva kandidata krajem juna ove godine. Znači, više od šest meseci Republika Srbija nema kompletan Ustavni sud i to nije ništa novo otkako je ovaj konglomerat političkih stranaka, koji se nazivao DOS, 2000. godine došao i preuzeo Srbiju u svoje ruke.
Mi smo u startu imali godinu i po dana situaciju da Srbija nema Ustavni sud, godinu i po dana niko nije mogao da oceni ustavnost ni zakonitost mnogih zakona i drugih odluka koje su usvojene u ovom parlamentu. Mnoge od tih odluka su bile nezakonite, protivzakonite, neustavne, što se kasnije ispostavilo, ali, nažalost, i dalje su na snazi. Evo, i sada ta praksa se nastavlja. Mi već godinu dana nemamo Ustavni sud u kompletnom sastavu.
Predsednik Republike nije našao za shodno da blagovremeno interveniše, odnosno predloži kandidate. Ne ulazeći sada u valjanost ovih predloga, punih šest meseci nismo imali predloge, a i sada kako stvari stoje mi imamo opet, i ako se usvoje ova dva predloga, opet ostaje jedno mesto u Ustavnom sudu nepopunjeno. To predsednik Republike ovde jasno i kaže da on zna da krajem septembra meseca ističe mandat jednom sudiji Ustavnog suda i da će on, on obaveštava Skupštinu, blagovremeno dostaviti i taj predlog.
Prošlo je mesec i po dana od toga, mi taj treći predlog uopšte nemamo, konstantno je kršenje Ustava, iz čega se može zaključiti samo jedno, da, predsedniku Republike Srbije ne odgovara postojanje Ustavnog suda u Srbiji, da on namerno opstruiše i namerno želi da ta institucija, koja je najviša i treba da bude najviša u Srbiji, ne funkcioniše.
Što se tiče samih kandidata, neću obrazlagati ono što je već rečeno, ali jednostavno nekako simptomatično deluje da prvi kandidat ima biografiju opisanu na tri strane, a drugi samo na jednoj strani. Iz biografije prvog kandidata vidimo da je on bio angažovan u raznoraznim misijama, nevladinim organizacijama itd, što asocira direktno na izuzetno angažovanje u DS. A ono što je najbitnije u biografiji to je radno iskustvo, ovde je dato samo u dve rečenice. U te dve rečenice stoji da je ovaj kandidat bio pripravnik od 1989. godine, asistent na pravnom fakultetu. Najpre kao pripravnik devet godina, a kasnije kao asistent, punih 16 godina, asistent koji je pred doktorskom disertacijom.
Po meni, drugi kandidat ima veće prednosti, s obzirom na to da je ovaj drugi kandidat već sudija Vrhovnog suda. Ima, po meni, jedno značajnije radno iskustvo, kvalitetnije radno iskustvo od prvog kandidata.
Međutim, verovatno je ovo nagodba ili dogovor DS i DSS i iz tih razloga SRS neće glasati za ove kandidate, jer smatra da, ipak, treba da ta mesta zauzmu ljudi koji su stručni, kompetentni, da to budu ljudi sa visokim stručnim zvanjima, koje Srbija svakako ima.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja rasprave, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem pretres.

Pošto smo obavili pretres o Predlogu za izbor sudija Ustavnog suda, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o izboru sudija Ustavnog suda.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA I DOPUNI ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Za ovu tačku dnevnog reda primili ste:

- Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, 25. oktobra 2005. godine,

- Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji su podneli predsednici poslaničkih grupa Tomislav Nikolić – SRS, Miloš Aligrudić – DSS, Miloljub Albijanić – G17 plus, Ivica Dačić – SPS i Veroljub Stevanović – Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9, 2. novembra 2005. godine,

- Predloge odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus, 11. novembra 2005. godine.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS – jedan sat, 36 minuta; DSS – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS –43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; SPS – 26 minuta, 24 sekunde; Nove Srbije i samostalnih poslanika 9+9 – 21 minut, 36 sekundi; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, dva poslanika SDP i četiri nezavisna poslanika – po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.

Da li žele reč predstavnici predlagača – narodni poslanici Vjerica Radeta, Miloš Aligrudić i Marko Krstin? (Ne.)

Da li neko želi reč? (Ne.)

Obaveštavam vas, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika, do otvaranja pretresa niko u pisanom obliku nije podneo prijavu za reč.

Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč? – Član 142. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres o predlozima odluka, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o svakom predlogu odluke posebno.

Pošto smo završili raspravu o svim tačkama dnevnog reda, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 15. novembar 2005. godine, u 11,55 časova, kao dan za glasanje.

(Posle pauze – 12,45)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Pošto nastavljamo sa glasanjem, jer je Skupština obavila pretres, molim vas, da na početku utvrdimo broj prisutnih u sali.

Molim poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema provereno da je u sali prisutno 127 poslanika i da možemo da pristupimo glasanju.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

Pošto je Narodna skupština obavila pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 178. stav 3. Poslovnika, Narodna skupština odlučuje o izboru, odnosno razrešenju ili prestanku funkcije svakog sudije Ustavnog suda pojedinačno, tajnim glasanjem, ukoliko ne odluči da glasanje bude javno.

Predlažem da se o Predlogu za izbor sudija Ustavnog suda odlučuje javnim glasanjem, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 125, nisu glasala dva, od 127 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da se o Predlogu za izbor sudija Ustavnog suda odlučuje javnim glasanjem, upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog da se za sudiju Ustavnog suda izabere Svetislava Bulajić, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Za 52, protiv 65, uzdržana dva, nije glasao 51, od 170 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Svetislavu Bulajić za sudiju Ustavnog suda.

Stavljam na glasanje predlog da se za sudiju Ustavnog suda izabere Dragica Marjanović, sudija Vrhovnog suda Srbije.

Za 121, protiv 44, nije glasalo 7, od 172 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Dragicu Marjanović za sudiju Ustavnog suda.

Dozvolite mi da, u vaše i u svoje ime, novoizabranom sudiji Ustavnog suda čestitam na izboru.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZMENAMA I DOPUNI ODLUKE O IZBORU ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o predlozima odluka, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupština Republike Srbije, koji je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Za 169, uzdržan jedan, nisu glasala tri, od 173 poslanika.

Narodna skupština je usvojila ovaj predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupština Republike Srbije, koji su podneli predsednici poslaničkih grupa Tomislav Nikolić – Srpske radikalne stranke, Miloš Aligrudić – Demokratske stranke Srbije, Miloljub Albijanić – G17 plus, Ivica Dačić – Socijalističke partije Srbije i Veroljub Stevanović – Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9.

Za 170, uzdržan jedan, nisu glasala dva, od 173 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog odluke, što znači da će Skupština posle konstituisanja imati formiran Odbor za lokalnu samoupravu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupština Republike Srbije, broj 02-2635/05, koji je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus.

Za 170, nisu glasala tri, od 173 narodna poslanika.

Narodna skupština je usvojila ovaj predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupština Republike Srbije, broj 02-2636/05, koji je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus.

Za 167, nije glasalo 6, od 173 narodna poslanika.

Narodna skupština je usvojila ovaj predlog odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupština Republike Srbije, broj 02-2637/05, koji je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić, predsednik poslaničke grupe G17 plus.

Za 167, nije glasalo 5, od 172 narodna poslanika.

Narodna skupština je usvojila ovaj predlog odluke.

Pošto smo se izjasnili o predlozima odluka, pitam, da li ste saglasni da se usvojeni predlozi objave u "Službenom glasniku Republike Srbije" kao jedan pravno-tehnički objedinjeni akt – Odluka o izmenama i dopuni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije?

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 168, nisu glasala četiri, od 172 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila ovaj predlog.

Prelazimo na odlučivanje Narodne skupštine o povredama Poslovnika, na koje su u toku sednice ukazali narodni poslanici.

Pošto je u toku sednice ukazano na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 100. stav 4. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.

Shodno navedenoj odredbi Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, na sednici 14. novembra 2005. godine, u 16,45 časova, ukazao je da je povređen član 199. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Za 47, protiv 116, nije glasalo 9, od 172 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Narodni poslanik Zoran Krasić, na sednici 15. novembra 2005. godine, u 10,15 časova, ukazao je da je povređen član 92. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Za 46, protiv 115, nije glasalo 12, od 173 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

(Sednica je završena u 12,45 časova.)