Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.       

Poenta ovog amandmana, mislim da je gospodin Dinkić shvatio o čemu se radi. Mi sada postavljamo pitanje koja su sredstva budžeta, da li su sredstva budžeta ono što je navedeno kao prihod i kao rashod u članu 1. ili ono što ste naveli na početku člana 6? Ako je ovo što je na početku člana 6, onda to znači da je naš okvir za javnu potrošnju koju tretira budžet Republike Srbije 502 milijarde.
To je u suprotnosti sa onim što je navedeno u članu 1. ili da budem još precizniji, ono što ste po strukturi dali u članu 2. gde ste rekli da će ukupna primanja biti 487 milijardi, da će troškovi biti 448 milijardi, da će suficit biti 39,5 milijardi. Onda stvarno iznenađujete kada član 6. počinjete cifrom od 502 milijarde. Vi učestvujete u raspodeli 502 milijarde u skoro svim pozicijama, ekonomskim klasifikacijama koje tretira član 6, pošto član 6. daje poseban deo budžeta gde se daje tačno po korisnicima, po namenama koliko je sredstava namenjeno za javnu potrošnju koja je obuhvaćena ovim predlogom budžeta.
Zbog toga je gospodin Marković i podneo amandman i tražio da se iznos od 502 milijarde zameni iznosom od 487, što odgovara članu 2. stav 1. tačka 1). Rešenje postoji. Znači, ukoliko ovo ne prihvatite, to bi značilo da morate vi amandmanom da intervenišete, pa da u članu 2. stav 1. tačku 1) promenite.
Znam o čemu se radi. Radi se o sopstvenim prihodima, ali oni moraju da se uključe. Sopstveni prihodi, kako ih vi analitički iskazujete, to je tehničko pitanje, ali to su prihodi i to ulazi u potrošnju. O tome sam vam pričao i pre godinu dana. Bila je slična situacija.
Šta je javna potrošnja kod nas koja se tretira budžetom? Znači, ograničava se samo na ono što postoji obaveza da se smesti u Zakonu o budžetu Republike Srbije. Znači, uzimaju se pripadajući prihodi, uzimaju se u obzir svi oni rashodi, za koje postoji obaveza Vlade Republike Srbije. Sada prihodi imaju različite izvore: porezi, carine, dažbine, kazne i sopstveni prihodi. U prihode dolazi i zaduživanje itd.
Šta ide u troškove? Sve ono što je obaveza Republike Srbije: plate, materijalni troškovi, posebni programi, investicije vezane za državnu upravu, ako ima onaj svoj razvojni deo budžeta, transfer sredstava prema investicionim fondovima, državnim investicionim fondovima, transfer sredstava prema opštinama, transfer sredstava prema obaveznom socijalnom osiguranju itd.
Ne možete vi u konsolidovanom bilansu javne potrošnje da iskazujete trošak budžeta Republike Srbije sa iznosom od 487, a da nominalno delite 502 milijarde. Znači, mora da se usaglasi. Ako se opredeljujete za koncept koji počinje članom 2. onda i član 6. mora da prepiše taj iznos iz člana 2. Ako delite ovo sa čime počinje član 6. – 502 milijarde, onda morate i član 2. da prepravite. Nas interesuje koliko košta država.
Ne može država da košta u jednoj varijanti ovoliko, u drugoj varijanti drugo. I to je sopstveni prihod koji se ostvaruje, koji je javni prihod i mora da se iskaže kao javni prihod i to ne samo u posebnom delu u okviru kolone 6 ili 7, nego i na strani prihoda koja je definisana članom 2. Predloga zakona.
To je poenta ovog amandmana, koji je gospodin Marković podneo, jer smo hteli to da definišemo. U obrazloženju amandmana smo otvorili i drugu temu. Ako na bazi sopstvenih prihoda vi dolazite do 502 milijarde, onda, da se ne bi pojavio ovaj suficit koji je virtualan, treba uticati na smanjenje nekih prihoda. Da li ćete promenom poreske stope, da li ćete smanjenjem stopa carina, da li ćete smanjenjem taksi, da li ćete smanjenjem nekih drugih prihoda, ali normalna posledica ovoga bi bilo smanjenje poreza.
Ukoliko smatrate da treba da se vrate dugovi, iskažite ih na strani troška u toku ove godine, jer ovo stanje koje sada postoji u Predlogu zakona, a ogleda se u očiglednoj razlici između člana 2. i člana 6. u iznosu sredstava koji ulazi u raspodelu, neprihvatljivo je.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Predrag Marković.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman, sa ispravkama, je podneo narodni poslanik Milorad Belić.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Malo deluje stereotipno kad se pozivamo samo na ove članove, na stavove i na ekonomske klasifikacije. Ovo se odnosi na razdeo koji tretira predsednika Republike, znači, odnosi se na državni organ.
Mi tražimo (to je razdeo 2, funkcija 110, EK 422, tu se nalaze troškovi putovanja, predložen je iznos od 30,5 miliona dinara) da se taj iznos smanji na 10 miliona. Naravno, vidite i sami da smo povezali ovo sa razdelom 7 koji se tiče Koordinacionog centra. Vlada se izjasnila povodom ovoga što je gospodin Buha predložio.
Vlada stereotipno, na sve ove amandmane koji se tiču konkretnih iznosa sredstava, kaže da je odlučila da treba toliko da opredeli ta sredstva uzimajući u obzir zahtev korisnika budžetskih sredstava. Ako se to uzme u obzir, mene ne čudi, tu je mogao Tadić da traži 500 miliona.
Znate i sami zbog ove i ovakve kohabitacije, verovatno mora i Vlada da guta sve i svašta da bi očuvala tog predsednika da ga ne naljuti. A on njoj vraća tako što kad god se pojavi i da neku državničku izjavu ona je u suprotnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija, ona je u suprotnosti sa gotovo svim međunarodnim aktima koji regulišu mir, granice, ljudska prava u Evropi, a da vam ne pričam da je to u očiglednoj suprotnosti sa Ustavnom poveljom i Ustavom Republike Srbije.
Jedna od takvih izjava gospodina Tadića je bila da treba razmotriti mogućnost da se pripadnici jedne nacionalne manjine na referendumu izjasne da li žele da žive u našoj državi ili ne.
Ako ne žele, neka formiraju svoju državu i to da bude njihova druga država. Zbog takve izjave verovatno u nekoj državi sa normalnom parlamentarnom demokratijom već sutradan bi morao da podnese ostavku, jer odijum javnog mnjenja bi bio takav da bi tom čoveku rekli – izvini, molim te, ali ti više nisi naš predstavnik pošto si izgubio legitimitet.
Juče smo slušali ovde o legalitetu i legitimitetu. Šta je sledeće? Mi smo jedina država gde se predsednik finansira putem donacija. Mi smo jedina država gde predsednik ima svog ombudsmana, možda sam i pogrešio. Ima ovog njegovog žutog Đilasa, koji je napravio kapilarnu mrežu Demokratske stranke, gde se navodno bore za neka ljudska prava. Ne znam kako se bore za ljudska prava, samo znam da svi vrište kada dobiju pismo. Vrlo lepo i kulturno pismo po sistemu – saosećamo sa vašim bolom što vam nije rešeno neko pitanje, ali mi bismo to rešili da smo na vlasti, a nismo na vlasti, jer ste nas vi oterali pre godinu dana.
Stvarno, postavljam pitanje Vladi: ako ste doneli Zakon o Zaštitniku građana, šta će vam onda finansiranje Narodne kancelarije? U budžetu nema jasne naznake da se radi o Narodnoj kancelariji. Pogledajte sve ove pozicije koje tretiraju predsednika Republike, nećete naći te dve reči – Narodna kancelarija. Ako pogledate kakva je struktura Generalnog sekretarijata i onih što rade u zgradi Predsedništva, onda ćete da primetite sledeće: 2004. godine tu je bilo 25 zaposlenih, 2005. računajte da će biti 62 i oni će da popune kapacitet sa 62, jer, pobogu, ne bi smeo predsednik Republike da ima više zaposlenih nego generalni sekretarijat Vlade.
Znači, oni će 62 zaposlena da imaju i sad postavljam pitanje: kakva je 'vajda od tih zaposlenih? Ako Leon Kojen, Bataković, Đilas, pa pola ''Idola'', pa Aleksandra Drecun, što je donela Zakon o finansiranju političkih stranaka, ovaj što mu vodi Hag (sa ženskim naočarima), ako ga oni savetuju, gospodine Dinkiću, mi smo obrali bostan.
Optužujem Vladu što saučestvuje sa njima. Znate da nanosi štetu i odvajate pare građana Srbije da bi on što efikasnije napravio štetu državi. Juče, malo je falilo da prođe u tekstu Rezolucije jedna tačka gde se njemu zabranjuje da bilo šta pita oko Kosova i Metohije.
Ne znam odakle ideja Vladi, sa 25 zaposlenih na 62. Taj procenat povećanja broja zaposlenih nije prisutan ni u jednom državnom organu. Sećate se, dok je bio u Ministarstvu odbrane za savetnike je primao ljude koji nisu služili vojsku, da ga strateški savetuju; pa se onaj jadnik, kada je otišao Tadić, hvali – sada sam odslužio vojsku. Zapošljavao penzionere, onog Veljka Kadijevića, majora, pa je ubacio Amerikance, Engleze, sve i svašta je radio.
Ne znam odakle njemu tolika magija, da li vas je toliko omađijao, omamio vas je.
On drekne, vi brže dajete pare, samo neka ćuti da ne bude galame. Ne mogu to građani Srbije da podnesu više. Ne možemo da podnesemo da predsednik Republike tako jasno zastupa neke stavove koji su u suprotnosti sa vitalnim interesima ovog naroda. U suprotnosti su sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sa Helsinškim dokumentima, sa Poveljom za novu Evropu, sa Rezolucijom 1244.
Juče, svi oni koji su osporavali predloženu rezoluciju išli su van pozicija 1244. Oni jadnici nisu znali da su juče glasali protiv mrtvog Đinđića. Ako oni imaju problema sa Čedom Jovanovićem, neka rešavaju na stranačkim skupovima, na ulicama, na trgovima, na nekim televizijama, ali ne možemo mi da finansiramo Borisu Tadiću njegovu stranačku kampanju.
Pogledajte koja bi šteta bila za državu ako bi on malo češće putovao. Verovatno je on jedan od retkih predsednika koga treba smestiti u karantin. Vama je smešno, ali žalosno je za ovu državu. U drugom krugu je izabran za predsednika, svi ste mu dali podršku, a on sutradan protiv vas i još kaže – šta hoćete, narod me je izabrao. Kaže – Vlada izgubila legitimitet zato što ima 15% popularnosti. Možda je to tačno, verovatno i jeste tačno, ali zašto ne kažu kolika je popularnost Borisa Tadića. Enormna! Neka bude enormna, ali neka kažu.
Jedanput im Ustav odgovara, drugi put im Ustav ne odgovara! Jedanput im 1244 odgovara, drugi put im 1244 ne odgovara! Jedanput im Povelja odgovara, drugi put ne odgovara! Verovatno je to pod uticajem onog Vuka Draškovića. On je 1999. godine skakao od sreće, kaže – mir zavladao, sada će Savet bezbednosti da vodi računa o nama. Šta se desilo? Desilo se baš ono što smo mu rekli ovde u ovoj skupštini.
Znači, mi tražimo da se svedu ovi troškovi, jer osnovano sumnjamo da sa povećanim troškovima službenog putovanja on stiče mogućnost da više pravi šteta, a ovako, ako mu ograničimo troškove službenih putovanja sigurni smo da će, koliko toliko, manju štetu da napravi. On ništa dobro ne može da napravi.
Cela Srbija kaže da nema izlaska na izbore, a on kaže – ne, mora da se ide na izbore. Dođe njegov Oliver Ivanović i onaj Slaviša Petković, i posle tri meseca zaključi da je pogrešio. Ako ne možemo da menjamo izbornu volju građana i ne treba da je menjamo, nisam za to, ali moramo nekako da sputamo, makar ovim troškovima, ima potrebe da se smanji.
On se vrlo lepo pravi galantnim preko Narodne kancelarije. Uhvatio je Bubala, uhvatio ovog za ekonomske odnose sa inostranstvom i uhvatio ministra zdravlja. Građani imaju probleme obzirom na ekonomsko stanje u državi, obrate se predsedniku, predsednik pozove njih, nešto smuljaju, neko dete dobije nešto, pruži se neka zaštita.
Nemam ništa protiv toga, ali on koristi vaše resurse, diže navodno svoju popularnost i sa tih pozicija upropašćava državu.
Ne želim da me pogrešno shvatite, da ja vas branim od predsednika Republike. Ne, meni je drago što to izlazi na videlo – pa svi građani vide da je ta vrsta snošaja, kohabitacije između vas nemoguća. Da je ona bila moguća vi biste svi bili kod Mićunovića u prvoj stranci, ali ste se podelili. Tu delimično snose odgovornost i građani kada izađu na izbore, pa smatraju da ste vi taj demokratski iako svađalački blok.
Kada se kaže socijaldemokratija na Zapadu, za to svi kažu svađalice, nikada ništa ne mogu da se dogovore, samo se svađaju. To košta poreske obveznike. Mi ovim amandmanom želimo da smanjimo troškove i da dovedemo faktički do te situacije da Boris Tadić ne bude toliko često u poziciji da pričini štetu građanima Srbije, jer on šta god uradi to je šteta.
On je obrvan problemom Čedomir Jovanovića, on je obrvan problemom ko uspostavlja odnose sa Milom Đukanovićem, čije pare Milo Đukanović donosi Čedomiru Jovanoviću i onoj Nataši Mićić i sistemu nevladinih organizacija. Za subverzivno delo protiv naroda, ne protiv države, nego protiv naroda. Vi to sve znate i morate da znate i vi galantno delite pare kapom i šakom. Neće građani Srbije, bar ovi koji podržavaju SRS, a znate i sami da je to svakim danom sve veći i veći procenat, ne želi da finansira takvog Borisa Tadića.

Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Stamenković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jedna osobina pravnika je da toliko pričaju i da u potpunosti razvodne stvari i izgube suštinu, a ovde suština jeste takva da može da se kaže da je ovaj amandman u stvari dobar, ali je promašio cilj. Da li znate zbog čega? Ne krivicom predlagača.
Ne treba smanjivati gospodinu predsedniku države ekonomsku klasifikaciju 422 – troškovi putovanja. Zaboga, predsednik države treba da nas predstavlja u svetu. On je naš ambasador dobre volje. Međutim, šta je suština? Predsednik države ne sme da formira paradržavnu instituciju o trošku Vlade. To je suština zbog čega sam rekao da je promašen cilj.
Jedino što mogu da zamerim gospodinu ministru što u tom delu, ne njegovom krivicom, nije transparentan budžet, jer se ne vidi gde su troškovi Narodne kancelarije koja jeste paradržavna institucija, jer je formirana odlukom predsednika države, a ne zakonom. Mi zakonom formiramo instituciju i imamo je, a to je Zaštitnik građana. To je razdeo 46, gde je u budžetu planiran Zaštitnik građana sa 30 miliona.
Narodna kancelarija je planirana sa 36 miliona, mnogo više od onoga koji suštinski treba da sprovodi funkciju zaštite građana i to na zakonom definisan način.
Ova paradržavna institucija, nažalost, jeste takva i u razdelu 133, stavljena je pod opšte i ostale usluge, znači gospodin Đilas nije direktor Narodne kancelarije, on je direktor sektora za ostale i opšte usluge. To je nešto što ne valja, jer ne može gospodin predsednik, a obećao je, pre Zakona o zaštitniku građana, da će onog trenutka kada se usvoji taj zakon ukinuti Narodnu kancelariju, jer ona gubi svrhu, gubi svoj cilj. Ne samo da nije ukinuo, nego svaki put kada se prošeta po Srbiji otvori dve nove i to po pravilu tamo gde nema mreže Demokratske stranke.
Izvinjavam se ministru, ali na ovakav način, ne njegovom krivicom, gospodin predsednik države finansira paradržavnu instituciju, odnosno mrežu DS o našem trošku.
Takav način je nedopustiv. A da smo mi znali svojevremeno, blagovremeno, da je taj razdeo 130 i Narodna kancelarija, predložili bismo da se kompletan taj novac skine i prebaci ili zaštitniku građana ili u neke bolje svrhe, a ne ovako. Mi ovaj amandman, nažalost, ne možemo podržati samo zbog toga što se ne slažemo da predsednik države ne treba da putuje. Treba da putuje, ali ne treba da putuje i otvara narodne kancelarije o našem trošku. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, a posle  Belić.

Prvo moram da vas upozorim da je amandman podneo gospodin Milorad Buha, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, zapadne srpske republike, a nažalost, sada u izbeglištvu, zato što je ona okupirana od strane ustaške hrvatske vlasti.
Onda je gospodin Buha, kao jedan racionalan i razuman čovek, a pre svega onaj koji predstavlja stotine hiljada raseljenih naših sunarodnika, imao u vidu to da je Boris Tadić, a napisao vam je u svom obrazloženju, pre svega predsednik DS. On je od dana preuzimanja funkcije, a zahvaljujući vama iz DSS, jer niste glasali za časnog i poštenog čoveka i istinskog patriotu koji je to juče pokazao i ovde, po ko zna koji put, Tomislava Nikolića, nego za tog izdajnika Borisa Tadića, došao u priliku da troši državne pare.
Juče sam lepo rekla, stvarno kažu Šumadinci za takve kao što je on, da se svakog dana ne obuvaju u istoj pameti, a vidite po njegovom ponašanju da on nije normalan. Predsednik Republike, koji u trenutku koji je presudan za državu i narod, kada se rešava pitanje Kosova i Metohije i opstanak našeg naroda, troši pare i ode (a to je pohvalno što se on setio da ode) u Rusku Federaciju.
A predsedniku Ruske Federacije, Vladimiru Putinu, bez ičijeg odobrenja i mandata bilo koga objašnjava da je jedini način da se pitanje Kosova i Metohije reši tako što treba da se podeli na dva entiteta. Pa znate, to je onda već za opoziv!
Vi, da se jednom na kraju izjasnite i Koštunica, koji je sedeo ovde i slušao sve one, u pravom smislu reči, gadosti, koje su protiv interesa države i naroda, juče iznosili i Dušan Petrović i ona Mićićka i ceo taj korpus. I da se lepo zapitate da li je normalno da Srbija ima takvog predsednika države, da vi na to ćutite, a da on krši svoja ustavna ovlašćenja.
Vi ste videli koliko su se oni juče drznuli i rekli – ma šta nas briga kakvu ćete rezoluciju danas ovde da izglasate. Mi srpski radikali, kao i uvek, pozvali smo na državno, na nacionalno jedinstvo. On će da zastupa interese kako on misli i na način na koji on misli. Zbog toga smatramo i zbog toga što mu nikada nije palo na pamet da pokrene pitanje i Republike Srpske Krajine, a što je još gore interese usmerene...
(Predsedavajući: Vreme.)
... protiv države i naroda, kako Srba na Kosovu i Metohiji, takvim zlokobnim planom i takvim stavom pred Vladimirom Putinom i takvim izjavama po povratku usmerio i na Republiku Srpsku. Da li znate šta je rekao? Dok se mi upinjemo da vam raznoraznim primerima dokažemo ono što je zaista neoborivo da je Republika Srpska okupirana, da tamo narod, političke partije, predstavnici bilo koje sfere društvenog života nemaju ni trunku slobode, on kaže odličan je bio Dejtonski sporazum ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
...postignut je najviši stepen multietničnosti, sve perfektno funkcioniše. Onda morate da znate da je u pitanju zaista čovek koji ne vlada sobom.
Drugo je, naravno, prisutno kod njega, to je da vladaju Amerikanci i ostali, tako je rekla i koleginica Radeta, ali i to što on ima istinski stav usmeren protiv interesa države i naroda. Zbog toga je gospodin Buha podneo ovaj amandman i treba da ga prihvatite, jer je u pitanju samo lična promocija Borisa Tadića, nikakva odbrana interesa Srbije, a, nažalost, izabran uz pomoć vaših glasova.

Reč ima narodni poslanik Belić.

Dame i gospodo, mi poslanici Nove Srbije smo već nekoliko puta ukazivali na štetnost po državu postojanja uopšte Narodne kancelarije ili tzv. Narodne kancelarije, ili kako profesor Stamenković reče paradržavne institucije. O tome smo pričali i kada smo govorili o Predlogu zakona o Zaštitniku građana, pričali smo i nedavno kada smo u načelu govorili o Predlogu zakona o budžetu.
Radi šire javnosti ukazao bih samo na još nekoliko činjenica. Vidite 35,9 miliona je predviđeno za finansiranje Narodne kancelarije.
Tačno je to da smo mi bili u zabludi svi kao narodni poslanici, jer u Predlogu zakona o budžetu nismo mogli tačno da definišemo koji se razdeo tiče te paradržavne institucije, odnosno koja je ekonomska klasifikacija.
Mogu sa ove govornice da kažem, sigurno, ne samo poslanici Nove Srbije, nego najveći deo poslanika koji sedi u ovom domu podneo bi amandman i tražio da se ta institucija ili paradržavna institucija ukine. Dakle, 35,9 miliona je predviđeno za finansiranje Narodne kancelarije, a 30,8 miliona za finansiranje Zaštitnika građana, koji je i Ustavom definisan. U ovom domu je definisan zakon i postoji tačna klasifikacija, odnosno razdeo koji se tiče toga, a ono što je bitnije od toga, postoje ovlašćenja Zaštitnika građana, dakle da uistinu, na jedan odgovarajući i pravi način, zaštiti prava svih građana ako su ugrožena po bilo kom osnovu.
Dakle, misli se i zbog predlaganja inicijative za opoziv pojedinih činovnika, državnih službenika itd. Za plate Narodne kancelarije predviđeno je 19,6 miliona. Građani Srbije su pre par dana imali priliku u TV duelu gospodina Ilića i predsednika ili direktora Narodne kancelarije, Đilasa, da vide u stvari o kakvoj se ličnosti radi. Nije ni čudo ako je to prvi čovek Narodne kancelarije i prvi čovek predsednika države, zaista onda građani s pravom mogu da se zapitaju o čemu se tu radi.
Samo da ih podsetim da su reference predsednika države već ranije poznate bile javnosti, naročito kao ministra saobraćaja i telekomunikacija, ministra odbrane i na kraju ovo sada što se dešava, apsolutno se slažem i sa kolegama koji su pre mene govorili, o veoma štetnoj delatnosti po državne interese predsednika Republike, gospodina Tadića. Jer gospodin Tadić nikako ne može da definiše i da uskladi da li je predsednik Demokratske stranke ili je predsednik građana Srbije.
U tim disonantnim tonovima, nas u Novoj Srbiji, a verujem i građane, ne bi mnogo "žuljalo" ako bi on radio na štetu interesa Demokratske stranke, to je mala šteta. Ali, kada već radi ovako kako radi i zbog ovih ovakvih njegovih nastupa i disonantnih tonova u odnosu na ostale državne organe, mislim da je to nemerljiva šteta.
Dalje, u Narodnoj kancelariji imate usluga po ugovoru od 3,5 miliona, a putovanja i stalnih troškova predviđenih 5,5 miliona. Dakle, za te usluge i ta putovanja čitavih 9 miliona. Velika je to stavka.
Zaista, to može da bude zamerka i Ministarstvu finansija, odnosno predlagaču, samo zbog toga što poslanici nisu bili u situaciji da vide koji je razdeo, koja ekonomska klasifikacija se odnosi na Narodnu kancelariju.
Poslanici Nove Srbije će sigurno pokrenuti inicijativu za ocenu zakonitosti i ustavnosti, ali ne odluke predsednika Republike, nego jednostavno tražimo tumačenje na osnovu kog zakona, na osnovu kojih propisa i da li ima ustavnog i zakonskog utemeljenja za postojanje Narodne kancelarije.