Gospodine Dinkiću, nisam htela da vam repliciram malopre, ali moram sada kad govorim o ovom amandmanu, da se
vratim na ovo što ste malopre govorili.
Nije budžet samo za vas zakon. Budžet jeste Zakon. Vi ste rekli "to je za mene pravi zakon". Naravno da je zakon, ali radi se o tome da nije dobar, koncipiran je tako da vama stavlja na raspolaganje ovolike narodne pare i na kraju, državne pare. O tome se radi. Ne radi se o tome da mi donesemo zakon o budžetu, ako se uopšte donese, pitanje je šta će ovih dana Bogoljub Karić, koliko je spreman para da podeli, kako se u obaveštenim krugovima priča. To je problem skupštinske većine, ne naš.
Dakle, kada se već donese taj zakon o budžetu, onda, naravno, da nije sporno da taj zakon treba da se primenjuje upravo onako kako je napisano. Ali, mi hoćemo amandmanima da se promeni tekst tog zakona, ovog ili onog prethodnog Zakona o budžetu.
Kada ste govorili o ''Karić banci'', kažete da ste osam puta donosili rešenje. Dobacila sam vam iz klupe, a moram sada i ovako, radi javnosti, da kažem da verovatno ne bi bilo tako da se to dešavalo posle vašeg odlaska u Japan sa Bogoljubom Karićem. Tada su bile one okolnosti, danas su ove, nema veze.
Govorili ste o povećanju broja sudija. Ne znam kakvo je obrazloženje dao ministar Stojković, kažete da je rekao da on planira da smanji broj sudija u toku iduće godine ili možda misli na neke druge kategorije u okviru sudova, ne znam da li misli baš na sudije, niste ni vi tačno rekli.
Znam da su sudovi poprilično neefikasni. To da ima korumpiranih sudija, nažalost, ima. Mi uvek tvrdimo da ih nema mnogo, ali ima dovoljno da ukaljaju obraz profesije. Čini mi se, ako smo se ikada složili po nekom pitanju, onda smo se složili kada je u pitanju taj predsednik Trgovinskog suda, Goran Kljajević. On jeste kriminalac, ali je činjenica da je on došao kao predsednik nekog kriznog štaba u Trgovinski sud 2000. godine. Ali, to su tekovine vaše revolucije i sada morate sami da se nosite sa tim. Trebalo je tada da znate da je on kriminalac, a mi smo to i tada znali.
Zašto je potrebno da se poveća broj sudija u trgovinskim sudovima, u sudovima opšte nadležnosti? Ministre Dinkiću, vi znate koliko je privatizacija izvršeno u ovih pet godina i koliko je tih privatizacija završilo na sudu. Preko 90 posto privatizacija je na ovaj ili onaj način sporno, bilo da je u pitanju sam postupak privatizacije, bilo da je u pitanju izvršenje ugovora iz privatizacije. I jedni i drugi slučajevi su pred trgovinskim sudovima i trgovinski sudovi su prenatrpani i prezatrpani takvim predmetima. Čak i da su vrlo efikasni, bojim se da ne bi izašli na kraj sa ovoliko predmeta koliko iz tog postupka ima.
Sa druge strane, sudovi opšte nadležnosti su pretrpani radnim sporovima. Stotine hiljada ljudi je dobilo otkaze za ovih pet godina.
Mnogi od njih nisu dobili ni odgovarajuće otpremnine i mnogi od njih vode postupke pred sudovima opšte nadležnosti. Opet kažem, radni sporovi bi trebalo da se završavaju u nekom najkraćem mogućem roku, a verujte da se i po pet godina vodi radni spor. Možda u tih pet godina jedan deo možemo da pripišemo neefikasnosti sudije, ali jedan deo moramo da pripišemo i tome da su sudovi prezatrpani i prenatrpani takvim predmetima, zato što su ljudi ostali bez posla i pokušavaju nekako da se snađu, pa kud će – šta će, moraju da se tuže.
Dakle, sa tog aspekta potpuno delim vaše mišljenje da pravosuđe može da bude znatno efikasnije, ali je suština da pravosuđe treba da se očisti od tog malog broja kriminalaca u pravosuđu ili onih sitnih lopova i lopovčića, pa će onda ona većina čestitih sudija koji sada rade u našim sudovima sigurno mnogo bolje i efikasnije da radi svoj posao.
Nadam se da će, zahvaljujući poslaničkoj grupi SRS, dobar deo tog posla da krene nabolje, a kada to kažem danas smo dobili zahteve za razrešenje nekih sudija, pa vidim da je tu i gospođa v.d. predsednika Drugog opštinskog suda, što smatram velikim uspehom naše poslaničke grupe što smo iznošenjem argumenata o njenom radu je naterali da podnese ostavku, da zatraži razrešenje. Kamo sreće da svi takvi odu iz suda, da oni koji ne odu na taj način da dobijemo od Visokog saveta pravosuđa i Velikog personalnog veća preko Odbora takve zahteve za razrešenje.
Tek kada se oslobodimo takvih, onda možemo eventualno da primamo nove. Ako se zaključi da ima prostora možemo da zaposlimo nove sudije, da se nešto mnogo ne povećava broj, pa onda na taj način da ne utičem negativno na primanja, odnosno na zarade zaposlenih u pravosuđu.
Podnela sam amandman na član 16. koji govori da za javnu nabavku iznad iznosa sredstava od 450 miliona dinara naručilac zahteva bankarsku garanciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. U drugom stavu kažete nabavkom male vrednosti, u smislu Zakona o javnim nabavkama, smatra se nabavka čija je procenjena vrednost od 200.000 do 2 miliona dinara.
Ja sam amandmanom predložila da nabavke male vrednosti budu u iznosu od, odnosno da se ovaj iznos od 2 miliona zameni iznosom od 1,5, dakle da nabavka male vrste bude u vrednosti od 200.000 do 1,5 miliona dinara, zato što mislimo da iznos za nabavke male vrednosti se nije smeo povećavati, pre svega zbog manjkavosti samog Zakona o javnim nabavkama i svim zloupotrebama koje se dešavaju u primeni ovog zakona i to pogotovo kada su u pitanju nabavke male vrednosti.
Mi smo, kada se o tom zakonu govorilo, iznosili mnogo argumenata, ubeđivali resornog ministra da prihvati neke naše amandmane, tvrdili da će Zakon o javnim nabavkama dovesti do mnogo zloupotreba.
Sigurna sam da i vi sada znate da to jeste tako, da zna resorni ministar, da znaju svi u Vladi Republike Srbije. Ovaj zakon, kada je donošen, to je sada opet neki novi zakon, do sada to nismo imali, sve nešto senzacionalno, ali ne mogu takvi zakoni da se donose samo zato da bi mi imali neki naslov kako smo doneli nov zakon, nego zakon suštinski mora biti dobar. Šta će nam zakon koji će otvoriti mogućnost za mnogo više zloupotreba nego kada su se nabavke vršile bez tog zakona. Zaista, više zloupotreba ima sada nego onda.
Tragično je i komično bilo pre neki dan na konferenciji za novinare kada je vaš kolega Velja Ilić govorio o ovom zakonu. Pitali su ga novinari vezano za ovu aferu u železnici sa Šarančićem i tim vagonima, šta su već nabavljali, Velja Ilić umesto da objasni, ali valjda nije mogao, ne može baš toliko da laže, da kaže da nije tačno to što se u javnosti priča, on kaže – aman ljudi, taj Zakon je toliko loš da mora hitno da se menja. Znači, toliko je loš da ga ne primenjuje, kada ga članovi Vlade ne primenjuju ko će onda drugi da ga primenjuje. To je dokaz da mnogo grešite što sa predrasudama gledate na amandmane SRS.
Možemo mi gospodine ministre sa ove govornice vama da kažemo i ovo i ono, ali verujte kada govorimo o zakonima i amandmanima iskrena nam je namera da se donese dobar zakon, da primena tog zakona bude pozitivna za građane Srbije, da primena svakog ovde donetog zakona smanji eventualno korupciju, smanji zloupotrebu, a vi uporno donosite zakone sa takvim rupama u zakonu, kako bi mi pravnici rekli, da je to strašno. Svaki zakon koji ste doneli u ovom tzv. tranzicionom periodu, periodu tranzicione pravde, može da se zloupotrebljava.
Uopšte nemojte da se iznenadite da svi koji primenjuju te zakone jednog dana dođu pod udar pravosudnih organa, ozbiljnih pravosudnih organa u jednom ozbiljnom postupku. Čudom ćete se načuditi koliko su sami ti vaši zakoni doprineli da se ljudima malo labavijeg morala, desi zloupotreba zato što im se učinilo da je zakon tako ušuškan da je to mnogo lako da se sprovede, a da ne bude primećeno, bar da ne bude golim okom primećeno.
Zato mislimo da treba i ovaj amandman da prihvatite. Nemate razloga da ovaj iznos povećavate na dva miliona. Milion i po je previše, ali da kažem sasvim dovoljno, jer sami znate da sve zloupotrebe koje se dešavaju, odnosno najveći deo zloupotreba u primeni ovog zakona se dešava upravo kroz ovaj institut malih nabavki.
Pošto smo pri kraju rasprave o budžetu moram da iznesem jedan načelan stav poslaničke grupe SRS, a to je, da su kolege poslanici iz skupštinske većine i vi ministre, kao predstavnik Vlade, pokazali jedan veoma neozbiljan odnos prema jednom vrlo ozbiljnom zakonu, zakonu o budžetu. Niti ste raspravom pokušali da se suprotstavite našim argumentima, niti vašim prisustvom.
Dva puta smo odlagali sednicu zato što vi niste našli vremena da dođete pred narodne poslanike. Naravno, mi uvažavamo i razumemo da vi imate obaveza i danas ste rekli da ste imali obavezu, da ste se jedva odlučili šta vam je preče, pa ste pravi izbor napravili, ovo vam jeste najpreče i najvažnije.
Ali vi ste Vlada, vi dogovarate sa predsednikom Parlamenta kada će neki zakon da se stavi na dnevni red, pa morate da isplanirate kada se govori o budžetu da morate da budete ovde, da nas slušate, da razgovarate sa nama, ne da se svađate, ne da nam držite političke časove, ne da ironišete, ne da nas vređate, nego da argumentima govorite o našim argumentima, jer mi na taj način razgovaramo sa vama.
Dakle, bez obzira na neke druge konotacije koje se čuju, znate, mi smo narodni poslanici i kada govorimo o zakonu moramo građanima da predstavimo ministra koji predstavlja zakon. Kolege poslanici koji će glasati za ovaj zakon, ne mogu da tvrdim da će imati većinu kod izglasavanja, ali će glasati oni koji su tu, nisu pokazali dovoljno ozbiljnosti. Možda da jeste, možda bi Bogoljub Karić noćas imao manje uspeha.