Dame i gospodo narodni poslanici, evo da vidite kakav je koncept Vlade Republike Srbije za poboljšanje statusa
lica zaposlenih u Vojsci državne zajednice. Pa se kaže, u budžetu za 2006. godinu planirana su sredstva za nivo sada dostignutih plata i prema broju zaposlenih iz septembra 2005. godine.
S obzirom na to da se smanjenje broja zaposlenih nastavlja i predviđa za još oko 2.000, realno će biti budžetskog prostora i za povećanje plata u Vojsci tokom 2006. godine.
Ta realnost se zasniva na činjenici da je dodatno smanjenje broja zaposlenih u Vojsci u oktobru ove godine u odnosu na septembar već izvršeno za 448 lica, a slično je učinjeno i u novembru. Znači, povećanje plata pripadnika Vojske državne zajednice je tako što ćete da proterate iz Vojske jedan broj lica koji rade u toj Vojsci.
Nemojte da se hvalite sa nečim kolika su sredstva opredeljena za Vojsku. Činjenica jeste da su određena davanja povećana i po pitanju plata i po pitanju rada i po pitanju opreme. Postavlja se pitanje da li je to stvarno dovoljno, pošto je od 5. oktobra naovamo bio jedan izuzetno nekorektan odnos vlasti prema Vojsci. Da li se neko od vas ozbiljno zapitao šta se to dešava sa vojnicima koji su na odsluženju vojnog roka? Zašto dolazi do ovakvih situacija kao što su samoubistva, nesreće prilikom obavljanja određenih zadataka itd? Verovatno ste skloni tome da verujete da su to afere, da su stražari videli haškog begunca, da je neko upao i pobio ih itd. Možda to za neke slučajeve i možete da pripišete, neću da ulazim u to, ali sasvim je sigurno da je došlo do povećanje takvih slučajeva u Vojsci.
Bilo je toga i ranije. Samo se o tome nije pisalo, a u najmanju ruku može da se kaže da nije tačno. Šta je problem u tome? Šta to izaziva? Vaša politika prema Vojsci dovela je do toga da se prvo počelo sa smanjenjem, odnosno skraćenjem vojnog roka. Samim skraćivanjem vojnog roka skraćuje se i period obuke pripadnika koji su poslati na odsluženje vojnog roka. Smanjuje se period upoznavanja starešine i vojnika, tako da starešina nije u situaciji da upozna vojnika kao ličnost i šalje ga na zadatak, kao što je čuvanje straže sa bojevom municijom. Onda dolazi do takvih situacija. Kako bi stvar bila još gora, dozvoljavate i civilno služenje vojnog roka, pa se taj broj pripadnika koji će da služe u uniformi smanjuje. Smanjuje se odabir kvalitetnih vojnika za izvršenje takvih zadatak.
Hajde da kažemo da postoji neka osnova, jer SRS je protiv civilnog služenja vojnog roka, ali da uđemo malo u suštinu. Šta vi podrazumevate pod civilnim služenjem vojnog roka? Idu nam takvi koji su na civilnom služenju i menjaju pelene po porodilištima, rade u vrtićima, zabavištima, još samo što ne rade u zabavnim parkovima nešto malo u gradskom zelenilu i to je to. To je vaše služenje vojnog roka,.
Da li nekome nije palo na pamet, već kada mu dajete taj izbor da bira hoće li da služi sa oružjem ili neće, kako to reče kolega Zankov, dajte mu lopatu i kramp i pošaljite ga ovde da kopa u Nemanjinoj ulici, tu je Generalštab i da mu prsnu leđa godinu dana, pa da vidimo onda da li će da služi civilno. Ne, napravili ste maze od vojnika.
Šta dalje utiče na te nemile događaje? Niske plate pripadnika Vojske državne zajednice. Nemotivisani su za rad.
Onda očekujete da će neko posle svega ovoga što ste radili sa Vojskom državne zajednice svoju decu da vam da da ih čuvate. Vrlo teško, jer ste do sada u nekom kontinuitetu na vlasti, već ističe i peta godina, dokazali da o toj deci ne brinete. Nekim čudom biste voleli da Vojska nestane. To traže oni koji su bombardovali zemlju 1999. godine. Oni su na određen način, iako toliko moćni, sofisticirani na raznim poljima su preživljavali poraze. Evo načina, 5. oktobar, DOS s jedne strane, ministar odbrane Boris Tadić i po toj revoluciji kreće u uništavanje vojske.
Evo ga Davinić, pa vi možete da pričate šta hoćete; nije on bio član G17 kada je postajao ministar, nego naknadno, kada smo videli da je lopov, mi smo ga izbacili iz stranke. On je bio vaš kadar i vi možete da se pravdate koliko hoćete. Nije u pitanju to da je lopov, nego i što je izdajnik. Da li ste se zapitali koga ste postavili da vam bude ministar odbrane. Da li ćemo sada sa ovim da plaćamo te satelite; i ko je potpisivao i ko zna zašto i ko zna zbog čega ili ne.
Najvažnije što može da se napiše u tom obrazloženju je, amandman se odbija iz razloga što je članom 26. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu predviđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati mere za uvođenje prihoda ili za umanjenje drugih izdataka za drugi iznos. Rekao sam već danas u toku rasprave da su svi amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, član 26. stav 2. Svi su amandmani međusobno vezani. Tačno se zna koja se pozicija smanjuje, tačno se zna koja se pozicija uvećava. Ako uzmete malo te amandmane da pratite, videćete u stvari da je to sasvim neki drugi predlog budžeta. Vama to nije jasno.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milka Silajev. Izvolite.

Gospodine prededniče, dame i gospodo narodni poslanici, čudim se kada slušam ovakvu diskusiju, kao da budžet nije ni pročitan, 55,4 milijardi je budžetom predviđeno za transfer, a transfer obuhvata troškove Srbije i Crne Gore, gde je obuhvaćena i odbrana.
Mi na osnovu diskusije koju slušamo ovde, kao da ne živimo u Evropi, kao da se spremamo da će sutra biti rata preko glave. Govori se da treba povećavati sredstva za vojsku, zašto civilni rok služenja vojske. Dame i gospodo, mi živimo u Evropi, cela Evropa racionalizuje troškove za vojsku. Racionalizacija se svodi na civilno služenje vojnog roka, pa čak i uvođenje profesionalne vojske. Šta mi to radimo?
Normalno da idemo tim putevima kuda ide celo naše okruženje. Zašto bi mi bili izuzetak? Kuda ide naše okruženje tuda idemo i mi. To je tendencija. Zaboga, mi smo deo Evrope.
Apsolutno sam sigurna da ćemo mi, kako je Slovenija, kako su naše bivše Republike nastojale da rade, da i mi pravimo takve planove za vojsku.
Molim vas, transfer sredstava je 55,4 milijardi u budžetu. Znači, Vojska nije izuzeta iz tih sredstava. To znači da će nekakav balans u tim sredstvima da bude napravljen u tom smislu (ministar je rekao i gospodin je pomenuo) da će biti ulaganja u kapitalne investicije u Vojsci.
Molim vas, da ne pravimo zabunu među narodom. Nije ova vlada ta koja nastoji da smanji odbranu i odbrambenu sposobnost zemlje, samo tu sposobnost na drugi način formira.

Hvala, gospođo Silajev.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Molim vas, malo korektnosti, gospođa Silajev je iznela svoj stav o ovom amandmanu i nećete valjda da joj branite taj stav. Takođe, rekla je da ima nerazumevanje za argumente koje je čula. Ne odnosi se na argument sada. Ja verujem vašem objašnjenju, a vi verujte objašnjenju gospođe Silajev, nije korektno. Radimo o onome što je na dnevnom redu. Govori se o amandmanima. Svaki poslanik svake poslaničke grupe ima pravo da govori po amandmanu, zar to nije korektno. Ako mislite da ste pogrešno protumačeni, ja ću vam dati reč, ali to ne vodi diskusiju u pravom smeru.
Izvolite gospodine Arsiću.

Nije tačno to što je za ovom govornicom rečeno da ostale zemlje u okruženju smanjuju svoju vojsku. Neka neko pogleda koliko pripadnika svoje vojske ima Hrvatska, koliko ima Rumunija, koliko ima Bugarska. Jedina koja je zaostajala bila je Makedonija.
I oni su pričali kao i vi gospođo, pa nećemo valjda da ratujemo, mi smo za mir, pa su dali NATO-u granicu, kasarnu, gradove, samo još žene nisu dali, mada je i toga bilo u pokušaju. Kako su prošli? Da li su imali pre dve i po godine agresiju? Da li su imali teroristički napad Albanaca na teritoriji Makedonije? Nadali su se da će NATO da ih zaštiti. Zašto ih nije štitio? O čemu pričate? O tome da ne treba da imamo vojsku? O kojim integracijama pričate?
Ta priča oko profesionalne vojske o kojoj stalno pričate. Hajde da se složimo da treba da imamo profesionalnu vojsku koja može da vodi ulogu ozbiljne oružane sile, ali nijedna zemlja trenutno u svetu nema takvu vojsku, nijedna članica NATO nema takvu vojsku. Znači, imaju određeni deo koji je profesionalan, ali dobar deo koji je na određenom služenju vojnog roka.
Možemo u konceptu da se složimo da postoji profesionalna vojska ali da preuzme ozbiljnu ulogu koja je Ustavom poverena. Nemamo para za to, 28 hiljada koliko ste predvideli, pa imate više policajaca, nego što bismo imali vojnika

Hvala. Da li želi još neka poslanička grupa reč? (Ne.)
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, namerno i tendenciozno se celog dana na određeni način vređa dostojanstvo i Narodne skupštine i nas narodnih poslanika.
Ako neko od vas nije povređen zbog neistina i izvrtanja činjenica i pre svega reči u veoma jasnom redosledu stvari, koje iznose poslanici SRS, moram da vam kažem da to mene vređa kao i, verujem, sve časne pripadnike i oficire Vojske.
Sada sam dobila podatak od jednog od svojih prijatelja koji ima 43 godine, pukovnik je Vojske SCG, ima 26 godina radnog staža i platu od 30.500 dinara, sa dvoje dece, podstanar, nezaposlenom suprugom. Koleginice, vaša plata kao narodnog poslanika je preko 100.000 dinara, vaše sve ostale prinadležnosti su možda 200.000 dinara, u to neću da ulazim, i naše naravno.
Ne bih imala ni morala ni ničega kod sebe kada bih tako pričala o ljudima koji su izloženi izuzetnom riziku svog posla. Hvala bogu da nikome normalnom nije padalo na pamet da ratuje. Nemojte da imputirate pogrešne stvari ni SRS, ni ljudima koji su se časno borili, ni vi ni vaše kolege, za odbranu države i naroda.
Ali, kako možete tako nešto da kažete za ljude koji nemaju krov nad glavom, izdržavaju dvoje odrasle dece, kao što je ovaj primer, plata od 31.000. Da li ste vi videli za šta je taj novac – za bolji materijalni položaj pripadnika Vojske i za to da imaju stanove i veće plate. Zar mislite da oni ne zaslužuju veće plate?
Zašto je narodni poslanik zaslužniji od nekoga (ili onaj ko dođe ili fakultativno prođe i nikada nije izašao za govornicu, takvih je
ovde 80%,) pripadnika Vojske? Nemojte da se igrate sa takvim stvarima i da vređate i moje dostojanstvo i dostojanstvo većine, uverena sam, patriotrski opredeljenih građana Srbije i časnih i poštenih ljudi, koji na takav način razmišljaju.
Da li je to civilno lice zaposleno u vojsci koje ima 15.000 dinara, to su uglavnom ljudi bez krova nad glavom. Hoćete da vas podsetim na to, a to je rekao gospodin Dinkić prilikom ekspozea, a taj vaš sufler je danas pokazao da ništa ne zna i bolje nemojte da ga slušate, doživeo je debakl, politički je diletant, sad vi saslušajte šta ću ja da vam kažem – da li hoćete da vam ilustrujem nekim drugim podacima.
Hoćete da se informišete, ako to niste znali, kao žena poslanik, da je preko 300 ljudi pripadnika nekadašnje Vojske Jugoslavije, sada Srbije i Crne Gore, koji su živeli i žive sada na Kosovu i Metohiji jednostranim aktom Prvoslava Davinića ostalo bez posla. Da li znate da ti ljudi ni jedan jedini dinar ne primaju.
Ti ljudi su bili psihološka sigurnost za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Pitajte kolege poslanike koji su otuda, naše kolege Perića i Kragovića, kako su ti ljudi to doživeli? Zvali su me 3–4 puta samo u toku jednog dana da dođu ako treba pešice, da pođu iz severne Kosovske Mitrovice, Gnjilana, Štrpca i svih krajeva gde su ostali da žive sa svojim porodicama, u Beograd i da kažu šta dalje da radimo.
Zašto te ljude da ostavljamo bez posla? Zar mislite da je to profesionalizacija. Našli ste na koga da se ugledate, na Slovence, koji su neverovatna priča koja se protežira toliko godina, da su vam uzor oni koji su najveći zlikovni akt učinili protiv srpske vojske kada su u jednom danu preko 30 vojnika od 18 i 19 godina starosti. To je vama primer.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.
Poslanici su zaštićeni imunitetom i zbog toga dozvoljavam, ne govorim o ovom obraćanju, nego je bilo pitanje u vašem izlaganju ranije. Dakle, nema načina da se proveri tačnost podataka koji se iznosi.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 14. Predloga zakona kaže da je ministar nadležan za poslove pravde naredbodavac za izvršenje ukupnih izdataka raspoređenih u razdelu 4 koji se odnosi na pravosudne organe; da je ministar iz stava 1. ovog člana odgovoran za preuzimanje obaveza i izdavanja naloga za plaćanje, za izvršenje izdataka iz stava 1. ovog člana; o izvršenju zadataka iz stava 1. ovog člana Ministarstvo pravde tromesečno podnosi izveštaj Visokom savetu pravosuđa.
Zoran Krasić je, u ime poslaničke grupe SRS, predložio da se ovaj član briše. Zaista, mislim da nema nikoga ko je čuo ili pročitao ovaj tekst zakona, a ko ne misli da ovaj amandman nije u redu, jer je nedopustivo da izvršna vlast preko izvršavanja budžeta utiče na sudsku vlast i da sudsku vlast ucenjuje.
Mi smo dobili obrazloženje, naravno, Vlada to nije prihvatila. Dakle, piše – amandman se odbija iz razloga što je članom 61. Zakona o budžetskom sistemu, regulisano da je direktni korisnik budžetskih sredstava odgovoran u okviru svojih ovlašćenja za transakcije indirektnih korisnika budžetskih sredstava koji spadaju u njegovu nadležnost. Član 14. Predloga zakona je usklađen sa navedenom odredbom Zakona o budžetskom sistemu kojim su kao indirektni korisnici budžetskih sredstava utvrđeni i pravosudni organi.
Dakle, ovim obrazloženjem, pre svega nebuloznim, Vlada pokušava da stvori utisak ili se Vladi tako čini da su narodni poslanici idioti koji se ne razumeju u svoj posao, da su glupi, nepismeni. Ali nije ministre Dinkiću Zakon o budžetskom sistemu sveto pismo.
Možda je tačno da to piše u tom zakonu o budžetskom sistemu. Dozvoljavam da jeste tako, ali ako se insistira, ako to govorimo već godinama, pogotovu poslednjih godinu ili dve dana kada ste menjali zakone o sudskim taksama, govorili smo o ovome, skretali pažnju da se blagovremeno povede računa, da se stvori poseban budžet, da ministar nije taj koji će da raspolaže, ucenjuje. Problem je u tome što vi to niste uradili. Vi ste ostavili ovu odredbu ovakvu ne da biste učinili ministru Stojkoviću (vašem kolegi) da on može da raspoređuje ta sredstva, nego da vi lično ucenjujete i ministra Stojkovića i Vrhovni sud Srbije i sudije pojedinačno.
Nismo mi zaboravili, a nisu ni građani Srbije sigurno, vaše česte izjave, kada je bilo ukidanje banaka, ovakva ili onakva rešenja, kada ste vi izlazili sa stavom, koji je inače karakterističan za Vladu Republike Srbije, da vas ne interesuju ni zakoni ni sudske presude. Kada ste govorili da vas ne interesuje sudska presuda onda je normalno, zaposleni u sudu, sudije pre svega, ako znaju i čuju vaše komentare, onda se naravno kod njih stvara strah i neka podsvesna obaveza da moraju da udovolje vašim zahtevima, bilo da su oni izrečeni tako indirektno kroz medije ili da direktno okrenete nekog sudiju ili predsednika suda i da zatražite od njega neku uslugu.
Dakle, ako neko zna da mu je plata direktno vezana za vašu dobru volju, onda svakako da on dolazi u situaciju i iskušenje da se povinuje vašim željama, vašim zahtevima. Koliko god se mi ovde, pa i vi, neću da kažem jer svi pričamo kada je onako da se izjasni deklarativno, svi kažemo da sudovi treba da budu nezavisni, odnosno pravosuđe, da tužilaštva treba da budu samostalna itd, ali znamo dobro da to nije tako i znamo da to nikada u Srbiji nije bilo tako.
Ono što se dešavalo u ovom demokratskom periodu i kako smo ono skoro čuli u vreme tranzicione pravde, kao da postoji neka druga pravda, posebno je izražen uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast. Vi ste zaista najbolji primer i ponavljam opet, dakle, ona rešenja presude vezane za neke banke, dakle, gde ste vi imali svoj stav i svoj put i nije vas interesovalo šta kaže zakon, šta kažu sudovi, vi obećavate korisnicima budžeta da će imati iste ili veće plate ako otpuste zaposlene.
Dakle, ljudi su u panici, verujte mi, i u pravosuđu i u zdravstvu i u upravi i u obrazovanju, jer niko ne zna šta ih čeka iduće godine. Znaju samo da strahuju od otkaza, znaju da od ovih plata kolike su ne mogu da žive ili jedva sastavljaju kraj sa krajem, posebno Vas se plaše, ministre Dinkiću, zaposleni sa srednjom stručnom spremom, jer kažu da imate neki poseban animozitet prema tim ljudima, kažu, povećavate plate lekarima, ali ne i medicinskim sestrama, povećavate sudijama, ali ne i zaposlenima u pravosuđu. Verujte mi, ovo vam ne govorim ništa lično, nego ono što saznam što nas ljudi obaveštavaju.
Naravno, mi znamo i mislimo da sudije treba da imaju odgovarajuću platu, odgovarajuće zarade, znamo da rade odgovoran državni posao, ali takođe znamo da izvršna vlast ni na koji način ne sme da se meša u odlučivanje i u rad sudova. Najbolje je da se oslobodimo uticaja izvršne vlasti na pravosuđe, dakle da oni sami raspolažu sredstvima koja se kroz budžet opredele za pravosuđe skupštinskom većinom, sada ovom, a sutra nekom drugom, juče nekom drugom, takođe.
Dakle, ono što se opredeli da Vrhovni sud, zna se već, da se napravi jedan pravi način i da oni raspolažu svojim budžetom i ne samo oni, nego mnogi drugi budžetski korisnici, a ne ministre Dinkiću, da zavise od vaše dobre volje, kao što su jedno vreme zavisili i narodni poslanici kada, ne znam koliko dugo nismo primali plate, a sada vidimo da se to isto dešava poslanicima državne zajednice. Naravno, ne govorim o povećanju plata, ne podržavam povećanje plata, ali da treba da se primi neka plata, ne mora biti sa povećanjem, jer valjda je to normalno i uobičajeno.
Dakle, svi u Srbiji znaju kada govore o svojim platama, mislim pre svega na budžetske korisnike, svi govore o Dinkiću kao nekom vrhovnom bogu od koga zavisi njihov život. Odu kod svog resornog ministra, to vaše kolege o vama pričaju, ode određena delegacija kod resornog ministra, da li je u pitanju prosveta, zdravstvo, uprava, žale se, pitaju kada će povećanje plata, a taj vaš kolega kaže – ja nemam ništa protiv, svaki dan pišem Vladi, tražim da se na Vladi o tome raspravlja, ali ne da Dinkić.
Zaboga ministre Dinkiću, kako ste sebi to dozvolili, šta umišljate da ste vi, da vi na taj način raspolažete parama ovog naroda, jer to su pare građana Srbije koje se slivaju u budžet i nemamo ništa protiv da se budžet puni, jer i treba da se puni. Imamo mnogo primedbi u vezi toga šta vi sve oporezujete, za šta sve uzimate pare građanima Srbije itd, ali to je posebna priča.
Kada je u pitanju pravosuđe, već godinama je nedorečeno šta se dešava sa administrativnim taksama, odnosno sa sudskim taksama. Nikada nam nije ni resorni ministar, ni vi nam niste objasnili zašto su visoke sudske takse. (To se ne odnosi na vas.) To smo govorili ministru Stojkoviću da su toliko visoke sudske takse da jednostavno građani dolaze u situaciju da umesto da se tuže moraju da se pobiju, pa ko je jači da ostvari neko pravo, to im dođe isplativije, nego da se tuže, jer nemaju sredstava da plate visoke sudske takse.
Kada ste već uveli tolike takse, da li mi imamo specifikaciju koliko je to tačno sredstava koja bi trebalo da se uberu od takse i koje se stvarno uberu. Radi se o tome da se sudski predmet vodi, postupak se vodi bez obzira da li je taksa plaćena ili nije plaćena.
Kada se postupak završi, ako stranka u postupku i dalje ne plati taksu, onda se ide na prinudno izvršenje, pa dok dođe do takse ne bude u pitanju ni ovaj budžet, nego tri četiri budžeta posle ovoga. Obaveza je stvorena u ovoj godini. Razlog zašto je to tako leži i u tome što Vlada Srbije ima veoma loš odnos i stav prema zaposlenima u sudskoj upravi i oni bukvalno neće da rade taj posao, jer kažu – baš nas briga da li naplatili taksu ili ne, nama se to na plate neće odraziti, mi ionako od plata ne možemo da živimo.
Šta radi država sa tim parama? To niko živi ne zna. Umesto da se i ta sredstva opredeljuju za plate zaposlenih u taj posebni budžet koji bi trebalo da postoji za pravosudne organe, pa da se onda iz toga povećaju plate i sudijama i stručnim saradnicima i ljudima sa srednjom stručnom spremom. Jer vi niste pravnik, vi niste sudija pa ne znate, kolege koje to jesu znaju to dobro, kolika je odgovornost stručnih saradnika koji rade kompletno jedan predmet. Sudija jedino bude prisutan na ročištu, sve drugo radi saradnik i izrađuje presudu i ekspeduje itd. a plata mu je oko tri puta manja nego plata sudija. To je nedopustivo i to je neverovatno. To samo kod nas tako funkcioniše.
Ja znam šta vi sada pokušavate da nađete, ministre Dinkiću, ali tu nema podatka ovog koji ja tražim, a to je koliko je trebalo za 2005. godinu da se ubere od takse. Svi sudovi imaju kompjutere, imaju brojeve predmeta, vrednost spora, iz vrednosti spora se zna tačno kolika je taksa i lepo se to sabere na nivou Srbije, da vidite koliko bi to mnogo miliona bilo, a koliko je malo toga naplaćeno, zato što zaposleni u sudovima nemaju interes; ja to ne opravdavam i ne mislim da zaposleni treba tako da se ponašaju, ali jednostavno oni na taj način pokazuju svoj odnos prema Vladi, prema Ministarstvu, prema državi, jer kažu da država ne vodi računa o njima, da Vlada ne vodi računa o njima, da ministar ne vodi računa o njima, ni vi, ni njihov resorni ministar i da oni na taj način uzvraćaju što ne vode računa o naplati takse.
Verujte, ovo što vam govorim je živa istina. Ubeđena sam da svi pravnici u ovoj sali i oni koji nisu ovde to odlično znaju, advokati pogotovo znaju da se to tako radi, a kada biste vi prihvatili ovaj amandman, pa kada biste onda i ovaj član (koji ste nam ovde u obrazloženju rekli) ovog zakona o budžetskom sistemu, kada biste član 61. promenili u tom smislu, onda verujte da bi zaposleni imali mnogo više interesa da naplaćuju takse. Ne bi primali podneske dok se ne donese dokaz o uplaćenoj taksi, jer znam da se ne može desiti da zato što nije plaćena taksa sudski predmet stoji nerešen.
Kod samog prijema mnogo toga bi moglo da se uradi kada bi se uspostavila normalna komunikacija između izvršne i pravosudne vlasti, a ta normalna komunikacija svakako nije bilo kakav uticaj izvršne vlasti na sudsku vlast, jer je to nedopustivo.

Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Reč ima ministar Dinkić.