Nema Dinkića, a mislila sam da mu se požalim, pošto sam zbog njega ovih dana imala znatnih neprijatnosti. Kada je pre neki dan, ovde, u ironičnom tonu rekao da smo Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i ja njegovi prijatelji, ljudi me onako podozrivo gledaju i kažu – gospođo Radeta, nije moguće, vi ste časni i čestiti ljudi, otkud da vama Dinkić bude prijatelj. Morala sam da objašnjavam svima da su Dinkićevi prijatelji Hamović, Lazarević, Labus, Karić i ostale manje ili više poznate lopuže iz Srbije. Doći će valjda, reći ću mu i to.
Što se tiče amandmana na član 7. koji je podneo kolega Nemanja Šarović, član 7. se odnosi na transferna sredstva i u budžetu za 2006. godinu je predviđeno da ta sredstva budu u ukupnom iznosu od 55 milijardi 375 miliona dinara i sredstva prihoda iz dodatnih aktivnosti organa u ukupnom iznosu od 2 milijardi 144 milina 261.000 dinara iskazanih u koloni 7 itd. Amandman Nemanje Šarovića glasi da umesto predviđenog iznosa za transferna sredstva, od 55.375.000.000, treba da stoji 69.955.212.000 dinara.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman i mi smo iznenađeni. U obrazloženju je rečeno da se amandman odbija iz razloga što je predloženi amandman suprotan članu 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati i mere za uvećanje prihoda ili umanjenja drugih izdataka za isti iznos. Ovo obrazloženje nije u redu. Kada bi se dalje pratili amandmani, videlo bi se da je ovo potpuno poštovano i videće se u narednim amandmanima.
Sada, da je ovde ministar Dinkić, ja sam gotovo ubeđena da bi on prihvatio ovaj amandman, s obzirom na to da sam danas čula i njegovo mišljenje o ministrima odbrane i Tadiću i Daviniću. Naš osnovni razlog, osnovni motiv zbog čega smo podnosili ovaj amandman bio je upravo taj da transferna sredstva (a ta sredstva se upravo odnose na sredstva koja se troše za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora) trebalo bi povećati, s obzirom na položaj vojske državne zajednice Srbija i Crna Gora. Misli se na materijalni položaj.
Sećate se i prošle godine za prošli budžet smo komentarisali i pokušali da ubedimo i skupštinsku većinu i ministra da mora u budžetu više računa da se vodi o materijalnom položaju Vojske Srbije i Crne Gore. Naravno, niste nas slušali i danas imamo takvo stanje u vojsci kakvo imamo, odnosno mi danas vojsku nemamo. Imamo nekoliko hiljada regruta, koji po tri–četiri meseca provedu na obuci, još dva meseca posle toga su vojnici na odsluženju redovnom. U tom periodu dvadesetak, tridesetak puta dođu kući. Dakle, potpuno degradirana vojska.
Zbog čega je to tako? Degradaciju, odnosno uništavanje vojske otpočeo je još Boris Tadić kada je bio ministar vojni.
Sećate se, podsetiću vas, ako ste zaboravili, da je to valjda specifičnost kao i mnogo toga što je u Srbiji u tom tranzicionom periodu bile ovakve specifične pojave, da je Tadić kao ministar vojni imao razne savetnike iz NATO-a i ne znam kojekakve strance. U Ministarstvu vojske se uglavnom govorio engleski jezik, a radi se o vojsci Srbije i Crne Gore. Mnoge strašne stvari su se dešavale.
Tada je Tadić penzionisao sve oficire, sve čestite, pogotovo one koji su se borili na Kosovu i Metohiji ili na nekim drugim delovima kada je Vojska JNA učestvovala u nekim vojnim operacijama. Dakle sve takve čestite Tadić je oterao iz vojske, okružio se nekim svojim prijateljima, stranačkim kolegama, što je neverovatno da vojska bude stranački obeležena, ali to u Srbiji i Crnoj Gori jeste tako.
Posle njega je došao Davinić, to je onaj gospodin koji je ovde prošao kroz G17, ali je bio član ove stranke, ta stranka ga predložila za ministra i tu stranku predstavljao kao ministar. Mislim da nije lepo da ga se njegove kolege tako odriču. Taj je uradio, verovatno, ja ne mogu da kažem, ja sam pravnik i vodim računa o svemu što izgovorim...Pojavile su se neke informacije o navodno velikoj aferi, o nekim stotinama hiljada evra. Javnost je obaveštena da je zbog te velike afere u pritvoru bio Mile Dragić koji je u vrednosti od, nekih, 300 evra platio neke hotelske račune, popravku automobila itd.
Dakle, da li će to da se završi po onoj narodnoj "tresla se gora rodio se miš", da li je to bio način da se vi oslobodite vašeg kolege iz nekih drugih razloga, da li se on zamerio nešto lično Mlađanu Dinkiću, da li nisu podelili dobro eventualno proviziju itd. To je nešto o čemu će konačnu reč dati nadležni pravosudni organi i ja zato, za razliku od ostalih kolega, neću da proglašavam krivce, pre nego što pravosnažnom presudom učini sud. Ali, u svakom slučaju činjenica jeste da taj Davinić nije ništa dobro u vojsci učinio.
Sada je izabran možda najgori od ove trojice, taj Stanković, o kome ćete čuti. Čuli ste mnogo toga od poslanika SRS. Naša tvrdnja da je on blizak saradnik Karle del Ponte, da je od Karle del Ponte tražio saglasnost da prihvati ovu funkciju, da je obećao komunikaciju i predaju generala Mladića, itd, on je sve to demantovao, pa je onda sat vremena pošto je izabran za ministra rekao da je on u stvari slagao kada je demantovao da jeste istina da je on bio na razgovoru sa Karlom del Ponte itd.
Dale, još ćete mnogo toga čuti za tog čoveka, samo se plašim da će biti mnogo kasno za Vojsku Srbije i Crne Gore, pogotovo što su se i danas ovde čuli vrlo čudni tonovi posle jučerašnje sednice na kojoj je pokazano koliko-toliko jedinstvo i na kojoj je DS pokazala svoje pravo lice. Naravno, nije to prvi put. Da podsetim da su DS, odnosno Boris Tadić, kočili donošenje Ustava o kome se toliko govorilo.
Da je DS, odnosno Boris Tadić narušio jedinstvo državno i nacionalno kada je pozvao Srbe da izađu na šiptarske izbore. I na kraju, juče je Boris Tadić preko svojih poslanika poručio javnosti Srbije da Kosovo i Metohija nisu najvažnije pitanje u Srbiji, da je važnije od toga ekonomija, ekonomska pitanja.
Mi danas već treći dan raspravljamo o budžetu, a to je valjda najvažniji ekonomski zakon za narednu godinu za Republiku Srbiju. Nema ih danas da raspravljaju o tome, mada sam i sinoć čula onog Vlahovića u jednoj TV emisiji da ovo isto kaže. Očekivala sam da će danas doći da raspravljaju o budžetu, ali njih to ne interesuje. Dakle, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer je ovo zaista način, pored svih ovih problema koje sam navela, o kojima sam govorila kada je u pitanju Vojska Srbije i Crne Gore, da se bar koliko-toliko popravi materijalni položaj vojske.
Vi dobro znate, pretpostavljam da imate u porodici, među prijateljima, komšiluku itd. momke koji služe vojni rok, naravno ne mislim na one što peru pelene po porodilištima, već mislim na one prave momke koji zaista žele da služe vojsku i odu u tu vojsku. Tamo je stanje katastrofalno, od toga da, maltene, nemaju šta da jedu, odnosno da se vrlo nekvalitetno hrane, da nema nikakve kontrole, onih pravih lekarskih pregleda, to kolege znaju bolje, pretpostavljam da su uglavnom služili vojni rok, da znaju da su nekada bili pravi lekarski pregledi, da je od tih pregleda zavisilo da li će neki mladić da ode u vojsku. Danas toga nema.
Danas se u vojsku upućuju i narkomani, psihički bolesnici itd. Sve se to radi da bi se maksimalno izgubilo poverenje u vojsku, da bi se stvorila što veća nesigurnost i da bi se stekao utisak da, u stvari, građani Srbije ne žele da idu u vojsku, a da biste kasnije imali opravdanje vi koji ste stavili do znanja da vas vojska i odbrana zemlje očigledno ne interesuju, da jednog dana i definitivno ukinete vojsku, mada i danas ona faktički ne postoji, ali koliko–toliko postoji.
Slušala sam ovih dana, mislim da to nisu jedinstvene priče, komentare vrlo zabrinutih roditelja koji imaju sinove koji stasavaju za vojsku. Ti ljudi uglavnom kažu – jedva smo čekali da nam sin stasa za vojsku, radovali smo se tome, međutim, sada je stanje takvo da se plašimo da pošaljemo sina u vojsku. Prosto su ljudi u moralnoj dilemi. Ono što vide i što slušaju je nešto što ih plaši, a to je suprotno od onog tradicionalnog u njima, a to je želja, potreba i radost da sin stasa i ode u vojsku.
Dakle, to je ono što je prisutno među građanima Srbije. Srbi tradicionalno vole uniformu, vole svoju vojsku. Koliko god se vi trudili, ne možete potpuno da ubijete to u srpskom narodu, ali zaista radite maksimalno na tome i to vam, verujte, građani Srbije nikada neće i ne mogu oprostiti.
Onakva ismejavanja kakva su se i danas ovde čula, zaista je nešto nedopustivo. Da neko kaže da se neko na Kajmakčalanu borio za Evropsku uniju, zaista je nedopustivo. Mene lično je to povredilo, zato što se moj pokojni deda Stevo borio na Kajmakčalanu, ali on se borio za veliku Srbiju.
Dame i gospodo, prihvatite ovaj amandman zarad onih mladih generacija, zarad onih mladića koji hoće da služe u Vojsci SCG, koji hoće da budu vojnici. Omogućite im bar da tamo imaju šta da jedu, da se malo ogreju u onim kasarnama, da imaju čime da se pokriju. Vodite računa o tome. Uništavate zemlju sa svih strana, grickate je ko miševi sa svake strane, ali nećete dugo. Zato vas molimo da prihvatite ovaj amandman.
Mi smo ubeđeni da će o budžetu za 2007. godinu raspravljati drugačija skupštinska većina i da će tada biti donet mnogo bolji budžet koji će mnogo više voditi računa, između ostalog i o Vojsci SCG, a do tada, volela bih da je ministar tu, možda bih i njega ubedila, a ako ne, molim još jednom kolege – glasajte za ovaj amandman, dobićete bolji budžet, dobićete bar patriotskiji budžet od onog kakav ste vi naumili da donesete.

Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman kojim tražim da se povećaju sredstva za plate pripadnika Vojske SCG. To je, po vladinom predlogu, negde, na 14,2 milijardi dinara.
Mi iz SRS predložili smo da to bude oko 18,5 milijardi dinara, jer smatramo da je materijalni položaj pripadnika Vojske izuzetno težak. Vidimo da ima sredstava iz onoga što ministar kaže, hvali se suficitom. Ako neće iz suficita ovo da poveća, ova sredstva u masi sredstava, može da ukine (kao što predlažu moje kolege iz SRS) brojne agencije, kancelarije, zavode itd, gde se nepotrebno troše sredstva svih građana Srbije i da nađe malo više sredstava za pripadnike Vojske SCG.
Mi u Skupštini Srbije nemamo često priliku da razgovaramo o našoj vojsci, a ima i te kako razgovora i tema da se razgovara. Jednostavno, Vojska je na nivou državne zajednice. Zato hoću da kažem nekoliko reči.
Ono što je najtačnije, rekao bih da našu Vojsku nije uspela da pobedi NATO avijacija, ali je uspela da pobedi NATO pešadija zvana DOS. Evo, to traje i danas, već petu godinu.
Sa definitivnim uništenjem Vojske SCG krenuo je "ekspert" za te poslove, čuveni ministar odbrane Boris Tadić, danas predsednik Republike, koji je uveo čak i NATO špijune u Ministarstvo odbrane, a konačan udarac zadao je ministar odbrane Prvoslav Davinić, koji je čak školovani razbijač Vojske SCG. Poznat je po brojnim aferama, pa je zbog toga na kraju i smenjen. Čak ni vi to više niste mogli da tolerišete. Tom prilikom ste zloupotrebili i državne institucije radi nekih vaših unutarpartijskih problema. Mislim na partiju G17 plus.
Ovakvim predlogom budžeta i sredstvima koja ste predložili za Vojsku, vi pokazujete vaš odnos prema Vojsci i njenim pripadnicima – male plate. Čini mi se da je svuda rast plata veći nego u Vojsci. Pripadnike Vojske izručujete Hagu onako kako vam traže, pa se postavlja pitanje ko će hteti da se za ovu zemlju ikada bori. Mi se nadamo da to nikada neće biti potrebno, ali ako bude, neće biti onih ljudi koji će biti spremni da se bore za ovu zemlju.
Izmislili ste i nekakvo civilno služenje Vojske SCG, gde više desetina hiljada mladića, po zadnjim podacima, da kažem služi, ako to može tako da se kaže, po bolnicama, muzejima, pozorištima itd. Navodno je u pitanju prigovor savesti. Kada biste im promenili malo tu odluku, pa ako stvarno imaju prigovor savesti, umesto u kasarni sa oružjem, da služe u kasarni ali sa nekim od sredstava za rad, recimo, lopatom, krampom, itd. videli biste da bi se taj broj mnogo smanjio i da bi došao na onu razumnu meru gde je stvarno prigovor savesti u pitanju. Ovo je stvarno zloupotrebljeno maksimalno, ali problem je u tome što je, čini mi se, vaša namera bila ta da bude takva posledica ovakve vaše sramne odluke.
Nekada je bilo sramno za onoga ko ne ide u vojsku, a danas je izgleda obrnuto. Zbog toga predlažem da ovaj amandman prihvatite, da se promeni odnos države prema vojsci, bar na ovaj način u meri u kojoj Skupština Srbije raspravlja o vojsci, kroz Predlog zakona o budžetu, jer ko ne hrani svoju vojsku hraniće tuđu. Znači, nikakvu uštedu ne možemo na ovom planu da napravimo.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović. Molim sve poslanike da sa poštovanjem govore o vojsci.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da vojska zaslužuje da se o njoj govori sa poštovanjem, ali oni koji žele da predstave budžetska sredstva za vojsku izgleda da nemaju poštovanja prema našoj Vojsci. Ovu klauzulu vezano za budžetska sredstva koja se odvajaju za vojsku kao da je napisao novi ministar koji kaže da do 2007. godine neće biti obaveze za naše regrute.
Zar je moguće da Srbija i Srbi ostanu bez vojske, zar je moguće da će neko uskratiti pravo da Srbi služe vojsku? Srbi su uvek imali vojsku i Srbi će uvek imati vojsku.
Kada su bili pod okupacijom Turaka Srbi su imali svoju vojsku, ma kako je Turci zvali, ali su oslobodili srpsku zemlju, a danas u 21. veku pokušavamo da ukinemo vojsku. Prvo na taj način što mladići koji tamo odlaze iz regrutacionih centara ne prođu određene sistematske preglede kao što je to nekada rađeno, nego, nažalost, u vojsku može da ode ko god hoće bez ikakvih lekarskih i sistematskih pregleda; pa nam se dešava ono što se dešava da gotovo svakog meseca čujemo tragične slučajeve kako se vojnik ubio ili je neko nekog ubio, a sve to neko radi smišljeno da rasturi vojsku, da rasturi stub naše države.
Tako i ova sredstva koja ste predvideli su veoma mala, mnogo mala, pa i ono što novi vojni ministar predviđa da ćemo imati profesionalnu vojsku, ne znam koliko će ona brojati, ali znam jedno da ta
profesionalna vojska sigurno ne može zameniti naše regrute koji dobrovoljno i sa srcem žele da idu i brane našu zemlju.
Kada smo juče raspravljali o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji bilo je dosta govora za odbranu države Srbije i treba da je branimo na Kosovu i Metohiji, što smo mi srpski radikali to i pokazali. Ali se pitam, ko će to da odbrani državu Srbiju ako nemamo vojsku. Ako imamo ispolitizovanu policiju koja danas radi u Srbiji, pa zar i vojsku treba da svedemo na tu granicu da bude profesionalno plaćena vojska i da ona bude ispolitizovana ili da bude zavisna od onoga ko će biti na vlasti i ko će je finansirati?!
Ne znam da li su vam jasni podaci. Ali, gledano za reproduktivni priraštaj stanovništva u državi Srbiji gde je trend priraštaja minus 3%, a na drugoj strani imamo priraštaj na Kosovu minus 23,8%, ne treba velika matematika da ovo izračunamo, da za sledećih 50 godina može se desiti da Srbi budu manjina u svojoj državi. Umesto da donosimo takve zakone koji će povećati našu reproduktivnost i priraštaj stanovništva mi, jednostavno, donosimo nekakve zakone na uštrb vojske.
Umesto da to radimo obrnuto, da stimulišemo naše vojnike, da poboljšamo uslove, da osavremenimo našu vojsku, naše jedinice, mi idemo na to da iz dana u dan sve više i više upropastimo vojsku. Valjda je to i bio zadatak onih revolucionara od 5. oktobra 2000. godine i valjda iz dana u dan to uspevaju. Budite sigurni da će tome doći kraj.
Vi koji ovo radite jednog dana ćete se sami udarati po glavi kada budete shvatili da naša zemlja dolazi u opasnost baš od onih koje mi danas emancipujemo, u koje danas ulažemo, a to su nacionalne manjine. Tobož da su oni ugroženi i redovno se tamo ulažu sredstva, redovno se otvaraju nekakve agencije, neki okrugli stolovi, sve se radi u ime usklađivanja zakona sa Evropskom unijom, kršenja ljudskih prava, a mi vidimo da danas imamo rasističke napade baš tih nacionalnih manjina na Srbe, a o tome, nažalost, svi ćutimo.
Ćute političari, ćuti, nažalost, Srpska akademija nauka, crkva i svi. Zašto mi ne organizujemo okrugle stolove da vidimo zbog čega se dešavaju ti rasistički napadi na Srbe, počev od Kosova pa da završimo sa severom Vojvodine. To je ono o čemu treba da brinemo i da se dobro zamislimo šta ostavljamo našoj deci i našim unucima.
Mislim da ovaj amandman koji je podneo gospodin Zankov treba da se prihvati i da je ministar Dinkić trebalo da nađe snage da prihvati ovaj amandman SRS, jer time bi bar pokazao volju da nam je cilj da imamo državu, da imamo stub države, a to je vojska.

Da li još neka poslanička grupa želi reč o ovom amandmanu?

Poštovani narodni poslanici, dužan sam zbog javnosti u Srbiji da podsetim da je ministar finansija, Mlađan Dinkić, vrlo jasno rekao da će kapitalne investicije u Vojsci ove godine biti tri puta veće nego ranije. Svakako da postoji mogućnost u budžetu glasao bih za povećanje i svi smo mi odgovorni prema odbrani naše zemlje. Ali zbog javnosti treba da se zna da se na jednoj strani smanjuju troškovi u Vojsci, a na drugoj strani mi povećavamo kapitalne investicije u opremu i naoružanje vojske.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman ispred Srpske radikalne stranke o budžetu Republike Srbije.
Od 2000. godine pa do sada polako ali sigurno uništavali ste našu Vojsku, posebno kada je gospodin Tadić bio ministar, od tada Vojska gubi sve osobine koje je do tada imala, a to je da bude spremna da brani građane Srbije i Crne Gore od eventualnog napada na našu zemlju.
To što je pokušao gospodin Tadić, sada pokušava gospodin Dinkić, sa ovim malim izdvajanjem finansijskih sredstava za našu Vojsku.
Ko ide u našu Vojsku? Naša deca. A kako da ih zaštitimo nego da im obezbedimo normalne uslove, a sa ovakvim budžetom i malim odvajanjem za Vojsku naša deca su u nezavidnom položaju. Zato naša deca izbegavaju da odlaze u Vojsku, što se nikada u istoriji Srbije nije desilo, da polako ali sigurno, bojkotuju odlazak u vojsku zbog lošeg materijalnog stanja.
Sve ovo radite sa budžetom i sa Vojskom da biste se udvorili Zapadu. Što više se udvarate oni vas sve više izbegavaju.
To pokušavate i kod naših građana, ali takvo ponašanje ministra i celokupne Vlade građane Srbije sigurno neće prevariti, jer dobro znaju ko ste i šta ste. Jedino u ovom trenutku koga interesujete jeste policija, to ćete videti posle izbora, zašto ste interesantni policiji.
Dobro bi bilo da prihvatite ovaj moj amandman, jer na neki način bi pomogli našoj deci koja se nalaze na odsluženju vojnog roka. Vi nemate sluha ni za Vojsku, ni za našu decu, ali zato imate za vas i vaše kumove. Znam da ''kum nije dugme'' i kad god ministar krene na slavu kod kumova prebaci pod dva, tri miliona evra i neka im se nađe ovako za svaki slučaj.
A da ne bi prebacivao te pare svojim kumovima, zato predlažem da se u članu 7, razdeo 65, funkcija 210, ekonomske klasifikacije 511, iznos od milijardu 232 miliona zameni iznosom od 6 milijardi i 903 miliona; ekonomska klasifikacija 512. iznos od 2 milijarde 438 miliona da se zameni iznosom od 7 milijardi i 438 miliona, a sa ovakvim izdvajanjem bi se najverovatnije poboljšala koliko–toliko situaciju u Vojsci.
Na kraju, moram zbog javnosti i građana Srbije ukazati da se istom retorikom služite kao devedesetih godina, kada lepite etiketu SRS da je protiv nacionalnih manjina. Ovo demantujem i mogu vam slobodno reći da SRS ima više članova koji su druge nacionalnosti, nego svi vi zajedno. To što radite nećete uplašiti građane Srbije koji su druge nacionalnosti i veroispovesti, a posebno nas koji smo druge nacionalnosti, a pripadamo SRS. Na sve načine ćemo se boriti protiv takvih pojava.
Sada kada ste videli da imamo više od 40% podrške građana Srbije, na sve načine pokušavate da smanjite popularnost SRS. To vam neće pomoći, jer građani Srbije, a pogotovo građani Srbije koji su druge nacionalnosti i veroispovesti ne veruju vama, nego veruju SRS i u ovom trenutku jedini spas vide u SRS. Vi, koliko vodite računa o nacionalnim manjinama – toliko koliko su vam potrebni za vaše političke ciljeve. To je taj vaš odnos prema nacionalnim manjinama.

Hvala gospodine Spaho. O istom amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.