Dame i gospodo poslanici, evo sada još jednog primera neracionalnog raspolaganja sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Znači, imamo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i sada ono u svom sastavu, a po osnovu raznih odluka, uredbi, zakona itd, ima više paralelnih organa koji se bave jednim istim poslom. Sada kada imamo Upravu za zaštitu životne sredine, pa Agenciju za zaštitu životne sredine, pa Fond za zaštitu životne sredine, čovek bi pomislio da Srbija radi na tome da bude ekološka država i njeni građani budu zdravi tj. da žive u zdravom i prirodnom okruženju.
Međutim, kada se pogleda rashodna strana ovih raznih agencija i uprava vidi se u stvari da će sredstva biti trošena samo na plate zaposlenih. Znači, nema ozbiljnijih davanja za pravu zaštitu životne sredine. U toj agenciji imamo 12.780.000 za plate zaposlenih. Tu sada idu doprinosi na teret poslodavca itd.
Samo ću čitati troškove da bi, ako neće to već poslanici vladajuće većine da znaju, bar neka građani znaju gde se troše njihova sredstva. Naknade u naturi 125.000, naknada za zaposlene 300.000, stalni troškovi 400.000, troškovi putovanja 400.000, usluge po ugovoru 250.000, specijalizovane usluge 300.000, tekuće popravke i održavanje 100.000, materijal 400.000, porezi 200.000, mašine i oprema, to su službeni automobili, 4.000.000 dinara. Ukupno će ta Agencija, ne znamo čemu služi, da potroši 21.557.000 dinara.
Imamo Fond za zaštitu životne sredine. Kada se kaže fond, neko verovatno pretpostavlja da bi taj Fond plasirao neka sredstva, da se razni oblici zagađenja ili eliminišu ili da se te posledice otklone.
Međutim, kada se pogleda struktura troškova vidi se plate i dodaci zaposlenih 5.000.000 dinara, njihovi doprinosi milion dinara, usluge po ugovoru 430.000 dinara. Koje će to usluge jedan Fond da ima i zašto ne koristi Agenciju i zašto ne koristi Ministarstvo koje već ima za svoje usluge po ugovoru 190 miliona, a rade u sastavu jednog istog organa, jednog istog Ministarstva.
Kaže se specijalizovane usluge 21 milion dinara. Koje su to specijalizovane usluge, a imamo specijalizovane usluge u Ministarstvu za zaštitu životne sredine 4 milijarde 605 miliona. Šta će taj Fond da radi sa specijalizovanim uslugama i zar ne bi to moglo da koristi Ministarstvo, koje već ima prilično velika opredeljena sredstva za tako nešto. Kaže se tekuće popravke i održavanje 15 miliona. Šta će to da poprave sa 15 miliona i koje to objekte imaju, da moraju tolika sredstva da utroše za tekuće popravke i održavanje? Da ne pričamo kako se to radi i kako se te javne nabavke rade itd. Prilično je poznato građanima. Nešto skromniji iznos za mašine i opremu milion dinara.
Gospodine ministre, rekoste ovde da treba izvršiti racionalizaciju same Vlade, pa predložiste da se jedno ministarstvo ukine, da se nadležnosti rasporede u dva ministarstva. Izađite za ovu govornicu pa kažite, šta će nama Uprava za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, sve su stavke tekući troškovi, plate, putovanja, ishrana, nagrade, samo troškovi.
Imamo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. Objasnite nam šta će nama ove agencije i ove uprave kada već planirate jedno ministarstvo da ukinete. Objasnite narodnim poslanicima šta ćete sa sredstvima koja nisu mala za ova tri ili četiri organa Vlade Republike Srbije, kako mislite da ovde izvršite racionalizaciju.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Lazarević.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 6. razdeo 30, funkcija 470 Predloga budžeta Republike Srbije za narednu godinu. Da prvo razjasnimo o čemu se radi, da bi naši gledaoci mogli to da prate.
Radi se o Agenciji za razvoj i infrastrukturu lokalne samouprave. Predlogom budžeta predviđeno je da ova agencija, koja je osnovana izmenama Zakona o ministarstvima prošle godine, da u narednoj godini dobije sredstva u iznosu od 292 miliona dinara. Od ovog iznosa iz budžeta direktno se izdvaja 6,5 miliona, a ostali deo su sredstva koja treba da se ostvare iz dodatnih prihoda organa kako stoji u Predlogu budžeta, odnosno kako je navedeno u obrazloženju da to budu donacije od nekih međunarodnih organizacija.
U obrazloženju budžeta za ovaj razdeo stoji da je najveći iznos sredstava za rad ove agencije planiran za realizaciju programa razvoja infrastrukture lokalne samouprave. Sredstva će se ostvariti po osnovu donacija koje obezbeđuje Evropska agencija za rekonstrukciju. Sredstva su predviđena za izradu studije o obimu i ciljevima transformacije javnih komunalnih preduzeća, izradu predloga strategije o obimu i ciljevima transformacije javnih komunalnih preduzeća i za troškove reprezentacije. To stoji u obrazloženju koje je predlagač dostavio uz Predlog budžeta.
Radi se o agenciji koja, ja sam naivno poverovao u prvom momentu da ova agencija sa ovim sredstvima treba da pomogne u izvođenju, odnosno sprovođenju raznih projekata u našim lokalnim sredinama, projekata iz komunalne infrastrukture. Međutim kada sam pročitao obrazloženje tu stoji da se ova agencija bavi, kako kaže predlagač, izradom studije, strategije itd. Nigde nema ništa konkretno od nekih radova, već se radi više o nekim savetodavnim poslovima za koje će se utrošiti ovolika sredstva.
Predložio sam da se ovaj deo briše i naravno Vlada Republike Srbije je na ovaj amandman dostavila svoje mišljenje u kome stoji da ne prihvata ovaj moj amandman, iz sledećeg razloga: ''Amandman se odbija iz razloga što je navedena agencija osnovana Zakonom o ministarstvima kojim je takođe utvrđeno da se sredstva za rad ove agencije obezbeđuju u budžetu Republike Srbije''. Sve to stoji, prošle godine Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, uvedena je ova agencija kao nova organizacija.
Sada ću vam pročitati deo ovog zakona koji se odnosi na ovu agenciju, da shvatite koliko je besmislena uopšte sama agencija i sama ideja da se jedna ovakva agencija formira.
U članu 28a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima stoji: "Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave obavlja stručne poslove koji se odnose na: podsticanje razvoja i unapređenje infrastrukture jedinica lokalne samouprave (opština, gradova i grada Beograda) neposrednim povezivanjem banaka, finansijskih organizacija, predstavnika nadležnih organa drugih država, gradova i opština, kao i drugih razvojnih organizacija i davalaca sredstava donacija, odnosno sredstava kredita, s jedne strane, i jedinica lokalne samouprave koje Agenciji podnesu projekte za razvoj infrastrukture s druge strane (posredovanje u pronalaženju izvora finansiranja infrastrukturnih projekata); pružanje stručne pomoći u pripremi, izradi i izvođenju infrastrukturnih projekata; preduzimanja aktivnosti kojima se povećava učešće domaćih banaka i međunarodnih finansijskih institucija u kreditiranju infrastrukture jedinica lokalne samouprave radi obezbeđivanja uslova za razvoj domaćeg tržišta kredita, a naročito povoljnih kredita radi finansiranja infrastrukturnih projekata; usklađivanje aktivnosti sa drugim nadležnim organima i organizacijama kojima se doprinosi obezbeđivanju uslova za razvoj i unapređenje položaja i rada javnih preduzeća u uslovima tržišne ekonomije, a koji osnivaju jedinice lokalne samouprave, kao i druge poslove određene zakonom."
Ako se sve ovo dobro sagleda i analizira, vidite, ova agencija podstiče, unapređuje, povezuje, pronalazi, pruža, preduzima, usklađuje. Ništa ovde konkretno nema. Ova agencija je posrednik između jedinica lokalne samouprave i uglavnom međunarodnih, kako ovde stoji, finansijskih organizacija i uglavnom koje bi trebalo da na neki način pomognu i finansiraju projekte u komunalnoj oblasti, znači lokalne samouprave.
Postavlja se logično pitanje, zašto će jedna ovakva agencija Srbiji ako su sve lokalne samouprave sposobne da mogu direktno da kontaktiraju i sa tim međunarodnim organizacijama ukoliko imaju potrebe da neke projekte finansiraju na taj način.
Pokušao sam da u nekoliko lokalnih samouprava pronađem neke argumente koji bi išli u prilog predlagaču. Da li ova agencija funkcioniše u našim lokalnim samoupravama? Dobio sam vrlo zanimljive odgovore. U nekim lokalnim samoupravama uopšte ne znaju da postoji ovakva agencija.
Uzgred, želim da napomenem, kako je zakonom predviđeno, ova agencija, kako to i stoji ovde, ima svojstvo pravnog lica i ona je organizovana na nivou Republike, ali ima svoja odeljenja i svoje predstavnike na nivou okruga i na nivou lokalne samouprave, s tim što te predstavnike na nivou lokalne samouprave finansira lokalna samouprava.
Oni su samo dodatni teret budžetima lokalne samouprave.
Nisam uspeo da kontaktiram sve lokalne samouprave, a nisam naišao na potvrdu onoga što je predlagač ovde rekao i onoga što stoji u Zakonu o ministarstvima, da ova agencija ima neku stvarnu svrhu i da naše lokalne samouprave imaju neku stvarnu korist od ove agencije.
Znam da predlagač ne može da prihvati ovaj amandman, prosto zato što u Zakonu o ministarstvima stoji da ovakva agencija treba da se formira i da je ona formirana pri Republici Srbiji.
Može da se razmišlja, da se ovaj zakon promeni i da se ova agencija ukine jer nema nikakvu stvarnu svrhu, kao i mnoge agencije koje su osnovane u poslednjih nekoliko godina u Skupštini u raznoraznim oblastima koje su uglavnom samo potrošači budžetskih sredstava, a nikakve konkretne koristi ova država od njih nema.
Iskoristio bih ovo vreme koje imam na raspolaganju da se kratko osvrnem po Poslovniku i na odgovor koji sam dobio na poslaničko pitanje upućeno u julu mesecu ministru finansija. Znači, iskoristio bih ovu priliku kada je ministar prisutan. Prvo, želim da kažem da sam postavio četiri pitanja vezana za funkcionisanje poreske uprave u Užicu. Očekivao sam odgovor u skladu sa Poslovnikom najdalje za mesec dana, a dobio sam posle tri mesece, posle nekoliko intervencija sa ove govornice. Negde, u oktobru mesecu taj odgovor je konačno stigao. Nije stigao odgovor na sva pitanja, stigli su odgovori na tri pitanja. Iskoristio bih poslaničko pravo da ih kratko prokomentarišem.
Pitanja su bila vezana za rad poreske uprave u Užicu i za rad direktora poreske uprave, koji je postavljen u novembru prošle godine. Radi se o direktoru koji je iz redova G17 plus i koji je po informacijama koje imam, a i tada sam rekao da želim da se te informacije koje imam provere, nisam nikoga ni prozvao ni optužio, ali želeo sam da se to proveri i razjasni radi istine i javnosti i ljudi u Užicu, odnosno celom
Zlatiborskom okrugu.
Tada sam napomenuo da direktor poreske uprave nema položen stručni ispit, a što je potvrđeno ovim odgovorom. Koliko sam informisan u međuvremenu taj stručni ispit je položen i to je pribavljeno, ali ono što je zanimljivo u odgovoru, koji ću sada da pročitam u tim fragmentima, jeste da je direktor poreske uprave primljen na mesto direktora po konkursu na neodređeno vreme.
Evo kako to stoji, evo, citiraću odgovor – u vezi položenog stručnog ispita za rad u državnim organima direktor filijale Užice, regionalni centar Kragujevac, obaveštava vas da je Aksentijević Danka, tako se zove direktor, diplomirani ekonomista, rešenje broj taj i taj od 12.11.2004. godine, putem javnog oglasa primljena u radni odnos na neodređeno vreme u Poresku upravu, na radno mesto direktor filijale. Molio bih ministra da malo razmisli o ovome i da li je ovo logično i normalno, da se neko putem oglasa primi na neodređeno vreme na radno mesto direktora filijale. Da li je to uopšte moguće?
Samo da napomenem, odgovore sam dobio od gospodina Ilića, direktora Poreske uprave, a tražio sam odgovore od gospodina Dinkića, ministra finansija. Ne znam da li je on uopšte imao ove odgovore kod sebe i da li je on ovo uopšte pročitao.
Drugo pitanje se odnosilo na gospodina Pavlović Slavka, koji je po informacijama koje sam imao i koje i dalje imam, pravosnažnom presudom osuđen za jedno krivično delo zloupotrebe u preduzeću u kom je ranije radio. On je kao kadar G17 plus, opet po informacijama koje imam, raspoređen, po dolasku gospođe Aksentijević, na čelo Poreske uprave, raspoređen je na mesto načelnika odeljenja prinudne naplate.
Pitanje je bilo da li čovek koje je pravosnažno osuđen može biti uopšte radnik poreske uprave, a pogotovo na tako odgovornom mestu. U odgovoru stoji da je gospodin Pavlović Slavko, diplomirani ekonomista, prilikom zasnivanja radnog odnosa priložio uverenje opštinskog suda broj taj i taj od 11. marta 2002. godine da se protiv njega ne vodi istraga, odnosno krivični postupak kod Opštinskog suda u Užicu i Okružnog suda u Užicu. Poreska uprava, kao državni organ, nema obavezu da od zaposlenih naknadno traži uverenje, osim u slučaju kada ima saznanje da se protiv zaposlenog vodi istraga, odnosno krivični postupak kod nadležnog organa. Kaže, u ovom slučaju, Poreska uprava nema takvo saznanje.
Posle ovog odgovora dobio sam iz Poreske uprave od zaposlenih nove informacije u kojima stoji, citiraću to što sam dobio iz poreske uprave. Prvo, kaže da je gospodin Pavlović raspoređen dolaskom gospođe Aksentijević na mesto direktora, raspoređen je na mesto načelnika prinudne naplate. Pre toga bio je inspektor terenske kontrole. Pri tom je dobio zvanje savetnika, iako u to vreme nije imao položen stručni ispit, a što je po sistematizaciji radnih mesta bilo neophodno, pri čemu je preskočeno zvanje višeg stručnog saradnika i samostalnog stručnog saradnika. Dva zvanja su preskočena da bi se došlo na to mesto, što je u suprotnosti sa zakonom i pravilnikom o ostvarivanju prava i obaveza iz radnog odnosa o poreskoj upravi.
Takođe, odredbom člana 15. određeno je da se neposredno više porezničko zvanje za zaposlene stiče ako ispunjava uslove utvrđene zakonom i ako dve godine uzastopno bude ocenjen ocenom gde se naročito ističe, što u ovom slučaju toga nije bilo. Kaže, direktoru Danki Aksentijević i gospodinu Boškoviću, koji je direktor centra u Kragujevcu, poznato je da se u to vreme protiv gospodina Pavlovića vodila istraga i krivični postupak po predlogu opštinskog javnog tužioca u Užicu za razne malverzacije i zloupotrebe službenog položaja, dok je bio finansijski direktor u Preduzeću "Kotroman" u Mokroj Gori, za šta je oglašen krivim i izrečena mu je osuđujuća presuda početkom 2005. godine, što je takođe dobro poznato direktorima Danki Aksentijević i gospodinu Boškoviću.
I pored toga, gospodin Pavlović je 12. jula 2005. godine raspoređen na novo mesto, mesto načelnika Odeljenja za naplatu i založno pravo. Znači, on dalje napreduje.
Dalje, citiram ovo pismo kako sam dobio: "Nije istina, kako se navodi u odgovoru direktora Ilića, da u slučaju Pavlovića Poreska uprava nije imala takvog saznanja. Naime, u novembru mesecu 2003. godine za sve zaposlene radnike u Poreskoj upravi Užice, posebno inspektore, traženo je od Opštinskog i Okružnog suda da se dostave potvrde da nisu pod istragom i da se protiv njih ne vodi krivični postupak, pa naravno i za gospodina Pavlovića.
Ne samo to, direktor Danka Aksentijević zapošljava u Poreskoj upravi i suprugu gospodina Pavlovića, koja je pre toga radila u Kotromanu iz Mokre Gore, na radnom mestu inspektora terenske kontrole u Užičkoj poreskoj upravi".
Prema tome, direktor Poreske uprave Užice je znao, kao i direktor centra u Kragujevcu, da se protiv Pavlovića vodi istraga. Čak su angažovali, kako ovde stoji, pravnika iz Poreske uprave Užice da ga zastupa pred sudijom. U pokušaju da ga odbrane nisu uspeli, on je pravosnažno osuđen. I dalje je na mestu direktora za Založno pravo i Odeljenja za naplatu.
Molim gospodina ministra, ako nije ovaj odgovor imao u rukama, koji sam ja dobio, da to pogleda i da se ovo sve još jednom proveri u Užicu, jer je situacija u Poreskoj upravi Užice katastrofalno loša.
Dolaskom gospođe Aksentijević u Poresku upravu zaposleno je desetak kadrova G17 plus. U julu mesecu svi su dobili rešenja za stalni radni odnos bez stručnih ispita, bez radnog iskustva, neki od njih su dobili i rukovodeća radna mesta.
Sve je to loša slika o radu jednog državnog organa u Užicu, a posledice trpe svi građani Zlatiborskog okruga.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić, replika.

Nadam se nenamerno, dovodi se u negativna kontekst G17 plus  u Užicu. Želim da kažem, a to sam izjavio i na TV-5 u Užicu, Poreska uprava u Užicu je na prvom mestu po efikasnosti rada u Srbiji. U tom smislu treba reći da ljudi koji su prošli proceduru dolaska u Poresku upravu na određena mesta, da su to učinili posle testova koje su polagali.
Voleo bih da vidim i u drugim državnim organima da se pre svega stručnost meri, a zatim da se ljudi postavljaju na određena mesta. Dakle, voleo bih da raspravljamo stručno i argumentovano. Zna se kada se neko zapošljava da se zapošljava po konkursu, da u određenom roku treba da položi stručni ispit, sve je to sastavni deo zakonske procedure.
Mislim da valja obratiti pažnju i ne dovoditi u vezu G17 plus za svaki pojedinačni slučaj.
Takođe i pomenuti gospodin Bošković, koji je izuzetan operativac u Poreskoj upravi.
Mislim da treba slediti primer Poreske uprave kako se vrši reorganizacija državne uprave. Ono što se tiče čitave reorganizacije, to je da je u toj službi najviše ljudi i ostalo kao višak, jer je restruktuirana sama služba.
Neki članovi G17 plus na isti način su ostali bez posla. Neki članovi G17 plus su smenjeni sa mesta rukovodilaca Poreske uprave baš zato što su urađeni testovi na osnovu kojih je stručna kvalifikacija govorila na kojoj poziciji treba da se nalaze. Tim principima mi ćemo se rukovoditi.
Ne bih želeo da u to mešamo G17 plus, jer se ovde radilo o jednoj stručnoj analizi i stručnoj vrsti posla. Dakle, G17 plus je jedna stvar, a rad nadležnih državnih organa je nešto drugo. Odgovori koje ste ovde predstavili neka ministar pogleda. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Samo da razjasnimo ovo. Gospodin Albijanić je pomenuo testove koje svi zaposleni kadrovi G17 plus polažu pri zapošljavanju, u to ne ulazim, to je unutrašnja stvar G17 plus.
Zakon je jasan. Za rad na ovim poslovima treba da se poseduje, odnosno da se položi stručni ispit. Naravno, postoji taj rok od godinu dana u kome se mora položiti stručni ispit, a vaši testovi su vaša stvar, G17 plus.
Ponavljam, ovo što sam izneo, nisu tvrdnje, to su informacije koje sam dobio iz Poreske uprave, od zaposlenih tamo. Oni najbolje znaju kakva je situacija u tom organu. I prošli put sam zamolio ministra da se lično angažuje i da proveri sve ovo. Međutim, koliko sam shvatio na osnovu odgovora, ministar se nije uključio u ovo već je to prepustio direktoru Iliću, koji je potpisao i dostavio odgovor.
Molim ministra da se on uključi, da se sve ovo proveri i ukoliko postoje ovi argumenti da se preduzmu odgovarajuće mere, a ako nisu, izvinjavam se u ime zaposlenih koji su mi ovo dostavili.

Hvala. Da li još neko od poslanika iz ostalih poslaničkih grupa žele reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo došli smo do stavke u budžetu za 2006. godinu, o kojoj smo već raspravljali nekoliko meseci ranije.
Naime, kada je Narodna skupština na predlog Vlade usvojila Zakon o osnivanju Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja, oštro smo se tome protivili zbog načina na koji je Agencija uspostavljena.
Zatim, zbog rukovodećeg organa Agencije, zbog osnovane sumnje da će predstavnici političkih stranaka koji traže uhlebljenje i da dobiju određeni angažman, da budu zaposleni u Agenciji. I zbog toga što smatramo da su ova sredstva na mnogo pametniji način mogla da budu upotrebljena i da se stave u funkciju povećanja izvoza koji je na najnižim mogućim granama.
Deficit tekućeg budžeta u Srbiji je počeo naglo da raste od 2003. godine, a 2001. i 2002. godine kada je Dosovska vlada veći deo sredstava, ali to je bio minimum minimuma a ne šest milijardi dolara nepovratnih sredstava, nego određeni iznos donacija, što "smuljala" kroz privatne račune i nije ih namenski koristila, pa je počeo da se uvećava prošle godine, a naročito zbog činjenice da se od 2000. godine pa do današnjeg dana konstantno povećavao i naš spoljni dug i prezaduženost zbog spoljnotrgovinskog deficita.
Trebalo je u tome da se traže uzročnici svih problema i kako da se dođe do toga, da kroz jednu stabilnu monetarnu politiku, a ne uz stalni pad dinara u odnosu na evro, što je takođe destimulativno za potencijalne izvoznike, do osnovnog pitanja koje smo postavljali kada je osnivana Agencija, a šta je to Srbija danas spremna da izveze.
Šta mi to imamo i koji je to sektor u privredi koji može u tome da da značajan doprinos? Svima je poznato da je strateški interes Srbije da u oblasti poljoprivrede nema samo tzv. održivi razvoj, već da forsira poljoprivredu kao značajnu granu privrede za izvoz. Ako poljoprivredni proizvodi u ukupnoj strukturi naše privrede, to su egzaktni podaci, učestvuju sa 24%, plus prehrambena industrija, postavlja se pitanje zašto se sistematski poljoprivrednici uništavaju od DOS vlasti pa do današnjeg dana.
Zašto nema još više subvencija, jer su one svakako nedovoljne i kako je moguće da u jednoj mesnoj zajednici u opštini Kula, gde je ubedljivo pobedila na vanrednim lokalnim izborima SRS, dođe ministar finansija i samo zarad praznih obećanja i dobijanja glasova, u Ruskom Krsturu, obeća 42 kredita za poljoprivrednike, a to ljudi ni do dana današnjeg nisu dobili.
Nije put da se ljudi obmanjuju i da se destimulišu neverovatnom fiskalnom presijom da bi se postigao izvoz. Šta je onda ova agencija? Jedan metod za pranje para. Ako pogledate unazad, na godine pre onih besomučnih, finansijskih i ekonomskih nezapamćenih sankcija od strane, pre svega, vaših i političkih i stranih mentora, koje su godinama trajale prema našoj zemlji, kada je privreda postradala, onda se zapitajte kako je moguće da u onoj bivšoj Jugoslaviji uopšte funkcioniše izvoz, kada nije postojala jedna ovakva agencija.
Ja ću vam reći na primeru jednog sektora spoljne trgovine, jer to je oblast kojom sam se bavila tri godine.
Vi znate da je do kraja '90-ih godina, naročito 1989. godine u ono vreme najveće proizvodnje u našoj, sada posrnuloj, sada propaloj industriji, a da li će da se oporavi sa ugovorom sa Fijatom, to je veliko pitanje, rekord izvoznih jedinica od strane "Zastave" je bio 220.000 automobila.
Sektor u kome sam bila zaposlena, Sektor izvoza ostalih proizvoda "Zastave", znači, govori se o ostalim proizvodima, ne celine, nego raznih delova iz programa Grupe "Zastava", imao je godišnji promet, sa samo devetoro zaposlenih ljudi u oblasti izvoza, od devet miliona tadašnjih dolara. Nije bila potrebna nikakva agencija, samo sposobni i energični ljudi i ljudi koji znaju da naprave povoljan aranžman. Ovde se sada ide ovakvom politikom Vlade i Ministarstva finansija na sistematsko ugnjetavanje ljudi koji hoće da se bave izvozom.
Znači, ne treba njima nikakva agencija za promociju. Apsolutno je jasno svakom ''malinaru'', svakom voćaru, svakome iz voćarskog kraja iz Srbije, iz povrtarskog kraja, da je uvoznički lobi toliko jak i da je on doprineo da se obezvredi svaki poljoprivredni proizvod, a naš poljoprivrednik ga sa teškom mukom proizvede, da on ne može ni da pokuša ništa da traži.
Kako ćete vi da stimulišete i da li ova agencija sa 50 miliona dinara može da stimuliše jednog ''malinara'' da izveze malinu, ako je otkupna cena za 2005. godinu bila za najbolji rod 40 dinara, dakle, od 30 do 40 dinara u odnosu na 80 dinara i na prošlu godinu, da ne govorim o sve većem deficitu platnog bilansa, da ne govorim o tome da je dinar i te kako devalvirao u odnosu na evro, hteli vi to da priznate ili ne i da je njegova realna, odnosno nominalna vrednost sada za 25% manja.
I svakako da sve to utiče, naročito zbog toga što se stvara pogodno tle, od 2000. godine pa naovamo, za poslovanje srpskih tajkuna, kako ih i prepoznaje narod i što oni zapravo jesu.
Ne možete vi u takvim uslovima kada monopolisti rade šta god hoće i tako se ponašaju, da imate komisije i antimonopolske zakone za zaštitu konkurencije, kada su oni ti koji direktno upravljaju pojedinim kabinetima povezani sa vrhom državne vlasti. Ne možete da ih sprečite da oni vršljaju i rade šta god hoće, kao i da stvaraju pogodno tle za funkcionisanje tržišta. Nije dovoljno da naša zemlja samo potpiše određene bilateralne sporazume i ugovore o slobodnoj trgovini, o tome sam vam govorila kada se pravila i formirala ova agencija, kada se oni ne primenjuju.
Šta sa Ruskom Federacijom, postoji još od 1998. godine i za šta se mi zalažemo, o čemu je govorio gospodin Tomislav Nikolić u predizbornoj kampanji, a mnogi od vas su se tome čudili, a to je zaista jedina realnost.
Dakle, ono što možemo da proizvedemo ovde, a to tek pod uslovom da oporavimo, pre svega, tekstilnu industriju, metalski kompleks, možemo na veliko i ogromno rusko tržište.
Šta mi možemo danas da izvezemo u zemlje Evropske unije? Ovaj izveštaj koji oni daju o vašem radu o tzv. spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o Programu zaključivanja stabilizacije i pridruživanja, o čemu vi mnogo govorite kao o najvažnijoj stvari, a to je mrtvo slovo na papiru, on sam kaže da nisu stvoreni elementarni uslovi da oni od nas neće ništa i veoma nisko kotiraju kvalitet naših proizvoda. Zašto?
Zato što smo tehnološki unazađeni, zbog toga što se pljačka i krade na sve strane, zato što su mnoga preduzeća, koja su bila i te kako poznata i na bliskoistočnom tržištu i na ruskom tržištu, dovedena u stečaj, prodata budzašto i vi sada da pitate ove u Vranju, Pirotu, Kragujevcu i širom cele Srbije, dakle, u Loznici, sve zaposlene radnike koji su radili u izuzetno moćnim firmama koje su imale kvalitetne proizvode, reći će vam – lopovi sa vlasti su sve raskućili, razvukli, nema ništa.
Dakle, radnici su ostali bez posla, privatizacija je urađena na lopovski način, socijalni programi se ne poštuju. Gde vi očekujete da stvorite proizvode za izvoz?
Prema tome, ova agencija i ovaj iznos u budžetu je trebalo da bude upotrebljen za socijalne programe: da date za vojsku, da date za ljude koji su ostali bez krova nad glavom zbog ovih elementarnih nepogoda, za Srbe sa Kosova i Metohije, za školstvo, za zdravstvo. Ovako, ovo je samo način da se ogromna sredstva operu, da se udome oni džabalebaroši koji nemaju šta da rade, nego će navodno da vrše promociju izvoza i sada vi da objašnjavate srpskom seljaku koji je spreman i dan–danas može sa svojih deset prstiju da proizvede zdravu hranu, da mu treba neki promoter.
On sam najbolje zna šta je spreman da uradi i da su ti proizvodi daleko kvalitetniji od svega onoga što se preko uvozničkog lobija plasira na našem tržištu, mnogo pre nego što naš seljak stigne da svojim znojem to proizvede, ali vas za to baš briga.
Mislim na Vladu, jer ona ima takav odnos, kako prema poljoprivredi, tako i prema svima ostalima, još uvek koliko–toliko zdravim poljoprivrednim sektorima, i nije dovoljno da samo usvojite sporazum o tekstilnoj industriji, rezoluciju, kako se ona već zove, mi vam nismo to osporavali i nismo čak ni glasali protiv toga – a šta ćete da izvezete, kada je tržište zatrpano svim i svačim, odnosno sa tekstilnim proizvodima koji su daleko ispod kvaliteta našeg domaćeg proizvoda, koji je u nemogućnosti bez stimulisanja od strane države da se oporavlja i da se razvija.
Setite se samo kako je bila moćna i jaka naša tekstilna industrija, pođite od Gornjeg Milanovca, preko Ivanjice do Vranja, videćete da je to sada jad i beda, od Kragujevca i firme "22. decembar", nigde programa, nigde ugovora sa Vladom, nigde pomoći, nigde mogućnosti da se oni oporave i stanu na zdrave noge.
U vreme najtežih sankcija kada je već bilo izvesno da će NATO pakt da nas bombarduje Zoran Krasić, kao ministar trgovine i naš tadašnji ministar industrije su veoma važne ugovore u ime Vlade Republike Srbije potpisivali sa našom tekstilnom industrijom. Oporavljena je u to vreme tekstilna industrija "22. decembar" iz Kragujevca i mnogi drugi pozitivni pomaci, onda kada su bile sankcije i kada je bilo gotovo nemoguće da se posluje. Vi sada nemate nikakvo interesovanje, niti imate ideju, osim mogućnosti da dajete ovim lobistima, koji vršljaju po tržištu, da rade šta hoće, da oporavljate privredu, a kamoli da bilo šta izvozite.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.