Znači, moraće neko da prekrši zakon, a da li ministar finansija ili neko drugi, ali svakako će morati. Ukoliko ima stavki u budžetu mogli ste da napišete dinar, pa u redu, nije neki veliki trošak. Mogli ste da prihvatite amandman SRS i ne bi bilo nikakvih problema.
Mogli ste da prihvatite i predlog i da to stavite na dnevni red, da ta Komisija i taj suludi Zakon prestanu da važe, ni to nećete. Svesno idete na to da zakon treba da se krši i to još javno poručujete sa ove govornice.

Hvala vam.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Izvolite, gospodine Plužareviću.

        Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 6, razdeo 37, funkcija 510, da se brišu. Vidite da svi naši amandmani žele da ukažu na racionalnost i domaćinsko trošenje budžeta.
Mi smo kao Srpska radikalna stranka podneli najviše amandmana na ovaj budžet i jedino mi branimo svojim amandmanima ovaj budžet, koji ste vi projektovali.
Vi ćete za njega sigurno glasati, a mi nećemo. Naše amandmane niste hteli ni da prokomentarišete u interesu poboljšanja i kvalitetnog trošenja ovog budžeta.
Ovaj vaš budžet, od 487 milijardi, ima za cilj da vi ostanete još neki mesec na vlasti, a posle toga zna se. Počeli su i svetski donatori da zaobilaze vas i ovaj vaš budžet. Mi smo se zalagali da ovaj razdeo za poljoprivredu bude veći i da ima funkciju unapređenje poljoprivrede i brži razvoj tog našeg sela, tako da i ovih 42 miliona koje ste predvideli za Agenciju za reciklažu ide u tom smeru.
A ta agencija je u stvari skup vaših ljudi koji treba da potroše tih 42 miliona. Trošenje tih para vi sada komentarišete, kao, višim nivoom informisanja i delovanja, edukacijom i ko zna kojim sve izrazima, samo da biste potrošili te pare. Trošenje tih para je potkovano i odlivanjem kapitala iz naše zemlje, na jedan čudan način.
Tu su uključene raznorazne firme iz Slovenije, koje sada otvaraju preduzeća koja se bave reciklažom. Oni se sada na jedan perfidan način, a to čine i u trgovačkom smislu, reklamiraju na svakom ćošku, na svakom oblakoderu, na svakoj raskrsnici i svuda se vide njihove firme. Oni će da iskoriste i ovih 42 miliona kako bi na evropski način reciklirali naše otpade u njihove evre.
Znamo mi da ste vi i doneli ovaj zakon o postupanju sa otpadnim materijama. To što ste vi doneli to ste uradili zbog vas i vaših interesa, a ne zbog stvarnog interesa. Mi smo protiv svih agencija, mi smo protiv uprava, sada ste agencije počeli da transformišete u uprave, tako da vi u stvari samo želite da te narodne pare iz budžeta usmerite u pravcu vašeg smera kretanja.
Nećete vi tih 42 miliona usmeriti ka školama, već ćete ta sredstva koristiti za edukaciju sakupljanja tih otpada? Pa znaju naši nastavnici, znaju naši ljudi kako se taj stari otpad sakuplja, njima nisu potrebne neke specijalne pare iz ovog razdela. Te pare treba usmeravati ka školstvu, ali ministar je sebi dao za pravo da on ovaj budžet kao ministar dvotrećinskom količinom upravlja.
Ceo budžet je diskutabilan u nameni korišćenja. Većinu namena određuje ministar Dinkić i njegovo Ministarstvo i to je suština ovog budžeta.
Razbili ste državu, uništili ste sve atribute države, nema više vojske, nema više prosvete, nema više zdravstva, nema više privrede, nema više ni poljoprivrede. Reče ministar poljoprivrede da ćemo mi i goveda zajedno ući u Evropsku uniju. Eto tako se vi ophodite prema našoj državi. Novac treba koristiti namenski, a ne da se taj naš budžet preliva u privatne džepove. Hvala.

Hvala vama gospodine Plužareviću. O istom amandmanu, reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, iskoristiću ovu priliku da pored ovog amandmana koji se odnosi konkretnu na ovu agenciju za reciklažu, a koja relativno davno postoji, odavno je postojala potreba i šta ona treba da radi, kako da se unapredi ovaj posao i da se potencira značaj sekundarnih sirovina kako bi se zaštitila i okolina, a i obezbedila neka efikasnost, pre svega mislim na ekonomiju.
Mi do sada nismo podnosili amandmane kada je u pitanju ova agencija. Sada smo podneli amandman, upravo da bismo skrenuli pažnju i Vladi i javnosti da je sa ovom modom formiranja paradržavnih organa, a to su ove agencije, jednostavno se izgubila osnovna nit i odgovornost ministarstava i Vlade kao organa državne uprave, koji su najodgovorniji za sprovođenje zakona i uopšte za organizaciju i način funkcionisanja u ovoj zemlji.
Vidite, Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, a to je razdeo 30, neću mnogo da ponavljam neke stavove koje ste već imali prilike da čujete, prosto iz ovoga što je napisano sledi kao da je neko u Vladi rekao, dajte da formiramo nešto što bi moglo da bude transmisija za neka sredstva, jer ako se pogleda izvor sredstava koja će ta Agencija da koristi, videćete 276 miliona i 752 hiljade dinara kao donacija iz inostranstva.
Ako se pogleda ono što ide iz budžeta, to je preko šest miliona. Čemu služe ova sredstva? Pogledajte milion 790 hiljada su neki stalni troškovi, troškovi putovanja 810 hiljada dinara, usluge po ugovoru 7 miliona i 28 hiljada, materijal 640 hiljada i donacija i transfer ostalim nivoima vlasti 276 miliona. Pri tome, ovde nam se takođe kaže da je prisutan suficit u lokalnoj samoupravi, da lokalna samouprava više nema one stege centralne vlasti, počevši od cene stambeno–komunalnih usluga, od mogućnosti razvoja sopstvenog puta itd.
Podsetio bih vas da je nešto slično bilo 1988. i 1999. godine, nije bilo institucionalizovano, već su tada neki, ovi koji bojkotuju, imali gradonačelnike i predsednike opština u nekim mestima, pa su pravili aranžmane lokalne samouprave sa pokrajinama u Nemačkoj, Švajcarskoj itd. obezbeđivali sredstva i pokazivali se kao da su uspešni u odnosu na centralnu vlast.
Ovde se radi o transmisiji za neka sredstva iz inostranstva radi potreba ne mesta, nego više onoga iz inostranstva. Neću namerno da kažem o kom gradu se radi, ali predstavnici vlade jedne države su došli i rekli – znate, mi smo u obavezi da nešto investiramo kod vas kao pomoć. Nas ne interesuje čemu to služi, bitno nam je da date neke papire i ulazite u trogodišnji aranžman, a mi moramo to da damo zato što su nam Amerikanci rekli, uđite sa nečim, napravite neku komunikaciju, platite nešto, ipak smo mi njih porušili za vreme rata.
Za te stvari nam stvarno ne treba agencija, tim pre ako lokalna samouprava, pri ovako lošem Zakonu o lokalnoj samoupravi i lošem Zakonu o lokalnim izborima uživa naklonost Vlade i mogućnost da se samostalno razvijaju i čak da svojim samostalnim politikama na nivou grada i opštine dovode u pitanje i makroekonomsku stabilnost.
Setite se, pogledajte Beograd, pogledajte druga mesta, vidite kako se tu vodi politika i kakva se politika infrastrukture vodi.
Agencija za strana ulaganja, molim vas čemu služi ova Milosavljevićeva Privredna komora? Ovo je jedina privredna komora koja je formirana zakonom, koja nije na principu dobrovoljnosti. Svi privrednici moraju da budu članovi. Taj koji je na čelu Privredne komore je savetnik za ekonomiju predsednika Republike, vozaju se zajedno itd.
Da vas podsetim, nekada je pri našim ambasadama postojao savetnik za ekonomska pitanja. Nekada je naša Privredna komora pogotovo u većim mestima, od Kuala Lumpura pa sve do Njujorka imala svoja trgovačka predstavništva koja su obavljala saradnju. Nekada su postojale 3–4 spoljnotrgovinske kuće preko kojih je 90% spoljnotrgovinskog poslovanja išlo. Sada država ima potrebe, u uslovima slobodnog tržišta, da formira svoju agenciju. Naravno da smo protiv toga.
Dalje, Agencija za energetsku saglasnost, malo znam te papire od početka kad je to krenulo, od onih sijalica preko neke donacije iz Amerike, šta ta agencija treba kod nas da radi – da nas uči kako da manje trošimo struju, da vrši neke procene, da nam nešto predlaže? Molim vas, tu agenciju može da finansira Vuk Hamović sa kusurom. Zašto bi država sada nešto finansirala što bi išlo u prilog Hamoviću i Lazareviću i čak je inicijativu preuzeo neki paradržavni organ, sledeći ideju Vuka Hamovića da u onoj zgradi "crvenkapa" napravi berzu energenata. Ljudi šta to radimo?
Zar država mora da ima te troškove? Nije valjda zato što je suficit pa ima se, može se, presipa se i sada da izmislimo nešto da bi to što se presipa ne bi dotaklo do zemlje, nego da neko uhvati i da dođe do njegovih ruku. U tom smislu mi vas kritikujemo.
Ako kažete štednja, namensko korišćenje javnih prihoda, ako se pozivate na to da treba da nam dođu neke obaveze zbog ovih zaduživanja itd, ako smo svesni činjenice, a verovatno su svi svesni činjenice da nismo zadovoljni sa ovim stepenom proizvodnje, nismo zadovoljni sa ovim stepenom rasta industrijske proizovdnje, nismo zadovoljni sa ovom organizacijom, znate i sami koliko su skupa sredstva i ljudi koji se bave privredom, ponekad i razmišljaju da li uopšte da ulaze u privrednu aktivnost.
Zato smo vama podneli ove amandmane na veliki broj članova koji se tiču ovih agencija, da vam skrenemo pažnju.
Nemojte da razvlašćujete državne organe da biste napravili "jasla" za neke odabrane, jer sve i svašta se progurava kroz ove stavke.

Hvala gospodine Krasiću. Da li još neka poslanička grupa o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.
Samo da vas obavestim da će konstitutivna sednica Odbora za lokalnu samoupravu biti zakazana kroz jedan sat, za sutra, u 13,00 časova u plavom salonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Srbije za 2006. godinu, koji glasi: "U članu 6, razdeo 38 i funkcija 430 brišu se".
Praktično, pošto se taj razdeo i taj član odnosi na Agenciju i finansiranje agencije za energetsku efikasnost, program SRS, a i do sada smo više puta ponovili, protiv smo osnivanja agencija koje se osnivaju za sve i svašta. Smatramo da je to skupo, nepotrebno i nije efikasan deo državnog aparata.
Nijedna agencija do sada koja je osnovana nije u svom radu dala neke očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati i posebna budžetska sredstva za rad agencije i time povećati troškove i ovako skupe državne administracije, za koju i sami govorite da je skupa.
To je samo jedan u nizu ovim budžetom predviđenih troškova, iako se stalno pozivate na štednju, ali izgleda da se to odnosi na druge stvari a ne na agencije, narodne kancelarije Demokratske stranke, na nevladin sektor koji finansirate i "šakom i kapom".
Moram da vas podsetim da smo u proteklom periodu takvim nedomaćinskim ponašanjem, novcem koji se troši za sve i svašta sem za ono što je potrebno državi, došli do toga da imamo strani dug od 15 milijardi dolara, kreditno smo zaduženi da nam stižu u naplatu rate od 700 i milijardu dolara godišnje, da su gubici privrede preko 10 milijardi dolara.
Takođe, imamo problem da je skoro 50.000 firmi pred stečajem, a to je otprilike pola miliona ljudi koji ne znaju šta će biti sa njima. Takođe, novac koji smo dobili od privatizacije – 1.300 najboljih firmi, netragom je nestao, firme koje su zapošljavale određeni broj ljudi u tih 1.300 firmi, samo se smanjio broj ljudi koji su zaposleni u svemu tome.
Nastavljamo politiku koja je važila u zadnje četiri godine, sada pet godina, pa ćemo dogodine pričati da se rasprodaju strateške grane koje postoje.
Kao što su nekada prodate cementare i šećerane, duvanska industrija, izvori vode, a sada se spremate da rasparčate i rasprodate NIS, naše kamenolome i imamo situaciju da u državi ništa više nemamo svoje.
Konstantno nastavljate kao i do sada što je bilo proizvodnjom i fabrikacijom ovih afera, imali smo: Nacionalnu štedionicu, šećernu, "Erikson", panciri, JAT, ŽTP i sve ostalo što ide, što je u narodu već poznato i što vi vrlo dobro radite.
Praktično, pošto govorim o agencijama, bilo bi vrlo smisleno reći šta tom agencijom dobijamo. Znači, Agencija za energetsku efikasnost, novac koji je predviđen za nju je u vrednosti otprilike 62 ili 63 miliona dinara. Moram vam reći šta je predviđeno. Dakle, za plate i dodatke zaposlenih i socijalni doprinosi ide oko 7.700.000 dinara. Takođe, imamo usluge po ugovoru i specijalizovane usluge u vrednosti od 38 miliona dinara.
Takođe imamo subvencije i javnim finansijskim preduzećima u vrednosti od 11 miliona dinara, imamo mašine i opremu od 1.200.000 dinara. Nekako svake godine provlačite ogroman novac za mašine i opremu za subvencije nekim nefinansijskim preduzećima, a uglavnom se novac troši i od toga nema ništa.
Gospodin Krasić je vrlo konkretno postavio pitanje šta ta agencija treba da radi, čemu ona služi, da li da nas uči kako da održimo ovako povoljnu cenu struje kako ste nam nametnuli u zadnjih pet godina. Šta drugo da nas uči? Kako da trošimo tu našu struju koju imamo ili kako da se dogovorimo sa Vukom Hamovićem i Vojinom Lazarevićem da oni troše našu struju, da je prodaju, a mi da je plaćamo.
Znači, svrha bilo kakvog predloga bi praktično značila, osnivanjem agencije i finansiranjem, izdvajanjem oko 60 miliona dinara, dobijamo to i to, pa onda da kažemo, praktično, to jeste pozitivno, to nije pozitivno, pa ako je to pozitivna stvar, SRS to ne bi kritikovala.
Ovako mi imamo ogroman trošak od nekih 60 miliona i to bez okvira, bez ikakvog preciznog davanja podataka gde će se sredstva trošiti, a imamo dovoljno iskustava sa vama, znamo da će se preliti u nečije džepove, zaposliće se određeni kadrovi vaših stranaka, nazovimo –kadrovi, poznati eksperti koji su nas doveli dovde. SRS traži da se ovo briše i očekujem od poslanika koji se ne slažu sa time da se naš novac preliva u privatne džepove, da ovo podrže.

O istom amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, razumem želju određenih organa i ministarstava da nešto mogu sebi da olakšaju, pa formiraju neku agenciju ili upravu koja će da radi jedan deo njihovog posla.
Razumem, ali kada je u pitanju Agencija za energetsku efikasnost, postavlja se pitanje svrhe postojanja jedne takve agencije.
U obrazloženju se kaže zašto Vlada odbija ovaj amandman. Dakle, iz razloga što je navedena Agencija osnovana Zakonom o energetici, kao posebna organizacija za čiji se rad sredstva moraju obezbediti u budžetu Republike Srbije.
Međutim, ta Agencija, ne postoji samo od tog "Službenog glasnika" broj 84/04, već ona postoji malo duže. Ona je bila osnovana uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine i trošila je značajna sredstva i tada. Ako se pogleda specifikacija troškova koji stoje ovde, vidi se da su jedini troškovi, troškovi zaposlenih, nekakve usluge ponovo, specijalizovane usluge.
Ali ko uopšte troši, odnosno ko dobija novac od specijalizovanih usluga, koji su to sopstveni prihodi jedne agencije, pošto imamo ovde sopstvene prihode. Da li javna preduzeća plaćaju neku uslugu Agenciji za energetsku efikasnost, pa ona ima ta sredstva, ali ta sredstva (u iznosu od 38 miliona dinara) odlivaju se na nekakve usluge po ugovoru i specijalizovanim uslugama.
Čime se bavi ta Agencija? Dakle, koja je svrha Agencije? Da li građane, kako to reče narodni poslanik Stevica Deđanski, koji je podneo ovaj amandman u ime SRS, da nauči kako da trošimo struju ili da se bavi balansiranjem između proizvodnje, potrošnje energije, potreba stanovništva, privrede itd. Do pre par nedelja, imali smo nekakva saopštenja EPS da je potrebno da električna energija ponovo poskupi.
Postavlja se pitanje da li ta Agencija ima ulogu u onim silnim obrazloženjima zašto je električna energije 2001, 2002, pa nadalje, poskupljivala, da li su razlozi to što je EPS korišćena za jednu neviđenu pljačku Srbije, da li je to razlog postojanja jedne ovakve agencije? Činjenica jeste da je zloupotreba bilo u EPS, u NIS oko uvoza, odnosno izvoza nafte i naftnih derivata, u pitanju je lož–ulje, oko uvoza električne energije. Kada je neko napravio pogrešnu računicu ili pogrešnu procenu, ne znam ko, da li Vuk Hamović ili Vojin Lazarević i električnu energiju koja je bila namenjena Bugarskoj nisu isporučili, isporučili su Srbiji i platili smo je skuplje nego što možemo da je proizvedemo. A da stvar bude još gora, akumulacije koje smo imali u našim hidroelektranama morali smo da otpuštamo preko brana da slučajno koji cent, koji dolar, ta dva gospodina ne izgube.
Ne želim da vam spominjem da je u tim sumnjivim poslovima oko transakcije uvoza i izvoza nafte i naftnih derivata (dakle, lož–ulja koje je bilo plasirano preko EPS) i električne energije EPS izgubila oko pola milijarde evra. Te pare su nadoknađene kroz povećanje cena električne energije.
Tu nema nikakvog obrazloženja, već da električna energija mora da poskupi, zato što je njena cena po kojoj građani dobijaju neekonomska, da su cene u zemljama u okruženju mnogo veće, da toliko i toliko košta jedan kilovat električne energije u inostranstvu, pa zašto ne i ovde, da država to mora da subvencioniše itd.
Sve su to bile priče i šarene laže za malu decu. Činjenica je, da jedan dobar deo sredstava koji utiče na cenu kilovata jeste isplate plata zaposlenih, dakle, oni koji rade u tom sektoru u zemljama Evropske unije, a vi hoćete da se ugledamo na te zemlje, gde oni imaju platu, dve, pa i više hiljada evra, znači od dve pa nagore. Kod nas se to kreće od 300, 350 evra do 600 ili 700 evra i to su oni koji su najodgovorniji, koji rade u raznim elektroenergetskim postrojenjima.
Postavlja se pitanje šta sa tom razlikom, jer smo već dostigli cenu koja je u zemljama Evropske unije, ali vi gledate onu najnižu stavku, pošto ste formirali blok–tarifu. Kada je u pitanju električna energija i račun za električnu energiju, šta bi sa onim obećanjem koje ste dali u predizbornoj kampanji 2000. godine da TV pretplata neće da se plaća preko računa za električnu energiju?
To je jedno oružje koje ste koristili protiv SRS, koja nije bila zaslužna za to, ali na jedan određen način se plaćala TV pretplata. RTS je bio na budžetu sve ove godine. Doneli ste novi zakon, a koliko znamo EPS već RTS ispostavlja spiskove vlasnika brojila i izgleda mi da će već od iduće godine da se primenjuje TV pretplata za građane Republike Srbije. Toliko o tome.
Kada treba da dođete na vlast, u stanju ste da obećavate sve, da vas ne podsećam da ste obećavali (baš vi iz G17 plus) da treba smanjiti administrativne takse, da treba smanjiti poreska davanja. Međutim, otkako ste došli na vlast upravo radite suprotno. I ne da niste smanjili, nego niste ostavili po onoj ceni na kojoj su bile takse i poreska davanja kada ste dolazili na vlast, nego ste to još i povećali i onda se hvalite suficitom. Kojim suficitom? Da li je taj suficit koža građana Srbije koju ste odrali kada ste ubirali poreze?

Na član 6. amandman je podnela na već rodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.