Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS na Odboru za Kosovo i Metohiju, kada smo svojevremeno raspravljali o Izveštaju o radu i utrošku sredstava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, imala je brojne primedbe. Tu smo videli koliko nelogičnosti, koliko neverovatnih podataka. Zanimljivo je da, iako je to naišlo na osudu dela vlasti, pre svega predstavnika DSS, niko posle toga na to nije reagovao.
Niko nije reagovao da jedna septička jama u selu kod Novog Brda košta 350.000 dinara. Pitam se šta to košta 350.000 dinara, koje radnike da platite da iskopaju septičku jamu za jedno posle podne pa da toliko košta? Posebno što imamo izgradnje nepostojećih objekata i raznih drugih čuda, o troškovima za gorivo, telefonskim troškovima onih koji ne predstavljaju nikog na Kosovu i Metohiji i da ne pričamo.
Imamo slučaj danas u zemlji Srbiji da neki kažu – da se pitaju predstavnici Srba sa Kosova! Mi pitamo – ko su predstavnici Srba sa Kosova? Mi baš tražimo da se pitaju predstavnici Srba. Kažu: koje ti ljudi sami izaberu, a ne razne tipove koji su bliski određenoj obaveštajnoj službi neke druge zemlje. On je sam sebe izabrao za predstavnika Srba.
Sve vas u sali pitam: da izađete i da mi kažete koga predstavlja Oliver Ivanović? On je član jedne male beznačajne stranke, Karić ili Čović, ne znam koje, kakve veze to ima sa predstavljanjem našeg naroda na Kosovu i Metohiji? Ko su ti koji ga zovu svakog dana da ga pitaju nešto, da taj tobože negde nešto komentariše? Da li su bili neki izbori da ga neko izabere? Jesu bili izbori, izašlo je 300 ljudi na te izbore, a 120.000 nije htelo ni da ga vidi, ni da ga čuje. Rođena žena nije htela da glasa za njega, a ne neko drugi.
Kada govorimo o ovom razdelu budžeta imamo apsolutno nenamensko trošenje novca. Ne štedimo mi i ne žalimo novac koji se daje za Kosovo i Metohiju. Ne mislimo mi da ne treba da se novac daje ni za Kosovo i Metohiju, ni za Preševo i Bujanovac, ili bilo koju regiju u Srbiji, ali imamo protiv toga da u ime Kosova i Metohije, da u ime Preševa i Bujanovca, neki pune svoje džepove i ne samo svoje džepove, nego kako to volim da kažem "tovare u kamione", a da od toga država Srbija i građani Srbije nemaju nikakve koristi.
Mi vas pitamo, kakve su to koristi imali Srbi na Kosovu i Metohiji ili Srbi i Albanci u Bujanovcu, Preševu ili bilo kom drugom delu naše zemlje?
Mi smo ovde tražili da u skladu sa onim za šta je novac određen u budžetu, da se taj novac prebaci u Fond za razvoj Republike Srbije. Ne znam da li znate, danas Rusija, sem što ima 150 milijardi dolara devizne rezerve, četvrta je u svetu; zemlja koja je bila 80. u svetu, došla je na četvrto mesto po deviznim rezervama, a u stabilizacionom fondu ima 400 milijardi dolara. Njihov stabilizacioni fond je nešto što bi u našoj zemlji trebalo da predstavlja Fond za razvoj. Dobro bi bilo kada bismo to mogli da koristimo na takav način i kada bismo imali više novca u Fondu za razvoj, kada bi ta finansijska sredstva trošili na namenski način.
Što se tiče rada samo Koordinacionog centra i načina na koji se troši taj novac, moram da kažem da baš uvek ne razumem ni kako ni za šta se taj novac troši. Za ljude koji nisu bili u tim mestima, recimo, u bujanovačkoj i preševskoj opštini, imate selo, mislim da se zove Osmaci, možda sam i pogrešio u jednom slovu, tačno vidite deo, pošto je to mešovito selo, koji je srpski i koji je albanski. U albanskom delu izgrađena je potpuno nova škola, sve je napravljeno, a u srpskom delu nije izgrađeno ništa.
Nemam ništa protiv toga što se Albancima gradi. Oni su naši građani, pretpostavljam da su lojalni Srbiji, bar bi tako trebalo da bude i nadam se da se ovaj talas separatizma i ovaj talas napada na Srbiju neće širiti geometrijskom progresijom, kao što neki najavljuju da se već danas sastaju i traže mnogo veća prava, sem mađarske partije u Vojvodini itd, vidim da danas imaju neki sastanak zakazan.
To su oni koji govore da se svakog dana ugrožavaju ljudska prava, da su najsrećniji kada se Srbiji namakne omča oko vrata i kada samo neko čeka da izvuče stolicu ispod naše zemlje i da konačno država više ne postoji.
Što se tiče ovog mesta, dakle, Srbi su u tom mestu neuporedivo siromašniji nego Albanci i dobro bi bilo da Vlada Srbije pogleda malo kako i na koji način se taj novac troši.
Sa druge strane, jučerašnja sednica Skupštine Srbije je pokazala tačno kako i na koji način će se odigravati stvari u Srbiji, kako i na koji način oni koji žele uslovnu nezavisnost Kosova mogu da je donesu i uz čiju pomoć će pokušati to da urade.
Posle jučerašnje sednice partija ministra spoljnih poslova je poslala jedno saopštenje (pošto su ovde ćutali kao miševi, kao obično, jer ne smeju nikada ništa u lice da saopšte, takvi su ljudi) protiv SRS, u kojem su nas optužili za raspravu, nisam ni razumeo, mogli ste to da pročitate u današnjoj "Politici", bila je informacija i na BETI i na TANJUG-u. Smetalo im je to što smo uopšte govorili, ne smeta im što su u koaliciji sa SPS, ni to što je zahvaljujući Slobodanu Miloševiću Vuk Drašković postavljen za ministra spoljnih poslova. To je sve u redu, ali im je smetalo to što smo mi slobodno iznosili ideje i svoje političke stavove.
S druge strane, pokazalo se kakva se koalicija pravi u Srbiji uz pomenutog Draškovića: tu će biti Tadić i Karić i tu će biti ta osovina koja će pokušati da, ne samo razjedini, već da razbije Srbiju, da prihvati otimanje Kosova i Metohije uz obrazloženje kako Kosovo i Metohija treba da budu evro regija ili ne znam ni ja šta sve.
Evo, postigli smo specijalni status za Srbe na Kosovu i Metohiji, dobili ste vaše četiri opštine, severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan. Dobili smo mnogo para za crkve i manastire. Dobili smo bezbednost, a sada idemo na uslovnu nezavisnost, a svi ćemo mi biti u Evropi vrlo brzo, pa granice neće ni postojati. Biće svejedno gde ko živi.
Ja vam unapred saopštavam kakav će to plan da bude i to će biti na javnoj šoping listi, a neke strane zemlje će ponuditi našoj zemlji i očigledno će naći svoje saveznike. Za sve to mnogo je bolje, pošto je očigledno da ćemo sa tim imati ogromne probleme i da će se i građani Srbije i država Srbija suočiti sa strahovitim problemima, mnogo je bolje da nam novac ne troše na gluposti i da mogu da koriste na način na koji oni hoće.
Mnogo je bolje da novac trošimo namenski, da se taj novac na najbolji mogući način upotrebljava i koristi u interesu države Srbije i građana Srbije, a ne da pojedini lopovi to koriste za svoje dalje bogaćenje.
Kao da im je malo to što danas imaju vile, 10 automobila, nekoliko kuća, na bankovnim računima i u sefovima ne možete ni da otkrijete koliko imaju para.
Dakle, Srbija je sita takvih i sita je besmislenog trošenja para, para o kojima će da im se govori kako se stalno velika dela postižu, a nikada ništa građani od toga nisu videli.
Mogu da vam kažem, svakog dana gledamo kako se hvali i Tadić i Koštunica, kako velike investicije stižu u Srbiju. Najveće investicije sižu u opštinu Zemun u Srbiji.
Završen je posao i za mesec dana očekujem da firma "Knauf", jedna od najpoznatijih u svetu, uloži više od 30 miliona evra u fabriku.
Dakle, imate livadu, ne gde je lopovska privatizacija, ono što neko stavi sebi dva ili pet miliona evra u džep kada uzme "Sartid" ili neku drugu firmu i ta firma onda dobro posluje, nema tu velike filozofije, da uzmete livadu i da napravite novu fabriku i da zaposlite stotinu novih ljudi, to očigledno ima samo u radikalskim opštinama, jer su se ljudi mučili dve ili tri godine da dobiju sve dozvole.
Dve ili tri godine ih je jedan potpredsednik Vlade zavlačio, dakle, najmoćniju austrijsku firmu, to je firma koja je najača u ovom delu Evrope i ima oko 440 milijardi evra promet, ja ne znam da li vi znate šta je to.
Njihov će izvoz da bude najveći u Srbiji, uz "Sartid", naravno, a vi gledajte da li ima toga u drugim opštinama, pa se takođe hvalite svojim grinfild projektima, gde su, opet u Zemunu. Sve veće investicije su tamo gde su radikali, pa pitajte njih sa kim su najzadovoljniji, ko im je najpre izašao u susret, da li Gordana Pop–Lazić ili Nenad Bogdanović.
Dobro je, došlo je vreme da prekinete sa pričom o tome kako samo zbog političke podrške, zbog toga što im se mnogo svidelo kako spaljujete Skupštinu i linčujete Dragoljuba Milanovića dobijate novac, a nama nije potrebna milostinja. Nama su potrebne fabrike, potrebne su nam strane investicije, direktne investicije za proizvodnju. Nama je potrebna država koja će da vodi računa o sebi, a ne država koja će da gleda kako će da nestane što pre i zato je ovaj stav SRS veoma važan.
Zato vas pozivam da glasate za ovaj amandman, zato što nismo mi ovde došli u ovu Narodnu skupštinu Republike Srbije da ukinemo sopstvenu zemlju, da ukinemo našu državu i da se sami hvalimo kako postajemo nekakva regija. Nećemo da postanemo regija. Možda je nekome lepa plavo–žuta ili žuto–plava zastava. Moja zastava i naša zastava, zastava ove skupštine i ove zemlje je, da vas podsetim, crveno–plavo–bela. To je zastava Srbije. Vodite o tome računa. Ne uništavajte Srbiju za bilo čije druge interese, jer kao što sam juče rekao, rezervnu otadžbinu nemamo, imamo samo jednu Srbiju.
