Izvinjavam se. U rečima prethodnika postavljeno je nekoliko pitanja. Pokušaću da sumiram šta se zapravo događa sa reformom transfuziološke službe u Srbiji.
Evropska unija od 2000. godine pa naovamo pomaže zdravstvenu službu Srbije na različite načine.
Jedan od tih načina je i podrška nacionalnoj transfuziološkoj službi, da tako kažem, koja zapravo ne postoji u ovom trenutku kao nacionalna transfuziološka služba, nego postoje Institut u Beogradu, zavodi, transfuziološke službe u različitim ustanovama Srbije.
Projekat podrazumeva period od 2003. do juna 2006. godine, i u tom roku ukupnu pomoć od 5,5, na primer, miliona evra. Ni ne znam tačno koliko, zna tačno EU koliko daje.
I, postoji Evropska agencija za rekonstrukciju, koja po evropskim zakonima sprovodi projekat.
Šta je važno za ministra zdravlja Srbije? Da li je važno da transfuziološka služba Srbije dobije poklon od EU? Naravno da je važno.
Taj poklon podrazumeva poštovanje procedure evropskih zakona.
To ne znači da EU donese novac u džaku i kaže – ovo su pare, a vi sada uradite što god hoćete u transfuziji, nego se najpre, zajedno sa ekspertima koji rade ovaj posao u Srbiji...
Ima 173 lekara koji se bave transfuziologijom u užem smislu i to su stručnjaci koji vode ovaj posao širom Srbije.
Tradicija davalaštva krvi je bogata i velika.
Međutim, činjenica je da se događa godinama unazad, i to treba zapravo poslanici da znaju, da u jednom trenutku npr. u Subotici ima dovoljno krvi od davalaca, toliko da nema dovoljno kesa da se prikupi ta količina krvi, a da u istom trenutku krv za transfuziju nedostaje u nekim delovima zemlje. Zašto? Zato što je nejednako davalaštvo krvi.
Jako je važno da davalaštvo krvi bude dobrovoljno, da bude za nepoznatog primaoca, a ne naručeno ili za rodbinu, i da ne bude plaćeno. To je strateško opredeljenje da se u ovoj zemlji ojača davalaštvo koje je dobrovoljno, koje je neplaćeno i koje je za anonimnog primaoca.
Taj projekat treba da pomogne da se sačini strategija kako Srbija zamišlja da treba da izgleda transfuziološka služba u Srbiji. Da li je uopšte potrebno da postoji strategija i da li je naša transfuziološka služba idealno organizovana?
Nije idealno organizovana, jer je preterano decentralizovana, jer svako u svakom centru ko radi transfuziju radi sve poslove iz oblasti transfuzije, od prikupljanja uzoraka krvi do pripremanja krvi za davanje pacijentu, preko testiranja te krvi na bezbednost.
Takav sistem nigde nije dovoljno efikasan i pouzdan i može da se desi da testiranje krvi na 42 različita mesta ne poštuje potpuno iste protokole i to je poznata činjenica na nivou Evrope.
Svetska zdravstvena organizacija ima stav da zemlje treba da preispitaju svoje transfuziološke službe i sugestija nama, kao zdravstvenom sektoru, bila je da nam se pomogne u analizi postojećeg stanja, da projekat kupi nedostajuću opremu i napravi neke nedostajuće zgrade, da pri tom osmisli da mi sami uz pomoć eksperata napravimo sopstvenu strategiju.
Ja ne znam da je napravim, kao ministar zdravlja i kao čovek koji se bavi jednim delom posla. Ne zna niko od vas poslanika, pretpostavljam, ali zato postoji procedura kako se taj dokument sačinjava. Aprila 2005. godine sačinjen je dokument koji se zove – Strategija nacionalne transfuziološke službe u Srbiji, za obezbeđivanje dovoljne količine bezbedne krvi za sve u Srbiji.
U međuvremenu, u Nišu se npr. završava zgrada koja će biti otvorena početkom naredne godine. Nešto od opreme je već instalirano u Beogradu, Novom Sadu.
Procedure za nabavku, tenderi, ljudi koji u tome učestvuju, sve je dostupno tamo gde je dostupna procedura za trošenje donatorskih para.
Kada vam neko poklanja pare, onda on ima svoja pravila. Kada vam pokloni 5,5 miliona evra, onda vam on pokloni po svojim propisima, ima inspekcije koje dolaze i to kontrolišu.
I kada se onda stvori jedna negativna kampanja, kao što je mesecima unazad, nažalost, pokušano da se stvori, onda je Ministarstvo zdravlja u poslednja tri meseca odgovorilo na, mislim, četiri poslanička pitanja, koja su bila identična, i na četiri pitanja udruženja davalaca krvi iz određenih regiona koja su bila identična, kao fotokopirana.
Dato im je bukvalno sve u tim odgovorima, uključujući kompletnu dokumentaciju koja postoji u Ministarstvu zdravlja o ovome.
Kada sutra u toku dana (nadam se ne i noći, nećete valjda morati noću da glasate, ali ko zna) izglasate kao poslanici ove zakone, stvara se uslov za još nešto što je planirano ovim projektom, a to je da Srbija ima svoju strategiju i da se donese zakon o transfuziji krvi.
Prema tome, niko drugi neće doneti odluku o tome kako će biti organizovana služba transfuzije u Srbiji, da li treba svaka bolnica da ima svoju službu i da kupi sve što treba od aparata za tu službu, pa koliko to koštalo da koštalo.
Ili možda zemlja od 7,5 miliona ljudi sa ovoliko centara ima i neku osmišljeniju strategiju, koja troši manje para, a sa više efekata.
To je pitanje na koje će biti ne tako lako odgovoriti, jer nacrt zakona prave upravo stručnjaci iz ove oblasti. Rekao sam, nema ih 1730, nego 173.
Takođe ćete doneti zakon o Crvenom krstu koji kaže – okupljanje dobrovoljnih davalaca krvi, njihovo motivisanje treba da radi Crveni krst, a ne da oni osnivaju svoja sopstvena udruženja i da počinju da nastupaju kao paralelni Crveni krst i da onda budu izmanipulisani, jer nisu obavešteni.
Potpuna je laž i neistina to kada kažete – priča se o centru za frakcionisanje. Samodovoljnost je, to sam naučio iz ovog posla sa transfuziolozima, kada jedna zemlja treba da ima toliko dobrovoljnih davalaca krvi da sama za sebe skupi dovoljno krvi i da je ima u svakom trenutku, u svakoj bolnici.
Svaki će vam lekar objasniti, nije krv tek tako, kažete dajte injekciju pa gotovo, nego ima kriterijuma kome se daje, kome se ne daje, kome se kakva krv daje.
Nacionalni centar za separaciju – naravno da, ali po evropskim principima u centralnoj ustanovi u Institutu "Sveti Sava".
Što se tiče dobrovoljnog davalaštva krvi, ovde je izrečena prekjuče neistina – opada davalaštvo. To nije tačno. Davalaštvo raste.
Od 15. juna imali smo stalnu kampanju na nacionalnom nivou, u kojoj su učestvovali i Bajaga, Ana Stanić, Dejan Cukić. Prvi put u nekim delovima zemlje, npr. u Bujanovcu bilo je davalaca koji nikada ranije nisu dali krv, i Srba i Albanaca.
Nova nacionalna kampanja počinje 16. decembra i biću slobodan da pozovem gospodina predsednika Skupštine da nam pomogne u pozivu građanima, da u toj kampanji učestvuje, jer ta kampanja treba da bude stalna, kontinuirana, da nam pomogne prisustvom, i svi vi.
Prema tome, razumem vaše dobre namere i pokušavam da prosto kažem poslanicima – neistina je manipulisati krvlju na taj način, i transfuzijom.
Na sastanku na kome je doneta strategija sedeli su isti ti ljudi koji su vam ispričali te priče i nisu digli ruku, ustali i rekli svoj stav ako je različit.
Sedeo je direktor Saveta Evrope za poslove zdravstva, sedeo je stručnjak SZO za ovu oblast i ocenio da se projekat razvija kako treba.
Biću slobodan da pozovem vas i vašu poslaničku grupu u Niš 16. decembra, gde ćemo videti kada tačno otvaramo zgradu. Zavisi, naravno od napora lokalne samouprave da obezbedi struju, grejanje i vodu. Sve ostalo je potpuno mešanje poluistina, neistina. Uostalom, odgovorićemo kao ministarstvo na poslaničko pitanje, precizno.
Rekli ste – u Užicu se nešto radi. Bogami, radi se. U Užicu je ulaganje najveće, od ukupno 50 miliona evra. Taj projekat se zove – hitna intervencija u 20 bolnica Srbije, uključujući "Torlak".
Za "Torlak" je završena priča sa potpisivanjem ugovora i od januara do novembra ulaže se 2,5 miliona evra u obnavljanje programa za vakcinu protiv dečije paralize.
Očekujemo da krajem 2006. godine budemo u situaciji da vratimo sertifikat Svetske zdravstvene organizacije i da "Torlak" tu vakcinu može da prodaje svuda širom sveta.
Jedna od 20 bolnica je i užička. Mislim da projekat vredi između 2,5 i 3,2 miliona evra. Obično je u tim bolnicama 70% infrastrukture i 30% opreme.
Kako se to radi? Taj projekat treba da bude završen početkom 2007. i da bude evaluacija sredinom 2007.
Već danas se u Smederevu ljudi ne smrzavaju u bolnici, jer je potpuno promenjen način grejanja, promenjeni su prozori i vrata, promenjena je kuhinja, a počinje sada da se radi na rekonstrukciji hirurgije i intenzivne nege.
U Jagodini je otvoren hitan prijem i neuropsihijatrija.
U Ćupriji počinju radovi, u Paraćinu je završen pogon hirurgije, u Kruševcu su počeli radovi, u Sremskoj Mitrovici uveliko odmakli, zida se, zapamtili ste Mitrovica, jer mislim da je neka užička firma tamo dobila posao.
Kako su se dobijali poslovi? U "Politici" povremeno izlaze dvojezično veliki oglasi ponuda. Konkursi se prave tako da je, sa jedne strane, ispoštovana procedura Evropske investicione banke, a sa druge strane, moram da kažem na moje lično insistiranje, ispoštovana je uvek procedura našeg Zakona o javnim nabavkama.
Verovali ili ne, Evropska banka nije imala ništa protiv kada smo objasnili, ali je, na primer, kod takvih projekata uslov pre svega bančin. Međutim, mi smo u Ministarstvu insistirali da bude poštovana, i kod projekta Svetske banke i kod ovog, i jedna i druga procedura.
Ko je dobio posao? Ko je vlasnik, šta radi? Odgovorićemo pismeno na sve to. Konkurs za opremu je jedan za svih 20 bolnica i, bogami, predsednik komisije za odlučivanje je ministar.
Zamenik predsednika je zamenik ministra, a članovi komisije su pomoćnici ministra. Zašto? Zato što je velika odgovornost i zato što hoću da budem potpuno siguran da je u 20 bolnica oprema stigla, tako da možemo da stanemo i da kažemo – evo, to smo ovako radili.
Svakome je dostupno i na sajtu Ministarstva zdravlja možete ući (i ne morate čak ni pitati, ali pitali ste, odgovorićemo vam) u projekat i naći sve podatke po datumima dokle je projekat stigao, kako dalje ide. To je što se tiče odgovora na pitanje.
