PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.11.2005.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

27.11.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:05 do 21:30

OBRAĆANJA

Miljko Četrović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto dolazim kao narodni poslanik iz Kraljeva, imam obavezu i dužnost da se u ime građana opština Vrnjačka Banja i Trstenik i na njihov zahtev javim povodom amandmana koji je predložio narodni poslanik Vučićević i da dam dodatna obrazloženja zašto treba Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji da opstane kao opšta bolnica i koji su razlozi da se ne može pripremiti ovaj plan mreže zdravstvenih ustanova, kako je Vlada dala u svom obrazloženju prilikom obrazlaganja odredbi ovog zakona.
Ne znam da li ministar zna kada je osnovana Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji – ona je osnovana 1934. godine, ta bolnica radi u zgradi koja ima 2,5 hiljade kvadratnih metara – i da je sadašnja zgrada izgrađena sredstvima samodoprinosa građana opština Vrnjačka Banja i Trstenik, i to 1989. godine. Faktički, ona pokriva područje radi zadovoljenja tih zdravstvenih usluga i bolničkog lečenja za veći deo građana opštine Vrnjačka Banja i Trstenik.
Iz obraćanja građana svima, koje sam dobio kao narodni poslanik, a i OO SRS u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku, vidi se uznemirenost građana koja je nastala još od polovine jula meseca kada je na TV i radiju Vrnjačke Banje gostovao generalni direktor Zdravstvenog centra "Studenica" iz Kraljeva Dragan Arsić, kada je već predlog zakona bio na javnoj diskusiji, i izneo stav da Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji neće nastaviti sa radom u takvom statusu posle usvajanja ovog zakona.
Imajući u vidu interes građana i upućenost u ovom dužem vremenskom periodu, decenijama unazad, i građana Vrnjačke Banje i Trstenika, a moram da napomenem da je Vrnjačka Banja od Zdravstvenog centra "Studenica" udaljena 24 kilometra, i to od centra Banje.
Međutim, od onih sela i naselja od centra Banje je daleko više, a Trstenik je negde 50 kilometara od Kraljeva, a toliko razdaljine ima do Kruševca.
Ne vidim razlog da ministar ili Vlada Republike Srbije ne prihvate ovaj amandman, gledajući koliko dugo postoji ova bolnica u Vrnjačkoj Banji i ove razloge koje je izneo predlagač amandmana. Pored građana koji su upućeni decenijama na ovu bolnicu, broj gostiju se kreće oko 100 hiljada prijavljenih godišnje, a tu je negde oko 30 posto neprijavljenih gostiju Vrnjačke Banje; ima negde oko tri hiljade prognanih i raseljenih u Vrnjačkoj Banji; ukupan broj stanovnika u opštini Vrnjačka Banja je 26.492, a Trstenik ima 52 hiljade stanovnika. To su razlozi da ova bolnica mora da nastavi rad u istom statusu.
Bilo bi strašno da se, po ovom planu mreže, bolnica u Vrnjačkoj Banji pretvori u bolnicu za specijalne namene, kako je to objašnjavao i direktor ZC "Studenica" Dragan Arsić, za gerijatriju. Nisam lekar po profesiji, diplomirani sam pravnik, ali mogu da shvatim sve ove razloge uznemirenosti građana zbog onoga kako je predloženo u članu 96. Zato sam, kao narodni poslanik, bio dužan da danas ovde izađem i iznesem razloge uznemirenosti građana i Vrnjačke Banje i Trstenika i da iznesem stav poslaničke grupe SRS da će podržati ovaj amandman narodnog poslanika.
S obzirom na to kako je ova sednica zakazana i sa kakvim dnevnim redom, počev od zakona o budžetu, sa nekoliko zakona vrlo važnih za državu Srbiju i građane Srbije, poslanička grupa SRS nije mogla na brzinu i zbog vremena koje je imala da i ovo sagleda. Nadam se da će zbog ovih argumenata koje smo večeras izneli ministar da prihvati ovaj amandman. Ako ne prihvati, pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje prihvate predloženi amandman. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Miljku Četroviću. Reč ima ministar Tomica Milosavljević. Izvolite.

Tomica Milosavljević

Ovo je najbolji primer kako se može iskoristiti vreme na pravi način. Naime, diskusije su u stvari kucanje na otvorena vrata; ne rešava ovaj problem uvođenje amandmana. Amandman nismo prihvatili na Vladi pre svega zbog toga što je organizovanje vanbolničkih stacionara izuzetak koji treba da potvrdi pravilo. Pravilo je da moraju da budu ispunjeni uslovi da bi nešto, kao ustanova, važilo za opštu bolnicu ili za specijalnu bolnicu.
Ovaj izuzetak postoji izuzetno, upravo zbog toga što je Srbija zemlja, republika u kojoj postoje u određenim delovima saobraćajni i geografski uslovi da je negde neophodno da stacionar postoji i kao deo doma zdravlja, upravo da bi pružio građanima bolničku uslugu kada je ona neophodna.
U Domu zdravlja "Vrnjačka Banja", o kome se ovde govori, postoje postelje u okviru vanbolničkog stacionara i one će ostati, ali to ne reguliše ni zakon, ni amandman, to reguliše mreža ustanova. Rekao sam, kad budemo usvojili zakon i kad se bude pojavio u "Službenom listu" u roku od dve nedelje građani će moći da vide dva važna podzakonska akta. Jedan će govoriti o standardima o ispunjenosti uslova, prostornih, ljudskih i radnih, a drugi će govoriti o mreži ustanova.
Dakle, nepotrebno smo trošili vreme; stavljajući poseban član zakona, koji jedan izuzetak pretvara u pravilo, doveli bismo u situaciju da ga predimenzioniramo preko svake mere. Standardi predviđaju da u Domu zdravlja "Vrnjačka Banja" ostane stacionar. Sva druga priča vrtela bi nas ukrug. Prema tome, amandman bi od izuzetka napravio pravilo, što nije dobro, a kažem vam kako stoji stvar sa standardima i kakvo će biti rešenje.
Kad sam već izašao za govornicu prokomentarisao bih još nekoliko stavova koji su izneti u prethodnim izlaganjima. Ne određuje ministar ni ministarstvo koliko će smena raditi osnivač privatne prakse koju on osniva zbog svog ličnog rada, kao privatni preduzetnik, ali se prijavljuje unapred da li je to jedna ili dve smene.
Pitanje ličnog rada, kao osnova za osnivanje privatne prakse, razlikuje privatnu praksu i oblike njenog osnivanja od zdravstvene ustanove. Onaj jedan član ili više članova koji regulišu da ako je neko izabran na funkciju na kojoj prima platu, onda mu kao osnivaču privatne prakse može mirovati privatna praksa 12 meseci, a posle toga više ne. Ako ne ostvaruje platu tamo gde je izabran, onda on može da nastavi svoj lični rad i da ostvaruje prihod.
Zatim, zaista je izneto nekoliko puta nešto što je neistina. Transplantacija organa i niz drugih ozbiljnih stvari nikakvu participaciju nemaju. Prosto je ružno ponavljati nešto što smo prekjuče satima i satima objašnjavali. Tu se ne bih dalje zadržavao.
Reklamiranje je zabranjeno Zakonom o reklamiranju i mi ga ovde definišemo samo jednim delom u dva člana i vrlo jasno kažemo u Predlogu zakona, što mislim da je ispravno, da se rezultati stručnog rada moraju prikazivati samo na stručnim skupovima.
Ako ja za govornicom Skupštine kažem da je urađena transplantacija, dozvolićete, to je objavljivanje početka realizacije programa od nacionalnog značaja. To isto kažem i na pres konferenciji u Vladi Srbije, zbog toga što je to rezultat početka ostvarivanja nacionalnog programa.
Sa druge strane, zakon još nije počeo da važi. Vrlo ću pažljivo proučiti da li više, od početka važenja ovog zakona, ikada smem da izgovorim ime jedne ustanove o kojoj je nešto izrečeno. Mislim da je u izlaganjima prethodnika to vrlo precizno naznačeno.
Uveren sam da ćemo implementacijom ovog zakona potpuno eliminisati situaciju u kojoj dnevna štampa, nedeljna ili revijska piše o stvarima o kojima pojma nema, pominjući cifre, brojke, rezultate koji nekad mogu da stoje, a nekad uopšte ne mogu da stoje. Mislim da to zaista nije sporno.
Pravni sistem mora da bude usklađen u jednoj uređenoj zemlji i zbog toga postoji Zakon o državnoj upravi. On je donet nedavno u ovoj skupštini. Verovatno se većina poslanika seća i preciznih članova. U tom zakonu vrlo određeno piše da ministar ima odgovornost da donosi uputstva i podzakonske akte. To nije izmislio ovaj ministar, niti ovaj predlog zakona, nego je koherentnost, usklađenost svih zakonskih propisa obaveza da i u ovom zakonu piše da odgovara ministar.
Stacionari koji su vanbolnički, ponavljam, nisu razlog da se promeni član. Prema tome, amandman zbog toga nije usvojen.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Petar Cvetković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Petar Cvetković

Demokratska stranka Srbije
Gospodine ministre, na prethodni amandman niste dali odgovor, pa sam zato prinuđen da se javim i povodom ovog amandmana na član 97. Amandman na član 97. je posledica eventualnog neprihvatanja amandmana na član 94, odnosno neprihvatanja mogućnosti da se izuzetno na teritoriji jedne opštine, odnosno grada može osnovati više domova zdravlja, u zavisnosti od broja stanovnika i geografske rasprostranjenosti, u skladu sa planom mreže zdravstvenih ustanova. Ustav, zakon je plan mreže zdravstvenih ustanova.
U ovom članu predviđena je zakonska mogućnost osnivanja više domova zdravlja, ili apoteka, to su sledeći amandmani. Neću se više javljati, ali povodom ovog amandmana na član 97. ću reći to što nameravam. Očekivao sam da će gospodin ministar da se izjasni povodom ovoga.
Ponavljam, kako u pogledu apoteka, tako i u pogledu domova zdravlja, ostavljanje zakonske mogućnosti da se osnuje više od jednog na teritoriji jedne opštine, odnosno grada, ne proizvodi nikakve praktične i nužne posledice. Plan mreže zdravstvenih ustanova je osnova, podzakonski akt, kako je to gospodin ministar malopre rekao, na osnovu koje se može planirati osnivanje domova zdravlja ili apoteka.
Podsećam, u Srbiji ima opština koje su nastale spajanjem većeg broja opština i ima domova zdravlja, odnosno objekata koji ispunjavaju sve uslove, čije održavanje je skuplje nego da funkcionišu.
To je slučaj doma zdravlja u Grdelici ili Vučju. To je ono što najbolje znam, a ima još takvih slučajeva.
Ističem, prema Predlogu ovog zakona, opštine grada Niša po zakonu bi mogle da osnuju pet domova zdravlja. Grad Leskovac bi mogao da ima samo jedan dom zdravlja. Doduše, nema status grada još uvek, ali grad Leskovac je sastavljen od nekoliko opština, gde ima i uslove, i rasprostranjenost i stanovništvo.
Praktično, mogućnost osnivanja još jednog doma zdravlja ne proizvodi nikakve konkretne posledice na budžet, niti stoji obrazloženje iz odbijanja da se prihvati amandman da se time povećavaju troškovi, odnosno da se znatno poskupljuje organizacija zdravstvene službe. Ako ima nekog drugog argumenta, voleo bih da ga čujem, ali taj argument bi morao da bude sa nekom značajnijom težinom.
Stoga bih zamolio i ne bih oduzimao više vremena, ponavljam, predviđanjem zakonske mogućnosti da se nešto osnuje ne znači da će se to i osnovati. To će se osnovati ukoliko plan mreže zdravstvenih ustanova to dozvoljava, odnosno ukoliko bude bilo para, prevedeno narodskim jezikom.
Samo se sprečava mogućnost da od dve opštine, odnosno dva grada naslonjena jedan na drugi, dajem primer Leskovca i Niša, Niš, po Predlogu zakona, može imati pet domova zdravlja, a Leskovac mora imati samo jedan, bez obzira što je geografski teritorija Leskovca veća od teritorije grada Niša.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko po istom amandmanu? Ministar Milosavljević.

Tomica Milosavljević

Odredba u zakonu ne bi bila odredba kad ne bi prouzrokovala posledice svojom realizacijom. Prema tome, ako bi pisala neka odredba koja ne prouzrokuje nikakvo realno događanje, onda to nije prava odredba.
Uopšte nije sporno, jednim delom u izlaganju prethodnika dat je odgovor. Rečeno je, Niš koji ima pet opština mogao bi da ima i pet domova zdravlja, a on ima samo jedan sa ograncima, a Leskovac koji je veliki grad ima samo jedan, još nema status grada, ali kada bude grad on će imati bar pet opština i onda bi mogao da ima pet domova zdravlja ako ima pet opština.
U Predlogu zakona koji dajemo postoji sistemsko rešenje koje kaže – Srbija ima osnovnu jedinicu lokalne samouprave i ona se zove opština. Zakonom o lokalnoj samoupravi donet je jasan stav u Skupštini Srbije da je opština osnivač, između ostalog, primarne zdravstvene zaštite.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti kaže se da se primarna zdravstvena zaštita ostvaruje u domu zdravlja, bio on državni ili privatni, državni je u javnoj mreži državnih ustanova, i u apoteci.
Višedecenijsko iskustvo u našoj zemlji pokazuje da je moguće u organizaciji primarne zdravstvene zaštite koristiti dom zdravlja sa više ogranaka koji pokrivaju potrebe bez ikakvih problema u funkcionisanju. Najveći dom zdravlja je Dom zdravlja Novi Beograd, pa Novi Sad, Voždovac, jedan dom zdravlja koji pokriva 200.000 stanovnika, ali taj dom zdravlja ima više svojih ogranaka i zdravstvenih stanica koje funkcionišu na jedan razuman i racionalan način.
Ukoliko bismo insistirali na tome da svaki grad ili opština izlazi sa svojim dodatnim željama da bi se uklopilo u propis, bojim se da ne bismo imali propis koji donosi sistem nego bismo imali jedan spisak dobrih želja koje ređamo na papir. To onda nije dobar zakon. Moguće je i to uraditi, ali onda dolazimo do toga da ćemo morati brzo da ga menjamo.
Inače, iskustvo iz naše zemlje kaže, a propo argumenta da poskupljenje i povećanje troška nije kontraargument... To jeste kontraargument. Naša zemlja, srećom, ima veliku mrežu zdravstvenih ustanova. Ona ima problema u određenim delovima gde postoje geografski, infrastrukturni problemi. Nekom objektivnom posmatraču sa strane nije mnogo logično da imate dom zdravlja u kome je porodilište. Ali, svesni smo toga da naši domovi zdravlja u određenim geografskim delovima zemlje moraju da budu prilagođenim tim specifičnostima.
Za Leskovac je mnogo manji problem nego za neke druge delove zemlje, gde je mnogo veća razuđenost. Čini mi se da konkretno rešenje za Leskovac postoji u ovom propisu i da nije jedino rešenje ukoliko piše da jedna opština ili grad može da formira više. Grad naravno može, ako ima više opština, ali ne verujem da može da postoji grad sa statusom grada a da nema više opština, jer ako ih nema, po definiciji ne bi mogao da ima status grada.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Izvolite, gospodine Cvetkoviću, pogrešno ste protumačeni.

Petar Cvetković

Demokratska stranka Srbije
Gospodine ministre, očigledno se nismo razumeli, ili pravnici treba da pišu zakone. U stavu 2. je predviđeno: "Dom zdravlja u državnoj svojini", to je po Predlogu zakona, "osniva se za teritoriju jedne ili više opština, odnosno grada, u skladu sa planom mreže", što direktno znači, ovi koji nisu u parlamentu iz DS-a, da je prosto tumačenje. Prosto tumačenje ne postoji u pravu, ali jezičko tumačenje postoji u pravu. Znači, na teritoriji grada ili opštine jedan dom zdravlja, pa bi jedan dom zdravlja bio za 17 beogradskih opština i pet niških opština.
Namerno sam napravio to upoređenje, jer sam u svom prethodnom izlaganju napomenuo da će nekim širokim tumačenjem... A, nije potrebno zakone tumačiti, zakonom treba predvideti mogućnost.
Predložio sam da predvidite mogućnost koja će biti u skladu sa planom mreže zdravstvenih ustanova. Niste ulazili u sve ostalo što sam rekao.
Očigledno smo govorili o različitim stvarima. Nisam ja tražio da probijem budžet, nisam tražio da formiramo domove zdravlja u svakom selu, nisam lokalpatriota za Leskovac. Prvi put sam pomenuo Leskovac i Grdelicu, iako sam dva mandata poslanik. Pokušao sam da ukažem da ova odredba ničim neće ugroziti ni koncepciju zakona, potpuno je nevažno sa stanovišta zakona prihvatiti ovu izmenu, ni u čemu ona ne menja suštinu zakona jer se upravo naslanja, što je i u amandmanu rečeno, na plan mreže.
Međutim, predlagač zakona upada u drugu grešku, pa ćemo postaviti pitanje da će autentično tumačenje morati da daje ministar; ministar ne može davati autentično tumačenje, doći će do ovog parlamenta, da li na teritoriji grada Beograda može biti više domova zdravlja. Po ovom predlogu zakona ne može.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijailović Lune.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.