Ovo je najbolji primer kako se može iskoristiti vreme na pravi način. Naime, diskusije su u stvari kucanje na otvorena vrata; ne rešava ovaj problem uvođenje amandmana. Amandman nismo prihvatili na Vladi pre svega zbog toga što je organizovanje vanbolničkih stacionara izuzetak koji treba da potvrdi pravilo. Pravilo je da moraju da budu ispunjeni uslovi da bi nešto, kao ustanova, važilo za opštu bolnicu ili za specijalnu bolnicu.
Ovaj izuzetak postoji izuzetno, upravo zbog toga što je Srbija zemlja, republika u kojoj postoje u određenim delovima saobraćajni i geografski uslovi da je negde neophodno da stacionar postoji i kao deo doma zdravlja, upravo da bi pružio građanima bolničku uslugu kada je ona neophodna.
U Domu zdravlja "Vrnjačka Banja", o kome se ovde govori, postoje postelje u okviru vanbolničkog stacionara i one će ostati, ali to ne reguliše ni zakon, ni amandman, to reguliše mreža ustanova. Rekao sam, kad budemo usvojili zakon i kad se bude pojavio u "Službenom listu" u roku od dve nedelje građani će moći da vide dva važna podzakonska akta. Jedan će govoriti o standardima o ispunjenosti uslova, prostornih, ljudskih i radnih, a drugi će govoriti o mreži ustanova.
Dakle, nepotrebno smo trošili vreme; stavljajući poseban član zakona, koji jedan izuzetak pretvara u pravilo, doveli bismo u situaciju da ga predimenzioniramo preko svake mere. Standardi predviđaju da u Domu zdravlja "Vrnjačka Banja" ostane stacionar. Sva druga priča vrtela bi nas ukrug. Prema tome, amandman bi od izuzetka napravio pravilo, što nije dobro, a kažem vam kako stoji stvar sa standardima i kakvo će biti rešenje.
Kad sam već izašao za govornicu prokomentarisao bih još nekoliko stavova koji su izneti u prethodnim izlaganjima. Ne određuje ministar ni ministarstvo koliko će smena raditi osnivač privatne prakse koju on osniva zbog svog ličnog rada, kao privatni preduzetnik, ali se prijavljuje unapred da li je to jedna ili dve smene.
Pitanje ličnog rada, kao osnova za osnivanje privatne prakse, razlikuje privatnu praksu i oblike njenog osnivanja od zdravstvene ustanove. Onaj jedan član ili više članova koji regulišu da ako je neko izabran na funkciju na kojoj prima platu, onda mu kao osnivaču privatne prakse može mirovati privatna praksa 12 meseci, a posle toga više ne. Ako ne ostvaruje platu tamo gde je izabran, onda on može da nastavi svoj lični rad i da ostvaruje prihod.
Zatim, zaista je izneto nekoliko puta nešto što je neistina. Transplantacija organa i niz drugih ozbiljnih stvari nikakvu participaciju nemaju. Prosto je ružno ponavljati nešto što smo prekjuče satima i satima objašnjavali. Tu se ne bih dalje zadržavao.
Reklamiranje je zabranjeno Zakonom o reklamiranju i mi ga ovde definišemo samo jednim delom u dva člana i vrlo jasno kažemo u Predlogu zakona, što mislim da je ispravno, da se rezultati stručnog rada moraju prikazivati samo na stručnim skupovima.
Ako ja za govornicom Skupštine kažem da je urađena transplantacija, dozvolićete, to je objavljivanje početka realizacije programa od nacionalnog značaja. To isto kažem i na pres konferenciji u Vladi Srbije, zbog toga što je to rezultat početka ostvarivanja nacionalnog programa.
Sa druge strane, zakon još nije počeo da važi. Vrlo ću pažljivo proučiti da li više, od početka važenja ovog zakona, ikada smem da izgovorim ime jedne ustanove o kojoj je nešto izrečeno. Mislim da je u izlaganjima prethodnika to vrlo precizno naznačeno.
Uveren sam da ćemo implementacijom ovog zakona potpuno eliminisati situaciju u kojoj dnevna štampa, nedeljna ili revijska piše o stvarima o kojima pojma nema, pominjući cifre, brojke, rezultate koji nekad mogu da stoje, a nekad uopšte ne mogu da stoje. Mislim da to zaista nije sporno.
Pravni sistem mora da bude usklađen u jednoj uređenoj zemlji i zbog toga postoji Zakon o državnoj upravi. On je donet nedavno u ovoj skupštini. Verovatno se većina poslanika seća i preciznih članova. U tom zakonu vrlo određeno piše da ministar ima odgovornost da donosi uputstva i podzakonske akte. To nije izmislio ovaj ministar, niti ovaj predlog zakona, nego je koherentnost, usklađenost svih zakonskih propisa obaveza da i u ovom zakonu piše da odgovara ministar.
Stacionari koji su vanbolnički, ponavljam, nisu razlog da se promeni član. Prema tome, amandman zbog toga nije usvojen.