Dame i gospodo narodni poslanici, svaka reč u zakonu je bitna. Naravno, ima ona čuvena rečenica Staljinova – u Sibir, ne na smrt. Malopre smo pričali, čini mi se, ne znam koji beše član na poglavlje pet, pa smo pričali, pacijent i onda naravno građanin. To se sada ovde... i smatrao sam da je normalan taj termin - građanin. Taj termin - pacijent, već ovde u članu 62. kaže "pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima". Pruži hitnu medicinsku pomoć svim pacijentima, jer to je uobičajeni termin. Ovo čisto ovako da navedem da oni ljudi koji su pravili ovaj zakon nisu baš precizno izmerili svaku reč, pa se negde pominje građanin, a negde se pominje pacijent. Ja sam za to da se pominje pacijent svuda.
Nije to bila suština mojih amandmana. Suština mog amandmana jeste, pod broj jedan ovde kaže – privatna praksa je dužna da pruži hitnu medicinsku pomoć svim građanima. Ovim amandmanom koji sam ja podneo želeo sam da na neki način zaštitim privatnu praksu i da kažemo da treba da glasi – pruži hitnu medicinsku pomoć shodno svojim mogućnostima u skladu sa strukom.
Zašto? Zato što postoje medicinske prakse različitih profila, a naravno, postoje i različite situacije kada se neko obraća za hitnu medicinsku pomoć, pa se postavlja osnovno pitanje: ako kod jednog stomatologa koji ima praksu dođe neko sa kardiološkim problemima, da li je stručan i da li je njegova privatna praksa opremljena da stručno i adekvatno može pacijentu, ili kako je ovde navedeno - građaninu, pruži hitnu medicinsku pomoć. Mislim da ne može, da može da pruži samo pomoć shodno svojim mogućnostima, a mogućnost je i znanje i, naravno, u skladu sa strukom.
Ovo iz razloga što će se u praksi desiti da, upravo kako sam naveo, kardiološki pacijent dođe u privatnu praksu kod lekara, da ovaj nije stručan da mu pruži pomoć, da izgubi dovoljno vremena i da ga to košta života. Naravno, iz toga onda proizilaze druge komplikacije da će neko da vam kaže da ste vi zadržali pacijenta određeno vreme, a da je to vreme bilo dovoljno da je, da se javio adekvatnoj zdravstvenoj službi, imao šanse da preživi.
Drugi deo amandmana odnosi se na tačku 5) koja kaže da privatna praksa treba da istakne cenovnik zdravstvenih usluga i izda račun za pružene zdravstvene usluge. Naravno, složio bih se apsolutno sa ovom tačkom 5) kako stoji u zakonu, kada bi tu obavezu imalo, naravno, i društveno zdravstvo ili zdravstvene ustanove.
Smatram da upravo to da istakne cenovnik zdravstvenih usluga prvenstveno mora važiti za društveno zdravstvo, jer je to od mnogo većeg interesa za pacijente, a na neki način kod privatnika mi to izgleda više na kasapnicu nego na privatnu praksu.
Izdavanje računa, pošto zdravstvene ustanove ne podležu izdavanju i kucanju fiskalnih računa, apsolutno smatram normalnim, na zahtev pacijenta.
Treći deo zbog kojeg sam uložio amandman ovde u zakonu kaže – organizuje, odnosno obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom. Mislim da će ovo stvoriti strašan problem privatnoj praksi, a smatram to vrlo ozbiljnom tačkom i da je neophodno da se reguliše način odlaganja medicinskog otpada.
Ako to bude obaveza svake privatne prakse to će znatno poskupeti otvaranje privatne prakse i onemogućiti mnogim mladim ljudima i onim ljudima koji imaju želje da se organizuju i otvore privatnu praksu. Naravno, smatram da se taj medicinski otpad sada neadekvatno odlaže. Treba na zakonit način odlagati, jer to stvara dosta problema, da ne objašnjavam ovde.
Smatrao sam da bi uništavanje medicinskog otpada, kao obaveza koja bi se nametnula svakoj privatnoj praksi pojedinačno, bio veliki izdatak za privatnu praksu. Zato sam predložio da se ova tačka 7) promeni i da glasi – organizuje, odnosno obezbeđuje mere za odlaganje, odnosno uništavanje medicinskog otpada, zaključivanjem ugovora sa najbližom zdravstvenom ustanovom koja mora obezbediti odlaganje i uništavanje medicinskog otpada, u skladu sa zakonom.
Zašto? Zato što se odmah u članu 63. navodi – privatna praksa mora (da ne čitam sve) obezbediti stalno dostupan sanitetski prevoz, zaključivanjem ugovora sa najbližom zdravstvenom ustanovom koja može obezbediti sanitetski prevoz. Onda kaže da i neke druge dijagnostičke metode privatna praksa mora imati upravo zaključivanjem ugovora sa najbližom zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom.
Smatram da svaka zdravstvena ustanova poseduje mogućnosti za prikupljanje i uništavanje medicinskog otpada i da će u budućnosti, ako želimo da uđemo u EU, morati na savremen način da prikuplja, odlaže i prerađuje medicinski otpad. Sklapanje ugovora privatnih praksi sa državnom ustanovom za odlaganje i preradu medicinskog otpada samo bi koristilo društvu, a samim tim i doprinelo da bi društveni sektor, koji bi to radio i za privatni sektor, mogao sebi da obezbedi dodatna finansijska sredstva, a da bi tim i prihvatanjem ovih amandmana sve ovo bilo regulisano.
Ne vidim ni jedan jedini razlog da se ovaj amandman ne prihvati, jer sve što je rečeno ovde apsolutno je rečeno dobronamerno, a naravno sve u želji da se pospeši privatna praksa i privatno preduzetništvo, što je cilj i intencija ove države, a naravno i budućnost.
Naravno, da to otvaranje tih privatnih praksi bude na neki način moguće i onim ljudima koji nemaju velika sredstva, a žele da kroz tu privatnu praksu izdržavaju sebe i svoju porodicu.
Želim da kažem, ovaj prvi član, a malopre je ministar rekao, kaže – privatna praksa je dužna da pruži hitnu medicinsku pomoć. U članu 56, što sam rekao da je u koliziji, kaže se da privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći. Tako piše: hitne medicinske pomoći i hitna medicinska pomoć.
Razumeo bih da je ovde napisano "iz hitne, urgentne medicine", što je već nešto kompleksnije, pa da kaže – privatna praksa ne može obavljati delatnost iz hitne i urgentne medicine. To bi za mene bilo u redu i to bi za mene bila razlika. Mi znamo šta je prva pomoć, šta je hitna pomoć, a pogotovo to treba da znaju lekari. Prvu pomoć pruža svaki čovek ili građanin, a pogotovo oni koji imaju vozačku dozvolu, jer to je sastavni deo obuke za dobijanje vozačke dozvole. To je prva pomoć. Hitnu pomoć, opet, edukovani ljudi, lekari i apsolutno čitam kako je napisano, pa to tako i tumačim.
To bi bila suština izmene ovog člana 62. za koji apsolutno mislim, ako bi se ovi amandmani prihvatili, samo bismo na neki način regulisali bliže neke stvari da ne dolazi do stručnih grešaka, olakšala bi se mogućnost otvaranja ordinacija i regulisanje odlaganja medicinskog otpada. Mislim, možda grešim, ne smem biti sto posto siguran, da minimalno oko 30 hiljada evra košta neka mini komora za odlaganje i preradu medicinskog otpada, što apsolutno mislim da će opteretiti sve privatne ordinacije i da će mnogima onemogućiti da se bave tom delatnošću.