To se odnosi na zdravstveno i socijalno osiguranje. Što se tiče pet zakona koje smo imali do sada, ovih dana na razmatranju, mogu da kažem da su ovo zakoni koji nikada nisu bili gori, od 1945. godine do današnjeg dana, po interes građana, pogotovo bolesnika i našeg siromašnog naroda.
Postavlja se pitanje, ako građanin i bolesnik plaća participaciju za recept, kako plaća za lekove? Pod kojim uslovima i zašto plaća i za lekove? Dame i gospodo, primera radi, u zakonu o zdravstvenom osiguranju, u članu 45. predviđene su pod tačkom 1) zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstva obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Međutim, pod tačkom 2), ono što je bitno reći je da ovaj zakon u članu 45. strana 22 pod brojem 2) predviđa da će se plaćati najmanje 95% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Šta ćemo da radimo sa ljudima koji treba da izvrše transplantaciju jetre, a jutros smo čuli da je cena 60.000 evra; 5% od 60.000 vidite koliko to iznosi. To je jedna stvar. Isto, ako je u pitanju transplantacija srca, ako je transplantacija bubrega, a posebno cena lečenja intenzivne nege. Koliko košta jedan dan intenzivne nege? I koliko će onaj koji bude morao da ide u bolnicu i doživi da uđe u intenzivnu negu da bi preživeo, koliko dana će da bude i koliko će to da košta? Kod složenijih operacija takođe.
Dakle, 5% je za siromašne građane jako mnogo. Posebno kaže – intenzivna nega u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, pa nadalje: "operativne zahvate koji se izvode u operacionoj sali, uključujući i implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge, najsloženije laboratorijske i rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure (magnetna rezonanca, skener, nuklearna medicina i drugo)". Zamislite šta je za te građane 5%. "Lečenje osiguranika upućenih u inostranstvo" – evo, država kaže, treba nekom detetu da se izvrši transplantacija bubrega ili da se izvrši složena operacija na srcu ili transplantacija jetre; zamislite 5% za tu porodicu, koliko to iznosi.
I, postavlja se pitanje koliko u toj državi košta operacija. Ako tamo košta 200.000 evra, pa evo vam, vidite 5%. To je 10.000 evra.
S druge strane, najmanje 80% od cene zdravstvenih usluga iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, znači, 20% treba građani da plate za sledeće usluge: preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste; laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke i terapijske procedure koje nisu obuhvaćene tačkom 2) ovog člana; kućno lečenje...
Kada smo kod kućnog lečenja, dame i gospodo, postavlja se pitanje – ako čovek ne može da ode u zdravstvenu ustanovu ili nema mesta i prinuđen je da bude kući da se leči, možete da mislite ako svaki dan treba da bude pregledan i da mu bude data odgovarajuća terapija od stručnog lica, zdravstvene struke, koliko će to dnevno da košta.
Drugo, ko određuje tarifu zbog toga što će čovek imati kućno lečenje? To će da određuje, od slučaja do slučaja, od bolničkog centra do bolničkog centra, direktor, jer to ovde u zakonu nije predviđeno, koliko odsto. Nemojte podzakonskim aktima. Ako vi date podzakonskim aktima mogućnosti da svaka "vaška obaška" određuje cene, pa vi ćete imati šarenilo. Onaj će u Užicu da naplaćuje 5%, ovaj će recimo u Negotinu da naplaćuje 20%.
Ako je to zakonom predviđeno, pa se kaže – plaćaće se od ukupne cene 5%, to je onda određeno. I građanin zna da li da zove pomoć, upomoć ili ne.
Hoće lek – da, ali znaće u tom slučaju koji lek, po kojoj ceni i hoće li imati pare da izvadi iz džepa da plati. Tu su problemi. Preko toga ne treba prelaziti. Građani očekuju od ovog parlamenta da spreči donošenje najštetnijeg zakona po zdravstveno osiguranje, ovih pet zakona, pogotovo zakon o zdravstvenom osiguranju.
Hteli mi, ne hteli, dame i gospodo, poštovane kolege, ovde ima veliki broj lekara, koji znaju bolje od mene; Ja sam pravnik, ali doznajem se utoliko što vidim da su cene velike, doznajem se da one sveobuhvatno, masovno, od rođenja do smrti, obuhvataju naše stanovništvo koje traži zdravstvene usluge.
Nadalje bih vas podsetio: stomatološke preglede i lečenje u vezi sa povredom zuba i kostiju lica, kao i stomatološke preglede i lečenje zuba pre operacije srce i transplantacije bubrega; lečenje komplikacija karijesa kod dece i omladine, vađenje zuba kao posledice karijesa, kao i izradu pokretnih ortodonskih aparata; stacionarno lečenje, kao i rehabilitaciju u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi; lečenje u dnevnoj bolnici, uključujući i hirurške zahvate van operacione sale; medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim uslovima; medicinsko-tehnička pomagala, implantate i druga sredstva.
Najmanje 65% od cene će država plaćati iz sredstava obaveznog osiguranja, ali će građani 30% da plaćaju, za sledeće zdravstvene usluge: dijagnostika i lečenje steriliteta. Dame i gospodo, hoćemo da se borimo protiv bele kuge.
Evo, kako ministar vidi ovaj problem da reši. Dve hiljade evra je najmanje potrebno da bi se neka žena, devojka, bilo ko podvrgao ovom lečenju kada je u pitanju sterilitet. Treba 2.000 evra. Odakle?
Izrada drugih pomagala za osobe od 65 godina; očna i slušna pomagala za odrasle, sanitetski prevoz koji nije hitan. Sada vas pitam, čovek boluje od srca ili ima ozbiljno oboljenje i on traži hitnu pomoć i moli da dođu da mu se ukaže lekarska pomoć kući. Ko to sada ceni da li je potrebno ili nije potrebno?
Ceni medicinska sestra ili onaj dežurni tamo koji sedi i kaže – molim vas, donesite ga u zdravstvenu ustanovu, donesite ga u bolnicu, ali dok ga donesu on je već izdahnuo, preminuo. To su nova pravila koja su sada uvedena kada je u pitanju hitna pomoć. Dozvolite sada, okrenite vi, nemojte da se predstavljate da ste doktor, nego kao građanin sa Čukarice, i zatražite hitnu pomoć da vidite kada će vam hitna pomoć doći.
Zašto se ovolike cene lekova dižu i zašto građani da plaćaju ovoliko visoku participaciju?
Srpska radikalna stranka je odlučna i suprotstavlja se donošenju ovakvog zakona, štetnog po naše građane. Rekao sam vam da ovo obuhvata celokupno stanovništvo koje je bolesno, i to od rođenja pa do smrti.
Slobodan sam reći, bez uvrede, ovo je paušalno određeno da se ovolike cene participacije za naše bolesne građane određuju i da se u svakom slučaju zadire u džep naših građana, a bogami i ministar je dovde ruku zavukao u džep naših građana, kao što to rade neki poreski organi. Ne mora sada da nam bude poreski organ Ministarstva zdravlja.
Prema tome, dame i gospodo, možda će ovde biti sada odgovora, svaki odgovor biće neubedljiv.
Nemate obrazloženje, dame i gospodo, onaj ko je predložio ovakav zakon, zbog toga što je on štetan i pogađa svako domaćinstvo u našoj zemlji, a najteže bolesnike dovodi u situaciju da nikada neće moći da prime terapiju, ni operaciju, ni negu koja im po Ustavu i zakonu pripada.