PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.11.2005.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

27.11.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:05 do 21:30

  • TAGOVI

  • Peta sednica Drugog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci (pojedinosti) (2005)
  • Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti (pojedinosti) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.
    ...

    Paja Momčilov

    Srpska radikalna stranka
    Pošto niste razumeli moju intervenciju, intervenisao sam zbog buke, a ne zbog broja ljudi. Umorili ste se svojim aktivnostima, pa me niste razumeli.
    (Predsedavajući: Razumeo sam vas, ali kad je puna sala onda ne može da bude baš mirno. Vidite kako je sad mirno i tiho.)
    Znači, poželjno je da bude galama kad je puna sala i onda je to vašar, kolega.
    Idemo na ovaj naš član, treba malo da se razbudimo i razmrdamo svi. I ta vaša duhovitost dobro dođe. Ono što zameramo apsolutno, to je izmena termina public health. Moj kolega je ukazao jasno da je taj termin postojao u Engleskoj u 19. veku i da su naši učitelji koje smo spominjali, Batut i svi, to prevodili sa "narodno zdravlje". To apsolutno jezički može da se sledi i dokazuje kako jeste.
    Ovo je definicija termina za planiranje, organizaciju i upravljanje i rukovođenje zdravstvenim sistemom, jednog od bivših službenika Svetske zdravstvene organizacije. Lepo tamo piše - zdravlje naroda, i kaže ovako: "Termin javno zdravlje se odomaćio kod nas u poslednje vreme i zamenio termin narodno zdravlje, koji je bio dugo u upotrebi. Predlažemo da se vratimo terminu zdravlje naroda ili narodno zdravlje, koji više odgovara našem jeziku."
    Veliki broj ljudi iz socijalne medicine smatra isto. Oni su nas zamolili da ne propustimo da ovo kažemo. Gospodin ministar je izašao za govornicu... I, ovde su lepo pobrojane razne definicije, šta znači javno zdravstvo, razne konferencije iz 1956. godine, kako je to definisano, pa Vinslouova definicija. Ovde imate i kako engleski komitet definiše public health, pa imate i ono što je izveštaj iz Saitame, sa javnog zdravstvenog samita u Japanu, koji je održan 1991. godine, gde se uvodi termin novog javnog zdravstva i gde se proširuje ono što bi zdravstvo trebalo da obuhvata, da ja sad to sve ne govorim, da ne zamaram sve vas.
    Pored svega toga, trebalo bi da ostane i dalje ovaj termin "narodno zdravlje", jer on u duhu našeg jezika najbolje objašnjava ono što je ovaj termin obuhvatio. I zavod, kao što predlaže moj kolega Cvetanović, treba da zadrži i to ime. Zavod za varstvo u Sloveniji se ne zove zavod za javno zdravlje. Mašu mi glavom da se zove drugačije. Kako se zove u Ljubljani zavod za zdravlje? Da li je varstvo "javno"? Pitao sam Slovence, kažu da to nije javno. Pitaćemo još, možda su mene obmanuli.
    Zašto vi bežite i zašto rušite jedan dobar termin koji opisuje pravu stvar, vi ćete to objasniti stručnoj javnosti. Mi vam predlažemo da to ne činite, da ne razgrađujete sistem. Niste vi pametniji od Batuta i od onog našeg prvog utemeljivača koji je ovde pominjan. Mislim da je apsolutno potrebno da prihvatite ovaj amandman.
    No, vremena se menjaju. Sada je odnos snaga ovakav u ovom parlamentu, daće Bog, za godinu dana ćemo promeniti. Usvojite i to, mi ćemo sigurno vratiti na ono što je normalno, primereno našem jeziku i narodnom duhu.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 47. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 48. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 50. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
    Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se neko javlja za reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
    ...

    Miroslav Nedeljković

    Predložio sam da se član 55. briše, a član 55. kaže da privatnu praksu može osnovati: 1) nezaposleni zdravstveni radnik sa položenim stručnim ispitom; 2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika. Da se ne stekne pogrešan utisak, nemamo ništa protiv da se privatnom praksom mogu baviti ove kategorije zdravstvenih radnika. U principu, nemamo ništa protiv privatne prakse.
    Zašto tražimo da se ovaj član briše? Upravo zbog toga što želimo da se što više izjednače uslovi za bavljenje zdravstvenom delatnošću svih onih koji mogu time da se bave i da se ne pravi nikakva razlika, bar tamo gde ne mora, između zdravstvenih ustanova.
    U članu 45. je precizirano da zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove i privatna praksa. Zdravstvene ustanove mogu biti u državnoj svojini i mogu biti u privatnoj svojini. To je po ovom predlogu zakona. Postavlja se pitanje, ako već zdravstvene ustanove mogu biti u državnoj i privatnoj svojini, zašto se uvodi i treća kategorija, a to je privatna praksa?
    U obrazloženju Vlade, ne znam da li su se nespretno izrazili, ali kao da su hteli da uvrede podnosioca amandmana, kaže se: "Iz predloženog amandmana može se zaključiti da predlagač amandmana nije uočio razliku između zdravstvenih ustanova i drugih oblika zdravstvene službe, odnosno privatne prakse". I te kako smo uočili razliku, ali mi tu razliku ne prihvatamo. Nema nikakvog razloga da se za privatnu praksu već samim njenim nazivom na neki način sugeriše da će onda možda pružati malo niži nivo zaštite od zdravstvene ustanove, a to nije tako.
    Da nije tako, evo, da malo prošetamo kroz ovaj predlog zakona. U članu 49. se definiše koje uslove mora da zadovolji zdravstvena ustanova da bi se registrovala i da bi mogla da obavlja delatnost.
    Tu su neke četiri tačke: 1) ako ima određen broj i vrstu zdravstvenih radnika odgovarajućeg stepena stručne spreme; 2) ako ima dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu; 3) ako ima odgovarajuće prostorije za prijem, lečenje itd; 4) ako ima odgovarajuću količinu lekova, medicinskih sredstava itd. To su uslovi da bi se registrovala zdravstvena ustanova.
    U članu 58. imamo pobrojane uslove koje mora da zadovolji privatna praksa. Onda imamo četiri tačke, da ih ponovo ne čitam, sve je to isto, potpuno prepisano. Razlika je jedino u tome što predlagač kaže da privatna praksa, otprilike, ne vrši celokupnu zdravstvenu delatnost, nego samo jedan deo. Uostalom, svaka zdravstvena ustanova ne obavlja čitav spektar zdravstvenih usluga, nego zavisno od nivoa zdravstvene zaštite, onog čime konkretno raspolaže itd.
    Znači, nema razloga da se ovako na silu i mehanički, klasifikacijama, privatna praksa odvaja od zdravstvenih ustanova čiji je osnivač fizičko lice, odnosno privatnik. Na sednici Odbora za zdravlje čuli smo od ministra koja je tu ključna razlika, sa njegovog stanovišta, a to je da onaj koji osniva privatnu praksu, a to su nezaposlen lekar ili korisnik starosne penzije, da oni fizički sami rade u toj privatnoj praksi, a privatnik koji osnuje svojim kapitalom zdravstvenu ustanovu, otprilike, koliko sam razumeo, ne da ne radi, nego nema čak ni prava da radi. Ne mora da radi.
    To nije dovoljna razlika, odnosno specifičnost koja zahteva da se potpuno odvoji. Mislim da je namera predlagača da se kroz ovu distinkciju ne dozvoli da se vremenom zdravstvene ustanove čiji je osnivač fizičko lice polako približe zdravstvenim ustanovama u državnom vlasništvu i po drugim osnovama, pravom da učestvuju u sredstvima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje itd., i da se na neki način sugeriše da je to ipak malo niži nivo zdravstvene zaštite.
    Ovo može biti prvi korak ako nam je cilj da se izjednači privatna i državna svojina u oblasti zdravstvene zaštite, makar da se ovde kao prvi korak ne pravi ta nekakva diskriminacija.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se gospodinu Nedeljkoviću.
    Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
    Pre prelaska na sledeći amandman, dozvolite mi da, shodno članu 85. st. 5. i 6, obavestim narodne poslanike da ćemo produžiti današnji rad posle 18,00 časova ukoliko se za to ukaže potreba po završetku rasprave o ovom zakonu, imajući u vidu važnost zakona, a i okončanje sednice.
    Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Dunjić.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.
    ...

    Paja Momčilov

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je set članova koji uvodi za nas radikale neprimerenu diskriminaciju prema privatnom sektoru. Veštačku podelu na privatnu praksu, koja se tu objašnjava na jedan čudan način, narod ne može shvatiti ni razumeti. Mi prosto kažemo da postoje zdravstvene ustanove i te zdravstvene ustanove mogu biti u privatnom vlasništvu i mogu biti u državnom; to je za nas početak i kraj priče, a vi sada možete zatezati i izmišljati koliko hoćete, nemamo ništa protiv.
    Malopre mi je gospođa Simić klimala glavom, kaže - zavod za zdravstveno varstvo je zavod za javno zdravlje. Mi pričamo o pridevu ili prilogu? Javno može biti i pridev i prilog. U rečniku Srpske akademije nauka u osmom tomu, nije još urađeno sve, imate pridevsko značenje i šest značenja. Nađite mi tamo ovo vaše da pokriva, pa ćemo da čestitamo ili da se prijavite Leksikografskom zavodu, pa da proširimo to značenje. To stoji u ovom osmom, a gde ste vi našli to, da i ja to kupim. Znači, nemojte mi za imenicu kazati da je pridev, toliko znate jezik. Znači, zavod za zdravstveno varstvo. Varstvo je imenica, koliko ja znam. Možete vi da tvrdite da nije, ono će ostati imenica, verujte, a mi govorimo o pridevu. Pridev je zdravstveno i to je potpuno jasno.
    Tražili smo da se član 56. u potpunosti briše upravo iz razloga što sada kaže da se privatna praksa može osnovati i onda nabraja kako; kaže se – kao ordinacija lekara, odnosno stomatologa, poliklinika, laboratorija, apoteka, ambulanta, laboratorija za zubnu tehniku i kraj priče.
    Ovde se privatna praksa ograničava u više vidova. Ako su privatni i državni sektor ravnopravni, onda imaju i ista prava, te se i u privatnom sektoru mogu osnivati sve vrste zdravstvenih ustanova, osim onih kod kojih se pojavljuje javno ovlašćenje, kao što je recimo Zavod za zaštitu zdravlja. Potpuno smo razumeli da ste morali izuzeti izvesne delatnosti i to je zbog opšteg društvenog interesa potrebno. Ne treba dozvoliti baš sve privatnoj praksi, mada će neko hteti i na taj način da diskutuje.
    Prema tome, smatramo da je ovo jedan potpuno diskriminatorski član. Ukinuli smo prava građanima Srbije da mogu da biraju. Pravi izbor je da ja odaberem hoću li u privatnu ordinaciju, gde su bolji uslovi, ili ću u državnu, gde su opet bolji, ali možda i lošiji uslovi. Ograničili ste to pravo građana na izbor, a to ste deklarisali da omogućujete ovim zakonom i onim o osiguranju, na taj način što ste kazali da je samo fond taj koji sklapa ugovore, a onda iz toga što je fond sklopio mi ćemo moći da biramo. Znači, to je jedan ograničeni izbor i smatramo da to nije u redu, a ovo je diskriminacija privatnog sektora.
    Postoji jedna interesantna stvar. Letimično sam pogledao štampu. Naporno radimo i teško je pregledati, ali prošao sam kroz medije. Mi raspravljamo o velikom setu vrlo važnih zakona za ovu zemlju, ali interesantno je da je za medije mnogo važnije ko je "preleteo" u koju stranku, ko je kandidat za naredni "prelet". Javne medije i ove razne "lažovizije", kada uključite njihove programe nađete se u raju, onda je stvorena atmosfera blagostanja, jedna napadna prešminkana atmosfera dobrog stanja u društvu, mnogo ne interesuje sve ovo što mi ovde pričamo.
    To uopšte nije slučajno. I to je jedan od mehanizama koji se uklapa u paket sa krečenjem, radom od pet sati u kontinuitetu, nakon dva dana neprekidnog rada povodom ovih zakona.
    Mi poslanici SRS apsolutno nećemo da zamaramo ni ovaj personal ovde koji radi, tehnički. Mi se njima izvinjavamo što su oni izloženi da moraju, a nije bilo uopšte potrebe za tim, da na ovakav način rade, da budu odvojeni od svojih najmilijih. Nedelja je, za one koji su hrišćani, dan koji apsolutno nije namenjen za ove stvari. Naravno, mi razumemo i okolnosti kada su vanredni uslovi, kada je rat, mada sve ovo malo liči na rat između SRS i gospodina ministra i njegovog tima. Rat nije, ovo je samo jedna razmena mišljenja, koja su očigledno suprotstavljena.
    Mi nećemo moći da vam neke stvari ne kažemo, pogotovo ono što nailazi u članu 199, jer ako otvorite najnoviji NIN pročitajte šta su vam kazali za vaša rešenja. Interesantno je, znam da ne volite one koji vam ne aplaudiraju, koji ne prihvataju apriori ono što vi kažete, ali i to je deo javnog mnjenja, pa je korisno imati i tu informaciju.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se gospodinu Momčilovu. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 56. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Vučićević.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.
    ...

    Vladan Vučićević

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
    Dame i gospodo narodni poslanici, član 56. reguliše kada se i pod kojim uslovima može osnovati privatna praksa. Naravno da zakon treba da bude sveobuhvatan i da precizira tačno uslove ko i kada može osnovati privatnu praksu.
    Ako sam dobro sagledao ovaj član 56, ovde se vidi kada se može osnovati privatna praksa, u prvom delu; naravno, u drugom delu šta sve privatna praksa ne može obavljati.
    Evidentno je da je ovde apsolutna diskriminacija privatnog sektora u odnosu na društveni sektor i na zdravstvene ustanove, zato što ne postoji ni jedan jedini razlog da privatna praksa, privatni sektor ne može nešto osnovati ako za to ima uslove, a naravno zna se koji su to uslovi - stručni kadar, opremu, prostor i sve ono što jedna delatnost zahteva za njeno obavljanje.
    Ali, ono što je interesantno ovde u ovom članu, i zbog čega sam uložio amandman, jeste što u državi Srbiji postoji izvršna, zakonodavna i sudska vlast. Izvršna vlast ne može biti iznad zakonodavne vlasti. I zato, kada se jedan zakon donosi on treba jasno i određeno da precizira određene stvari, kada i pod kojim uslovima se nešto može učiniti, uraditi, ili u ovom slučaju osnovati privatna praksa.
    Ono što smatram da je strašan problem kod ovog člana 56, to je što kaže da privatnu praksu iz stava 1. tačka 5) i 6) ovog člana može osnovati zdravstveni radnik sa odgovarajućom višom, odnosno srednjom školskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona.
    Naravno, ispod kaže: "Privatnu praksu iz stava 1. tačka 2) ovog člana može osnovati više zdravstvenih radnika sa visokom školskom spremom zdravstvene struke, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona."
    Mislim da ovaj zakon treba da propisuje, a nikako se ne mogu donositi propisi kako će se sprovoditi jedan zakon. Podzakonskim aktima ne mogu se propisivati zakonski uslovi za osnivanje privatne prakse. I to je ono što će, naravno, stvoriti mogućnost da nekim podzakonskim aktima bude određen prostor, pa će se tražiti ova oprema, pa ona oprema, pa će naravno neko reći da za privatnu praksu treba 200 kvadrata prostora. Navodim samo kao primer. Mislim da do toga neće doći. I onda će naravno svi ovi ljudi koji imaju mogućnost da otvore privatnu praksu, a nemaju 200 kvadrata, biti onemogućeni da otvore praksu.
    Zato smatram da kada se donosi zakon, a zakon treba da poboljša trenutna rešenja koja nisu dobra, njime treba regulisati apsolutno sve. I, upravo se slažem sa ministrom, što je na početku rasprave rekao, da zakon može biti i tanji i deblji, i kraći i duži, pa nam naravno nije smetalo ovde da se propiše šta su osnovni uslovi. Naravno, šta je sada nešto što jedna struka zahteva? To je savest svakog lekara koji želi da obavlja privatnu praksu. Naravno, nalaže mu da ima odgovarajuću opremu koja mu je potrebna za obavljanje te delatnosti.
    Zna se ono što je za svaku ordinaciju, za svaku privatnu praksu neophodno, minimalno neophodno za obavljanje.
    Ovde je na neki način izvršna vlast preuzela nadležnost zakonodavne vlasti i to će, naravno, u praksi praviti probleme.
    Žao mi je što se nije imalo razumevanja, a izgleda da se nije imalo razumevanja ni za jedan uloženi amandman i mislim da to nije u redu, jer u ovom zakonu ima i određenih protivurečnosti. Kaže dole – privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći. Evo, ja i tu imam jedan amandman, o kome ću posle pričati. Onda se nalaže privatnoj praksi da mora da pruži hitnu medicinsku pomoć.
    To su sve neke stvari koje su u ovom članu 56. konfuzne i mislim da je neprimereno da izvršna vlast uzme sebi ovlašćenje zakonodavne vlasti. Ako se nešto ne reguliše zakonom, podzakonskim aktima nekim, može se regulisati tako da se jednostavno, u krajnjoj liniji, za jednu delatnost kao što je privatna praksa i onemogući da se ona obavlja. Mislio sam da će ovaj amandman... i apelujem na poslanike da ipak razmisle i da jednostavno ne dozvolimo da izvršna vlast bude starija od zakonodavne vlasti.
    ...

    Zoran Anđelković

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se gospodinu Vučićeviću.
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 58. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
    Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Milivoje Vuković. Izvolite.
    ...

    Milivoje Vuković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti podneo sam amandman na član 58. koji glasi: "Briše se član 58".
    Moram da citiram mog uvaženog kolegu iz vladajuće koalicije koji je na Odboru za zdravlje rekao, ovo je citat: "Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti nije dobar za privatni sektor, jer je dosta represivan, a postojeći zakon je bolji i liberalniji od onoga koji je predložen."
    Sa ovom njegovom konstatacijom se slažemo i mi iz SRS i kažemo da je zaista tačno da je Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti diskriminatorski prema privatnoj praksi.
    Uslovi koji se moraju ispuniti moraju biti jedinstveni za privatne zdravstvene ustanove i državne zdravstvene ustanove. Ako su privatni i državni sektor ravnopravni, onda imaju i ista prava, te se i u privatnom sektoru mogu osnivati sve vrste zdravstvenih ustanova, osim možda onih sa javnim ovlašćenjem, kao što je Zavod za zaštitu zdravlja.
    Ustav Srbije u jednom od svojih članova kaže da su izjednačene ove dve kategorije, dakle državno vlasništvo i privatno vlasništvo su ravnopravni i ne može se uvoditi neravnopravnost i diskriminacija privatnog sektora. Mogu se postaviti uslovi, i ko ih ispuni može da radi, bio to državni ili privatni sektor.
    Na kraju bih želeo da postavim jedno pitanje gospodinu ministru: zašto nisu isplaćeni radnici koji su otišli svojom voljom u penziju, a vi ste obećali isplatu otpremnina?
    Samo jedan primer želim da navedem. Više zdravstvenih radnika me zvalo iz kruševačkog okruga i zamolilo da pitam ministra i Vladu zašto nisu ispunili svoje obaveze.
    Zato tražim, kao poslanik SRS i čovek iz struke, da Vlada odmah izvrši ovu isplatu radnicima i da se prekine sa lažnim obećanjima.
    Ovo je bila moja obaveza prema zdravstvenim radnicima i svim drugim građanima kojima je dosta lažnih obećanja od ove vlade.
    Zato se nadam da će ministar prihvatiti moj amandman i bar donekle smanjiti nezadovoljstvo svih zdravstvenih radnika i ostalih građana.