Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nije važno, a postoje neki uobičajeni termini; jedan od uobičajenih termina za lekare i za zdravstvenu zaštitu jeste da onaj ko dođe kod lekara jeste pacijent. Da li će stajati "građanin" ili će biti "pacijent", suštinu zakona sigurno neće promeniti. Znate, ima onaj uobičajeni termin kod Zakona o trgovini, pa kaže – zaštita kupca. Ne kaže zaštita građana, nego zaštita kupca. I to sigurno neće ništa suštinski promeniti. Nije ništa strašno ni promeniti to u ovom zakonu, ali ne menja suštinu ovog zakona.
U prethodnom članu kada je takođe rečeno prava građana u zdravstvenoj zaštiti, ili ljudska prava, kako to piše ovde u zakonu, ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata, pravo da vam kažem mišljenja sam da je na neki način ovo "ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata" kompletnije, upravo u odnosu na ovaj član 26. koji to reguliše.
Ono što je za mene kao poslanika, lekara i građanina bitno, bitno je ono što proizilazi dalje iz ovog člana 26, pa i iz člana 29. da prati zakon do njegovog zadnjeg člana. Bitno je da se to ispoštuje. Ono što bih mogao možda zameriti ovom članu 29, to je da nije decidirano ovde rečeno, pa kaže: "Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta"; mi znamo da imamo ovde i privatnu i društvenu praksu, pa nije izjednačio privatnu i društvenu praksu. To bi za mene možda bila zamerka, slobodan izbor kako u privatnoj, tako i u društvenoj praksi ili zdravstvenim ustanovama.
Inače, sam naziv "pacijent" ili "građanin", to bismo sada mogli reći da nije šija nego vrat, jer u stvari pacijent jeste građanin.
(Dobacivanje iz sale: Pacijent je bolestan čovek.)
Ne mora biti, ne idu samo bolesni kod lekara, idu i zdravi, ali idu i da vide da li su bolesni. Niko ne ide iz nekog hira, nego ide da vidi, da proveri.
To je jedan uobičajeni termin koji se godinama unazad provlači i ne vidim to kao veliki problem. Naravno, sve se može promeniti, ne menja suštinu zakona, ali ono što je važno meni kao čoveku i lekaru jeste da upravo ovaj član prati do kraja sve ostale članove i da bude ispoštovan od samog početka zakona, pa do završetka i do njegovog zadnjeg člana.