Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o sigurno jednom od najbitnijih i najznačajnijih predloga zakona koji direktno utiču na život građana Republike Srbije. Tim pre svaka rasprava i svaka diskusija treba da bude što sadržajnija, detaljnija, jer ovde treba jedni drugima da pogledamo u oči i da opravdamo ono što smo radili, ono što smo do sada učinili konkretno i ono što ćemo u budućnosti činiti.
Iz tih razloga, ovaj predlog zakona o transferu sredstava sa nivoa budžeta Republike Srbije i učešću grada Beograda, gradova i opština u porezu na dohodak je primarni zakon.
O njemu treba da se vodi žučna, detaljna i iscrpna polemika. Sve što budemo više diskutovali, sve ćemo više jedni drugima objasniti u čemu su problemi. Čim sagledamo te probleme, bićemo u mogućnosti da ih rešavamo.
Danas raspravljamo o cifri koja iznosi 15,4 milijarde dinara, koja se sa nivoa budžeta Republike Srbije prenose putem transfera sredstava na nivo lokalnih samouprava, tačnije gradova, grada Beograda i opština. U javnosti se želi prikazati jedna nerealna slika da je uvećanje sredstava u odnosu na lokalne samouprave, odnosno na opštine - 19,9 i zaokružuje se na 20 posto, i to možemo da prihvatimo, a da je povećanje u odnosu na grad Beograd i ostale gradove to u nivou od četiri posto.
Kada realno uzmemo život i realno stanje u Srbiji, moramo priznati činjenicu da ovo ne znači apsolutno ikakvo poboljšanje u životu naših sredina, naših opština, grada Beograda i gradova. Evo zbog čega. Ako uzmemo da je ovo povećanje 19,9 posto u odnosu na prethodna transferna sredstva, moramo u ovu računicu ukalkulisati onu inflaciju sa kojom već statistika izlazi, a to je 17,5, 17,6 ili 17,8 posto, zavisno od izvora koji to prikazuju.
Ako imamo na umu da je inflacija, realno iskazana statistikom, 17,5, onda moramo reći da u stvarnom životu to se kreće oko 25 posto. Zbog toga je Ministarstvo finansija ovde izašlo sa nekom srednjom vrednošću, a to je negde oko 20 posto, da bi mogla da se brani i jedna i druga strana. Ali, smatram da jedni drugima ovde moramo reći istinu.
Takođe, moram da priznam da u svemu ovome što se ovim zakonom predviđa jeste jako problematično, kriterijumi mogu biti i ovakvi i onakvi, ali moramo da saopštimo jedni drugima da nismo dovoljno analizirali i da neko nije poštovao obećanje koje je dao. Ako se sećate, kada smo prošli put raspravljali o zakonu o transferima i transfernim sredstvima, bilo je obećano da nakon prve kvartalne isplate u 2005. godini svi ćemo sesti, voditi raspravu, dogovoriti se i izvršiti određene izmene u odnosu na drugi, treći i četvrti kvartal. Od toga nije bilo apsolutno ništa.
Moram da podsetim da su to predstavnici nadležnog ministarstva to nama obećali za ovom govornicom. Dakle, neko nije poštovao ono što smo se dogovorili. Da smo to tada uradili, zasigurno bi danas bilo manje problema i danas bi bilo manje osporavano šta je to sve kriterijum za transfer ovih sredstava.
Ako realno uzmemo, a to je činjenica, da osnov ovog zakona leži u Zakonu o lokalnoj samoupravi, onda u tom zakonu moramo potražiti, i to u članu 77. stav 2. i 92. stav 2, razloge o kojima ovde možemo da govorimo. To su kriterijumi, u tim članovima, kao lex specialis-u određeni za ovaj lex generalis.
Izvodio sam određenu statistiku i određene proračune i uzimao sve varijante, i ni u jednoj mogućoj varijanti, gledajući na odredbe čl. 77. i 92. Zakona o lokalnoj samoupravi, ova matematika se ne uklapa. Konsultovao sam stručnjake koji o ovome mogu argumentovano nešto da kažu, ni njima nije jasno šta je osnovni kriterijum za raspodelu ovih sredstava.
Na kraju, izvodimo zaključak da je u pitanju jedan politički kriterijum, dakle, ne ekonomski kriterijum. Osnova ovog predloga nije ekonomija, nije realan život u Srbiji, nije socijalna politika o kojoj ovde govorimo, nije zdravstvena politika, nije obrazovna politika, nego je ovde ona klasična, suvoparna politika, da ostanemo na vlasti što duže i da nas eventualno opozicija ne dovede u pitanje i ne smeni.
Smatram da o ovome ne treba više govoriti, jer će činjenice pokazati da sam danas bio u pravu, kao što sam bio u pravu i kada smo osporavali Zakon o lokalnoj samoupravi, kao što sam bio u pravu i kao što je SRS bila u pravu u celosti kada je govorila da i ti tamo kriterijumi, koji su navedeni, nisu adekvatni. Sada možete da zamislite, ako ono što smo već doneli kao zakonski i lex specialis propis nismo poštovali u svemu ovome.
Šta će biti u budućnosti sa Srbijom? Realno gledano, Srbija ovog momenta ne funkcioniše. To moram javno da kažem. Žao mi je da su lokalne samouprave zaista dovedene u pitanje zbog izbornih zakona i zbog onog Zakona o lokalnoj samoupravi.
Ako pogledamo tu činjenicu i činjenicu kako se lokalne samouprave finansiraju, kakvi su budžeti, kako se planira, to će možda stvoriti jednu lažnu sliku.
Mogu da vam kažem da ma kolika sredstva ovde bila, stav SRS je takav da se mi nećemo buniti kome je dopalo više, a kome je manje. Generalno ukazujemo na ono što sam rekao, a to je da kriterijumi nisu dobri. Stav građanstva, stav onih koji realno žive u ovoj državi, jeste da su ovo vrlo mala sredstva - 15,4 milijarde na sve lokalne zajednice. Zaista premalo.
S druge strane, moram da kažem i činjenicu da sam u opštini Požega vodio računa i trudio se da svaki dinar na adekvatan način utrošim i da, shodno nameni tih budžetskih sredstava, do kraja dovedem. Žao mi je što ministar nije ovde, pripremio sam mu i dokumentaciju. Niko sa nivoa Republike Srbije nije došao da vidi kako ja i moji saradnici raspoređujemo budžet, za šta se troši novac, u šta smo to utrošili, šta planiramo itd. Evo, javno pozivam da se sretnemo i da o tome pričamo, a danas ću i pružiti dokaze.
U 2004. godini budžet opštine Požega bio je planiran negde na 205 miliona dinara.
Do 9. oktobra 2004, kada sam došao i preuzeo funkciju predsednika opštine, bilo je realizovano 63% budžeta. Naravno, do kraja godine izašlo se na 91 - 92%.
Sada bih nešto rekao o transfernim sredstvima prema opštini Požega u 2005. godini. Prema prethodnom zakonu, mi smo dobili 39 miliona, što u odnosu na porez na promet koji smo imali od 65 miliona, zaista je malo. Kada dodamo ono povećanje od 10% u odnosu na sredstva od prihoda na zarade, gledam da izvedem računicu da to bude oko 12 do 15 miliona oštećenja u korist Republike, a na štetu lokalne zajednice.
Dakle, to su sredstva na nivou 2005. godine. Jako porazno i jako pogubno. Nismo se približili. Da smo bar imali približno onoga što smo ostvarivali u 2004. godini, mogao bih da razumem. Sa druge strane, govorim da je ovim predlogom povećano za 19,9%. To je konkretno za opštinu Požegu 47 i nešto malo više miliona.
Moram da naglasim činjenicu da oni koji su operativno zaduženi za realizaciju ovog budžeta moraju najviše da budu zamišljeni, pre svega, zbog odredbi koje su u ovaj zakon o transferu sredstava ubačene, a to je da mi moramo poštovati onaj član 19. Zakona o budžetu Republike Srbije koji određuje plate u upravama. Evo, pitam ovde i pozivam javno sve gradonačelnike i sve predsednike opština - da li smeju da kažu radnicima uprave kolike će im plate biti u 2006. godini.
Uvećanje od 9% u odnosu na septembarsku zaradu koja je isplaćena narednog meseca - oktobra meseca, jeste nešto što mi ne možemo da opravdamo. Verujte da mene mrzi da izađem na hodnik iz svoje kancelarije i da se susretnem sa radnicima koji obavljaju svoje funkcije. To je katastrofa.
Možemo mi da kažemo da je to neki prethodni zakon, da smo se o tome već izjašnjavali, ali taj zakon je direktno ovde pomenut. Preti nam se ukoliko se mi na neki način "snađemo" i obezbedimo neka dodatna sredstva, da to radnicima ne smemo isplatiti. Sada vam poručujem da ćemo oko toga imati i te kakve probleme. Dakle, svi u Srbiji su svesni da je inflacija dvocifrena i da će inflacija biti sigurno dvocifrena i u narednoj godini. Zašto se mi unapred ograđujemo da to mora biti 9% u odnosu na septembarsku platu? Nema opravdanja, niti ću se kome pravdati, ali ćemo zato verovatno svi ovde doći u priliku da taj zakonski tekst menjamo i da se na neki način mi ovde snađemo da tu odredbu člana 19. Zakona o budžetu menjamo.
Nema razloga da vam ne pokažem da sam izveo, to ću dati predstavnicima Ministarstva, i priliv sredstava na budžetu opštine Požega, i stanje trezora, i da sam to uradio zajedno sa svojim najbližim saradnicima, i da sam planirao budžet na 176 miliona dinara, naravno, računajući i onaj iznos od 39 u transferu iz prošle godine.
Kroz dva ili tri rebalansa, izašli smo na 219 miliona. To je za 24% više od planiranog budžeta. Alio, kada odbijem onu realnu inflaciju koja je oko 25%, to je isto. Zato sam rekao da Srbija tapka u mestu. Mi se vrtimo jedni oko drugih i vrtimo se sami oko sebe.
U ovom momentu spreman sam da pružim i dokaze da je opština Požega prema svim budžetskim korisnicima koji se pominju u ovom predlogu zakona u stopostotnom procentu izvršila svoje obaveze, a imamo obrazovanje, i to pet škola, tri srednje i dve osnovne škole. Tu su mi dokazi. Originale ću predati, ali ću zamoliti i da predam uvaženom ministru na CD-u kompletno poslovanje opštine Požega u 2005. godini. Vidi se svako poslovanje, svaki dinar gde je otišao i šta je sve urađeno. Ovde je i šifra, tako da možete ući u ovaj program i sagledati sve ovo o čemu sam pričao.
Još jedna stvar, spreman sam da ovo putem određenih donatora uvrstimo da svakom građaninu i eventualno političkoj stranci bude dostupno. Dakle, dnevno ažuriranje podataka, šta, kako i na koji način. Ovo radim upravo zbog toga što su mnogi osporavali članove SRS koji su dobili glasove naroda da budu predsednici, što su govorili da će biti ovako ili onako. Ne, izvolite, draga gospodo, predajem ova dokumenta i pozivam vas kao drage goste u opštinu Požega da se u sve ovo uverite.
Kada sam govorio o transferu sredstava sa nivoa opštine Požega prema obrazovanju i rekao da imam dokaze da smo sto posto izmirili sve što su zahtevali, to sam govorio ne zbog toga da putem amandmana tražim veća sredstva, nego da vas zamolim i da kažem da Osnovna škola "Petar Leković", koja nosi ime prvog narodnog heroja, prokišnjava i da će to biti ogromna investicija za opštinu Požega u 2006. godini. Ukoliko ste u mogućnosti i ukoliko ozbiljno shvatate ovu diskusiju, pomozite. Amandman nećemo podnositi, jer to je generalni stav SRS. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Poštovane kolege narodni poslanici, potrebno je danas razgovarati sa mnogo više argumenata o ovom zakonu, s obzirom da je reč o vrlo važnom zakonu, pogotovo sa stanovišta lokalnih samouprava.
Naime, transferna sredstva čine značajan obim ukupnih sredstava u životu svake lokalne samouprave. Mi smo u obrazloženju ovog zakona videli da je prosek transfernih sredstava u odnosu na ukupna sredstva kojima raspolažu lokalne samouprave oko 14%. Takođe znamo da transferna sredstva u nekim lokalnim samoupravama čine 20, 30, 40, pa negde i 50% ukupnih sredstava. Utoliko je značajnije da se o tim sredstvima razgovara i o zakonu generalno razgovara.
Lokalna samouprava je veoma važna za život ljudi. To je onaj prvi i osnovni nivo na kome se građani upoznaju sa funkcionisanjem države i u odnosu kako lokalna samouprava funkcioniše, suštinski, oni i opredeljuju svoj stav i prema državi u kojoj žive.
Moram na početku da kažem da Vlada zaslužuje kritiku što nije napravila kriterijume, a obećala je, jer i prošle godine je prilikom usvajanja sličnog predloga zakona bilo konstatovano u raspravi da kriterijumi nisu odgovarajući, da je potrebno prići izradi novih kriterijuma i to nije urađeno.
Ako je to konstatovano prošle godine, bilo je sasvim dovoljno vremena da se naprave novi kriterijumi, da se uvaže realnosti u Srbiji, situacija u pojedinim opštinama i naravno da se ti kriterijumi izrade i da se na osnovu tih kriterijuma pripremi novi predlog zakona. Ovaj predlog zakona to ne sadrži i mislim da je to loše.
Samo linearno povećanje sredstava za 20% će zadržati te nepravilnosti koje su konstatovane i prošle godine i objektivno će opštine dovesti u situaciju da se snalaze, ako uopšte mogu da se snađu. Ovo ne govorim za sve opštine, jer naravno neke opštine i ne koriste sredstva koja dobiju na način na koji bi trebalo, jer pomenuto je da će opštine dobijati 19% više sredstava transfernih, grad Beograda 4%.
Naravno, za potrebe Beograđana to je jako malo, a za potrebe onih koji upravljaju Beogradom to je i suviše više nego što im treba, jer nesporno je da Grad Beograd raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima za naše uslove. Tu mislim na čelnike Demokratske stranke, na gradonačelnika, s obzirom da je on postao vrhovni gospodar svega u Beogradu i samostalno odlučuje o trošenju sredstava, i to se radi na jedan način koji apsolutno nije za Beograđane nešto što treba i nešto što mi poslanici, koji se interesujemo za život Beograda i Beograđana, treba da osudimo.
Naime, bili smo svedoci da je proteklih nekoliko godina praktično Beograd podeljen na opštine prvog i drugog reda. Mi popularno volimo da kažemo da postoje tri prstena, centralne gradske opštine, drugi prsten koji čine Palilula, Voždovac, Zvezdara, Čukarica, Novi Beograd i Zemun i tzv. treći prsten, to je sedam prigradskih opština, i apsolutno se može konstatovati da postoji situacija u gradu da su te prigradske opštine postale opštine drugog reda.
Ako pogledate podatke, koji se koriste kao kriterijumi za raspodelu sredstava, površina, broja stanovnika, broja zaposlenih, eventualno neki problemi, imamo čudnu situaciju da, primera radi, sedam prigradskih opština po površini čine 65% površine Beograda. Kada je reč o broju stanovnika čine šestinu ukupnog broja građana Beograda, a kada je reč o obimu njihovih sredstava u odnosu na budžet grada Beograda, to iznosi svega 4%.
Ako se još uporedi sa podatkom da je budžet grada Beograda 500 miliona evra, onda možete shvatiti kolika je suma na raspolaganju gradonačelniku i njegovoj ekipi, a pogotovo na koji način se to troši.
Nekoliko kolega narodnih poslanika i ja prošle i ove godine koristili smo različite povode da upozorimo da se sredstva Beograda neracionalno troše, da su u pitanju neki projekti koji su megalomanskog karaktera, gde se ne može utvrditi koliko se novca troši, da je reč o klasičnom pranju para, jer kome bi razumnom čoveku palo na pamet da u centru grada pravi garažu, koja se nekoliko puta "otvara", prolongira se, gde ne možete uopšte utvrditi koliko se sredstava troši, a Beograd je inače generalno postao veoma uzak grad za broj vozila koja poseduje, zagađenost u centru grada je ionako velika i pravi se jedna garaža kao što je ispod Skupštine grada Beograda, gde se ionako velika gužva čini još većom, a ionako ekološka situacija pravi još gorom.
Grad Beograd je odobrio izgradnju jednog poslovnog projekta u Rajićevoj ulici, na obodu Kalemegdana, čija je površina 48.000 metara kvadratnih. Primera radi, jedno fudbalsko igralište ima površinu, odnosno dimenzije 100 puta 60, znači osam fudbalskih igrališta. Poenta je poslovno-ugostiteljski objekat, gde će se opet sliti enormna količina svega i svačega, to za Beograd neće biti dobro.
Ovo govorim iz razloga što su opštine, pogotovo ove opštine drugog kruga, Zemun, Novi Beograd, Čukarica, Zvezdara, Rakovica, Palilula, praktično ostavljene, a pogotovo ove prigradske, da se snalaze. Dok nekim od tih opština i uspeva da eventualno nešto sredstava uberu, zahvaljujući možda što se neke od njih pružaju u sam centar grada, kao Palilula, koja ima fantastično veliku površinu, ali dolazi do samog centra grada, jer počinje praktično na Zrenjaninskom putu, a ovde seže do Savezne skupštine, pa eventualno može preko poslovnog prostora, iznajmljivanja, i na drugi način da ubere jedan deo sredstava, a ove prigradske opštine su ostavljene same sebi.
To traje već godinama unazad, da prigradske opštine praktično nisu u mogućnosti, sem onih namirenja opštih troškova, nisu u situaciji da naprave nijedan investicioni projekat ili da grad Beograd pomogne da se tu nešto radi.
Praktično oko 900 miliona dinara je ostavljeno svim prigradskim opštinama da bi pokušale da učine nešto na svom razvoju, što je apsolutno nedovoljno. Za to vreme u centru grada, izneo sam podatak pre neki dan kada je bilo reči o strategiji za borbu protiv korupcije, kilometar gradskog puta košta, prema podacima Fonda za građevinsko zemljište Grada Beograda, dva miliona evra.
Da li će ikada opština Grocka, sa 1000 kilometara puteva, ne po toj ceni, jer je to iluzija, da poboljša život građana opštine Grocka, sa sredstvima kojima raspolaže. Sigurno neće.
I Beograd je nažalost primer nekih megalomanskih ambicija gradskih čelnika i verovatno delovanja urbanističke mafije, jer se nude projekti koji nisu potrebe Beograda, niti želje Beograđana, nego određene interesne i poslovne ambicije određenih ljudi, jer primera radi, most na Čukarici koji se pominje stalno se pomera njegovo ležište u odnosu na to kako se urbanistički plan pomera, a naravno rastu i troškovi.
Malo ljudi zna da je, primera radi, za vodovod Makiš 2, već sada od kredita koji je dobijen za te potrebe, potrošeno 400.000 evra za razne konsultantske usluge, a kako će tek biti kada izgradnja toga počne, a izgradnja prema podacima koje mam kasni već tri godine.
Znači, potrebno je unutar ovih brojeva koje sadrži Predlog zakona i sredstava koja su odvojena za pojedine opštine, potpuno sam ubeđen da će Grad Beograd ponovo zadržati neravnopravnost koju je uspostavio godinama pre, čak će SAD formalno imati osnov, reći će da su dobili povećanje sredstava transfernih samo 4% i tu ne može ništa da se uradi, i neće se ponovo uraditi ništa.
Ovo pominjem iz razloga što postoji apsolutna potreba da se naprave kriterijumi koji će važiti za sve i da ti kriterijumi budu mnogo širi nego što su do sada, da bi se pojedinim opštinama, koje to nisu u situaciji, bilo voljom političkih moćnika u Beogradu, bilo na drugi način, pomoglo da dobiju više sredstava, onoliko koliko njihovi građani zaslužuju.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Mijailović-Lune.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ministar po svom ustaljenom običaju pobegao je. Mogu samo da dodam da se nadam da je pobegao iz zemlje to bi nam pomoglo svima da uspostavimo nešto i da neće skoro da se vrati, bilo bi bolje i za njega. Možda je otišao da obuče farmerke i neku majičicu da izađe ovde.
Ovaj zakon je nastavak gospodina Dinkića i njegovog političkog voluntarizma i samovolje, koju sprovodi već duži vremenski period. Zakon o transfernim sredstvima tretira deo sredstava koje Republika transferiše lokalnim samoupravama i upotpunjuje lokalne budžete u skladu sa članom 77. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi i članom 99. istog zakona stav 2.
Taj stav kaže: "Ukupan iznos transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđen zakonom o budžetu Republike Srbije koji se raspodeljuje saglasno stavu 1. ovog člana, sastoji se iz dva dela - dela namenjenog za pokriće nedostajućih sredstava iz dela ustupljenih prihoda zbog izmene poreskih propisa i dela koji se raspodeljuje prema sledećim kriterijumima: 1) broj stanovnika; 2) broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola; 3) broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci; 4) status životne sredine; 5) stepen razvijenosti; 6) veličina teritorije jedinice lokalne samouprave. Srazmerni deo transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana uplaćuje se jedinicama lokalne samouprave jednom ili više puta u toku meseca".
Ovo je princip iz člana 99. i važio je za prošlu godinu, jer je postojalo usaglašavanje sa prethodnim zakonom o poreskom sistemu. On je takav kakav je bio do sada bio nakaradan, jer opštine koje su 2004. godine imale veće iskazane poreze na promet iz raznih razloga dobili su više transfernih sredstava. Ove opštine, koje zbog svoje proizvodne strukture sada imaju obavezu PDV-a, znatno više finansiraju opšte potrebe, ali im se ništa ne vraća i one sada znatno gube mogućnost finansiranja lokalnih potreba.
Ipak, sam smisao ovog zakona je u onom drugom delu. Ova sredstva treba da koriste finansiranju javnih ustanova i infrastrukture u lokalnim samoupravama po pomenutim kriterijuma, od broja stanovnika do veličine teritorije. Ovim zakonom i indeksacijom svi kriterijumi su zanemareni, što smo čuli i od prethodnih izlagača.
Prvi deo zakona u ovoj godini je besmislen, jer je to bio prelazni princip, a ovaj drugi deo je potpuno zanemaren. Nema nikakve veze ni kriterijum da opština, kao na primer Vršac, iz koje dolazim, sa 22 škole i 7.000 učenika, ima transferna sredstva kao opštine koje imaju pet škola i 1.000 učenika, da opština sa duplo manje stanovnika i sa sličnim stepenom razvoja ima duplo veći transfer, jer tamo su lokalne vlasti članovi G17 plus.
Postavljam pitanje gde su javni kriterijumi kojima je ova raspodela vršena? Opština Vršac između ostalog izdvaja, iako nema obavezu, za održavanje tih škola i za održavanje zdravstvenog centra, veliki su iznosi koji su odvojeni, a transferna sredstva su više nego mizerna i zanemarena.
Jasno je da, to se svi slažemo, razvijeni regioni treba da finansiraju manje razvijene, ali za Dinkićevu, ministrovu samovolju, za koju su komunističke, kako se nekada zvalo, uravnilovke i burazerska ekonomija naivni i to su dečiji planovi u odnosu na ovo što on sada radi. Ovde je isključivo kriterijum ko bolje stoji u očima ministra i ovo je šamar svim opštinama koje su iole razvijene, jer država ne želi da shvati da i oni imaju i veće potrebe i da njihov razvoj razvija i dalji budžetski potencijal Republike.
Znači, pozivam gospodina ministra da da kriterijume i argumente za ovakav predlog transfera. Prvo, ne možemo da tražimo od njega, jer on nije tu. I mene bi bilo na njegovom mestu sramota i pobegao bih verovatno odavde, što je i on učinio, ali dosta više sa lažima.
Provociraju nas ovde, lažu, misle da niko ne zna kako funkcioniše situacija. Potrebno je da pređemo u G17, pa da onda dobijemo neka sredstva za svoje opštine. Sram ih bilo.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a neka se pripremi narodni poslanik Tihomir Đuričić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred nama imamo zakon o transferu sredstava prema opštinama i ako ga analiziramo dobro i pogledamo i ako uzmemo kriterijume koji bi makar po meni trebalo da budu osnovni, broj stanovništva, površina opštine, kao i razvoj te teritorije ili opštine, vidimo da ipak ovoga puta nije urađeno do kraja ravnomerno i da kažemo pravično.
Ako pogledam Zlatiborski okrug, koji je zadnjih 15 godina uvek bio oštećen, i ako 10 opština dobiju svega 480 miliona, u poređenju sa recimo Novim Sadom, gde ništa nije veći od Zlatiborskog okruga po broju stanovnika, a po teritoriji Zlatiborski okrug je jedno četiri-pet puta veći, znači duplo je više dobio Novi Sad. Beograd je dobio mnogo više, ako bi pogledali ove kriterijume i uzeli, Zlatiborski okrug bi trebalo da dobije negde oko jednu milijardu dinara.
Sve su to stvari koje moraju da se uzmu u obzir. Moraju se uzeti u obzir da Beograd, Novi Sad i ovi gradovi, ostali gradovi, ali pre svega ova dva grada imaju najveći broj investicija, kako domaćih, tako i stranih. Sve su to razlozi zbog čega se mora jasno i brzo pristupiti onome što i sam ministar je uvideo u to, da moramo početi ravnomerno da raspoređujemo ova sredstva i da je neophodno što pre uraditi zakon o lokalnoj samoupravi i novi zakon o transferu sredstava, tako da ubuduće imamo jasne kriterijume i ovome se mora prići vrlo pažljivo.
Zato smatram da jedino u stvari ohrabrujuće u ovom celom izlaganju jeste što će doći do novog zakona. To je sigurno i projekat Vlade Republike Srbije da se ravnomerno razvija Srbija. Nemam ništa protiv što Beograd, Novi Sad imaju toliko transfera, odnosno što imaju prihoda i investicija, ali zato u budućem zakonu o lokalnoj samoupravi i o transferu sredstava, koji se već najavljuju za 2007. godinu, moramo mnogo obazrivije uzimati svaki detalj. Tako da ukoliko to ne učinimo, onda ćemo Srbiju ćemo svesti samo na Beograd što se tiče investicija ili broja stanovnika.
Zato još jedanput kažem da ovoga puta nije ravnomerno raspoređeno, to moramo da priznamo, to i priznaje ministar i priznaju svi, ali zato su, shvatajući taj problem Vlada i ministar, koliko sam shvatio, sigurno će ubrzati da po hitnom postupku donese se zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o transferu sredstava. Zato DSS će sigurno glasati ovog puta za ovaj zakon, ali upozoravamo kao narodni poslanici iz krajeva odakle dolazimo da smo ovoga puta oštećeni.

Reč ima narodni poslanik Tihomir Đuričić, a neka se pripremi narodni poslanik Bojan Kekić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da učestvujem delom u ovoj raspravi vezano za ovaj zakon o raspodeli budžetskih sredstava lokalnim samoupravama. Naravno, sa razlogom i da izrazim svoje nezadovoljstvo, jer sam jedan od predsednika ovih opština u Srbiji, dolazim iz opštine Kula, kao predsednik opštine.
Kada je ova cifra od 49 miliona 304.000 deo sredstava za budžet opštine Kula, što čini jednu sedminu od ukupnih budžetskih sredstava, može se zaključiti da su to jako mala sredstva dobijena od Republike Srbije, s obzirom da je odredba ovde u ovom članu 6. Zakona o obrazovanju obavezala opštine i lokalnu samoupravu da obezbeđuju plate zaposlenima i tekuće troškove.
Naime, u opštini Kula su plate isplaćene svim zaposlenim u obrazovanju, kao i lokalnoj samoupravi na vreme i to se čini do 5. u mesecu, i tu problema nije bilo. Međutim, kako ovde ovaj član zakona kaže - sredstva su ograničena, a ja ću pomenuti da na teritoriji opštine Kula je pokrenuta inicijativa za otvaranje dva odeljenja gimnazije, koje apsolutno nema na teritoriji opštine i kulska deca putuju u susednu opštinu da bi pohađala gimnaziju.
Doduše ima gimnazija u Ruskom Krsturu na rusinskom jeziku i s obzirom da tamo ima 6.000 Rusina koji mogu da pohađaju nastavu u toj gimnaziji, srpska deca nisu u prilici da na rusinskom jeziku slušaju tu nastavu i da pohađaju. Pokrenuta je inicijativa, ali ovim zakonom jednostavno ćemo biti sprečeni da otvaramo i da razvijamo škole i školske ustanove.
Naime, ministar ovde reče u svom izlaganju, više posla - više para. Sasvim je to logično, ali nije rekao kako je to ostvarivo. Nijednog momenta nije rekao na koji način to možemo da ostvarimo, ako je Zakon o budžetu Republike Srbije, koji je usvojen na prethodnoj sednici, ograničio sredstava za lične dohotke po opštinama.
Slažem se sa činjenicom, više posla - više para, ko hoće da radi, ali koji ljudi treba da rade taj posao. Dakle, na koji način to može da se radi, ako mi nismo u mogućnosti da zaposlimo ili da formiramo neka nova odeljenja koja bi bila zadužena za neke oblasti. Ne znam na koji način, kako platiti te ljude, to ministar nije nikada pomenuo. Teorija je jedno, a praksa je drugo.
Ako on kaže da 9% svega možemo podići platu zaposlenima u opštini, znači da je to neki minimum minimuma, kako onda mi možemo da formiramo neka odeljenja za razvoj opština, za razvoj poljoprivrede i već nije bitno čega.
Kakav je to stimulans, dobro raditi u svojoj opštini i puniti državnu kasu, državni budžet, ako se to na ovaj način vraća opštinama.
Mi smo, što je bilo u skladu sa mogućnostima naše opštine, uspeli da umanjimo te takse koje opština donosi u smislu stimulacije, otvaranja novih preduzeća, novih firmi i radnji, i na taj način izrazili dobru volju da tim ljudima omogućimo i stvorimo što bolje uslove kako bi oni otvarali te svoje firme, radnje ili već šta.
Šta to nama vredi, mi otvaramo nove firme, pokušavamo da ih otvorimo, stimulišemo ljude da to rade, naravno, ti isti ljudi će postati poreski obveznici i oni će puniti ovaj budžet Republike Srbije, a opština Kula od toga da nema nikakve vajde. Zašto bi mi to radili, kakav je to stimulans? Hoću da kažem da oni koji ne rade mogu da dobiju transferna sredstva kako hoće, a da mi neke direktne koristi od toga što smo se odrekli nekih svojih sopstvenih prihoda, koji se pune iz tih opštinskih taksa, da bi stimulisali razvoj privrede, nemamo od toga baš ništa, nikakvu korist nemamo.
Naime, već godinu dana sam predsednik opštine, dobio sam više zahteva iz Vlade, iz Ministarstva za finansije, upućenih na racionalizaciju radnih mesta u javnim preduzećima, pa tako i u samoj opštini, što smo naravno, u skladu sa tim i uradili.
Međutim, sve se usmerava na lokalnu samoupravu, bukvalno sve. Traži se od lokalne samouprave da se ona odrekne nekog svog dela kolača u korist države, da bi država sprovela te svoje reformske zakone, kako ih nazivate, a to se nama ne vraća ni na jedan način. Počev od štrajka pijačara, setite se samo toga, jer ste zahtevali od lokalnih samouprava da se smanje pijačarine, da se opštine odreknu pijačarina, kako oni ne bi štrajkovali i napadali Vladu. Zašto bi to opština radila kada vi na ovaj način preraspoređujete sredstva lokalnim samoupravama.
Isto tako, pomenuću, kako sam čuo, predsednik Skupštine gospodine Marković, na konferenciji gradova i opština reče nešto vezano za ovaj zakon o vraćanju imovine opštinama, i rekao je po meni jednu iskrenu stvar, a to premijer Koštunica nije pomenuo. Svi predsednici opština trče da se taj zakon usvoji. Pozivam ih da dobro razmisle kada dođe nacrt tog zakona kako će da glasaju i šta će da rade. A iz kog razloga? Tim zakonom, kako reče predsednik Skupštine na toj konferenciji, predviđeno je da će lokalne samouprave biti dužne da vrate ono što je oduzeto ljudima posle Drugog svetskog rata, odnosno što je denacionalizovano.
Šta to znači? To su ogromna sredstva, jer kako neki podaci pokazuju, to je oko 50 milijardi u pitanju, ne znam kako će pojedine lokalne samouprave da vrate imovinu koja je oduzeta ljudima posle Drugog svetskog rata.
A isto tako se postavlja pitanje gde su sredstva od prodaje i privatizacije preduzeća i firmi usmerena, jer ako ste već mislili da pričate o vraćanju imovine i da propišete na koji način, morate pričati o tome iz kojih sredstava će se to uraditi.
Zato kažem, ne prihvatam ovaj način preraspodele sredstava, ovo je bedno i jadno koliko je opština Kula, kao jedna od srednjih opština, dobila, jednu sedminu, jako malo, s obzirom da se trudimo, odričemo se svojih sredstava kroz razne takse, a Republika nam zauzvrat apsolutno ne vraća ništa. Hvala.