Tolerantno, ali moram po Poslovniku, gospodine Vučiću. Izvolite, završite.

Volim što ste vi mene opomenuli, gospodine Zankov, na tome vam čestitam i drago mi je što gospođu Gušić niste opominjali, njoj uvek dopustite da preko reda i preko vremena dobije pravo na reč i da nešto kaže.
Na kraju, samo želim da vam kažem, nisam imao nameru da vas uvredim ni na koji način, samo sam želeo građanima Srbije da pokažem koji su vam prioriteti, a nadam se zaista da je bilo ukusno pečenje i praseće i jagnjeće, očekivali su poslanici da čuju kako je bilo, a mislim da danas mi u zemlji imamo mnogo važnijih problema od toga, a to je da nam ministar odgovori šta su to Nataša Kandić i Sem Nazaro u pravosudnom sistemu Srbije. Mene to strašno interesuje. Mogao bi i predsednik Vrhovnog suda.
Kakve veze oni imaju sa našim pravosudnim sistemom, to je strašno važno pitanje. Pošto gledam svaki dan o pravosuđu u Srbiji govore Brankica Stanković, Nataša Kandić i Sem Nazaro. Ako oni nisu zadovoljni nagrabusila je cela država. Ako oni nisu srećni zbog neke presude i oni nisu zadovoljni, onda ćemo da imamo pet emisija "Insajder", onda ćemo 15 čuda da imamo na razne načine. Svašta će da se dešava, ali izgleda da do pravde nećemo da stignemo.
U svakom slučaju, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem vam se na pažnji, a pozivam gospodina ministra, podsetiću ga i za ovo i u popodnevnim satima, tražim odgovor da mi kaže ko su ti ljudi i šta oni predstavljaju, jesu li su to neki nedodirljivi ili su to neki predsednici predsedniku Vrhovnog suda ili predsednici predsedniku Ustavnog suda, jesu li su to tužioci Republičkom državnom tužiocu ili šta su ti ljudi u ovoj zemlji.
Da li može u ovoj zemlji da se sudi po zakonu ili će merilo političke celishodnosti da bude ono čime će da se rukovode. Mislim da je krajnje vreme da sa tim prekinemo, da se vratite ovim ozbiljnim stvarima i da na ova pitanja odgovorite, jer ono što je naša ključna poruka, ne smemo mi da imamo i da zakon važi za jedne, pa će Đorđe Pantić da ide u zatvor ili će ne znam kako da izdržava svoju kaznu, a oni koji će da šutiraju Dragoljuba Milanovića na ulici, to će da budu divni građani.
Oni su bili razočarani, cenzurisani medijima ili ne znam čime. Za cenzurisane medije se plaća kazna na izborima. Ako je nešto protivzakonito, ima sud za to, a ne da ga šutiraju u glavu i po telu i svuda gde im padne na pamet. Pitam ministra šta je tužilac po tom pitanju uradio.
Hoće li nam to i sutra biti? Hoćemo li sutra da se to dogodi nekom drugom, da se to desi Tijaniću, Mitroviću, Kariću i nekom od njih, hoće li i tada tužilaštvo i sudovi da ćute ili će da donose brzometno presude ili su to različiti građani u ovoj zemlji. Neke smete, a neke ne smete. To je ono što u ovoj zemlji mora da se promeni i to je ono što građani Srbije više neće da trpe. Hvala najlepše.

Hvala, gospodine Vučiću. Hvala vam za vaše upozorenje. Trudim se da sednice vodim što tolerantnije i po Poslovniku, a imao sam u vidu kod izlaganja gospođe Gušić da je to bio njen prvi nastup za skupštinskom govornicom, pa sam bio nešto tolerantniji.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nadica Momirov.

Pogrešno protumačeno. Mi iz G17 plus ne mrzimo SRS, to treba da vam bude jasno, kao što vi mrzite G17 plus, i to patološki mrzite G17 plus.
Međutim, uopšte nije bitno ko koga mrzi. Ono što je bitno ovde, to je da SRS danima onemogućava, sprečava rad parlamenta, a to, pre svega, dovodi do toga da penzioneri neće dobiti na vreme dug koji je napravljen prema njima i to u periodu kada ste vi bili na vlasti, da ugrožene kategorije stanovništva, kao što su invalidi, a isto tako i porodice sa decom, koje treba da dobiju finansijsku pomoć, neće dobiti prinadležnosti.
Jer mi ovde, umesto da se bavimo zakonima i dnevnim redom, da što pre izglasamo zakone koji će pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva, imamo predstavu, imamo šou program, imamo cirkus.
SRS se dva dana ljuti, pa onda se zabavlja ovde, provodite se fantastično, smejete se, dobacujete, psujete, radite sve što je vama dozvoljeno. Radite i dalje šta god hoćete ovde u parlamentu, ali građanima, penzionerima i ostalim, invalidima, treba da bude jasno, kako u Bačkoj Palanci, tako i u svim drugim gradovima Srbije, da vi onemogućavate da dobiju ono što zaslužuju i na šta imaju pravo.

Narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da se ponove reči "Miće genija". To je čovek uvek spreman da saopšti tri rečenice i u te tri rečenice da smo mi ludaci, psihopate, krivi za rat, krivi za inflaciju, krivi za sve ono za šta su krivi njegovi koalicioni partneri, tj. vaši koalicioni partneri; pa više ne možete da napadate koalicione partnere, jer morate bar još jedan dan da vladate na bilo koji način.
Zabrinjava me ovo što vi koji uvek dobacujete sa mesta, koji ste zaista najneprijatniji, ne želim da vam kažem najnepristojniji, da - vi, to svi znaju koji izađu za ovu govornicu, izmislili ste ovde da vam je neko nešto psovao. Ko vam je šta psovao? Kako vas nije stid da izmišljate?
Prećutao bih vam sve, ništa niste rekli, svaki dan ponavljate jedno te isto: "Ako se ne izglasaju naši zakoni, onda ćemo mi da imamo problem, jer penzioneri neće...". Ma nemojte! Oteli ste im sve, opljačkali ste penzionere, ojadili ste penzionere. Hoćete i dalje da ih pljačkate. Ne damo vam da ih pljačkate i dalje i zato se bunimo u Narodnoj skupštini.
I taj zakon vam je pljačkaški, kao i svaki drugi, pa ćete da dajete porodicama sa decom na 24 rate i ne znam ni šta ćete da dajete. Ne dajete ništa. Pre toga ste se svi napravili tako da vaše rukovodstvo nema nijedan ispod 50 miliona evra da je težak. To što oni imaju u svojim slamaricama, to podelite narodu, pa će narod dobro, pošteno i lepo da živi.
Pričate nam ovde bajke i priče. Neko bi pomislio da vam je neko nešto rekao. Čuj, kaže, pa psujete odavde. Ma nemojte. Što izmišljate? Kažete da se bavimo dnevnim redom. Evo, bavimo se dnevnim redom, treća tačka pečenje. To piše u dnevnom redu, vašem dnevnom redu, G17 plus dnevnom redu, pa se bavimo tim dnevnim redom. Bavimo se, naravno.
Mi vam postavljamo ključno pitanje ovde: ko su ta Nataša Kandić, taj Sem Nazaro, ko su ti ljudi? Evo, mi tražimo od ministra, od predsednika Vrhovnog suda tražimo odgovor, ko je ta Brankica Stanković?
Ko su ti ljudi koji određuju kakav će naš pravosudni sistem da bude? Pitam vas koji je taj specijalni sud, ovakav i onakav?
Zamislite da neko kaže o "njegovom veličanstvu", bezmalo svecu Brunu Vekariću nešto! Napao sam ga na nekoj TV i odmah me novinar pita: "Gospodine Vučiću, vi to možda po nacionalnoj pripadnosti?" Pojma nisam imao, ali i to su već spremili kao odgovor. Ako negde nešto kažeš, ti si to po nacionalnoj pripadnosti. Nema stvari koju niste u stanju da uradite.
Tražim vam odgovore na ta pitanja, a vi bi o dnevnom redu, pa vam smeta kad čitam dnevni red G17 plus, pa kažete nije ukusno. Očekivao sam da mi kažete da li je ukusno ili nije. Izgleda se ohladilo pečenje, pa je ne znam kakav problem bio, a izgleda da je bilo i neslano. Otišli su po "Miću genija", čuvajte se sada, teško nama sad kad se "genije" vrati.

Hvala, gospodine Vučiću.
Sledeći govornik sa liste prijavljenih o ovoj tački dnevnog reda je narodni poslanik Milan Stevović, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o predlogu Visokog saveta pravosuđa za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i za predsednike određenih sudova u Republici Srbiji. Veoma je teško govoriti o kriterijumima za izbor sudija i predsednika sudova. Ko god o ovoj temi govori može biti u pravu, a može i da ne bude u pravu.
Međutim, moramo zauzeti neka osnovna polazna stanovišta kako i na koji način o ovoj temi govorimo i kako se sa ove govornice ophodimo prema dnevnom redu. Mislim da je sve ono što je danas ovde govoreno bilo u skladu sa onim o čemu mi raspravljamo. Mi smo juče govorili oficijelno koje od kojih kandidata SRS osporava, a ovo je prilika da jedni drugima kažemo i nešto van toga, da kažemo o onome što mislimo o pravosuđu, da kažemo kakvo je stanje u pravosuđu i da izložimo određene političke stavove za koje se mi zalažemo.
Mnogo toga ste čuli od gospodina Vučića i od gospodina Krasića. Samo bih se nadovezao i rekao da i ove diskusije, i one prethodne koje su bile ranijih prilika kada smo birali sudije i nosioce pravosudnih funkcija i predsednike sudova i javne tužioce, samo su sa jednim ciljem, a to je da srpsko pravosuđe bude što kvalitetnije i da zaista dođemo do jednog stepena nezavisnosti sudova.
Moram da konstatujem da u državi Srbiji danas imamo sudije koji sa strahom čitaju dnevne novine, da neće slučajno pronaći svoje ime u tim novinama. Nažalost, mi imamo takvo pravosuđe gde sudije danas moraju da se pravdaju kako su to izvodile dokaze, kakav je bio pretkrivični postupak, kako su donete određene presude i, na kraju, kad presude postanu pravosnažne, i tada moraju da se pravdaju.
Upravo svo ovo obraćanje gospodina Vučića i gospodina Krasića bilo je u tu svrhu - ohrabrimo ove ljude, pružimo im podršku, recimo im da država Srbija stoji iza njih, da časno i pošteno treba da vode sudske procese, da onoga čega su se latili treba i do kraja da dovrše. Najgore je ako se poklekne, najgore je ako se stane na pola puta i ako se stane pod uticaj onoga što možemo da navedemo kao mas-mediji, kao novine, kao novinari, bez namere da one časne i poštene novinare omalovažim i bez namere da bilo koji medij povredim.
Situacija je takva. Ne samo da su mediji poveli hajku protiv sudova, protiv tužilaca, protiv postupaka koji se vode, protiv stranaka, protiv svedoka, mediji su u svemu tome prisutni. Dajte jednom da kažemo u ime koga mi sudimo, da li sudimo još uvek u ime naroda ili mi to sudimo u ime nekih političkih stavova, da li mi to sudimo u ime nekih medija, da li mi to sudimo u ime nekih inostranih organizacija ili nekih inostranih stavova.
Budimo jednom otvoreni i kažimo ko u ovoj Srbiji sudi i ko u ovoj Srbiji presuđuje. Jedan sam od onih sudija koji je deset godina obavljao ovu funkciju i smatram da s pravom mogu govoriti o tome kakve su sudije u Srbiji. Ima ih izuzetno časnih i poštenih, gordih, ponosnih, i o njima mora da se zna, ali prošlog puta kada sam hvalio ovde ljude koji su predloženi od Visokog saveta pravosuđa, i samo jednog osporio, imao sam anonimne telefonske pozive, zašto si ga hvalio.
Neću niko da uskrati moje ustavno pravo i da mi uzme za zlo što sam ovde nekoga pohvalio, jer onaj koji radi, i onaj koji zakazuje suđenja u 7,05 i onaj koji sudi posle radnog vremena, i gazi sneg, i po kiši je na terenu, i poštuju ga njegove kolege, i poštuju ga građani, zašto da se njegovo ime ovde ne pomene i zašto da se u Srbiji takvi ljudi ne dignu na jedan uzvišeni pijedestal.
Kada smo govorili o odlikovanjima nisam čuo da se predlaže da se odlikuje neko kao nosilac pravosudne funkcije. Ima i takvih, ima i onih negativnih primera nažalost, ima i onih sudija protiv kojih se vode krivični postupci. Računam, želim da verujem i ubeđen sam u to da su to samo pojedinci i da većina od nas ovde želi one prave i iskrene sudije, pa neka nam sude, i nama, i mi se jednog dana možemo pojaviti pred njima.
Verujem u objektivno suđenje, verujem da tom čoveku kome budem pogledao u oči mogu s poverenjem da ukažem moju sudbinu. Dakle, nemojmo se baviti političkim suđenjima i političkim procesima, bavimo se onim čime u Srbiji treba da se bavimo, a to je moralnim čišćenjem sudskih pravosudnih duša.
Zagadili smo ovim ino-medijima, kvazimedijima, kvazijavnim mnjenjem, ne znam kako da ih nazovem, njihove duše. Ljudi su zaboravili da popodne treba da čitaju zakone, da smišljaju presude, da rade taj sudijski posao i posle 15 sati.
Ne, oni gledaju razne medije, gledaju šta će reći ovaj, šta reći onaj, kako ću da presudim, šta će sa mnom sutra biti. To je njihova sudbina.
Mnogi od toga žive, mnoge porodice, mnogi decu školuju, a drhte kada uđu u sudnicu. Umesto da bude obrnuto, od njih treba da strahuju oni koji su krivi i u njih treba da veruju oni koji nisu krivi, a koji su možda greškom optuženi.
Dakle, sve ovo ide u prilog onoga o čemu su govorili gospodin Vučić i gospodin Krasić, ali u ovoj državi Srbiji ima onih o kojima vredi govoriti, ali nažalost ima i onih o kojima ne vredi govoriti. Ubeđen sam da smo svi mi iz SRS govorili zbog onih prvih, a zbog onih drugih stvarno nam nije ni stalo, niti ćemo govoriti. Da, i naroda koji je uz one prve.
A mi smo uvek bili uz narod i bićemo uz naše iskrene sudije i tužioce. Nemojmo mi njima da pravimo omču oko vrata i da organizujemo te specijalne sudove. Možda su oni s nekog aspekta samo opravdani, ali sa nekog drugog ljudskog stanovišta nikada nisu opravdani. Evo zbog čega.
Kako se ponaša jedan sudija koji je izabran u neki specijalni sud u odnosu na kolegu koji nije izabran u specijalni sud? Da li se oni mogu normalno pogledati u oči ili ovaj prvi uvek govori - malo sam vredniji i zato sam sudija specijalnog suda, a ti si malo nevredniji pa si ostao u redovnom sudu.
Ne možemo tako da regrutujemo sudije, ne možemo tako da regrutujemo tužioce. To je podvajanje, to je ubacivanje koske oko koje treba da se otimaju i glođu. Ne, "regrutacija" sudija kreće od malena, od malih nogu. Ko u Srbiji može da bude sudija, o tome treba da se zapitamo svi, prvo mi narodni poslanici, svi nosioci pravosudnih funkcija, ali i naši profesori na pravnim fakultetima.
Dakle, treba gledati i ko je, i kakav mu je dečački život bio, neka mladost bila, treba voditi računa i o tome kako su se oni ophodili na studijama, treba voditi računa kakav su odnos imali prema profesorima, kakav odnos imaju i poštovanje prema svom narodu i prema svojoj državi. Sve su to kriterijumi, a ja sam rekao na početku obraćanja da je mnogo teško govoriti o kriterijumima i ko god kaže može biti u pravu, a može biti i da nije u pravu.
Međutim, jedna je istina, a to je da mi ovde u ovim salama vrlo često i nismo informisani ko je kakav sudija, jer dođu nam možda i nekakve kontrainformacije, koje mi treba da proverimo. Iz tih razloga često osporavamo i molimo da ono što imamo u rukama od dokaza Visoki savet pravosuđa verifikuje i naravno ministar kao ovlašćeni predlagač.
Tu nema ničeg lošeg. Nema lošeg u tome ako pomenemo, osporavamo ime tog i tog sudije.
Mi tog sudiju ne osporavamo zbog toga što je on tog imena i prezimena, već ga osporavamo zbog nekih podataka koje smo dobili, njegovih manjkavosti u radu ili pak nedoličnosti u njihovom životu. Podvukao sam da bi sudija bio sudija mora imati svoj moralni integritet, mora imati svoj lični moralni lik, mora imati veliki kredibilitet kod ljudi i mora imati veliko znanje.
Iz tih razloga moram da napomenem činjenicu da su mnoge političke stranke u svetu ovlašćene da osnuju određene svoje fondacije i možda nevladine organizacije, ali su jasni zakonski propisi kako se moraju finansirati i u tome su političke stranke potpuno nezavisne u odnosu na te osnovane nevladine organizacije.
Kod nas u državi Srbiji čini mi se sve je naopačke okrenuto i naopako postavljeno. Te nevladine organizacije finansijski podržavaju određene stranke i te nevladine organizacije, preko tih i takvih stranačkih pogleda, dospevaju do Visokog saveta pravosuđa i infiltriraju se u pravosuđe, u onaj sistem o kome želim da govorim sa posebnim poštovanjem.
Dakle, bojim se da ne pokleknemo svemu ovome što je uzelo velikog haosa i apelujem na predstavnike Visokog saveta pravosuđa, na ministra, da SRS u ovom momentu oseća veliku brigu za izbor novih sudija. Oni koji zaslužuju da budu sudije i nosioci pravosudnih funkcija, predsednici sudova, moramo shvatiti da im nije lako i oni ovog momenta drhte, a kažem vam da postoji jedna problematika da mi o tim ljudima ne znamo možda dovoljno.
Zato sam se nekada zalagao da o moralnom liku, podobnosti stručnoj nešto kaže i sredina iz koje potiču. Da li su to lokalne samouprave ili već nešto drugo, o tome ne bih ovde govorio, ali svakako da stav sredine prema sudiji, prema kandidatu za predsednika treba da ima bar malog uticaja na Visoki savet pravosuđa i na predlagače.
Prema tome, negde je sredina verovatno najzlatnija u svim ovim kriterijumima i treba da napravimo jednu fleksibilnu celinu da dođemo do jednog sudije, do jednog predsednika, onakvog kakav treba Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Živojin Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine Zankov, jedan uvaženi kolega iz stranke G17 plus je rekao da oni sa zadovoljstvom, stranka G17 plus, razmatra ovu današnju temu.
Hoću samo da kažem da narodni poslanici SRS sa zadovoljstvom su razmatrali svih 200 predloženih zakona, koji je ovaj visoki dom usvojio i naravno ovu današnju tačku dnevnog reda - izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Kasnije ću reći da ću se u mnogim stvarima i složiti sa kolegom koji je govorio o situaciji u našem pravosuđu.
Gospođo predsedniče, nije ministar tu, hoću da vam kažem da vi, zajedno sa nama narodnim poslanicima, imamo veliki zadatak i veliku obavezu u ispravljanju nepravde koja je naneta posebno od 2000. godine kada je ministar pravde bio gospodin Batić, koji je kao kada bi sada neki vrhunski hirurg pričao da su najbolje operacije motornom pilom. Tako se on ponašao kao ministar u pravosuđu, i čak su i neke sudije i predsednici sudova bili šikanirani i zlostavljani samo zbog toga što su u to vreme sudili po važećim zakonima.
Znači od 2000, zajedno sa takvim ministrom pravde i sa Demokratskom strankom, pravosudni sistem u Srbiji je doživeo jedan sunovrat, jednu katastrofu i vidim da je sada ministar pravde i čini mi se vi u vreme otkako ste izabrani za predsednika suda pokušali da date određeni doprinos da se taj problem razreši, ali čini mi se da ste i vi dali prioritet onom delu problema koji je i manji, i lakše se rešava, a zaostaje vam kada je u pitanju Specijalni sud, o kojem su više govorili gospodin Vučić i gospodin Krasić, i Sud za ratne zločine.
Čini mi se da nemate dovoljno snage ni smelosti, a boga mi ni hrabrosti da u taj deo problema malo više i ozbiljnije čačnete. Za sada nema takvih rezultata. Mada su nama poznate sve vaše aktivnosti koje vi preduzimate i u rešavanju tih problema. Jedne prilike ste i vi i ministar izjavili da narodni poslanici znaju više o predloženim kandidatima nego što to zna Visoki savet pravosuđa.
Po meni to je logično, jer kao narodni poslanik razgovaram sa kandidatima za predsednike sudova, za sudije, razgovaram sa predsednicima sudova gde su konkurisali ovi, sa predsednikom okružnog suda, sa advokatima, sa građanima sredine iz koje su predloženi kandidati i naravno gde je to meni fizički moguće da razgovaram. Sasvim je logično da imamo više informacije nego što vi verovatno dobijete iz jednog izvora, da li je neko osporavan ili samo se predlaže kao dobar stručnjak.
Veliki deo priče koju je istakao kolega Milan Stevović naravno stoji i mi se zalažemo da pokušamo da najbolji, najdostojniji budu nosioci pravosudnih funkcija i moram da kažem da mi se čini da najveći broj i jeste takav.
Vi ste jednom izjavili da protiv 40 nosilaca pravosudnih funkcija je pokrenut krivični postupak ili negde blizu te brojke. To je puno kada se ima u vidu o kojim ljudima se radi. Znači da su to nosioci pravosudnih funkcija i da je brojka od 40, pa ako i ona jeste mnogo manja, to je zabrinjavajuće, a protiv toga se i vi borite i protiv toga i Narodna skupština treba da se bori.
Mi ovaj problem moramo zajednički da rešavamo, mi narodni poslanici, vi kao predsednik Vrhovnog suda, ministar pravde.
Kako mi možemo da rešavamo? Možemo da rešavamo na taj način što ćemo neke podržati, a neke osporiti. Postoji mogućnost da nekada napravimo i grešku, kada je upitanju SRS, u ime svih onih prema kojima smo se mi ogrešili, takvih je sigurno malo, izvinjavam se.
Ali, sigurno da smo dali veliki i ogroman doprinos da je od 2004. godine situacija u pravosuđu zahvaljujući velikoj aktivnosti poslanika SRS popravljeno stanje. Moram da kažem da i sa područja odakle dolazim, a to je područje Okružnog suda u Šapcu, situacija se polako rešava. Imamo samo još jedan, odnosno dva opštinska suda u kojima nisu izabrani predsednici sudova. Zaista bio je veliki uticaj Dušana Petrovića, zvanog veliki, u sistemu pravosuđa, ali sada se polako čini da se i ti problemi rešavaju.
Moram da vam kažem da u Ljuboviji i u Krupnju, zajedno sa predsednicima, rade još po dvoje sudija i tu je teško biti efikasan, mada moram da pohvalim rad tih sudova, oni jesu efikasni. Izbor treba vršiti tako da kada sudija prolazi kroz grad u kojem radi kao sudija, građani mu se poklanjaju i sa pažnjom prate njegov rad i u najvećoj meri mi se i trudimo da situacija bude takva.
Zatim, veliki problem je materijalne prirode u sudovima, pa se dešava da ne mogu da plate veštaka. Kolega Krstin je govorio da nije angažovan u sistemu pravosuđa dovoljan broj kvalitetnih i stručnih veštaka, a zamislite sada kada dođete u situaciju da ga angažujete pa sud nije u stanju blagovremeno da mu izvrši tu isplatu, onda kod ponovnog angažovanja se pojavljuju ti problemi. Da li je ovo o čemu govorim pojedinačan slučaj ili ne, ali sigurno da treba rešavati i uzeti ga za ozbiljno.
Zatim, oko registracije tih velikih vozila. To je sve ono što predstavlja problem malim sudovima, kao što je sud u Ljuboviji, sud u Krupnju, i oni zbog formiranja krivičnog veća moraju negde oko 30% predmeta da prenose jedni drugima. Mislim da bi trebalo posetiti te male sudove i ukazati im na određenu pomoć i one ljude koji su se opredelili da se profesionalno bave tim poslom i da sudijski poziv bude njihovo život opredeljenje, treba im pomoći.
Verujte da je situacija u nekim malim sudovima takva da predsednik suda kaže - imamo sada sudskog pripravnika, jedva čekamo kada će isteći vreme da stekne pravo da polaže pravosudni ispit i da bi mogao biti postavljen za sudiju, jer dugo godina je vođena negativna selekcija u sistemu pravosuđa i oni koji su bili najkvalitetniji i dobri otišli su ili u advokaturu ili neke druge bolje plaćene poslove.
Ili jednostavno časne i čestite sudije nisu mogle da izdrže pritisak političkih stranaka da sude po njihovom nahođenju i po onome kako im je rekao u to vreme ili predsednik opštine ili neki narodni poslanik ili možda predsednik neke političke stranke.
To treba oduzeti, takvo pravo i takvu moć, i sudije budu samostalne i da sude na osnovu zakona.
I predstavnici SRS, koji su govorili o ovoj tački dnevnog reda, rekli su, i to podržavam, da ćemo dati maksimalnu podršku svim sudijama koje budu izabrane i da oni treba da sude samo na osnovu zakona, a ne da budu disciplinske komisije političkih stranaka, kao što je to u nekim slučajevima do sada bilo.
Od 48 nosilaca pravosudnih funkcija koje se ovde predlažu, videli ste da je ukupno osporeno 11. Ne znači da svih ovih 11 neće biti izabrani, ali treba sa posebnom pažnjom sve ono što su predstavnici SRS osporili, proučiti, izneti neke kontraargumente. Ukoliko vi izađete sa takvim dokazima i ukoliko pokažete da to što smo mi izneli i predstavili uz kandidate, kao nosioce pravosudnih funkcija, mi smo spremni da dodatno prikupimo neke argumente i da vas ubedimo da smo bili u pravu.