Ministar, gospodin Parivodić. Izvolite.

Hvala, gospodinu Krasiću, na ovom amandmanu. Moja suštinska primedba na ovaj amandman ima dva dela. Jedan je da u vašoj definiciji hipoteke ne stoji da će se hipoteka aktivirati ako dug ne bude plaćen, nego kaže - po ovom zakonu. Po ovom zakonu će se aktivirati, a ne kaže - ako dug ne bude plaćen, a mislim da to jeste zaista jedan od bitnih elemenata definicije hipoteke.
Drugo, vaš amandman sadrži u stvari jednu nepreciznost koja se ne uklapa u sistemsko rešenje zakona, a ona se ogleda u sledećem. Ovaj zakon predviđa jednu specijalnu proceduru za efikasnu prodaju nepokretnosti. Međutim, niko ne tera poverioca i dužnika da idu tim putem. Ako ne žele da idu u tu kratku proceduru, oni mogu da idu u proceduru koju predviđa Zakon o izvršnom postupku.
Vi ste ovom definicijom ograničili hipoteku samo na ovu proceduru koju ovaj zakon uređuje i derogirali proceduru iz Zakona o izvršnom postupku.
A znate da je Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa regulisao hipoteku na opšti način i ovaj zakon upravo sada supstituiše odredbe Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa koji se ukidaju, tako da biste vi praktično derogirali proceduru po Zakonu o izvršnom postupku. Ne mogu da prihvatim ovaj amandman.

Gospodine Krasiću, želite repliku?

Čitam ove vaše pisanije ovde. Samo ste zaboravili jednu stvar. Kada budete usvojili ovaj zakon, vi ste izbacili celo poglavlje iz Zakona o osnovama svojinskih odnosa koje se odnosi na hipoteku. Nemojte da se pozivate na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, jer u vašoj izvedbi njega u tih devet odredbi i nema više.

Druga nepreciznost, kada se kaže da je hipoteka sredstvo obezbeđenja potraživanja i potencira akcesornost tog instituta i u nastavku se navodi da taj hipotekarni poverilac ima primat u naplati, onda je na taj način i definisan dug, odnosno potraživanje poveriočevo koji dužnik nije namirio u ugovorenom roku. To je sve sadržano, gospodine ministre, što vi pričate da je nedostatak.

Neprimereno je da se u definiciji hipoteke potencira dug. Dug je glavno potraživanje. Ovaj zakon ne reguliše glavno potraživanje, nego hipoteku kao sredstvo obezbeđenja potraživanja i to vrlo specifično sredstvo obezbeđenja koje se zasniva praktično na nepokretnosti. Sve je to sadržano što vi kažete. Kažete da se u ovoj definiciji nešto prejudicira, pa u tom delu kako se vrši namirenje potraživanja i nema principijelne razlike, pa čak ni terminološke između vašeg predloga kako treba da izgleda član 2. i našeg predloga. Oni su gotovo identični.

(Milan Parivodić, sa mesta: Vi kažete - procedura po ovom zakonu. Time isključujete ZIP.)

Vi ste u čitavom ovom zakonu dali upravo tu proceduru kako da se namiri potraživanje prodajom opterećene nepokretnosti. Vi imate posebne, doći ćemo za sat vremena upravo na te odredbe o kojima vi pričate. Mi smo vas upravo zbog toga i kritikovali. Uveli ste neke nove oblike kako može da se namiri potraživanje aktiviranjem hipoteke mimo suda.

Ova definicija ne tiče se i ne dodiruje te odredbe zbog kojih smo vas kritikovali u načelnoj raspravi. Ovo je definicija koja na opšti način kaže ljudima koji ne znaju šta je hipoteka. Da je ona sredstvo obezbeđenja potraživanja na način da se opterećuje neka nepokretnost i da se iz vrednosti te nepokretnosti može namiriti dug kada dužnik dođe. Vrlo precizno, vrlo jasno. Ako mi treba da se ubeđujemo oko elementarnih pojmova i da maltretiramo i poslanike i gledaoce koji prate ovaj prenos oko nekih stručnih termina, kada neki kažu - čekajte, zbog čega se ovi svađaju, mi to i ne razumemo, onda mi ne želimo da učestvujemo u toj raspravi.

Zna se šta je potraživanje, šta je dug, šta je hipoteka, a ako smatrate da se to ne zna i da treba da se definiše na način kako ste vi to planirali, onda vam svaka čast.

Odmah vam kažem da nijedna odredba ovog zakona neće biti primenjena. Zašto vam to kažem? Bilo bi mnogo dobro da onaj ko je pravi autor teksta ovog zakona, a znam da je jedan još ranije pokušavao, pa je odustao od toga, jedan profesor građanskog prava koji je izuzetno dobro znao, on je odustao od ovoga, ali onaj pravi autor ovog teksta je potpuno zaboravio da u ovoj zemlji još uvek važi Zakon o zemljišnim knjigama, propis Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine.

Ni komunisti nisu mogli da ga ukinu, nego su ga ostavili na snazi. Zakon i dan-danas važi, dan-danas se vode zemljišne knjige po tom zakonu, i dan-danas opštinski sudovi po tom zakonu donose kada prave odgovarajuće intervencije u javnoj knjizi o nepokretnostima.

Sada mogu da vam kažem, da ste taj zakon čitali ne biste napravili grešku u 50% odredbi u ovom predlogu zakona.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada prihvata amandman.
Na naslov iznad člana 3. i član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Ovde se radi o terminološkom razlikovanju. U Predlogu zakona u naslovu iznad člana 3. je naveden predmet hipoteke. SRS je ovde naznačila to kao založni objekat. Dakle, definicija šta je založni objekat, šta spada u objekat, šta može biti hipoteka, koja nepokretnost može biti hipoteka.
Mi smo to precizirali amandmanom i naveli da to može biti poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, gradsko građevinsko i građevinsko zemljište, kuća, stamena zgrada, poslovna zgrada i ostali objekti, pomoćni, ekonomski i slično, stanovi, poslovne prostorije, garaže, garažna mesta kao posebni delovi nepokretnosti i time su obuhvaćene sve vrste nepokretnosti koje mogu biti objekat nepokretnosti.
Postoji konceptualna razlika između Predloga zakona u članu 3. i amandmana koji je uložila SRS. Predlagač zakona je u predmetu hipoteke naveo taksativno šta je predmet hipoteke, pa između ostalog u tački 1) navodi da je to nepokretna stvar, što je u redu, pa navodi pravo svojine na građevinskom objektu i slično. U tač. 2) i 3) govori o delovima nepokretnosti u skladu sa odlukom o deobi ili susvojinskom udelu u nepokretnoj stvari.
Tu se javlja problem zato što je po svojoj prirodi hipoteka pravni institut koji sadrži nedeljivost objekta hipoteke. Sam objekt hipoteke ne može biti deljiv. Znači, hipoteka se odnosi na celu nepokretnu stvar, ne može se odnositi na deo nepokretne stvari.
Zakon iz 1930. godine, koji reguliše uknjižbu i prava koja proizilaze iz svojinskih prava i drugih stvarnih prava koja proizilaze iz uknjižbe, svodi uknjižbu na najmanju moguću jedinicu - u zemljišno-knjižno telo. Nisu oni to džabe uradili. Nije džabe postavljen taj sistem da je osnovna jedinica uknjižbe zemljišno-knjižno telo i da se hipoteka stavlja na celo zemljišno-knjižno telo.
Znači, ne može se hipoteka stavljati na delove nepokretnosti, nego se mora staviti na celu nepokretnost i obuhvatiti celu nepokretnost. Ovde se stvara zabuna u tač. 2) i 3), gde se navode delovi nepokretnosti u skladu sa deobom i susvojinskim udelom u nepokretnoj stvari, tamo gde postoji više suvlasnika koji imaju susvojinski deo u alikvotnim delovima, znači, svako od suvlasnika ima deo, ali ne zna se realno koliki je čiji deo, nego su oni podjednako suvlasnici na celoj stvari u određenim procentima.
Nelogično je da se dozvoljava jednom od suvlasnika da stavlja hipoteku, a da pri tome saglasnost ne da i drugi suvlasnik. Tu bi se napravila jedna konfuzija, to bi bio razlog za vođenje mnogih sporova, dugotrajnih sporova oko toga i oko samog postupka namirenja. Ostali suvlasnici bi se time doveli u neravnopravan položaj u odnosu na poverioce i na hipotekarnog dužnika.
Što se tiče tačke 5), tu se navodi pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje ili raspolaganje u državnoj, odnosno društvenoj svojini, jer ovde se pominje to, zato što u Ustavu postoji još kategorija društvene svojine, pa je to prepisano direktno iz Ustava, zato što još postoji ili postojaće još neko vreme društvena svojina.
Međutim, ovde se radi o stavljanju pod hipoteku prava, ne nepokretnosti, nego prava. Postoje zaloge na pokretnim stvarima ili ručna zaloga, postoji zaloga na pravima i postoji zaloga na nepokretnostima. To je suštinska razlika između hipoteke i ostalih zaloga. Baš zato što se stavlja zaloga na nepokretnost, time se naglašava značaj tog instituta i značaj koji ima i hipotekarni poverilac i hipotekarni dužnik i prava i obaveze koje proizilaze iz tog instituta.
Ovde se stavljaju ovlašćenja, pravo na zemljište, koje sadrži ovlašćenje slobodnog prava raspolaganja. Pravo svojine po svojoj prirodi ima tri ovlašćenja, i to je pravo upravljanja, korišćenja i produživanja, to su ovlašćenja koja čine pravo svojine i to je nedeljivo. Da bi svojina bila svojina, ona mora da ima sva tri ovlašćenja.
Ne možemo sada jedno ovlašćenje staviti pod hipoteku, a da ostala dva ovlašćenja nisu pod hipotekom.
Znači, ceo institut svojine mora da bude pod zalogom. U konkretnom slučaju, ceo institut svojine nepokretnosti mora da bude objekt hipotekarnog prava ili hipoteke, a ne mogu pojedina ovlašćenja ili pojedina prava. Pravo građenja ili pravo preče gradnje, to su prava, instituti stvarnog prava i oni postoje kao takvi, ali oni spadaju u onu drugu vrstu zaloge, a to je zaloga u nadpravima. Hipoteka je dve hiljade godina unazad postojala i postoji dan-danas kao institut zaloge na nepokretnostima. To je naša glavna primedba.
Pod šestom tačkom uvodi se novi pojam, do sada nepoznat u našoj pravnoj teoriji i praksi, a to je da se objekti u izgradnji, kao i posebni delovi objekata u izgradnji ( stan, poslovne prostorije, garaže itd) bez obzira da li su izgrađeni, pod uslovom da im je izdato određeno odobrenje za gradnju, mogu takođe staviti pod hipoteku. Znači, ovde se uvodi institut hipoteke na budućoj nepokretnosti, na budućem objektu hipoteke dozvoljava se stavljanje hipoteke.
To sada može biti predmet raznih zloupotreba, pravljenja fiktivnih ugovora, zloupotreba razne vrste. Znam da je motiv predlagača bio da se omogući investitorima da mogu lakše da zidaju, da postoji nedostatak para u građevinarstvu i da bi na taj način lakše došli do kredita kod banaka i da bi banke imale neku garanciju za kredite koje daju za stambenu ili koju drugu izgradnju, ali postoje druga sredstva za obezbeđenje. Ne treba hipoteku nad budućom nepokretnosti koristiti kao garanciju za to da će neko završiti taj građevinski objekat. Banka, ukoliko je sigurna u tog izvođača da će on završiti taj posao, ona može tražiti druge vrste obezbeđenja.
To su obezbeđenja kao što su bankarske garancije, hartije od vrednosti, ali to ne spada u ovu materiju, to spada u bankarske poslove, to spada u obligacione pravne poslove, ne spada u stvarno-pravne poslove i ne može biti predmet hipoteke i hipotekarnog prava. Banke koje hoće da daju kredite za stambenu ili bilo koju drugu izgradnju moraju da nađu druga sredstva i druge mehanizme za obezbeđenje svojih kredita, i to im je veća sigurnost nego ovo, tražiti hipoteku na neizgrađenom objektu, na nečemu što još uvek ne postoji i što bi trebalo jednog dana da bude nepokretnost. Mislimo da je postoji konceptualna razlika između stava predlagača i onoga što je ovde iznela SRS. Hvala.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Kada bi student prava napisao ovo što je napisano u članu 3. Predloga zakona, on bi pao na ispitu. Jedanaest puta bi pao na ispitu? Ne 11, nego bi pao na ispitu, pa možda bi dobio zabranu polaganja za ubuduće, to vam tvrdim.
To je iz jednog prostog razloga što je u pitanju objekat zaloge. Objekat zaloge kod hipoteke nepokretnosti i kraj priče.
To što vi u Ministarstvu ne znate šta je hipoteka, šta je ručna zaloga, šta je zaloga prava i zaloga potraživanja, to je vaš problem. Međutim, da ste malo konsultovali ili našli za shodno da čitate taj zakon iz 1930. godine, to je zakon o zemljišnim knjigama, mogli ste da vidite da zemljišne knjige imaju glavnu knjigu, pa zbirku, pa glavna knjiga ima zemljišno-knjižne uloge, a tu se upisuje zemljišno-knjišno telo, nepokretnost je oivičena itd. Stvarna prava i primena tih prava, a ovo što ste naveli od tačke 4) do tačke 6) u članu 3, to nisu stvarna prava, to su klasična prava, a neka su čak upravna.
A da ste opet čitali malo to što je u tesnoj vezi sa hipotekom, to je da zemljišno-knjišno telo predstavlja nešto što je celina. Ono može da trpi neke promene, a to je upis ili pripis, a vrsta upisa može da bude uknjižba, predbeležba, zabeležba. Kako ćete vi da napravite uknjižbu, zabeležbu i predbeležbu nečega što ste napisali u tački 6), a to je da se hipoteka upisuje na objekat u izgradnji. To je buduća nepokretnost.
Sada malo da se šalimo, ministre, vi ste sada napravili nešto što u Zakonu o hartijama od vrednosti imamo, a zovu se fjučersi. To je pravo na budući rod na nekoj parceli. Tako je, ali to su hartije od vrednosti, ali ne hipoteka. To je hartija od vrednosti i ona se prenosi, a ovo je hipoteka, ovo je stvarno pravo. Sve je promašeno.
Pošto mi curi ovo vreme, pa ne bih hteo da trošim, da znamo šta je pozadina ovoga. Pozadina ovog i ovako širokog predloga zakona jeste što je ovo eventualno druga ili treća faza jedne operacije koja se neustavno sprovodi u Narodnoj skupštini u režiji nekih interesnih grupa koje su čak kod onog Zakona o evidentiranju nacionalizovane imovine, zahvaljujući onim žućkastim koji su pobegli sada, ubacili i onu potvrdu o evidentiranju oduzete imovine.
Budite sigurni, ukoliko prođe ovakav zakon, onda će se na bazi tih potvrda stavljati hipoteka čak i na formalno-pravno tuđe nepokretnosti, da bi neki naslednici obezbedili kredite kod nekih banaka, a svesno ne vraćajući kredite te banke povratile neku imovinu, odnosno stekle u posed, u svojinu neku nepokretnost.
Sva ova upornost na netradicionalnim institutima je zasnovana na očiglednom koristoljublju nekih pojedinaca koji imaju svoj lobi u Vladi i da se, ako ne može denacionalizacija milom, onda izokola ona izvrši, pa čak i da budući objekat koji se ne vidi bude rod, a hipoteka postane hartija od vrednosti. Ovo nije zakon koji reguliše hipotekarne založnice.
Znači, sve ima da se pregazi, sve ima da se poništi u pravnom sistemu, pa čak i tradicionalni principi rimskog prava.
Samo da se ostvari nečiji interes koji se ovde predstavlja kao nešto evropsko, nešto svetsko, nešto moderno itd. Naravno, mi za ovakav predlog zakona nećemo da glasamo i zato posebno insistiramo na ovih sedam-osam prvih amandmana, gde se sukobljavamo sa Vladom u teorijskom smislu reči i želimo da pokažemo na ovih nekoliko amandmana prave namere i interesnog lobija koji stoji iza Vlade i koji gura ovaj koncept, i da samo potvrdimo onu našu tezu koju smo u načelnoj raspravi rekli, da Srbija jeste interesantna, jer nepokretnosti nisu u značajnoj meri opterećene hipotekom, kao što je slučaj sa Zapadnom Evropom, gde je svaki kvadratni santimetar nekoliko puta opterećen.
Vodite računa vi koji činite većinu, jer ako ne verujete meni, idite do pravnog fakulteta, jednog, drugog, ima ih pet, imamo i privatni, pitajte da li je moguća ovakva hipoteka kako vlada Vojislava Koštunice gura. Ona gura nešto gazeći osnovne principe prava koji postoje vekovima. Samo da vas podsetim, ovo što se gura od strane Vlade ovim predlogom zakona, to bi bilo, da se slikovito izrazim, za one koji imaju neke veze sa građevinom ili da imaju neku građevinsku struku, to bi bilo kao da ministar građevine dođe ovde i kaže, znate šta, prvo moramo da krenemo od gromobrana na krovu, pa u završnoj fazi ćemo da krenemo sa kopanjem temelja.
(Predsedavajući: Vreme.)
Upravo se radi o ovoj operaciji koju pokušavamo ovom raspravom da žigošemo, da skinemo ovu prašinu i da svakome bude jasno i da svako ponese deo odgovornosti kada bude glasao za ovakav predlog zakona.

Reč ima ministar, gospodin Parivodić, izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu na amandmanu. Sada ću da iznesem kako vidim stvari.
Pod jedan, cilj ovog zakona je jedan jedini, a to je da se svakom građaninu Srbije omogući da lakše kupi stan u svojini. Takođe, pored ovog glavnog, cilj ovog zakona je i da se podstakne građevinarstvo u Srbiji. To su glavni ciljevi.
Dakle, na srpskoj političkoj sceni se stalno govori o nekim lobijima, uvozničkim, izvozničkim i ovaj i onaj lobi. Sada sam na ovom mestu na kome jesam preko godinu dana i nisam osetio pritisak ni jednog lobija, bar na mene, ne znam da li na druge, ali nisam osetio pritisak ni jednog lobija, niti je bilo ko došao od mene ultimativno da nešto zahteva i nije im palo na pamet. Znači, nemam razloga da branim cilj ovog zakona, jer je on potpuno nesporan, ovakav kakav je. Hajde sada prvo da ponovimo ono što sam prošle nedelje rekao, pa me niste izgleda dobro razumeli.
Znači, hipoteka se konstituiše na pravu svojine, a ne konstituiše se na nepokretnosti.
To sam dokazao jednim kratkim logičkim silogizmom, kada sam rekao pravo svojine se prodaje, a stvar se predaje. Iz te rečenice proizilazi da, kada se proda pravo svojine, pa se stekne novac, iz tog novca se naplati obezbeđeno potraživanje. Pravo svojine je predmet hipoteke, a zaloga se može ustanoviti i na potraživanju, može da se ustanovi i na akcijama, na pravu intelektualne svojine. Znači, na raznim pravima može da se ustanovi zaloga, a ne može na stvari. To što mi koristimo reč stvar, to je jedan pojednostavljeni, narodski način izražavanja.
Da bi taj način izražavanja, koji je zaista uvrežen u našem jeziku, bio prepoznatljiv narodu, a kako je moj moto da zakon pišem za običnog čoveka, a ne za specijalistu, upravo zato sam u članu 3. naveo jednu malu nedoslednost, a u stvari ona precizira stvari. To je član 3. tačka 1) "nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu)". U stvari, pravo svojine je ono na čemu postoji hipoteka, ali pošto narod tradicionalno kaže hipoteka na nepokretnost, zato sam rekao nepokretna stvar.
Onda sam u tački 2) rekao "deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi". Vrlo dobro znam šta može biti predmet građanskopravnog prometa. Može biti samo ona nepokretna stvar na koju postoji pravo svojine. Kada se donese odluka o deobi, u smislu Zakona o vanparničnom postupku, onda ta stvar postaje građanska, na njoj postoji zasebno pravo svojine, u stvari, delovi podeljene stvari, pošto na svakom od tih delova postoji zasebno pravo svojine, može biti predmet hipoteke.
Sada vi na to imate komentar - načela nedeljivosti hipoteke. Niste dobro razumeli načelo nedeljivosti. Načelo nedeljivosti se ogleda u dva aspekta. Jedan aspekt je da hipotekovana nepokretnost obezbeđuje celo potraživanje, pa ako potraživanje vredi milion dinara, onda će i onaj poslednji dinar dok se ne isplati, cela nepokretnost biti opterećena hipotekom. To je princip nedeljivosti potraživanja, da cela hipotekovana stvar celo potraživanje obezbeđuje.
Drugi aspekt načela nedeljivosti kod hipoteke ogleda se u tome što, ukoliko dođe do deobe stvari, onda će, da bi se zaštitio poverilac, na svakom delu bivše stvari, na svakom novonastalom delu te stvari na kome postoji zasebno pravo svojine, biti konstituisana hipoteka. Znači, neće se brisati hipoteka. Ako se jedna njiva podeli na pet delova, onda će svih pet delova biti opterećeno tom hipotekom, da bi se zaštitio poverilac. To je načelo nedeljivosti. Vaš komentar da deo stvari na kome se konstituiše novo pravo svojine rešenjem o deobi nije argumentovano.
Dalje, smisao odredbe celog člana 3. je u tome da se što šire konstituišu prava vezana za stvari, na prvom mestu pravo svojine, ali i druga prava koja su u neposrednoj vezi sa stvari, a koja jesu u prometu. To je suština.
Ako je određeno pravo svojine ili buduće pravo građenja, ako bude bilo u prometu, a biće u prometu, onda nema nikakvog razloga da na tom pravu ne može da se konstituiše hipoteka. To je suština.
Znači, gde god imate pravo koje je neposredno vezano za zemlju i ako je to pravo u prometu, ako može da se prenese pravo sa jednog vlasnika na drugog, u tom slučaju, ko može više, može i manje, ko može da prenese svojinu, može i da založi, zato što je to manje od prodaje. To je koncept celog člana 3.
Na liniji tog razmišljanja, susvojinski deo, vi to znate dobro, po Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, prenosiv je bez saglasnosti drugih suvlasnika. Ponavljam, susvojinski deo je u prometu bez saglasnosti drugih suvlasnika. Ko može više, može i manje. Ukoliko suvlasnik može svoji suvlasnički udeo da proda bez saglasnosti drugog, onda može i da ga založi. Završena priča.
Dalje, pitanje objekta u izgradnji. Nema nikakvog razloga da vi branite poverioca od činjenice da li će se objekat izgraditi ili se neće izgraditi. Ukoliko se objekat izgradi, postojaće hipoteka, ili ukoliko ostane poludovršen, poverilac će imati zalogu na onome što je izgrađeno, na zidovima koji su izgrađeni. To što postoji, što je izgrađeno, na tome će imati zalogu. Ukoliko se ceo objekat izgradi, on će imati hipoteku na celom objektu. Pravo svojine na zidovima. Upravo tako. To pravo svojine može da se hipotekuje, ako zakon tako uredi.
Smisao cele ove priče jeste ne da stanje ostane kakvo jeste, nego da bude unapređeno. Nije smisao samo da se investitorima pomogne. Vi znate da investitori prodaju stanove pre nego što se završi objekat, ukoliko vi, gospodine Krasiću, recimo, kupite stan na trećem spratu, koji još nije sasvim dovršen, vi možete da odete u banku i da podignete kredit kao građanin, ukoliko banka ima poverenje da onaj investitor koji zida zgradu u kojoj ste vi kupili stan, da će on završiti taj objekat.
Znači, poverilac - banka će gledati kredibilitet, sposobnost investitora. Ukoliko je investitor od ugleda, on će reći: zašto ne bih gospodinu Krasić dao hipotekarni kredit za stan na trećem spratu, iz razloga poverenja u investitora, pošto je to jedna ozbiljna firma za koju znam da će završiti objekat. Zbog toga ćete vi, gospodine Krasiću, i svaki građanin Srbije, lakše doći do stambenog kredita. To je ono što je cilj ovog zakona.
Isto tako, gospodine Krasiću, vi znate da mi imamo ogroman broj zgrada koje nisu uknjižene. Isto tako znamo da su ti posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije itd.) realno u prometu, da sudovi priznaju taj promet i da je to realnost. Ukoliko su te stvari u prometu, neuknjiženi stanovi ili poslovne prostorije, nema nikakvog razloga da mi blokiramo da te stvari budu i objekt hipoteke.
Sada ću još samo da vam objasnim razliku između predmeta i objekta. Ima jedan odličan članak profesora Obrena Stankovića, koji razlikuje predmet i objekt prava. Profesor Stanković definiše stvarno pravo kao pravo koje omogućava neposrednu vlast na stvari. U tom smislu, hipoteka i nije stvarno pravo, jer ne omogućava neposrednu vlast na stvari. Onda kaže: taj fizički objekt je objekt prava svojine, a predmet stvarnog prava, to se zove objekt prava svojine. Samo sam to hteo da vam kažem. Sada ste razumeli bolje smisao.
Znači, nema velikih zavera, nekih pisaca, nekih tajnih nevidljivih ruku. Ja sam pisao ovaj zakon i stojim čvrsto iza njega.