Ne znam što ministar izađe, mislila sam da ga pitam šta je završio, koju školu. Ja sam, ne znam zbog čega, do danas mislila da je on pravnik. Da li znate vi šta je ministar završio? Doktor prava? Moraću doktoru prava da objasnim onda neke osnovne pravničke pojmove.
Prvo, ne znam kako doktor prava može da govori o komadu zemlje. Postoji parcela. Parcela ima svoj broj, ima površinu, upisuje se u zemljišno-knjižni uložak. Parcela pripada određenoj katastarskoj opštini, i to je lična karta parcele, i ne može ministar da kaže komad zemlje i da se gradi na komadu zemlje. Poručite ministru da se gradi na građevinskoj parceli, koja ima sve ove karakteristike o kojima sam govorila.
Dalje, kaže ministar da je ponosan što je napisao ovaj zakon, kaže da zakon piše za običnog čoveka, a ne za specijaliste. Ovo je neverovatno. Zakon se piše da se uredi određena oblast života, da to bude jasno, precizno, koncizno, zakone primenjuju stručnjaci, pravnici, specijalisti za koje ministar ne piše zakone, i zakoni se pišu jezikom pravnika, pravničkim jezikom. Zato postoje pravnici da bi običnim građanima objašnjavali šta znači koja odredba i tumačili zakon.
Ministre, pitala sam malopre šta ste završili. Do sada sam bila ubeđena da ste vi diplomirani pravnik. Neverovatno, sada sam vam objašnjavala neke stvari i dalje ću naravno, pošto niste od početka čuli, objašnjavala sam vam šta znači komad zemlje.
(Milan Parivodić, sa mesta: Prihvatam vaš amandman.)
Onda neću govoriti o amandmanu, ali moram ovo što sam naumila da vam kažem, taman da ne potrošim vreme. Logično je da prihvatite ovaj amandman i neću obrazlagati amandman, nego malo da raspravljamo o ovome što ste pokušali da objasnite, nešto što je neobjašnjivo, ali reći ću najpre principijelno da je neprihvatljivo i nedopustivo da vi ovde na ovaj način komunicirate sa poslanicima.
Nije ovo okrugli sto, hajde da organizujemo okrugli sto pa da se sakupimo, stručnjaci koji misle da ovo nije dobar zakon i stručnjaci vašeg tipa, koji misle da ovo jeste dobar zakon, vaši istomišljenici, a rekla bih oni koji imaju iste interese kao vi za donošenje ovog zakona, i vi dobro znate, Zoran Krasić vam je rekao u prvom pojavljivanju ovde, šta je suština donošenja ovog zakona i vi ne možete da kažete poslaniku - sada ću da vam objasnim, niste me razumeli, vi to ne razumete. Mi nismo vaši đačići, vi niste naš profesor.
Mi ovde govorimo pre svega kao narodni poslanici, a kao što vidite poslanici SRS govore kao stručnjaci koji odlično znaju ovu oblast. Imate pravo da zastupate koncept Vlade. Mi govorimo o drugom, potpuno normalnijem i pravno čistijem konceptu, i tako možemo da razgovaramo.
Zato je u pravu koleginica Nestorović malopre kada je rekla da je trebalo lepo Vlada da nam da, kao što je to uobičajeno u skladu sa našim poslovnikom, mišljenje o svakom amandmanu i da za onaj amandman koji ne prihvata, Vlada napiše zbog čega ne prihvata i da naša diskusije bude usmerena na odgovor Vlade, a ne ovako da mi dva sata govorimo o jednom amandmanu. Naravno, nama to ne smeta, mi možemo to da prihvatimo, ali jednostavno to nije način komunikacije ministra i narodnih poslanika.
Dalje, da vam objasnim neke osnovne stvari. Kada ste govorili o velikom broju neuknjiženih stanova, odnosno zgrada, nepokretnosti. To sam vam govorila kada smo govorili u načelnoj raspravi o ovom zakonu. Problem jeste, taj problem postoji, ali ovaj vaš zakon ne rešava taj problem.
Vi morate sa kolegom Stojkovićem da se dogovorite da se ažurira rad zemljišno-knjižnih odeljenja opštinskih sudova. Ovim zakonom apsolutno ništa neće biti poboljšano kada je u pitanju uknjižba stanova, odnosno uknjižba zgrada.
Nije tačno ovo što je kolega Krstin rekao da postoje neki listovi nepokretnosti. Znam za posedovne listove, tako se zovu, koje vode katastri. To su listovi koji mogu, kako reče, da zamene vlasnički list. To nije tačno. Ne može, jer posedovni i vlasnički list su potpuno različite stvari. Tačno je ovo što ste vi kolega rekli da katastri nepokretnosti dosta dobro rade svoj posao u smislu - izvršena su aviosnimanja, upisuje se ono što je snimljeno na kopije plana, unosi se u katastarske operate, ali to ne znači da se menja stanje u posedovnom listu.
Imate koliko hoćete, evo, uzmite jedan posedovni list i videćete da tamo piše - posednik, narodni odbor, ne znam kako se nekada zvalo, a radi se o vašoj kući koja je bez građevinske dozvole i koja je zaista ucrtana. Ali, to joj ne daje pravni legitimitet. Samo je činjenica da ona postoji. Ali, mora da bude upisana u zemljišnu knjigu da bi zaista postojala i pravno. Dakle, to je samo formalno postojanje.
Ministru moram da objasnim kako izgleda jedan zemljišno-knjižni uložak. Stekla sam utisak da to nikada niste videli. Dakle, zemljišno-knjižni uložak ima popisni list, vlasnički list i teretni list.
(Milan Parivodić, sa mesta: Pravite grešku, za koju mene opterećujete)
Ministre, nemojte tako da mi se obraćate, to ne možete. Možemo da izađemo ispred, da popijemo skupa kafu i tako da razgovaramo. Ovde sam narodni poslanik, vi ministar i to poštujte.
Dakle, stekla sam utisak da nikada niste videli zemljišno-knjižni uložak. Sada vam objašnjavam kako to izgleda. U popisnom listu stoji opis nepokretnosti.
Tu stoji: parcela, broj taj i taj, ima gruntovni broj koji odgovara određenom katastarskom broju. Ako je izgrađena, onda piše - izgrađena kuća površine te i te. U vlasničkom listu stoji da je ta nepokretnost sa A strane ima ili pravo korišćenja Marka Markovića ili pravo svojine Marka Markovića; pravno su pojmovi različiti. Na kraju imamo teretni list u koji se, između ostalog, upisuje hipoteka. Tako izgleda zemljišno-knjižni uložak i jedino tako može da se koristi.
Dalje, kaže ministar da će ovaj zakon omogućiti da se lakše dođe do kredita. Neće, nema šanse. Ovde su moje kolege o tome dosta naširoko govorile, neću da ponavljam, pošto inače nemamo potrebe da ponavljamo, znamo svi nešto novo da kažemo. Dakle, namera ministra, i Ministarstva i Vlade možda jeste bila da se omogući uzimanje stambenih kredita, ali ovim zakonom, na ovaj način, to nije rešeno.
Dalje, rekla sam ministru da ne može da nam kaže da bi mi nešto bolje razumeli, mi to dobro razumemo, nego on ne razume.
Sada jedan biser koji me podsetio na Gašu Kneževića svojevremeno kada je govorio o Zakonu o visokom obrazovanju. Tada je rekao da zakon nije donet, ne postoji, nije stupio na snagu, ali on ga primenjuje, jer je to neki njegov budući zakon i na osnovu takvog zakona je svojevremeno Gašo Knežević profesora dr Vojislava Šešelja oterao sa Pravnog fakulteta.
(Glas iz sale: S pravom.)
Je li s pravom? Žao mi je što to mislite i što jednu ovakvu raspravu pokušavate da skrenete na drugu temu. Sada ću da iskoristim i da vam kažem, gospođo koja mislite da ste u pravu, da je prof. dr Vojislav Šešelj najumniji živi Srbin, da ima najviše objavljenih dela, da svi pravnici i vi, što se kezačite, gospođo iz Aranđelovca, ne znam ni kako se zovete, sram vas bilo, treba da ustanete kada se spomene ime profesora Šešelja, a ne da se smejete u lice, to vam ne dozvoljavamo, ako ste to doneli odande odakle ste došli. I vama ne dozvoljavam da spominjete ime Šešelja, jer ne zaslužujete da spomenete ime tog čoveka.
