Koleginica možda mene nije razumela, ali radi se o listu nepokretnosti koji jeste zamena za izvod iz zemljišne knjige, prema Zakonu o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, još od 1992. godine. Istina, taj zakon je predviđao da se u roku od deset godina ustroji jedinstvena evidencija, koja nije ustrojena, koja je trebalo da objedini podatke iz katastra, koji su sadržavali posed, podatke iz zemljišne knjige, koji su za jedan deo Srbije sadržavali podatke o svojini.
Taj zakon se primenjuje i mogu da vam kažem iz prakse da je njegova primena pokazala da je katastar veoma uspešno preuzeo podatke o svojini, ne samo tako što je automatski primenio podatke iz zemljišnih knjiga, nego tako što je, praktično, na obnovi inventarisao podatke, jer su vlasnici donosili isprave i ažurirali to svoje pravo svojine.
Dakle, list nepokretnosti zaista jeste, po tom zakonu, potpuna zamena za raniji izvod iz zemljišne knjige, odnosno zemljišno-knjižni uložak. On sadrži sve potrebne delove, s tim što su oni, za razliku od zemljišno-knjižnog uloška, koji je abecednim redom napisan, naravno, po našem pismu, po azbuci. Taj list nepokretnosti jeste ono o čemu sam pričao i on zaista sadrži upis i onih objekata koji su započeti, koji nisu završeni, onih objekata koji nemaju građevinsku dozvolu, koji imaju građevinsku, a nemaju upotrebnu dozvolu i niza drugih varijanti koje mogu da se dese. Zbog toga, u stvari, taj zakon omogućuje da se donese jedan ovakav zakon i da se upravo na takvim objektima, koji imaju na zemljištu zabeležbu da postoji nedovršeni objekat, upiše i hipoteka.
U pogledu prava preče gradnje, o čemu je koleginica ovde pričala, da li ga ima ili nema, mislim da svi znamo da je od 1952. godine i Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta postojalo pravo korišćenja vlasnika građevinskog zemljišta, jer od svojine se ono pretvorilo u korišćenje, pa je taj vlasnik, kada je hteo da zida kuću na svom zemljištu, tražio pravo preče gradnje, s tim što je mogao da zida onoliko objekata, odnosno stanova koliko mu je taj zakon dozvoljavao.
Pošto je taj zakon stavljen van snage i ukinut, prestalo je pravo preče gradnje. Znači, prava preče gradnje koja su bila do Zakona o planiranju i uređenju prostora, ostala su prava preče gradnje i u budućnosti se takva prava ne mogu konstituisati.
Međutim, ovaj zakon o kome mi sada govorimo, o planiranju i građenju, praktično, omogućuje da se ostvari promet građevinskim zemljištem koje je u državnoj svojini, jer omogućava nosiocima prava korišćenje da prenesu to zemljište, što su oni do sada i radili, ali suprotno zakonu. Po ranije važećim propisima takav promet je bio ništav.
Dakle, ovaj zakon o građenju, o kome mi pričamo, omogućuje da se i takvo zemljište stavi u promet, što je zaista veliki korak napred i što jeste intencija zakona - da se omogući da vlasnici zemljišta, kojima nepravedno zemljište oduzeto, mogu da to zemljište stave u promet, dok se ne reši pitanje državne svojine na tom zemljištu.
Zakon o hipoteci, zajedno sa ovim zakonom i Zakonom o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, kompletira mogućnost da se sve te mogućnosti koje konstituišu ova dva zakona iskoriste da ljudi zidaju, da dobiju kredite i da upišu to svoje pravo, sa jedne strane, a sa druge strane, da onaj ko im je dao kredit, ukoliko se kredit ne isplati, može da stavi u prodaju tu nepokretnost, bila to zemlja, bio to objekat, započet ili završen, bez dozvole, i da iz cene naplati to. Mislim da je ovo jedan dobar zakon i G17 plus će glasati za njega.