Molim vas, gospodine Mirčiću, upozoravam vas da ne možete tako, gospodine Mirčiću, gospodine Mirčiću, moram da vam oduzmem reč, isključio sam vam mikrofon.
Gospodine Mirčiću, želim još jednom da vas upozorim, molim vas, razumem onaj lapsus kada ste rekli na početku, naravno, ni na jedan način poslanik nije obavezan da govori istinu po Poslovniku, štiti ga imunitet. On govori svoje političko uverenje. Zalaže se argumentima koje ima. Ne sme se govoriti o privatnom životu, a naročito uvredljivo. Molim vas, vratiću vam vreme, upozoravam vas da to ne činite.

Nije to, predsedniče, kako ste vi interpretirali. Radi istine samo sam spomenuo činjenicu da je možda eventualno milicija prisustvovala. Ko ovlašćenje ima nego policija da potvrdi da li je nešto u skladu sa zakonom, odnosno da li je istinito ili nije istinito. Nisam ni jednog trenutka mislio da se mešam u privatni život.
Uostalom, nemam potrebu u takvu konfuziju da ulazim. Prema tome, gospodine Albijaniću, kada god imate priliku, vi izađite za govornicu i polemišite sa srpskim radikalima. Svaka vaša polemika donosi određenu popularnost SRS. Unutar vaše stranke valjda će jednom da shvati i ova vaša frakcija kako vi i na koji način doprinosite popularnosti svoje stranke i mi u to nećemo da se mešamo.
Upadate ovde kao specijalne jedinice, kao padobranci, a onda otvarate polemiku sa SRS, a poslanici SRS polemišu sa ministrom Parivodićem, čovekom koji čak i u javnosti ne krije da ima simpatije prema SRS. Takve simpatije čovek ima da čak kaže da taksa koju treba Lafarž da plati, zavisi da li je predsednik opštine Beočin ustao na levu ili desnu nogu. Zamislite kakva je to simpatija. Gospodine Parivodiću, ako budete pogađali koja je noga, možda ćete naići na iznenađenje.

Izvinjavam se, nisam pratio prethodni deo diskusije, nisam bio prisutan. U odnosu na ovo, ne vidim, već treći govornik koji se uopšte ne poziva stvarno na Poslovnik, to doživljavam kao ruganje dostojanstvu Skupštine.
Vrlo je važno, svi smo toga svesni, da danas raspravimo. U prepodnevnom delu, dok sam bio u zgradi, pre nego što sam otišao kod lekara, video sam da je stručna rasprava vođena. To jeste naša obaveza. Apelujem na sve vas da se vratimo toj vrsti rasprave, jer ovo je zakonodavno telo i to je prvi posao ovog parlamenta. Naravno, u okviru toga se vode i političke rasprave, ali one moraju da imaju meru. Molim vas da imate razumevanje.
Narodni poslanik Marko Krstin, po amandmanu.

Dame i gospodo, gospodine ministre, povodom amandmana, kao i do sada. Mislim da raspravu treba da vratimo, upravo ono što je predsednik rekao, da pričamo o zakonima. Koleginica koja je govorila pre mene je govorila o listu nepokretnosti, negirajući to...

Oprostite, delovaću nepristojno, gospodine Krstin, ali moramo da proverimo, pošto mi daju znak, tvrdnja je da je amandman na naslov iznad člana 4. i član 4. ministar prihvatio.

Koleginica je interpretirala mene.

Po Poslovniku, interpretacija. Vidite da je dobro da se razjasnimo međusobno. Izvinite. Izvolite.

Koleginica možda mene nije razumela, ali radi se o listu nepokretnosti koji jeste zamena za izvod iz zemljišne knjige, prema Zakonu o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, još od 1992. godine. Istina, taj zakon je predviđao da se u roku od deset godina ustroji jedinstvena evidencija, koja nije ustrojena, koja je trebalo da objedini podatke iz katastra, koji su sadržavali posed, podatke iz zemljišne knjige, koji su za jedan deo Srbije sadržavali podatke o svojini.
Taj zakon se primenjuje i mogu da vam kažem iz prakse da je njegova primena pokazala da je katastar veoma uspešno preuzeo podatke o svojini, ne samo tako što je automatski primenio podatke iz zemljišnih knjiga, nego tako što je, praktično, na obnovi inventarisao podatke, jer su vlasnici donosili isprave i ažurirali to svoje pravo svojine.
Dakle, list nepokretnosti zaista jeste, po tom zakonu, potpuna zamena za raniji izvod iz zemljišne knjige, odnosno zemljišno-knjižni uložak. On sadrži sve potrebne delove, s tim što su oni, za razliku od zemljišno-knjižnog uloška, koji je abecednim redom napisan, naravno, po našem pismu, po azbuci. Taj list nepokretnosti jeste ono o čemu sam pričao i on zaista sadrži upis i onih objekata koji su započeti, koji nisu završeni, onih objekata koji nemaju građevinsku dozvolu, koji imaju građevinsku, a nemaju upotrebnu dozvolu i niza drugih varijanti koje mogu da se dese. Zbog toga, u stvari, taj zakon omogućuje da se donese jedan ovakav zakon i da se upravo na takvim objektima, koji imaju na zemljištu zabeležbu da postoji nedovršeni objekat, upiše i hipoteka.
U pogledu prava preče gradnje, o čemu je koleginica ovde pričala, da li ga ima ili nema, mislim da svi znamo da je od 1952. godine i Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta postojalo pravo korišćenja vlasnika građevinskog zemljišta, jer od svojine se ono pretvorilo u korišćenje, pa je taj vlasnik, kada je hteo da zida kuću na svom zemljištu, tražio pravo preče gradnje, s tim što je mogao da zida onoliko objekata, odnosno stanova koliko mu je taj zakon dozvoljavao.
Pošto je taj zakon stavljen van snage i ukinut, prestalo je pravo preče gradnje. Znači, prava preče gradnje koja su bila do Zakona o planiranju i uređenju prostora, ostala su prava preče gradnje i u budućnosti se takva prava ne mogu konstituisati.
Međutim, ovaj zakon o kome mi sada govorimo, o planiranju i građenju, praktično, omogućuje da se ostvari promet građevinskim zemljištem koje je u državnoj svojini, jer omogućava nosiocima prava korišćenje da prenesu to zemljište, što su oni do sada i radili, ali suprotno zakonu. Po ranije važećim propisima takav promet je bio ništav.
Dakle, ovaj zakon o građenju, o kome mi pričamo, omogućuje da se i takvo zemljište stavi u promet, što je zaista veliki korak napred i što jeste intencija zakona - da se omogući da vlasnici zemljišta, kojima nepravedno zemljište oduzeto, mogu da to zemljište stave u promet, dok se ne reši pitanje državne svojine na tom zemljištu.
Zakon o hipoteci, zajedno sa ovim zakonom i Zakonom o premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, kompletira mogućnost da se sve te mogućnosti koje konstituišu ova dva zakona iskoriste da ljudi zidaju, da dobiju kredite i da upišu to svoje pravo, sa jedne strane, a sa druge strane, da onaj ko im je dao kredit, ukoliko se kredit ne isplati, može da stavi u prodaju tu nepokretnost, bila to zemlja, bio to objekat, započet ili završen, bez dozvole, i da iz cene naplati to. Mislim da je ovo jedan dobar zakon i G17 plus će glasati za njega.

Da bi svima bila jasno, ovo je bilo povodom amandmana, po Poslovniku, pogrešno tumačenje u govoru pre nego što je amandman prihvaćen, pre nego što su krenule ove političke rasprave.
Skrećem pažnju gospodinu ministru, kod svih ovih amandmana, moguće ih je prihvatiti pre obrazloženja.
Gospodine Homan, budite ljubazni, dogovorili smo se, tolerancija ne boli. Samo jedna vrsta tolerancije postoji: ili je ima ili je nema.
Takođe, skrećem pažnju da čitav niz amandmana koji će biti prihvaćeni, kao i što je malopre bio slučaj, od strane predstavnika predlagača - ministra Parivodića, o njima će morati da se glasa, jer po pravilu im nedostaje mišljenje jednog odbora. Imajmo razumevanje. Svejedno što postoje formalni uslovi, o njima nema razloga da diskutujemo onda kada ih prihvatimo. Pitam da li je sada slučaj.
Na naslov iznad člana 5. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik predlagača prihvata ovaj amandman. Dakle, to je.
Istovremeno vas obaveštavam, po članu 85, danas ćemo raditi do završetka rasprave u pojedinostima one tačke koja bude na dnevnom redu u 18,00 časova.
Na naslov iznad člana 6. i član 6. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Predstavnik predlagača prihvata ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, prvo bih želio da kažem onom kolegi koji je govorio da će na neku meru da dovodi radikale, da se prevario. I prevariće se uvek.