Gospodine Jojiću, jedva smo okončali. Budite ljubazni i samo o amandmanu.

Okončano je, samo jedno upozorenje. Kako to kolega misli da dovodi nekoga na određenu meru?  Evo, izaći ću sada u hodnik, neka mi kaže kako on to misli da učini. Evo, pozivam ga da popijemo kafu.

Izvolite, gospodine Jojiću.
Da li još neko želi o amandmanu?
Da li izlazite u hodnik? Ne, to je metafora. Izvinite.

Ono što se primećuje u ovoj skupštini, kada poslanici većine ulože amandmane, oni se obavezno prihvataju. Kad amandmane podnesu poslanici iz opozicije, na te amandmane se gleda sasvim drugačije i po pravilu se ne prihvataju.
No, mi ne želimo da utičemo, niti možemo, niti ćemo se protiviti takvom metodu rada, ali ima ona koja kaže - kada se god, gospodo, u vlasti penjete uz stepenice pazite na one ljude pored kojih prolazite, jer kada budete silazili sa vlasti niz te stepenice čekaju vas ti isti ljudi, pa onda malo razmislite kakav doček može biti.
Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sam bio prinuđen, jer nisam mogao a da ne kažem ovo iz razloga što je bilo ispod nivoa jednog poslanika da preti poslanicima da će ih dovoditi na neku određenu meru.
Dame i gospodo, u ime SRS uložio sam amandman na član 6, gde sam predložio da se u članu 6. stav 1. izvrše određene izmene. Naime, stav 1. menja se i glasi: "Na nepokretnosti u svojini više lica hipoteka može da se zasnuje samo uz saglasnost svih suvlasnika". Zašto? Hipoteka na idealnom delu nije moguća, jer princip nedeljivosti založnog objekta ne dozvoljava da se nepokretnost tretira u nekim delovima, nego samo kao celina, odnosno celina nepokretnosti.
Pravo na nepokretnost, glavno pravo koje se obezbeđuje hipotekom i nepokretnost kao založni objekat su različiti pojmovi. Ovo što je predlagač zakona naveo u stavu 1. uređeno je odredbama zakona o obligacionim odnosima i o zalozi o potraživanju i određenim pravima.
Ono što je ovim predlogom zakona rečeno da se određene regulative i određeni postupci imaju uređivati u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, mislim da u ovom predlogu zakona nisu usklađene norme sa Zakonom o izvršnom postupku.
Naime, u Predlogu zakona nije predviđena kao mogućnost tužba u parničnom postupku, jer u Zakonu o izvršnom postupku pokretanje parničnog postupka predviđeno je bez upućivanja suda, u članu 24. Član 24. glasi: "Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može, sve do okončanja izvršnog postupka i bez upućivanja suda iz člana 23. stav 4. ovog zakona, da protiv poverioca pokrene parnični postupak radi nedopustivosti izvršenja na tom predmetu". Vidite, ovde se može pojaviti potreba da neko ima pravnog interesa da ospori potraživanje potpuno ili delimično.
Dakle, nije data mogućnost da se u ovom predlogu zakona lice može obratiti sudu da pred sudom dokaže da ta hipoteka nije u skladu sa pravnim propisima i da ona ne ispunjava sve odredbe, niti uslove koje predviđaju drugi propisi. Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o založnom pravu, tretira i dozvoljava mogućnost da se građani mogu obratiti čak i putem prigovora, putem žalbe, ali da se mogu obratiti nadležnom sudu.
To će pogotovo biti slučaj, imaćete ovakvu situaciju u praksi. Problem je praksa, jer imali smo godinama unazad donošenje određenih zakona, ali je problem u praksi jer ne naiđu na prijem i ne mogu biti primenljivi, mnoge odredbe zakona.
Imate odredbe koje glase da je založno pravo založno pravo na nepokretnostima. SRS smatra da založno pravo može biti konstituisano u zemljišnim i katastarskim knjigama, a posebno u katastarskim knjigama kao fikciji apsolutne tačnosti. Ti podaci u zemljišnim knjigama kada se konstituišu mogu biti praćeni i kontrolisani i da se provere da li nije u međuvremenu došlo do promene u zemljišno-knjižnom stanju, odnosno u zemljišno-knjižnom ulošku, u A listu, u listu B, u listu C, da li je bilo tereta, da li je neko možda na neki drugi način mogao da izvrši prenos prava vlasništva, prenos prava korišćenja itd.
To mora biti podvrgnuto kontroli od strane lica koja stupaju u pravni odnos. To znači da su i poverilac i dužnik dužni da prate javnu knjigu, a katastarske i zemljišne knjige su javne knjige u koje imaju svi pravo uvida. Malo je problematično kod tapijskog sistema, jer otežava situaciju, nije uređen katastar na celoj teritoriji Republike Srbije. Zemljišne knjige su u Vojvodini po austro-ugarskom sistemu, Beograd je obuhvaćen zemljišnim knjigama i još neki okruzi, međutim problem je u onim delovima gde još uvek nije uređeno zemljišno-knjižno stanje ni putem katastra, ni putem zemljišne knjige.
Šta mislim šta je hipoteka? Hipoteka je založno pravo na nepokretnostima na osnovu koga njen titular, hipotekarni poverilac, može tražiti namirenje svog potraživanja iz hipotekovane stvari ako to potraživanje ne bude isplaćeno u roku, a pri tom stvar koja je predmet hipoteke ostaje u državini dužnika.
Postavlja se pitanje, kada ovim predlogom zakona dajemo mogućnost, odnosno predlagač daje mogućnost zasnivanja hipoteke na pokretnim stvarima, na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sada je pitanje propasti stvari, promene titulara, nestanka stvari itd, a pri tom stvar koja je predmet ostane u državini. Hipoteka je akcesorno, dodatno, nesamostalno pravo vezano za tražbinu za čije obezbeđenje služi izuzetak tj. tzv. svojinska hipoteka koja može postojati i samostalno. Ona je, za razliku od jemstva, koje predstavlja lično obezbeđenje, jedna vrsta stvarnog obezbeđenja duga.
Dakle, SRS smatra da se ovaj zakon u prvom redu treba odnositi na nepokretnosti. Šta je cilj predlagača? Pritisak je ipak banaka koje su ušle u našu zemlju, vlasnici su u inostranstvu, posluju po našim propisima, njima treba garancija i obezbeđenje, pogotovo ako daju kredite. Ako daju kredite hoće i garancije, što je sasvim normalno da u jednoj pravnoj državi pravna sigurnost mora biti obezbeđena.
Problem je kod nepokretnosti koja još uvek nije izgrađena. Tu će u praksi biti ogromnih zloupotreba. Imaćete i ovakvih primera, neko će dobiti kredit, ima zemljište, dokazaće to podobnom ispravom, ili izvodom iz zemljišne knjige, ili izvodom iz katastra, dobiće kredit i udariće temelj.
Stepen izgrađenosti objekta je izuzetno bitan za poverioca. Zašto? Zato što dužnik može da izigra poverioca. On može da podigne prizemlje. Recimo, uzeo je kredit, više miliona, i kaže - podižem kuću, prizemlje, sprat i potkrovlje. Moguće su tu zloupotrebe. Mogu da se predvide. Govorim da su te posledice i zloupotrebe predvidive.
On će ozidati prizemlje, uzeti kredit od banke, od poverioca, ne bilo od koga, ima rođaka, sina, ćerku, ženu, sa njom se fiktivno razveo, ona otišla u drugu ulicu ili na drugu adresu, gradi kuću na njeno ime ili na ime svoga sina. Stepen izgrađenosti objekta ga nije obavezao da mora objekat dovesti u stanje, dakle, predvideti takve obaveze da ne može izmanipulisati poverioca, ni pod kakvim uslovima.
To je onda rizik poverioca, onda stavljamo u situaciju i poverioca da vidi od siporeks blokova da je ozidano prizemlje, a stvorena mu je mogućnost da na drugoj strani gradi kuću. Mislim da mora da bude veće obezbeđenje. Ovde je težište uglavnom da se zaštiti poverilac po svaku cenu.
Nije dobro u zakonu da, u slučaju prodaje nepokretnosti, u tome učestvuju advokati i agencije za promet nepokretnosti.
To su mogućnosti za malverzaciju, da snize cenu, da objekat ode budzašto, da dužnik dođe u takvu situaciju da ne može da se brani i otići će mu imovina u bescenje.
Mislim da ta prodaja, i ako ide, morala bi da ide putem suda. Dakle, odluka suda. Šta će se desiti u sudskom postupku? Advokat će da angažuje svog veštaka, prijatelja. Ima računicu. Ovaj koji je na listi sudskih veštaka, kada sudija donosi odluku, kada to dolazi pred sudsku vlast, tu su manje mogućnosti za zloupotrebe i manje su mogućnosti za malverzacije. Tu je onda leglo korupcije, mogućnost da se dogovaraju i da na taj način dužnik dođe u priliku da ostane bez imovine.

 Hvala.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić podnela je u ime SRS amandman, gde traži da se u članu 7. stav 3. briše.
Stav 3. glasi: "Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine." Upravo ovaj primer, o kome je gospodin Jojić govorio, jeste idealan primer. Uzmete plac, počinjete da gradite stambeno-poslovni objekat, dobijete građevinsku dozvolu, taj objekat koji još nije izgrađen, koji je još ledina, stavljate pod hipoteku, podignete veliki kredit, podignete prizemlje, prestanete gradnju, u međuvremenu se fiktivno razvedete sa suprugom, supruga odlazi i od tog istog novca koji ste dobili izgradi drugi poslovni objekat.
Pošto je objekat pod hipotekom, banka koja je dala kredit, dolazi u situaciju da proda i da naplati. Prodaje to prizemlje, a vi više ništa nemate na svoje ime, nemate imovinu, jer ste se u međuvremenu razveli sa ženom i prepisali sve na njeno ime, i banka ostaje uskraćena za ovaj deo sredstava. Hipoteka nije završila posao zbog koga je uspostavljena. Dužnik nije namirio dugovanje. Onaj koji je dao kredit nije mogao da se namiri. Zato smatram da ovaj stav 3. treba brisati. Naravno, mora da se iznađe drugo rešenje.
Kada sam već kod toga, da kažem nešto o amandmanu na član 6. stav 1. Kaže: "Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika". Otac testamentom ostavi stan koji ima svojoj deci, troje dece, idealni suvlasnici, jedan ima pravo da podigne kredit, da stavi ceo stan pod hipoteku, bez saglasnosti ove druge dvojice. O tome treba malo razmišljati. I ovaj član nije u redu.
Zato predlažem da se amandman narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić usvoji i da se stav 3. briše.

Hvala, gospodine Markoviću.
Izvolite, gospodine Milajiću, po istom amandmanu.

U članu 7. reguliše se obezbeđenje potraživanja. U stavu 1. se kaže da svako potraživanje, bilo buduće, bilo uslovno potraživanje ili potraživanje izraženo u stranoj valuti, može biti obezbeđeno hipotekom. U stavu 2. se govori oko realizacije namirenja potraživanja - šta to obuhvata. Znači, obuhvata glavni dug, kamatu i troškove postupka namirenja.
Međutim, u stavu 3. govori se o situaciji gde hipotekom ne može da se namiri celokupno potraživanje pa ostaje deo duga koji nije namiren hipotekom i kaže se da za taj deo duga dužnik odgovara ostatkom svoje imovine.
(Milan Parivodić, sa mesta: Deo potraživanja koji nije obezbeđen.)
Da, od početka nije obezbeđen, znači, da će se namiriti iz ostatka dužnikove imovine. Taj deo, znači, nije vezan za hipoteku, vezan je za obligacione odnose. To je čist obligacioni odnos između dužnika i poverioca i apsolutno ne spada u ovu materiju, u materiju stvarnih prava, ne spada u materiju hipoteke. Posledice toga su drugačije.
Izneo bih vam konkretan primer, da su rokovi zastarelosti kod obligaciono-pravnih odnosa i kod stvarnih pravnih odnosa različiti. Članom 371. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da je za potraživanja opšti rok zastarelosti pet godina, a kod stvarnih prava ti rokovi su mnogo duži, tako da su posledice koje proizilaze iz obligaciono-pravnih odnosa i stvarno-pravnih odnosa različite i ovaj stav ne spada u ovu materiju.
Možda to sada izgleda kao cepidlačenje, sitničarenje, međutim, kroz ceo Predlog zakona provejavaju instituti obligacionog prava, i to u dosta članova, to ćemo obrazlagati kroz amandmane. Mislimo da su ti instituti obligacionog prava, prvo, regulisani većinom u Zakonu o obligacionim odnosima, a ako i postoji potreba za regulisanjem nekih odnosa koji izlaze iz okvira stvarno-pravnih odnosa, onda oni treba da budu regulisani posebnim zakonom, a ne ovim zakonom.
To možda ovako izgleda formalno sitničarenje, međutim, to su suštinske i bitne razlike, jer da nema suštinskih i bitnih razlika između stvarno-pravnih i obligacionih odnosa oni bi bili u jednom zakonu, ne bi postojali posebni zakoni, Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o osnovama stvarno-pravnih odnosa, nego bi to bio jedan građanski zakonik ili već ne znam kako.
Baš je zakonodavac i onaj koji je predlagao zakone hteo da naglasi tu razliku između obligaciono-pravnih i stvarno-pravnih odnosa baš zbog posledica koje proizvode jedni i drugi odnosi.
To će se videti kroz druge amandmane na druge članove, da ono što je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima treba da bude tu regulisano i treba da bude u Zakonu o obligacionim odnosima, a ono što spada u materiju stvarnog prava treba da bude regulisano ili Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, koji već postoji, ili ovim zakonom o hipoteci koji bi bio lex specialis u odnosu na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Još neko o ovom amandmanu? Gospodin Krasić. Dobićete reč, samo prvo da čujemo ministra.

Pretpostavljam da ću objasniti ovaj amandman zašto ga odbijam, pa zato da ne gubimo vreme. Suština ovog stava 3. člana 7. je upravo u zaštiti dužnika.
O čemu se radi? Kaže ovako - deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine. Ovo je afirmacija onog načela specijalnosti o kome je govorio gospodin Krasić. Potraživanje je vezano, hipoteka se vezuje za jedno konkretno potraživanje i to potraživanje je, recimo, na milion dinara. Mogu će je da je potraživanje veće, da je milion i po dinara potraživanje, ali da ono što jeste obezbeđeno hipotekom je milion. Ukupno potraživanje je milion i po, ali se upisuje do milion dinara hipoteka za to potraživanje.
Sada se postavlja sledeće pitanje. Ako poverilac proda nepokretnost i dobije pare od te nepokretnosti, dobije dva miliona dinara, da li će on sada smeti da se naplati za celih milion i po tj. da naplati i onaj hirograferni deo potraživanja koji nije obezbeđen od pola miliona ili samo onaj deo koji je obezbeđen.
Mi smo smatrali da je ova odredba potrebna da bismo zaštitili dužnika, da onih pola miliona koje je preostalo bude vraćeno dužniku, pa onda da tih pola miliona uđe u opštu imovinu dužnikovu i onda da se taj poverilac hipotekarni naplati iz te imovine ravnopravno sa drugim poveriocima, a ne da mu se de facto proširi obezbeđeno potraživanje i na onaj deo koji nije bio ab initio obezbeđen.
Na taj način se štiti i dužnik, da mu ovaj ne bi zloupotrebio hipoteku i zadržao više para kod sebe nego što treba po hipotekarnom odnosu, da to uđe u opštu imovinu, i na taj način se štite i drugi ravnopravno sa ostalim hirografernim poveriocima, što je osnovni princip hirografernog poverioca, da svi budu ravnopravni. To je suština.