Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o hipoteci, tako što sam predložio da se član 20. Predloga zakona briše.
Predloženim članom reguliše se ustupanje potraživanja obezbeđenog hipotekom na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa, pa čak se i navodi da se ugovor zaključuje u pisanoj formi, naravno, koji se overava u sudu.
Međutim, predloženo rešenje je potpuno nepotrebno, jer je regulisano članovima Zakona o obligacionim odnosima, član 436-445. Zakona, kojim se reguliše cesija, pa je član 20. Predloga ovog zakona potpuno suvišan i treba ga brisati.
Apelujem na vas da ovaj moj amandman usvojite.

Hvala vam, gospodine Koprivica. Za reč se javio narodni poslanik Vojislav Milajić, po istom amandmanu. Izvolite.

U Trećoj glavi, Prenos pojedinih prava i obaveza, tu su tri člana, 20, 21. i 22. pa bih, obrazlažući amandman na član 20. obuhvatio ova dva člana i ne bih se javljao više za reč, pošto su sva tri amandmana vezana.
Radi se o članu 20, gde je predviđeno ustupanje potraživanja, u članu 21 - nadhipoteke i član 22 - preuzimanje duga. Suština je u tome da je u članu 20. predviđeno ustupanje potraživanja, gde se potraživanje ustupa sa prenosom hipoteke, kao akcesornim, sporednim pravom, ili potraživanje može da se ustupi, ali bez prenosa hipoteke.
To su sada dve različite situacije. Ako je ova prva situacija, gde se samo prenosi putem potraživanja, bez prenosa hipoteke, to je čista cesija, čist obligaciono-pravni odnos, nema veze sa ovim zakonom.
Ako je ova druga situacija, a proizilazi ta druga situacija iz stava 2, gde kaže da ugovor o prenosu hipoteke, koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja, ne proizvodi pravno dejstvo, što znači da ovaj član vezuje i potraživanje i hipoteku kao akcesorno, znači sporedno pravo, onda je to nadhipoteka, onda je to sledeći član - član 21.
Ne može da postoji ustupanje potraživanja i nadhipoteka kao dva odvojena pravna instituta. Mogu da postoje odvojeno, može da postoji kao cesija ili kao nadhipoteka, ali ne može da bude i jedno i drugo. Ne znam kako može da bude prenos potraživanja bez prenosa hipoteke, a da nije nadhipoteka. Ne znam koja je to situacija.
U članu 21, već u sledećem članu, jeste institut nadhipoteke, gde se kaže da potraživanje obezbeđeno hipotekom može se založiti na osnovu ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca i sada se navode elementi tog ugovora, pa smo tu amandmanom intervenisali, dodali smo tačku 5), gde smo samo precizirali da hipoteka kao akcesorno, sporedno pravo može se prenositi samo zajedno sa potraživanjem.
To je suština nadhipoteke i mi smo tu dodali tačku 5) da bi precizirali te obavezne elemente ugovora koje mora da sadrži nadhipoteka. Precizno, Zakon o obligacionim odnosima, u članovima od 436. do 445, baš reguliše institut cesije. Tu se ne traži ni saglasnost dužnika, nego to je čisto odnos poverioca i budućeg poverioca. Jedan poverilac prenosi svoje potraživanje na budućeg poverioca. Taj poverilac samo je dužan da obavesti dužnika da je on sada stupio na mesto prethodnog poverioca. Ako nema i prenosa hipoteke, onda je to cesija, a ako ima prenosa hipoteke, onda je nadhipoteka.
Što se tiče člana 22, preuzimanje duga, to je čist obligaciono-pravni odnos. To jednostavno ne stoji da to može da stoji u ovom zakonu. Zakon o obligacionim odnosima član, 446. do člana 450, reguliše taj institut i on predviđa da dužnik ukoliko prenosi svoj dug mora da ima prethodnu saglasnost poverioca, jer poverilac po prirodi stvari hoće da zna ko mu je dužnik i da li je taj dužnik solventan i da li može da ispuni svoje obaveze, i normalno je da se traži saglasnost poverioca.
U ugovoru se navode dva elementa, dve tačke imaju koje govore o obaveznim elementima koje mora taj ugovor da sadrži, pa kaže - ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe. Sam institut hipoteke dozvoljava otuđenje. On dozvoljava otuđenje nepokretnosti drugom licu bez saglasnosti hipotekarnog poverioca.
Hipotekarnog poverioca u krajnjoj liniji uopšte ne interesuje ko je vlasnik, on svoje pravo vezuje za stvar. Da li je vlasnik Pera, Mika, Žika, apsolutno je nebitno.
I nema ograničenja u pogledu prenosa prava vlasništva na drugo lice. Apsolutno se ne tiče hipoteke. Hipoteka ostaje na nepokretnosti bez obzira ko je vlasnik te nepokretnosti, a onaj ko kupuje tu nepokretnost dužan je da vodi računa o tome da li je ta nepokretnost opterećena hipotekom ili nije. Ako on pristaje da kupi tu nepokretnost pod hipotekom to je njegov problem.
Ovde preuzimanjem duga faktički se derogira institut hipoteke, jer dužnik mora da traži saglasnost od poverioca da li može da otuđi nepokretnosti ili ne. U institutu hipoteke baš je dozvoljeno to pravo da vlasnik može da proda svoju nepokretnost iako je otuđena hipotekom. Ništa hipotekarni poverilac ne gubi time što je nepokretnost prešla u ruke drugog vlasnika.
Hipoteka i dalje ostaje upisana u neke javne knjige, bilo da su zemljišne, da li će biti u centralni registar upisana koji će se formirati ili u katastru svejedno, on svoje pravo ne gubi, on ima svoje pravo obezbeđeno, tako da mislim da ovo preuzimanje duga je čist obligacioni pravni odnos i apsolutno nema veze ni sa hipotekom ni stvarno-pravnim odnosima.

Da li još neko o istom amandmanu želi reč? (Ne.)
Izvolite, gospodine ministre. Pošto se odnosi na tri amandmana, na članove 20, 21. i 22.

Hvala, gospodine predsedniče. Sada ću da objasnim o čemu se radi.
Ustupanje potraživanja je klasična cesija po Zakonu o obligacionim odnosima. Specifičnost ove cesije jeste u tome što je potraživanje obezbeđeno hipotekom. To treba da se uknjiži. Novi poverilac, posle obavljanja cesije, cesionar, treba da se uknjiži u zemljišnu knjigu i zbog te specifičnosti smo mi ovaj član 20. uneli.
Ono što predstavlja razliku između člana 20, gde se govori o cesiji potraživanja obezbeđeno hipotekom i nadhipoteke jeste u sledećem. Smisao cesije je prenos potraživanja. Tu je završeno, posao je završen, potraživanje je preneto na novog poverioca. Kod nadhipoteke mi nemamo ustupanje, nego imamo zalaganje potraživanja.
To drugim rečima znači, ukoliko poveriocu ne bude isplaćen neki dug, onda će ovo založeno potraživanje da se aktivira i on će moći da se naplati od cesusa onog originalnog dužnika iz prvog potraživanja koje je obezbeđeno hipotekom, prioritetno u odnosu na zalogodavca. To je založni odnos, za razliku od ovog prvog, koji je odnos ustupanja potraživanja.
Različiti su instituti, i jedan i drugi imaju tu specifičnost da je potraživanje obezbeđeno hipotekom i da je potrebno to da se unese u zemljišnu knjigu i zbog toga smo na taj način razradili.
Činjenica je da je nadhipoteka vrlo loše bila napisana u Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i upravo zbog toga što sam morao da raščivijam taj pojam sam uneo. Kaže - šta je nadhipoteka? Klasično je ono - hipoteka nad hipotekom, to je potpuno pogrešno. Ne može da postoji hipoteka na hipoteci. Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se založi. Zalažu se potraživanja obezbeđena hipotekom, a žargonski se kaže hipoteka na hipoteci, što je u stvari pravnički potpuno netačno.
Zbog toga odbijam ove amandmane. Što se tiče preuzimanja duga, opet imamo taj efekat upisa u zemljišne knjige i to je jedina specifičnost u odnosu na opšti režim sa kojim se potpuno slažem da je regulisano u Zakonu o obligacionim odnosima.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Sada ga je upravo obrazložio. Da li treba još? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Milajić je govorio o sva tri ova amandmana, ali evo ja ću možda imati više moći da ubedim ministra da je amandman na član 22. pravno opravdan i da bi trebalo da bude prihvaćen.
Član 22. govori o preuzimanju duga. U ovom članu u Predlogu zakonu, pročitaću radi javnosti, jer pretpostavljam da ovo gledaju i ljudi koji se bave pravnom strukom i naukom, dakle: "Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika, ako vlasnik nije hipotekarni dužnik".
Dalje kažete u stavu 2: "Ugovor iz stava 1. ovog člana: 1) zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta hipoteke; 2) proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku."
Sada ministre, imamo Zakon o obligacionim odnosima. Evo, ovde sam ga donela. I Zakon o obligacionim odnosima, od člana 446. do člana 450, govori o preuzimanju duga. Pa imamo ugovor o preuzimanju duga, pa imamo član 447, slučaj kada je dug obezbeđen hipotekom. Pa onda taj član kaže - kada je prilikom otuđenja neke nepokretnosti, na kojoj postoji hipoteka, ugovoreno između pribavioca i otuđioca da će pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga, ako ga na pismeni poziv otuđioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.
U stavu 2, u pismenom pozivu poveriocu se mora skrenuti pažnja na ovu posledicu, inače će se smatrati kao da poziv nije upućen.
Dalje imamo promenu dužnika, sporedna prava, prigovor, ugovor o pristupanju dugu, pristupanje dugu u slučaju primanja neke imovinske koristi, preuzimanje, ispunjenja, sve do člana 453, da ne idemo na pristupanje dugu. To je taj deo koji ste vi predvideli u članu 22. i na ovaj način je regulisan u Zakonu o obligacionim odnosima.
Mi smo u načelnoj raspravi vam skretali pažnju, i danas se više puta to čulo ovde od poslanika SRS, da ste morali i ovaj zakon da na neki način uskladite. Mada nije logično da se Zakon o obligacionim odnosima usklađuje sa nekim drugim zakonom, trebalo bi obrnuto i bilo bi normalno da je obrnuto, pogotovo ako imamo Zakon o obligacionim odnosima koji je odavno na snazi i ako ima nekih primedbi na taj zakon, ne samo u ovom delu, nego uopšte, naravno da je Vlada mogla da dođe pred Narodnu skupštinu sa predlogom za izmenu ili dopunu ovog zakona i onda bismo tu mogli da razgovaramo na tu temu.
Podsećam vas da smo u načelnoj raspravi kada smo govorili rekli smo da ovaj vaš zakon o hipoteci niti je nešto revolucionarno, niti je nešto epohalno, niti je ne znam kako sve to želite da prikažete reformski. Činjenica jeste da mi nismo do sada u našem pravnom sistemu imali zakon o hipoteci, ali to ne znači da hipoteke nisu upisivane, to ne znači da nije bilo preuzimanja duga, da nije bilo prenošenja.
Da vas podsetim, ne znam ni koliko je desetina ili možda stotina hiljada stanova u otkupu, odnosno otkupljeno u skladu sa Zakonom o stanovanju, a ranije Zakonom o stambenim odnosima. Veliki broj tih stanova je promenio vlasnika, otkupljivani su na rok do 40 godina i na takve stanove je kao teret upisano, odnosno kao hipoteka na stan upisan taj dug prema onom prethodnom nosiocu prava korišćenja, tako se to zvalo, to su bila preduzeća, ustanove koje su dodeljivale stanove na korišćenje, pa onda na osnovu Zakona o stambenim odnosima i danas Zakona o stanovanju, i danas je to moguće, ti stanovi su prodavani, otkupljivani, odnosno i ti stanovi su dalje prodavani.
Opet imamo problem. Tamo gde smo imali uknjiženo rešenje problema, uknjiženu zgradu, onda je neko iz otkupa stana u uknjiženoj zgradi mogao da uknjiži svoje pravo vlasništva na stanu, dakle, sa tom hipotekom, sa tim dugom iz otkupa u narednih 40 godina. To je lepo upisano u teretnom listu.
Takav stan sa hipotekom te vrste ili bilo koje druge vrste bilo je moguće prodavati i mnogo takvih stanova je u Srbiji prodato. Taj novi vlasnik koji je kupio stan je prihvatio ili da nastavi sa ovim plaćanjem u narednih, odnosno do ispunjenja roka od 40 godina, ili je napravio dogovor sa tim vlasnikom iz otkupa pa prebio taj dug na ime kupoprodajne cene.
To je već stvar tog konkretnog ugovora, ali vam govorim, u stvari skrećem pažnju da ovo nije nikakva novina, da je to u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i do sada bilo moguće rešavati i da je to i rešavano. I ovo što je kolega Milajić rekao malopre, nije predmet hipoteke Marko Marković kao vlasnik nepokretnosti, već je predmet hipoteke upravo ta nepokretnost na koju se upisuje hipoteka.
Naravno da objekat pod hipotekom ne samo da može da se proda, može da se pokloni, može da se nasledi, apsolutno je u pravnom prometu svake vrste predmet pod hipotekom i to sve u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima.
Zato je ovaj amandman poslaničke grupe SRS, sa predlogom da se član 22. briše, da ostane dalje da se ovaj deo reguliše prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, a ako mislite da taj zakon nije dobar, nemamo ništa protiv, i to smo danas više puta ponovili, da raspravljamo u izmenama i dopunama tog zakona.
Ovde je suština, ono što je takođe Milajić rekao da je hipoteka akcesorno pravo, odnosno sporedno pravo i da ona može biti prenošena samo zajedno sa potraživanjem. Vi tu niste izmislili toplu vodu. Dakle, naš predlog je i poziv da prihvatite amandman da se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima, koji je uveliko u primeni u praksi, koji je već uvrežen u svim sudovima, sa čijom primenom ni jedan sudija u Srbiji neće imati problema, jer svi imaju dovoljno prakse u primeni tog zakona i ne trebaju nam novine samo radi novina. Ne treba nam nešto da bismo se mi pohvalili kako smo mi sada izmislili zakon o hipoteci i zamislite sada, građani Srbije, možete da upišete hipoteku na svoje stanove.
Mi srpski radikali vam kažemo, dragi naši građani Srbije, ovim zakonom se to ne omogućava, vi ste i do sada mogli da upisujete sve vrste, svaku vrstu hipoteke na stanove koji su uknjiženi, na neuknjižene stanove niti ste mogli niti ćete moći, jer to nijedan sud i nijedan normalan i stručan sudija neće prihvatiti da uradi. Mi zato poručujemo i građanima Srbije da je i ovo jedna od šarenih laža ove vlade.
Znate, to mnogo lepo zvuči, ljudi su bukvalno opterećeni ovim zakonom o hipoteci. Građani nas susreću, pitaju nas, zovu telefonom, pitaju šta to znači, na koji način ću moći da upišem hipoteku na ovakav ili onakav objekat, a suština je da, opet vam ponavljam, pre podne sam vam rekla da se lepo dogovorite sa našim kolegom, vašim kolegom gospodinom Stojkovićem, da se smisli strategija kako da se u pravosuđu, bar u ovom delu odeljenja sudova koji se bave uknjižbom, zemljišno-knjižnih odeljenja opštinskih sudova, da se tu i kadrovski, i tehnički i u svakom smislu ti sudovi podrže na taj način da bi mogli brže da sprovode ono što je, kako reče kolega Krstin, u katastarskim operatima uglavnom u Srbiji dosta dobro urađeno.
Zato što je to bio mnogo lakši posao, mnogo je lakše bilo nadletati Srbiju iz helikoptera, snimiti stanje i to stanje preneti u katastarski operat, to je mnogo lakši posao od posla u zemljišnoj knjizi, ali je to posao koji prethodi poslu uknjižbe. I da ne razvijam dalje teoriju, da ne nastavljamo onako kako smo jutros počeli da se stručno ubeđujemo, mada verujem da ministar prihvata ovo šta kažem, bar ovo što se tiče i hipoteke i upisa prava na nepokretnostima u zemljišne knjige i neophodnosti jačanja zemljišno-knjižnih odeljenja u svakom pogledu.
To kada uradimo i kada uknjižimo ovolike nepokretnosti u Srbiji, ponoviću oko 60 posto je zvanična brojka neuknjiženih nepokretnosti u Srbiji, a sa građevinskom dozvolom su građeni, neki možda nemaju upotrebnu dozvolu, što je puka formalnost, ako je nešto urađeno sa građevinskom dozvolom, upotrebna dozvola može da se dobije i mnogo godina kasnije.
Dovoljno je da se upotrebi stanje iz projekta na osnovu kog je izdata građevinska dozvola sa stanjem na terenu. To rade ili ovlašćena lica ili državni zavodi za veštačenje, i na osnovu nalaza i mišljenja takvog zavoda se izdaje upotrebna dozvola tamo gde je nema i onda se završava posao uknjižbe.
Suština je uknjižba, a onda je ovaj zakon o hipoteci čak i nepotreban, ali nemamo ništa protiv u suštini i da bude donet, ali mora biti drugačiji. Ne može ovaj zakon da bude paralelan pravni sistem u Srbiji. To što ste vi danas u toku rasprave, ministre, nekoliko puta rekli da zastupamo neke konzervativne stavove, zapravo, nisam ni shvatila baš šta vam to znači, ali ako je nešto dobro, ne znam zašto bi se menjalo nečim što i nema neko uporište u uporednom pravu, bar ne u kontinentalnom.
Vi to, sigurna sam, znate. Nije dobro da eksperimentišemo, pogotovo da eksperimentišemo tamo gde imamo zaista već dobru praksu, dobre propise, samo moramo malo da učinimo ono što je u našoj, odnosno vašoj nadležnosti i nadležnosti Vlade Republike Srbije, da se ti poslovi obavljaju efikasnije.
To je jedini problem i rešavanjem tog problema rešićemo i ovaj. Onda je druga vrsta problema kakvi će se ugovori zaključiti sa poslovnim bankama i uz koje uslove će poslovne banke davati te, kako ih vi zovete, povoljne kredite, a koliko su povoljni to najbolje građani Srbije znaju.
Dakle, niti će ovaj zakon smanjiti kamate na te stambene kredite, niti će iko ko do danas nije mogao da dobije stambeni kredit, moći da ga dobije kada ovaj zakon bude usvojen. To je istina o ovom predlogu zakona. I još jedan poziv, ministre, povucite ovaj predlog zakona, uradite bolji, uskladite ga sa postojećim pozitivnim propisima u Srbiji, pa i da onda razgovaramo o tome.

Hvala, gospođo Radeta. Još neka poslanička grupa? Ne.
Na član 25. amandman je podneo poslanik Darko Glišić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.
Vlada ne prihvata amandman. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog amandmana koji bi gospodin ministar mogao mirne duše da prihvati.
Narodni poslanik Darko Glišić podneo je amandman na član 25. gde traži da se u stavu 1. tačka 3) briše. Član 25. glasi: "Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili 3) najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti."
Ovde se hipotekarni dužnik dovodi u nezavidan, a često i bezizlazan položaj i zavisiće isključivo od toga koliko su bankari, oni koji su dali kredit i uzeli hipoteku, dobre duše, a obično nisu, tim pre što imamo izuzetno mnogo stranih banaka, koje nude kredite pod hipotekom i koje će nam sutradan oguliti kožu.
Šta može da se desi konkretno. Imate trosoban stan u kome stanujete sa porodicom. Sin vam se oženi, uzimate kredit i kupujete, recimo jednosoban stan, stavljate hipoteku na taj jednosoban stan i jednog trenutka više niste u situaciji da pratite inflaciju, mada je Dinkić obećao da će biti devet posto, biće tri puta po devet posto. Vi niste u mogućnosti da pratite kredit i da otplaćujte rate u kontinuitetu, i dođete u situaciju da vam se hipoteka naplati od objekta koji je pod hipotekom.
Ako ostane tačka 3), banka će moći, mirne duše, u skladu sa ovim zakonom da vam prvo proda onaj stan u kome živite i da se odatle namiruje. Najpre iz dužnikove imovine, pa tek onda iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, i da vas iz tog stana u kome živi cela porodica iseli, a ovamo niste mogli ni ovaj stan da izgradite i da se odjednom nađete na ulici.
Zbog toga smatram, ministre, da bi ovim amandmanom, ako se tačka 3) obriše, da ne ide najpre iz imovine dužnika, pa tek onda hipotekovane vrednosti, nego da ide prvo iz one vrednosti koja je hipotekovana, pa ako ne uspe da se namiri, onda to ostaje i neka manja količina, manja svota, gde se može namiriti iz neke druge imovine, prodajom automobila, ovoga, onoga. Ostaje stan kao imovina u kojoj će porodica moći normalno da nastavi da živi.
Gospodine ministre, kada ste ova dva amandmana prihvatili, da bi i ovaj treći mogli komotno da prihvatite.

Hvala vam. Javio se prvo gospodin Milajić povodom istog amandmana. Izvolite.