Evo one opasnosti, dame i gospodo narodni poslanici, o kojoj je govorila narodni poslanik Vjerica Radeta, i koju mi pokušavamo amandmanima da iskorenimo iz ovog zakona.
Gospođa Vjerica je obrazlažući amandman na član 36. rekla - i onda se on dogovori sa kumom ili sa bratom, pa brat, misli se na hipotekarnog poverioca koji prodaje hipotekovanu vrednost, dogovori se sa kumom i prijateljem i onda kupi po daleko nižoj ceni, odnosno daleko manjoj vrednosti od stvarne vrednosti koju hipotekovana nekretnina ima.
Član 37. omogućava hipotekarnom poveriocu, odnosno banci da ne mora uopšte da traži brata, kuma i prijatelja. Stav 3. u članu 37. kaže - ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutnu sticanja prava svojine.
Ne može hipotekarni poverilac da stekne pravo svojine nad tom nepokretnosti, ne može, ima da ide na aukcije, na prodaju, dok se ne proda. Samo od novca može da namiri dugovanje hipotekarnog dužnika.
Sve ostalo bi otvorilo Pandorinu kutiju, gde bi banke koje su inače došle da ogule i ovo malo kože građanima Srbije, što je ostalo posle onoga, ne mislim onaj, nego na ono što pojedinci ovde zovu ministrom finansija, što je ostalo posle njega, posle Bože derikože, i kada su ljudi dovedeni u situaciju da stvarno moraju da ulažu u kreditne odnose i da stvarno moraju pod daleko lošijim uslovima da uzimaju kredite, pa i da stavljaju nekretnine pod hipoteku, ovde član 37. omogućava hipotekarnom poveriocu, banci, da vam za kredit koji ne možete isplatiti bukvalno uzme nekretninu. Da na taj način istera mnoge na ulicu. Vidim da ministar maše glavom negativno, neće prihvatiti ovaj amandman, a predlažem da u danu za glasanju pritisnete zelenu dugme i prihvatite ovaj amandman.
