Izvolite, gospodine Krasiću.

Upravo zbog ovih razloga koje je objasnio ministar Parivodić treba da se usvoji amandman. Vrlo prosto i jednostavno.
Vi ste, ministre, promašili temu. Zašto? Zato što niste pogledali opet šta je definicija hipoteke, da je to sredstva obezbeđenja potraživanja, sredstvo obezbeđenja jedne klasične obligacije, kao sredstvo obezbeđenja služi nepokretnost sa svojom imovinom. Ona se opterećuje do visine potraživanja i sada da se vratimo na ovaj amandman. Ono što ste naveli u stavu 1. i 2. je prihvatljivo. Zašto? Zato što se hipotekom obezbeđuje i onaj deo novčanog potraživanja koji može da obuhvati i uslovno potraživanje, buduće itd, i tu nema nikakvog spora.
Zašto tražimo da se briše stav 3? Zato što stav 3. može upravo da dovede do ovakvog tumačenja koje ste vi dali, a ono je pogrešno i ne treba da se primeni. Zašto? Hipoteku opterećuje princip akcesornosti i činjenica da je ona sredstvo obezbeđenja potraživanja.
To znači da je jedno lice uzelo kredit recimo u iznosu od sto. Kao sredstvo obezbeđenja prihvatilo je i upisana je hipoteka na nekoj nepokretnosti i ta nepokretnost je opterećena recimo sa sto, a vrednost te nepokretnosti u momentu kada je upisana hipoteka je recimo bila 120. Znači, nepokretnost ima daleko veću vrednost od iznosa za koji je stavljena hipoteka na nepokretnost.
U međuvremenu mogu da se dese razne stvari, da u vreme kada dužnik ne ispuni svoju obavezu prema poveriocu i poverilac stekne pravo da aktivira hipoteku, da iz vrednosti nekretnine naplati svoje potraživanje, u ovom konkretnom slučaju od sto, može da se desi da usled više sile, elementarnih nepogoda, promene tržišnih uslova, jer po tržišnim principima se vrši realizacija, odnosno unovčavanje nepokretnosti, i za tu nepokretnost po svim lege artis principima naplati se 70 i ostaje nenamireno potraživanje, glavno potraživanje, od 30, sada u ovoj priči zaboravljamo kamatu i neke druge stvari.
To svoje potraživanje preko toga poverilac može da namiri iz ostale imovine, iz ostalog skupa imovinskih prava tog svog dužnika, ali to je klasična obligacija. Tome nije mesto u ovom zakonu. Upravo nije mesto u ovom zakonu.
Vi ste u ovom zakonu lepo propisali situaciju, kada je vrednost nepokretnosti koja se prodaje da bi se realizovala hipoteka daleko veća od iznosa hipoteke, da se onda u slučaju prodaje vraća itd, ali vi sada u zakonu o hipoteci pokušavate da uredite nešto što je glavno potraživanje. Nema mogućnosti, nema mesta u ovom zakonu. Vama ništa ne gubi ovaj član 7. bez stava 3, jer se ovo podrazumeva po opštim principima obligacionog prava.
Znači, ako imam neko svoje potraživanje, mogu da ga obezbedim i naplatim različitim sredstvima.
Pa mi se u jednoj situaciji hipoteka javlja ka prvo sredstvo obezbeđenja plaćanja, ali u redosledu namirenja svog potraživanja meni hipoteka može da se čak javi i na poslednjem mestu.
Možemo da ugovorimo da prethodno potraživanje svoje namirim skidanjem sredstava sa računa dužnika. Tek onda u završnoj fazi da dođe do hipoteke. Po logici stvari je hipoteka centralno sredstvo obezbeđenja potraživanja. Zato ništa ne gubite od ove priče vezane za namirenje.
Pričam o obligaciji, pričam o glavnom pravu, o glavnom potraživanju, njega poverilac uvek može da namiri po opštim pravilima koja važe u obligacionim odnosima, ali kada to pravilo ubacujete u zakon o hipoteci na način kako je to propisano stavom 3. unosi se zabuna.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom, to je još druga stvar. Taj deo potraživanja se ne dotiče zakona o hipoteci. Ja vam o tome upravo pričam. Taj deo potraživanja nije predmet interesovanja zakona o hipoteci. Mogu da imam potraživanje prema vama 200. Za 100 tražim hipoteku, za 100 ne tražim hipoteku. Da li je tako? Taj deo gde ne tražim hipoteku, zašto ga ubacujete u ovaj zakon o hipoteci.
Ne može da se naplati, zato što, kako ne shvatate, po principu, kako može da zadrži pare kada on ima pravo na određeni iznos koji je upisan u knjigama o nepokretnostima, dakle, sa kojim novcem postoji opterećenje hipoteke, pa ne može da zadrži. U vašoj izvedbi takvih stvari će biti. Teško onome koga vi štitite. U vašoj izvedbi toga će biti, jer vi dajete pravo poveriocu da po svom ćefu aktuelizuje hipoteku i naplaćuje svoja potraživanja, i to će biti primer. Al' vam pričam o jednom normalnom sistemu.
U normalnom sistemu ovoj odredbi nije mesto u zakonu o hipoteci, već to postoji u opštim pravilima Zakona o obligacionim odnosima.

Nema rasprave tokom izlaganja govornika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata amandman.
Na član 9. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata amandman.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona o hipoteci, tako što sam predložio da se stav 2. i 3. ovog člana brišu.
Stav 2. i 3. predviđaju upis hipoteke na objektu izgradnje.
Srpski radikali smatraju da se hipoteka može upisati samo na postojećoj nepokretnosti, a založni objekat po svojoj pravnoj suštini jeste ono što su predložili srpski radikali amandmanom na član 3, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, gradsko građevinsko zemljište, građevinsko zemljište, kuće, stambene zgrade, poslovne zgrade, pomoćni ekonomski objekti, stanovi, poslovne prostorije i garaže. Dakle, to su te nepokretnosti na kojima se može upisati hipoteka.
Kao što sam nabrojao, ove nepokretnosti su samo one na kojima se može upisati i zasnovati hipoteka, jer po svojoj definiciji, hipoteka jeste založno pravo na nepokretnostima na osnovu koga njen titular, odnosno hipotekarni poverilac može tražiti namirenje potraživanja iz hipotekarne stvari.
Gospodine ministre, pravo gradnje nije stvar. Prema tome, u zemljišnim knjigama, to vam govorim kao praktičan advokat, dakle, sa decenijskim iskustvom, vrši se predbeležba, tu se može upisati pravo gradnje, ali zabeležba, odnosno teret ne može, može se samo upisati na nepokretnosti i budite ubeđeni, ako ne usvojite amandmane SRS, ono što ste predložili, neće biti primenjeno u praksi. Hvala.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Markoviću, vi ste naprasno ubrzali postupak, pa ste i ovaj amandman preleteli gospodina Miljka Četrovića, tako da ću to sa dve ili tri rečenice da obuhvatim. U tom amandmanu na član 10. mi tražimo da se u stavu 1. iza reči "suda" stavi tačka i da se ostali tekst briše, jer u ovom trenutku vi nikome ne možete da objasnite u Srbiji šta ste napisali ovde.
"Drugi zakonom ovlašćeni organ za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti." Koliko znam, trenutno po propisima overu vrši samo sud. Ako mislite na one što se pripremaju, mislim na advokate, da budu neuspešni notari, od toga nema ništa. Samo neuspešni advokati mogu da budu notari, uspešni to ne žele. Ali, ako to budete stavili, onda ovaj zakon ništa ne znači.
Ovaj zakon vam ništa ne treba, jer kada uhvate to naši notari, mi ni sud ne možemo da kontrolišemo, a kamoli privatne notare. Nemojte to da radite, molim vas.
Mi tražimo da se izbriše stav 2: "Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, imalac drugog prava na nepokretnoj stvari, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta itd." To je potpuno nepotrebno ovde, jer u suštini zna se ko može da da saglasnost i da optereti nepokretnost. To može samo vlasnik nepokretnosti. Ovde imate i budućeg neizvesnog i neodređenog vlasnika.
Da se vratim sada na ovaj član 11. o kome je gospodin Koprivica pričao.
Vidite, ovde postoji razlika između prvog stava sa jedne strane, a drugog i trećeg stava s druge strane. Zašto? Vaš član ima naslov - upis. U prvom stavu lepo se to kreće - upis ugovorene hipoteke vrši se na zahtev. Ko podnosi zahtev za upis hipoteke i tu je lepo rečeno - vlasnik, odnosno njegov zakonski zastupnik, dužnik, poverilac, ali se podrazumeva da se radi o nekome ko ima osnov da podnese takav zahtev, a on izvire iz jednog ugovora. Može biti onaj glavni ugovor, može biti poseban ugovor o hipoteci, nije bitno za ovu priču.
Ono što je bitno za ovaj naš amandman, već u stavu 2. i 3. vi idete sa drugom materijom, jer to je druga oblast. Ona nije statusna. Vidite, u okviru prvog stava imate tri tačke gde se definiše ili precizira status nekog lica. Manje ili više u pitanju je neka od ugovornih strana. U drugom i trećem vi idete u metodologiju i način kako se vrši upis i za šta, za nešto što je turbo izuzetak.
Dakle, član 3, tačka 6) i to su ona prava, znate i sami, oko kojih se vrtimo celog dana, objekat u izgradnji itd. Vi sada ovde dajete tehniku upisa, ali tome nije mesto u ovom članu. Molim vas, u prvom stavu vi govorite i definišete upis u smislu podnosioca zahteva za upis. U drugom i trećem stavu vi se koncentrišete samo na član 3. tačku 6) i ne idete metodologijom prvog stava ko podnosi zahtev, nego govorite o metodologiji šta se upisuje, kako se upisuje, šta se podrazumeva, šta znači. To su vam prvi stav babe, a drugi i treći žabe.
Da ste vi to podelili u neki član, to bi imalo neke logike. Ovo nema nikakve logike. Dalje kaže: "Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka." To nema veze sa prvim i drugim stavom.
To vam je ono copy i paste na kompjuteru, ovamo isečemo jednu rečenicu, prebacimo je u ovaj član, a ovaj član nema pravne logike i zato smo mi predložili amandmanom da ostane ovde samo što klasično znači upis, jer stav 2. i 3. ne znače upis. Neću da vas vraćam na temu šta je sve pogrešno u stavu 2. i 3.
Ovo što ste napisali u stavu 2. i 3. znači vrabac u ruci, odnosno da budem precizniji, golub na grani. Niko živi ovo ne zna. Ovaj upis, odmah da vam kažem, iz stava 2. tačka 1) i 2) moguće da sprovede neko u katastru, ministre. Ali, znate kako. Zato što smatra da je mnogo hrabar i da on može sve. Ovakav upis u zemljišnim knjigama u sudu nijedan sudija - koji radi na odobravanju onih rešenja, koja formalno-pravno samo potpisuje, znamo da svi drugi rade u onom odeljenju - u Republici Srbiji neće da potpiše. To vam tvrdim. Nijedan.
Zašto vam to tvrdim? Gospodin Jojić vam je izneo stavove sudske prakse Republike Srbije povodom hipoteke i naplate potraživanja, aktiviranja hipoteke itd. Gospodin Koprivica vam je rekao, ispričao je o svom iskustvu kako on, kao advokat, vrši uknjižbu, zabeležbu, predbeležbu. Gospođa Radeta vam je iznela svoje iskustvo. Kao dugogodišnji rukovodilac u opštini Zemun, koja je radila na imovinsko-pravnim poslovima i neposredno sarađivala sa sudovima oko upisa nepokretnosti itd. i delom iskustva kao zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije.
Mi pokušavamo da vam pomognemo, ovaj zakon vratite na ono što nazivate tradicionalističko. Imaće smisla. Ovakva papazjanija, zbrka, vidite u članu 11. koja je zbrka i konfuzija. Ovde stav 1, 2. i 3. međusobno ne komuniciraju. Nema one tečne misli kojom se izlaže norma.
Ovo je bukvalno rečeno, hajde od dva člana napravićemo jedan član. Meni se to dešava, nikakvo čudo, da mi šibne tamo u nekom stavu nešto i kasnije tek primetim da mu tu nije mesto. U tom smislu vam objašnjavam da ovim amandmanom pokušavamo ovo koliko-toliko da uredimo, što vi kažete, na tradicionalistički način. Nešto što je normalno, što već tolike godine kod nas postoji.
Mislim da usvajanjem ovog amandmana vi ništa ne štetite. Zašto? Ovo je ipak tehničko pitanje, a naročito ovo u stavu 2. Daje se uputstvo šta se gde upisuje i kako se upisuje, i kada se upiše šta važi i šta se pretpostavlja. Ne slažem se sa tim šta je napisano. To smo raščistili. Kažem vam da mu mesto nije ovde. Drugo, ove stvari moguće je urediti i nekim podzakonskim aktom kojim se uređuje tehnika, tehnologija, administrativni deo posla, šta se upisuje, gde se upisuje i kako se upisuje.

Hvala vam. Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

U članu 12. radi se o obaveznim odredbama koje mora da sadrži ugovor o hipoteci.
Tu se taksativno nabraja šta sve mora ugovor o hipoteci da sadrži, s obzirom da je strogo formalni ugovor i to zakon treba da reguliše i da precizno odredi šta je sadržina ugovora o hipoteci.
Ovom amandmanskom intervencijom hteli smo da poboljšamo član 12. time da naglasimo da, pored onih osnovnih podataka biografskih oko poverioca, dužnika, bezuslovne izjave vlasnika da pristaje da poverilac upiše hipoteku ili klauzulu intabulandi, precizne podatke o potraživanju, podatke o hipotekarnoj nepokretnosti, hteli smo da popravimo, zato što smatramo da mora da se razlikuje ugovor o hipoteci od jednostrane hipoteke.
Hipoteka se može zasnovati na dva načina. Dužnik prema poveriocu može biti vlasnik nepokretnosti, a može se desiti situacija gde je dužnik jedno lice, a vlasnik imovine na koje postoji hipoteka drugo lice. Ugovor o hipoteci bi trebalo da reguliše ovu situaciju, baš gde se poklapa dužnik sa vlasnikom hipoteke. Jednostrana hipoteka bi trebalo da bude situacija gde je jedno lice dužnik, a drugo lice vlasnik hipotekovane nepokretnosti. Zbog toga smo intervenisali da poboljšamo tekst člana 12.
U članu 12. tačka 4) ne može da se izbegne konstatacija da se hipoteka odnosi na nepokretnosti, jer u tački 4) kaže, podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući dokaz o vlasništvu, mora da bude sadržina ugovora o hipoteci, pa dodatak, odnosno o drugim pravima iz člana 3. ovog zakona.
Sledstveno celoj koncepciji SRS i amandmanskim intervencijama SRS, ostajemo dosledno pri tome da hipoteka može jedino da se zasniva na nepokretnostima, a ne na pravima i nekim budućim nepokretnostima. Ovo je principijelni amandman i mi ne možemo, ako smo već napali član 3. gde su nabrojane nepokretnosti, pa smo napali član 3, sledstveno tome morali smo i da intervenišemo amandmanski na član 12. i da tražimo da se ovaj drugi deo rečenice briše, ova ostala prava i buduće nepokretnosti, objekti koji su u izgradnji ne mogu biti predmet ugovora o hipoteci. Hvala.

Još neko? Ne. Hvala.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata.
Na naslov glave 3. iznad člana 15. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se amandman prihvata? Ne znam ko je pisao. Čitam.
Ako ste završili međusobno, sada da saznam, da li se prihvata taj amandman. Prihvatate amandman. Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. I taj amandman se prihvata. Hvala na podršci, gospodine Krasiću.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ne prihvatate amandman.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvinite zbog one šale malopre.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima određen stav vezano za ovaj predlog zakona, pogotovo kada je u pitanju i ovaj član 15, za koji smo u našem amandmanu predložili da se u stavu 1. tačka 4) briše. Zašto?
SRS smatra da hipoteka treba da prati pravnu sudbinu nepokretnosti, a ne onog ko trenutno koristi nepokretnost, da li je on zakupac i svaki drugi neposredni držalac koji drži nepokretnu stvar po bilo kom pravnom osnovu. To je stav SRS.
Mi nećemo pisati zakone i prihvatati mišljenja koja dovode u rizično stanje i u rizik bilo koju stranu, ili jednu ili drugu. SRS smatra da treba obezbediti pravnu sigurnost i poveriocu, a istovremeno dati pravo i dužniku da može da koristi svoja prava vezano za raspolaganja i za ugovorne odnose, tj. stupanje u pravni odnos po osnovu hipoteke.