Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, tema ove sednice jeste Kosovo i Metohija, proces pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, rad pregovaračkog tima, državna politika vezana za Kosovo i Metohiju, kao jedan od ključnih problema države Srbije, ali ne samo države Srbije, već i jedan od ključnih destabilizujućih faktora čitavog Balkana danas.
Time želim da kažem da je odgovornost svih nas i onih koji danas u ime svih građana i države pregovaraju o budućem statusu Kosova, onih koji vrše svoje institucionalne funkcije, od narodnih poslanika, članova Vlade, Odbora za Kosovo i Metohiju, predsednika Republike, predsednika Skupštine, izuzetno velika. Lično od te odgovornosti ne bežim niti ću jednog trenutka bežati.
Hoću da prosto podsetim na nekoliko činjenica, koje mislim da su jako dobro poznate našoj javnosti i našim narodnim poslanicima. Složiću se sa ocenom, danas iznetom, da Kosovo i Metohija nije problem nastao 2006. godine, da Kosovo i Metohija nije bio mnogo manji problem 99. godine, ni 81. godine, kada su sa Kosova i Metohije u Pionirskom parku ovde, pred Skupštinom Srbije, bili naši sunarodnici, takođe sam tada bio tu.
Ni 1968. godine, kada je u CK otvorena debata, koje se veoma dobro sećate, koja je imala dalekosežne političke konsekvence po stabilnost naše države u to doba. Ni 1945. godine, ni pre Drugog svetskog rata. Kosovo i Metohija je problem koji traje kroz čitav protekli vek. Na Kosovu i Metohiji postoje ukršteni interesi, postoje sukobljeni interesi. Na Kosovu i Metohiji svako ima pravo da brani svoje legitimne interese.
Država Srbija ima pravo da brani svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji. Država Srbija, koja je demokratija, jedna od međunarodnih demokratija, što je veoma važno da se zna zbog našeg međunarodnog kredibiliteta, isto tako kao i sve druge države ima pravo da brani svoje legitimne demokratske i nacionalne interese.
Dame i gospodo, ovo je pitanje izuzetne ozbiljnosti, ovo je pitanje van svakog dnevnog političkog nadmetanja i svako onaj ko je na pitanju Kosova i Metohije pokušao da pojača svoju unutrašnju političku poziciju nije se dobro proveo. Bilo je mnogo takvih primera u prošlosti.
Ono što je nesumnjiva činjenica, da smo kao država i kao narod, sa jednom većom koncentracijom, boljim planom, većom nadom i promišljenošću branili naše interese u svim godinama iskazane krize na Kosovu i Metohiji, danas bi nam bilo lakše. Generacije političara pre nas, pre ovih savremenika koji danas jesu u sali Skupštini Srbije, možda ne bi ostavili taj težak problem nama. Mi danas imamo odgovornost da taj problem rešavamo zbog onih koji će doći iza nas i moramo da pokažemo vrhunsku ozbiljnost.
Danas kada je u pitanju Kosovo i Metohija, nažalost, ne odlučujemo samo mi i to je opštepoznata činjenica. Danas kada je Kosovo i Metohija u pitanju odlučuju i međunarodne institucije, odlučuje i specijalni izaslanik pregovarač o budućem statusu Kosova i Metohije, gospodin Ahtisari sa svojim timom, odlučuje Kontakt grupa sačinjena od većine zemalja koje danas u Evropi vode politiku ovog evropskog prostora, plus Rusija, plus SAD, i danas o budućnosti Kosova i Metohije odlučuje i Savet bezbednosti UN.
To su adrese na kojima mi treba da branimo naše legitimne nacionalne, demokratske i državne interese. To su adrese kojima moramo neprekidno da se obraćamo i kada god jedan dan propustimo na tim adresama, znajte da je neko drugi bio tamo.
Nažalost, država Srbija od 1990. godine do danas, prosto da razjasnim nešto, nije uložila ni jedan jedini dinar da bi u tim zemljama branila svoje legitimne stavove. Da jeste, danas bi naša pozicija, nas političkih savremenika 2006. godine, bila kud i kamo lakša, jer ona druga strana, albanska strana, ulagala je između 10 i 15 miliona dolara godišnje u te aktivnosti.
Sve zemlje sveta danas svoje državne interese brane sredstvima koja su u tom svetu dopuštena i lobiranje u međunarodnim institucijama je dopušteno sredstvo. Svaka institucija u ovoj zemlji, i poslanik je institucija, i Vlada je institucija, i političke stranke su institucija, i predsednik Republike mora da učini svaki svoj napor da upravo u tim institucijama međunarodne politike brani naše interese.
Ponoviću još jednom ono što zna svaki građanin ove zemlje i svaki poslanik u ovoj sali. O budućnosti Kosova i Metohije, nažalost, ne odlučujemo samo mi. O budućnosti Kosova i Metohije odlučuju i legitimne međunarodne institucije kojih smo mi deo. Mi smo, dakle, članica UN.
Na koji način mislim da se brane naši legitimni interesi? U svakom trenutku pregovaračkog procesa.
Danas u ovoj sali nisam želeo da govorim u prvom delu, jer stojim iza svake reči onih koji su izložili našu pregovaračku poziciju, i premijera Koštunice, i gospodina Kojena, i gospodina Samardžića, jer mi smo, da vas podsetim još jednom, u obavezi, ustavnoj obavezi, i to je i naša politička volja, da dogovaramo našu jedinstvu državu politiku o Kosovu.
Mi ljudi nismo isti, i hvala bogu da nismo, jer bismo bili onda biološki klonovi. Mi imamo različite stavove, ali nije jedinstvo nešto što podrazumeva da svi imamo iste stavove. Jedinstvo podrazumeva da usaglašavamo stavove, da dogovaramo stavove, da ih promišljamo i da naciljamo naša politička sredstva, instrumente odbrane naših interesa tamo gde je to potrebno.
To radimo u pregovaračkom timu i zbog toga i moja reč stoji iza izlaganja pregovaračke pozicije koju su prethodno pomenuti izaslanici građana izneli. Potpuno podržavam i ono što je Miroljub Labus, potpredsednik Vlade, rekao o trenutnoj političkoj i pregovaračkoj poziciji.
Šta podrazumeva ovaj pregovarački postupak? Ovaj pregovarački postupak podrazumeva, dame i gospodo, koncentraciju na proces decentralizacije. Ovaj pregovarački postupak danas podrazumeva prvu fazu, koncentraciju na proces decentralizacije. Decentralizacija u onom mestu pregovora koja se tiče ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. Decentralizacija nije veza samo za naše sunarodnike na Kosovu, decentralizacija je suštinski proces gde se obezbeđuje status i položaj SPC i naše kulturne baštine.
Prvi deo ovog pregovaračkog procesa protekao je dobro. Ovi pregovori su više nego teški, to je moja ocena, ali prvi deo je protekao dobro, imajući u vidu sve okolnosti u kojima se nalazimo i složiću se sa tom ocenom, i onaj ekspertski deo pregovaračkog tima podržavam, dakle ono što je učinjeno u Beču u prethodnim danima.
Sedamnaestog sledećeg meseca nastavlja se taj proces i on će se ticati finansiranja opština, biće usmeren na povezivanje opština, a naša namera jeste da formiramo što više opština sa srpskom većinom. Biće i treća tema tog procesa, a to je uspostavljanje direktnih institucionalnih veza opština sa srpskom većinom na Kosovu, sa Beogradom, sa Vladom Srbije u Beogradu.
Jer Srbi na Kosovu i Metohiji, reći ću elementarnu reč, ne mogu da opstanu bez direktne veze sa državom Srbijom, bez institucionalnih veza, bez državnosti naše na Kosovu i Metohiji, bez teritorijalnog integriteta i suvereniteta Kosova i Metohije. I niko u pregovaračkom timu ta osnovna načela niti jednog trenutka ne dovodi u pitanje, a pogotovu oni koji su u tom smislu iskazali zakletvu pred građanima Srbije i pred ovim domom.
To naravno ne činim ni sam, iako je potrebno još jednom da kažem, i hiljaditi put i ubuduće, nezavisnost Kosova i Metohije neću potpisati. Ne pada mi napamet da potpišem nezavisnost Kosova i Metohije. Siguran sam da nijedan političar u Srbiji to danas neće učiniti. Da li je to dovoljno? Nažalost nije dovoljno. Zbog toga što smo došli u situaciju da o Kosovu i Metohiji odlučuju ne samo građani Srbije i njihove institucije nego i međunarodne institucije.
Imam obavezu pred vama da kažem kako je diskutovano o Kosovu i Metohiji pred jednom od međunarodnih institucija, a to je Savet bezbednosti UN, koji ima konačnu reč i to naravno svako, ko zna nešto o organizaciji modernog ljudskog društva, zna, ima na umu tu činjenicu. Na Savetu bezbednosti UN, gde sam iskazivao zajedničku politiku, podsećam vas, i premijer Koštunica i ja od svoja dva nastupa u Savetu bezbednosti govorili smo ono što je zajednički dogovoreno, kao što je i pregovarački tim u Beču govorio ono što je zajednički dogovoreno, iskaz jedinstva državne i nacionalne politike Republike Srbije.
Prilikom rasprave u Savetu bezbednosti UN imali ste svi zajedno priliku da čujete stavove države Srbije, ali ste imali priliku da čujete stavove predstavnika drugih država. Hoću otvoreno da kažem da ti stavovi nisu uvek isti. Radi se o jednom političkom procesu, i kako vreme bude odmicalo i ti stavovi će se menjati, neki će se grupisati, neki će se razdvajati.
Ali, imali ste, još jednom kažem, prilike i sami da vidite, posredstvom direktnog prenosa Saveta bezbednosti UN, da su tri zemlje čvrsto iznele stav da je i nezavisnost Kosova jedna od legitimnih opcija. To su bile Francuska, Velika Britanija i SAD. Bilo je zemalja koje su insistirale na teritorijalnom integritetu i suverenitetu države Srbije. Najviše od svih država Kina, Republika Kina.
Veoma sličan stav tome iskazao je i predstavnik Argentine. Predstavnik Rusije je iskazao stav, koji je veoma principijelan i u skladu je sa političkim porukama koje je Vladimir Putin, predsednik Rusije, preneo neposredno pre sednice Saveta bezbednosti o univerzalnosti principa.
Sada je, dame i gospodo, potrebno da kažem jednu elementarnu stvar. Nijedna država na svetu neće braniti interes druge države ako on nije usaglašen sa vlastitim interesom te iste države. Znači, ni SAD, ni Rusija, ni Kina, ni Velika Britanija, ni Francuska, nijedna stalna članica Saveta bezbednosti neće zastupati interes države Srbije ukoliko on nije deo njihovih nacionalnih interesa. Naš interes je da ubedimo te stalne članice Saveta bezbednosti da je interes države Srbije i njihov interes.
To neprekidno činimo u svim našim spoljnopolitičkim kontaktima, u svim našim nastojanjima.
Ako neko misli danas u državi Srbiji da je dovoljno ubediti samo jednu članicu Saveta bezbednosti, moram da vam kažem da to nije istina. Apsolutno svaka stalna članica Saveta bezbednosti, a i one zemlje koje to nisu, već su samo privremeno u Savetu bezbednosti, jesu predmet naše pažnje i naše izuzetno velike spoljnopolitičke aktivnosti.
Mi danas imamo najviši cilj. Ne samo da pregovaramo za stolom kojim rukovodi Ahtisari, jer je on dobio mandat od generalnog sekretara UN, nego da neprekidno vršimo pritisak na sve članice Saveta bezbednosti, pre svega na stalne članice, jer se u njihovim rukama nalazi najveći potencijal odlučivanja.
Kontakt grupa koju sam pomenuo takođe donosi odluke konsenzusa. Ahtisari vodi pregovore i ima ogromna ovlašćenja. On ima ovlašćenje i da isključi one koji pregovaraju iz pregovaračkog procesa, na šta smo uputili snažnu primedbu i oko toga ćemo tek voditi razgovore, ali hoću da kažem da na ta tri nivoa mi moramo vršiti diplomatski pritisak braneći naše legitimne, državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, na Kosovu i Metohiji danas živi 130.000 Srba. Dve trećine našeg stanovništva sa Kosova i Metohije danas živi u centralnoj Srbiji. Kosovo i Metohija je deo državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Srbije i Crne Gore Rezolucijom 1244.
Drugi dokument koji je definisao sadašnju poziciju Kosova i Metohije i faktičko stanje na Kosovu i Metohiji, gde nažalost mi kao država nemamo instrumente koja svaka država ima, ne samo vojsku i policiju, nego i sudstvo i sve druge institucije vlasti, osim Rezolucije 1244 jeste i Vojnotehnički sporazum iz Kumanova. Devetog juna 1999. godine potpisan je Vojnotehnički sporazum u Kumanovu.
Dame i gospodo, svakako neću uputiti ni jednu tešku reč prema političkim strankama koje su se do sada bavile Kosovom i Metohijom, jer ovo apsolutno nije ni dan, ni vreme za tako nešto. Od 9. juna 1999. godine do danas, to je skoro sedam godina, sve su političke stranke koje danas jesu u parlamentu imale prilike više od godinu dana da vrše vlast na Kosovu i Metohiji, i sve su političke stranke i svi mi imali prilike da pomognemo našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji.
Neko više, neko manje, neko godinu, godinu i po, neko dve ili tri, ali ni godinu, godinu i po dana, složićete se, nije zanemarljivo vreme da se pomogne ljudima koji tamo žive više nego teško, koji tamo žive najteže u Evropi. Žive u getima, u uslovima koji su apsolutno nedostojni pravog života, u uslovima za koje Evropa ni danas nema snage da prizna da su takvi.
To hoću da vam kažem. I u svojim razgovorima neprekidno stičem taj utisak i ubeđujem međunarodne pregovarače da se takva situacija dešava upravo sa našim sunarodnicima. Svi smo mi ostavili svoj rukopis na Kosovu i Metohiji i niko to danas ne može da izbriše. Nema te političke gumice koja može taj rukopis da izbriše. Niko nema pravo da kaže - nemam odgovornost za situaciju koja je danas na Kosovu. Apsolutno niko.
Kada je na dnevnom redu pitanje političkih stranaka koje danas imaju legitimitet zbog glasova građana, hoću odmah da kažem i da razjasnim određene političke poruke koje su išle, i sa ovog skupa, i prethodnih dana. Sve one političke stranke koje jesu dobile svoje predstavnike u parlamentu imaju pun legitimitet, jer su im ga građani dali. Imaju pravo da pretenduju, kao i neke druge, da vode ovu državu Srbiju.
Da ponovim, jednom zasvagda, bez obzira na to što je ponekad politički pogodno reći da je neko rekao što nije rekao: niko državu Srbiju niti može, niti hoće da podeli, a ponajmanje ja, ali će građani Srbije odlučiti u kom pravcu će Srbija ići. Ako građani Srbije odluče da ovu državu vode srpski radikali, biću deo te države. Ako građani Srbije odluče da je vode DSS ili G17 plus, biću deo te države, kao što sam bio, kao što smo svi mi bili i u vreme kada ju je vodio Slobodan Milošević.
Niko iz ove zemlje nema nameru da ide, a svi imamo pravo da zastupamo naše legitimne političke stavove. Niko nema pravo da se bori u političkom smislu protiv drugih ljudi. Svi imaju pravo da se bore za svoje političke ideje, jer je to jedna od osnovnih tekovina i načela moderne organizacije ljudskog društva. To je moj stav na ovu temu.
Dame i gospodo, ne želim da ovo svoje obraćanje Narodnoj skupštini, a bio sam kao i vi poslanik praktično skoro deset godina, pretvorim u konačnu reč. Danas u Srbiji niko nema pravo na konačnu reč. Danas u Srbiji niko nema pravo da posle njega svi ćute.
Danas u Srbiji – koja mora 2006. godine da rešava problem Kosova i Metohije, pregovora o ustavnim promenama u Bosni i Hercegovini, podsećam vas na naše obaveze kao garante Dejtonskog ugovora; danas u Srbiji koja se suočava sa novim procesom pred Međunarodnim sudom pravde i opasnošću da naša država bude optužena kao genocidna država, što ni po koju cenu ne sme da se dozvoli; danas u Srbiji koja vodi pregovore o stabilizaciji i asocijaciji i sprovodi najsnažnije reforme; u Srbiji koja danas hvata svoj voz sa Evropskom unijom; u Srbiji koja treba da rešava konkretne probleme svojih građana, ali i da brine o svom teritorijalnom integritetu i suverenitetu, jer kažem osim ljudskih života, koji su najvažniji, i teritorije su važne, jer ljudi žive u određenim stanovima, imaju svoja uverenja, imaju svoj identitet – danas u Srbiji niko nema pravo da kaže poslednju reč.
Srbija danas ima potrebu da čuje političke ideje svih legitimnih predstavnika i građana ove zemlje. Nikada drugačije od ovoga nisam mislio, apsolutno niti u jednom trenutku, ali ću se uvek boriti, jer je to moja obaveza, za ideje sa kojima sam nastupao pred građanima, potpuno otvoreno tražeći njihovo poverenje, jer nemam pravo da zastupam istovremeno sve političke ideje.
Za one koji imaju dilemu na tu temu, još jednom ću ponoviti, svako ko je dobio poverenje građana ima obavezu da one ideje na osnovu kojih je dobio poverenje zastupa do poslednjeg trenutka. U Srbiji važi borba ideja, ne borba ljudi. Ukoliko počne u Srbiji borba ljudi, mi ponovo imamo građanski rat. Ovako imamo demokratsko društvo.
Dajem veliku podršku svima koji danas u ekspertskom smislu vode pregovore u procesu decentralizacije. Sa svoje strane neprekidno ću raditi na zajedničkoj pregovaračkoj poziciji o Kosovu i Metohiji. Smatram da se radi o vrhunskom prioritetu u državi Srbiji danas. Smatram da svi imamo izuzetnu odgovornost. Podsećam vas, rukopis svih političkih stranaka, svih lidera danas jeste vrlo vidljiv na Kosovu i Metohiji.
Na kraju ovog procesa pogledaćemo se u oči, svako od nas će poneti svoju odgovornost i videćemo šta će reći građani Srbije o onome što smo radili našoj budućnosti. Zahvaljujem se.

Hvala vama.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Koštunica. Izvolite.

Poštovani poslanici, na samom kraju današnje rasprave hteo bih samo u nekoliko reči da vam se zahvalim pre svega na iznetim mišljenjima.
Namera ove sednice je, kao što znate, bila da Vlada Srbije podnese izveštaj o dosadašnjem toku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, ali nije to jedini smisao, nije to jedino što se očekivalo od ove sednice. Očekivalo se da čujemo i vaše mišljenje. Hteo bih, pre svega, na tom mišljenju, koje su poslanici izneli na različite načine katkad se sporeći i sa izveštajem koji je ovde podnet, katkad se sporeći među sobom, da vam se na tom izveštaju zahvalim.
Hteo bih, takođe, da se zahvalim na podršci koju ste pružili izveštaju i radu pregovaračkog tima do sada. Bilo je primedbi na ovaj izveštaj, ali u osnovi sam razumeo da će još jedanput sve stranke u Skupštini Srbije stati iza onog što je dosad urađeno za Kosovo i Metohiju, da Kosova i Metohija ostane u sastavu Srbije i da Srbi ostanu na Kosovu i Metohiji.
Bilo je u našoj raspravi, a to je potpuno normalno i ništa neuobičajeno kada je reč o skupštinskoj raspravi, naravno i lutanja.
Ali, ohrabren sam činjenicom da smo se uz sva ta lutanja i sporenja među sobom uvek nalazili na nečemu što je tema današnje rasprave, a to je Kosovo i Metohija.
Biće još izveštaja, kraćih možda i težih, a ističem jednu činjenicu, mogli ste to odmah da uočite, ovo nije izveštaj samo koji se tiče poslednjih meseci, od kada je pregovarački tim formiran, od kada se ušlo u novu fazu rasprave o budućem statusu Kosova i Metohije. Ovo je izveštaj koji se vraća unazad, sve do onih prvih i veoma važnih temeljnih dokumenata koje je Skupština Srbije usvojila, do prve rezolucije, do plana koji u osnovi predstavlja predviđanje kako bi se vlast na Kosovu mogla decentralizovati, kako bi se uspostavila autonomija Kosova unutar Srbije i Srbije i Crne Gore, i istovremeno autonomija za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Hoću još jedanput da vas uverim da će Vlada i pregovarački tim nastaviti da deluju u ovom pravcu i, pre svega, u okviru mandata koji ste nam i ranije davali kroz rezolucije usvajane u Skupštini, a koje ste nam poslednji put dali kroz rezoluciju usvojenu 21. novembra prošle godine.
Vlada i pregovarački tim nastaviće, kao i do sada, da deluju javno i, kako se to danas vrlo često kaže, potpuno transparentno. U tom pogledu bih hteo samo nekoliko stvari da istaknem.
Prvo, na Skupštini Srbije je da odluči o tome kako će se o pitanjima i o budućim izveštajima o pregovorima ili razgovorima o Kosovu i Metohiji raspravljati. Ako mogu da iznesem nešto što je stav Vlade i što je moj lični stav, ove sednice Skupštine treba uvek da budu javne.
Drugo, platforma koju je pregovarački tim usvojio i na kome radi je nešto što će biti dostupno Skupštini Srbije. Nema ni jednog jedinog dela koji bi mogao biti sporan. Ono što je bitno jeste da su postavljeni okviri kada je reč o tome, da se svako rešenje mora tražiti u okviru Kosova i Metohije u sastavu Srbije, suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. Sve drugo je konkretizacija toga, i kada je reč o decentralizaciji, i kada je reč o tom statusu autonomije, kakav je i koliki će biti unutar Srbije i, naravno, državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Najzad, posebno bih hteo da istaknem, pošto su ovi razgovori, kao što ste mogli da primetite, započeli jednom određenom temom. Tema je decentralizacija. Ta tema više spada u domen onoga što su standardi, neostvareni, neispunjeni standardi ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. Ta tema decentralizacije ima potpuno drugačije značenje nego što decentralizacija ima ili lokalna samouprava ima u normalno uređenim demokratskim državama.
Decentralizacija na Kosovu i Metohiji služi ne samo da bi se vlast približila građanima, nego da bi se Srbi i nealbanci na Kosovu i Metohiji zaštitili, da bi se garantovala elementarna sigurnost, elementarne slobode, na kraju krajeva i sama sloboda od straha u kojem žive. Dakle, to je smisao ovih razgovora o decentralizaciji, kao jednoj od tih konkretnih tema.
Hoću da kažem, kao što će u razgovorima biti više konkretnih tema, i decentralizacija, i naša kulturna baština, i položaj SPC, i privatizacija, i imovina, o svim ovim temama će se razgovarati. Jedino se može razgovarati. Okvir za naše razgovore, mandat za razgovore pregovaračkog tima jeste: sa Kosovom u sastavu Srbije. To je nešto što je najbitnije od svega.
Na samom kraju, još jedanput vam se zahvaljujući na svim primedbama, slagali se li ne, koje su u svom zbiru bile konstruktivne i podsticajne za dalji rad pregovaračkog tima i Vlade Srbije, hteo bih da istaknem nešto i da podsetim na nešto o čemu sam govorio na samom početku današnje sednice. Ono što je naše najjače uporište, uporište Srbije u borbi, u odbrani Kosova i Metohije, u borbi za Kosovo i Metohiju jeste u ovom trenutku međunarodno pravo i naše jedinstvo. To jedinstvo se videlo i na današnjoj sednici Skupštine. Hvala. (Aplauz.)

Hvala Vama. Zaključujem pretres.
Pošto smo obavili pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Izveštaju o toku razgovora o političkom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o jedinoj tački dnevnog reda, na osnovu člana 85. stav 3. Poslovnika određujem ponedeljak, 27. februar 2006. godine, u 18,58 časova, kao dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Dakle, glasanju ćemo pristupiti odmah.
Prelazimo na glasanje o 1. tački dnevnog reda: – IZVEŠTAJ O TOKU RAZGOVORA O POLITIČKOM REŠENjU BUDUĆEG STATUSA KOSOVA I METOHIJE
Pošto je Narodna skupština obavila pretres, pre nego što pređemo na odlučivanje, molim vas da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da je u sali prisutno 226 poslanika.
Stavljam na glasanje Izveštaj o toku razgovora o političkom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije.
Za 226, svi su glasali.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno donela odluku o prihvatanju Izveštaja o toku razgovora o političkom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije. (Aplauz.)
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godine.
Hvala svima na odgovornosti.