Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, predstavnici Vlade Srbije, a rekao bih i – gospodine predsedniče, ali gospodin predsednik i ne voli da sluša šta govore Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, tako bar javno govori, pa onda mu neće predstavljati veliki problem što ga neću posebno pozdravljati.
Dakle, danas u Srbiji imamo tešku, ozbiljnu i odgovornu raspravu o budućnosti Kosova i Metohije i budućnosti Srbije. Čini mi se da neko stvara klimu u našem narodu, u našem društvu, kao da je Kosovo izgubljeno time što će da guraju informaciju u svoje medije kako je to kriv Milošević, krivi radikali 1999. godine, tobože kosovska kriza nikada ranije nije postojala, a pri tom zaboravljajući svoje mitinge iz perioda DOS-a, pre nego što su došli na vlast u 2000. godini.
Već u 1999. godini od preobraženjskog mitinga, pa do 5. oktobra 2000. godine desetinama i stotinama puta u svim medijima ponavljali su jednu jedinu stvar, a to je da je Kosovo demokratsko pitanje i da će ga oni po dolasku na vlast, sa svojim demokratskim prijateljima sa Zapada, lako i bez velikih problema rešiti. To je pitanje demokratskih standarda, inače niko nikada neće moći da otima teritoriju naše zemlje.
Od tada do danas, sem gotovo 1.000 pobijenih Srba, nismo videli šta se od tih demokratskih standarda ispunilo, nismo videli da su se Srbi vratili na Kosovo i Metohiju, kako su koordinacioni centri iz godine u godinu donosili planove i programe o tome kako bi Srbi trebalo da se vrate na teritoriju južne srpske pokrajine. Najvažnije od svega, imamo sve učestalije i sve ozbiljnije pretnje za otimanjem dela naše teritorije.
Da ne bude zabune, pošto je jedan od predstavnika predsednika Republike rekao da teritorija nije važna, da su važni ljudi, da, naravno da su važni ljudi, ali je važna i teritorija. Nemate državu bez teritorije, a u pitanju je više od 13% teritorije Republike Srbije, tek za one neupućene kojima teritorija nije naročito važna ili koje teritorija ne interesuje.
To je izrekao Dragoljub Mićunović, više puta ponovio je u javnosti i rekao da teritorija nije značajna. Ne znam šta je mislio da je značajno ako teritorija nije značajna. Naravno da su ljudi značajni, niko nikada to nije sporio, ali ne znam kakve to veze ima sa teritorijom, sa Ustavom Republike Srbije, sa najvišim pravnim aktima naše zemlje.
Istovremeno prisustvujemo devalvaciji onoga što bi trebalo da predstavlja interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, svakodnevnoj. O čemu je reč? Taj retorički prilaz rešavanju problema na Kosovu i Metohiji mora da se promeni kod naših predstavnika. Ne može predsednik Republike u UN da govori o Srbima kao manjinskom narodu na Kosovu i Metohiji, jer Srbi ne mogu biti manjinski narod na Kosovu i Metohiji, niti su ikada bili.
Bio sam protiv onoga što je koristio Milošević, što su njegovi pravnici nazvali političkom klackalicom, pa to nazvali srpskom zajednicom i albanskom zajednicom, pa na moje pitanje kako je moguće, jer smo mi Srbi narod, a Albanci su nacionalna manjina, oni su rekli – znate, na toj teritoriji smo mi manjina.
Šta to znači? Hoće li Srbi da budu prvo zajednica, a zatim i manjina u sedam opština na severu Vojvodine, kao što ste izdvojili teritoriju Kosova i Metohije. Srbi nisu i ne mogu da budu nacionalna manjina na teritoriji svoje republike, na teritoriji svoje zemlje i na prostoru bivše Jugoslavije, u Titovoj avnojevskoj Jugoslaviji ili nacionalna manjina u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, a kamoli na teritoriji Republike Srbije, kamoli u našoj zemlji.
Imamo nekoliko problema sa kojima se danas suočavamo i o kojima moramo sasvim otvoreno da razgovaramo sa našim građanima i o kojima moramo između sebe da budemo sasvim jasni, nedvosmisleni i naše poruke moraju da budu jasne.
Izdvojio sam jednu rečenicu iz izveštaja koji ću pročitati građanima Srbije, koja vrlo značajno govori o ponašanju i odgovornosti Albanaca. Kaže se: "Za ovu priliku treba pomenuti nekoliko ključnih elemenata albanske platforme. Prvo, kakav god sporazum o decentralizaciji bio postignut, njegovo sprovođenje neće započeti pre nego što se postigne sporazum o, kako to doslovce stoji, ′paketu u celini′, tj. dok se ne postigne sporazum o ′prihvatljivom paketu rešenja konačnog statusa′."
O čemu onda mi razgovaramo? O čemu pričamo? To znači da kada razgovarate o decentralizaciji, o oblastima, kako je predviđeno planom Vlade Srbije, ili entitetima, kako to smisli predsednik Republike, ili o bilo čemu drugom, te ne znam o čemu tačno razgovarate, postavlja se pitanje – je l′ vi to razgovarate ako je Kosovo nezavisno?
Hoće li neko da teši građane Srbije time što će da kaže – Kosovska Mitrovica, Lešak, Leposavić, Zubin Potok, Zvečan dobili su specijalni status ili posebnu autonomiju, ili ne znam već čime, pa će da kaže – evo i manastiri nam dobijaju trilione evra, bilione evra, ne znam ni ja šta. Ko će da ide u te manastire? Ko će da ide u te manastire ako Kosovo dobije nezavisnost? O kojim ljudima to pričate, dame i gospodo?
O kojim ljudima pričate, ko će od Srba da ostane na Kosovu i Metohiji ako Kosovo bude nezavisno? Kakve su to gluposti? Ko će da živi na Kosovu i Metohiji ako to postane nezavisno, ako ode iz Srbije? O kakvim to standardima i kakvim čudima pričamo ovde? Neće niko ili će se brojati u desetinama ti ljudi.
O čemu danas razgovaramo i kome verujemo? To je ono što nismo mogli da čujemo od predstavnika predlagača ovog izveštaja. Kome danas verujemo ako Rezolucija 1244 nije poštovana, ako nije sprovedena u delo? Šta je sa aneksom drugim, tačkom 6? Ko traži da se to sprovede u delo, koje je zvanično objašnjenje, kažite nam ko nam je to rekao – nećemo da sprovedemo ono što je Savet bezbednosti UN donosio? Nisu oni to donosili u interesu Srbije, donosili su protiv Srbije. Neće da sprovedu u delo onaj deo koji se sviđa Srbiji, jedan jedini deo, jedna rečenica odgovara Srbiji. E samo tu jednu rečenicu neće da sprovedu u delo. O čemu onda pregovaramo?
Ko su garanti? Za šta su garanti? Čega su garanti? O čemu pričamo? Sutra ćemo da postignemo, recimo, postigne tim za pregovore izvanredan rezultat i potpišu i Savet bezbednosti donese novu rezoluciju i oni kažu – mi ćemo da sprovodimo ono što nam se sviđa.
A ono što nam se ne sviđa, odnosno ono što ide Srbiji u korist, to nećemo da sprovodimo u delo. Ko kaže da to neće da se desi?
Pitam vas da li u aneksu drugom tački 6. piše da će se određene snage jugoslovenskog osoblja, snage bezbednosti, u stotinama, ne u hiljadama, vratiti na Kosovo i Metohiju, jedna od četiri stavke je da će se vratiti na granicu prema Makedoniji i Albaniji? Da li to piše ili ne piše? Piše. Što se to ne sprovodi u delo?
Ne morate da pričate – da, 1999. godine je bilo, da, jeste 1999. je bila kapitulacija, da 1999. je bila okupacija, a sada hoće da anektiraju taj deo teritorije i to se tako pravnički zove.
Nemojte da izmišljate i da pričate gluposti svuda po Srbiji da se javljaju okupacioni lakeji istog trenutka da govore – jao, pomenut je izraz okupacija. Pa, nego koji? Da li su vam mama i tata pisali Ustav, pa ne smete da se držite Ustava, pa rekli – ne važi vam Ustav Srbije. Nego koji izraz, dame i gospodo, kada vam neko otima teritoriju, koji je to drugi izraz nego da vam je okupirao teritoriju? Da li imate nešto da mi kažete, koji je to izraz? Kaže, pa to je nevažeće. Ma nemoj. Kako se to definiše u pravnoj nauci, u pravnoj teoriji, u pravnoj praksi, da li ima nekog ko će to da mi objasni? Ovo najviše podseća na aneksiju.
Molim vas, pošto ste bili toliko mudri da skočite istog sekunda kada je Tomislav Nikolić izgovorio reč okupacija, pa da kažete – jaoj nemojte, to je pretnja. Kome pretnja? Oni nama prete i dolaze u Beograd i da kažu – otećemo vam deo teritorije, a vi kažete – nemojte to tako, nemojte to da nazivate otimanjem teritorije, nemojte. Nama je važnije da jedemo picu hat svako popodne od toga da li će da nam otmu 13% teritorije.
Istovremeno, dođete za skupštinsku govornicu i kažete – treba nam jedinstvo, treba nam nepodeljen tim, treba nam da Srbija šalje jasnu i jedinstvenu poruku, mi smo u opoziciji, mi iz SRS.
Mi imamo veoma korektan odnos prema svim državnim pitanjima, ne pravimo vam probleme nigde gde je država u pitanju, nigde nikada i nikoga nismo pozivali na ulici da vas ruši. Nigde nikada nismo hteli da spaljujemo Skupštinu i da sečemo kosu ćerki nekog od vaših funkcionera, kao što ste vi radili kada ste dolazili na vlast 5. oktobra 2000. godine. Nikada na bilo šta slično nismo pozivali, niti ćemo.
Na šta vi pozivate? Da li o jedinstvu pričate? Predsednik Srbije pre dve nedelje na svom stranačkom skupu kaže – imamo dve Srbije, ili će da se opredele za radikalsku Srbiju ili za ovu moju, dobru. Mi smo prototip dobra, a oni su prototip zla. Da li je to jedinstvo o kom pričate? Da li je to ono što treba građani Srbije da čuju od predsednika Republike? Da li ste vi predsednik svim građanima Srbije ili samo onima koji su u DS? Ili onima sa kojima biste da vladate iz G17 plus, ili ne znam ni ja ko ima iz DS-a itd.
Hvalite se time što se predsednik Aleksandru Popoviću, a nećete da slušate šta će da vam govori Aleksandar Vučić. Na vašu žalost, mnogo više ljudi u ovom trenutku hoće da čuje šta će da vam kaže Aleksandar Vučić, nego Aleksandar Popović.
To se nastavlja. Pogledajte današnji intervju u "Politici" Miloša Aligrudića. Kaže Miloš Aligrudić, ovde pokazuje kakav je odnos prema državi, kakav je odnos prema opoziciji, zamislite da je Milošević nekada rekao – demokrate nisu sposobne da vrše vlast. On je to rekao i to mu je naslov – radikali nisu sposobni da vrše vlast.
Sada kaže da SRS smatra nesposobnom da aktivno i odgovorno vrši vlast, pa sada između ostalog – a prema onome što znam o njihovim kadrovskim kapacitetima mislim da je to politička stranka koja bi morala da ima tutora da bi eventualno vršila vlast. Imate pravo, gospodine Aligrudiću, imate pravo da to kažete. Znam da je istina, nas nema što umemo torbe i kese sa 100.000 evra da nosimo, kod vas ih ima, a kod nas ih nema. Sram vas bilo.
Vi kažete da je tutor potreban. Ne određuju nama tutori kako ćemo da glasamo u Narodnoj skupštini i šta ćemo da radimo i kakve zakone da donosimo, nego vama tutori određuju. Pre neki dan sam čuo, ovaj ima evropsku frizuru, a ovaj ima retro frizuru, političar. Vi ćete da pričate nekome o tutorima, vi govorite o Srbiji koja treba da bude jedinstvena. Opet ćemo da glasamo, kao što je rekao Tomislav Nikolić, za izveštaj, jer vam pravimo negde neki problem. Ne pravimo vam nigde nikakav problem. Mi kada izađemo na miting ne bude nijedna travka zgažena, a ne prozor polomljen, kao što ste videli.
Šta je vaš odgovor? Metlama ćete da čistite ljude sa Trga Republike, to vam je odgovor. Hajde da vas vidimo. To je onako poznat demokratski princip, čudo jedno od demokratije. Nemojte narod da gurate, mi to nećemo da tražimo od našeg naroda. Vi ste hrabri i jaki i dođite sami to uradite, ako smete. Nemojte da terate žene Jova Đoga i Zdravka Tolimira sa posla. Kakvi ste to ljudi? Žene im otpuštate sa posla. Žena Jova Đoga kriva, pa se ukida formacijsko mesto farmaceuta na VMA, treba da vas je stid i sramota.
Govorite o jedinstvu, nema koga ne biste progonili na način na koji vi mislite da je to moguće. Da li ste toliko hrabri? Nemojte da terate policajce, vojnike, vi lepo, toliko ste moćni, hrabri, pa vi pokažite da možete negde nekog da hvatate i da nešto uradite. Vi dođite i sklonite i Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa Trga Republike, a nemojte da terate narod, pa da vidimo da li smete i da li možete. Mi nećemo da se zaklanjamo iza naroda, niti iza bilo koga drugog. Jasno ćemo da izađemo i da kažemo, da, vi ćete da imate pravo da demonstrirate i niko neće da vas čisti ni metlama, niti bilo čim drugim zato što to nisu normalni politički stavovi.
Kažete, okupacija je neki problem. Tražim danas od predsednika Vlade da on kaže šta će to da bude ako se dogodi, ne daj bože, znači, razgovaramo da je jedan posto šansa, a plašim se da je više, da Kosovo dobije nezavisnost. Šta će to da bude? Mislim da je možda najpribližnija definicija da je to aneksija.
Molim vas da vi izađete i da kažete, tako sam nekada učio na Pravnom fakultetu, možda sam pogrešno naučio, pa me vi ispravite, pa da kažete, šta je to tačno ako nije to u pitanju. Ili da budemo radosni, da bude sreće i veselja što nam se to desilo, kao što bi to neki predlagali, u ovoj skupštini i van ove skupštine.
Govorite o predstavnicima i o ljudima u pregovaračkom timu. Nismo se mešali. Rekao vam je šef naše poslaničke grupe, u redu je, mi ćutimo i podržavamo sve što radite. Želim da vas pitam ko su predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koga zastupa Goran Bogdanović, koga zastupa Oliver Ivanović, koga ti ljudi zastupaju. Nisam rekao da je u timu, nego se svaki dan pojavljuju; Goran Bogdanović je u timu i koga zastupa. Znali ste malopre da mi dobacite i odgovorite, a sada vas pitam – koga zastupa. Izgleda ne znate koga zastupa.
Zastupa stranku koja je dobila 0,5% kada ih je predsednik Republike pozvao da izađu na nekakve izbore. Da li je tako? Znači, 0,5% ljudi zastupa. Oni su dobili 700 glasova. Da li njih zastupa? O čijim interesima on govori? Ni rođena porodica za njega neće da glasa, a tu je da zastupa zato što je iz DS, jer ne valja da o Kosovu i Metohiji govori Ljuba Kragović ili neko iz SRS, jer oni dobijaju po 60-70%. Treba neko ko bi dobio 0,5%, jer oni će to bolje da rade. Oni su tu mnogo pametniji i nema šta, oni će to najbolje da naprave.
Kažete, sada ću da vam ispričam nešto, prvi put će čuti narodni poslanici, kako se u inostranstvu zalažete svim mogućim diplomatskim sredstvima i načinom da se izborite za Kosovo i Metohiju, kako lepo govorite o vašim političkim protivnicima.
Nedavno je u Beogradu održan skup koji je organizovala Sonja Liht i gost je bila Suzan Vudvord sa Prinston univerziteta. Bili su predstavnici više političkih stranaka. Nije bio predstavnik Srpske radikalne stranke. Razgovaralo se o Kosovu i Metohiji. Dakle, Suzan Vudvord govori svoje mišljenje i kaže – pretpostavlja se da će međunarodna zajednica ići na nezavisnost Kosova.
I, sada vi očekujete reakciju predstavnika naših političkih stranaka. Da li znate koja je? A ovo je važno zbog javnosti da čuju. Predstavnik DS kaže sledeću stvar – znate li vi (pošto računa da nema kamera, pa se neće čuti i saznati), ako se izglasa nezavisnost, ako do toga dođe, biće strašno u Srbiji, radikali će da pobede na izborima. To je njegov argument za odbranu Kosova i Metohije – radikali će da pobede na izborima.
Suzan Vudvord kaže – pa šta, kakve to veze ima sa ovom temom? Onda je zaćutao. Ima tu predstavnika vlasti koji su bili, vidim ih dvoje, izađite pa kažite da li sam slagao.
Je l' vaša politika ovo, Kokus grupa kad kaže važno je da se obračunate sa SRS? Je l' to, gospodine predsedniče? Pa u pola dvanaest iz vašeg kabineta, pred ponoć, šalju saopštenje kako su oni mnogo uradili za srpski narod, a najvažnije što treba da urade je kako da se obračunate sa Srpskom radikalnom strankom. Je l' to vaša politika, je l' to politika koju treba da predstavlja predsednik Republike?
Nas ne pitaju, gospodine predsedniče, da komentarišemo kad vi govorite o tome kako treba Srbiju da delite, i kako treba da svađate građane Srbije. Zato se odmah nađete pametni da komentarišete i kad najobičniji miting držimo kao opoziciona stranka, što ne smemo da pomenemo ni vas, ni možda predsednika Vlade ili nekog drugog, što u ovoj zemlji moraju da postoje zaštićeni ljudi, svete krave o kojima niko ne sme da priča. Kao što vidite, ne postoje.
Kada govorite o jedinstvenom stavu, što se tiče srpskih radikala, mi smo se uvek trudili da se oko Kosova i Metohije ne svađamo, da imamo jedan jedini, dakle jedinstveni stav. Mi ćemo sa tom našom politikom nastaviti, nama je važnije Kosovo i Metohija, važnija nam je država Srbija i od naših partijskih i ličnih političkih interesa. Zato smo podržali formiranje i ovakvog tima i zato vam ne tražimo dlaku u jajetu u vašim izjavama, u vašem ponašanju.
Ali, ono na šta nećemo da pristanemo to je da Srbiju delite i da govorite da ste vi dobro, da smo mi zlo, a kada nam se pojavi prilika da vam odgovorimo i kada vam kažemo – ne, to ne možete da govorite građanima Srbije, e onda ćete da kažete – pa nemojte da narušavate jedinstvo. Mi to jedinstvo nismo i nikada nećemo da narušavamo, bar što se naše države tiče.
Čuvajte državu onoliku koliku ste dobili ovde kada ste zakletvu polagali. U političkom smislu, teško vama ako ono što u skladu sa Ustavom ste imali ne sačuvate do kraja. Mi rezervnu otadžbinu nemamo, jednu Srbiju imamo i ona je važnija i od Demokratske stranke i od Srpske radikalne stranke i od svake druge političke strane u ovoj zemlji. Hvala vam najlepše.