DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2006.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

10.04.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ištvan Išpanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ištvan Išpanović.

Ištvan Išpanović

G17 Plus
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman želeći da uvedem još jedan oblik rehabilitacije koji nije predviđen zakonom. Međutim, pošto ne znam zašto to Vlada nije prihvatila, pokušaću da dam neke razloge zbog čega sam predložio ovaj amandman.

Videli ste, u samom Predlogu zakona predviđeno je kako se vrši rehabilitacija, na koga se odnosi, da će biti neke sudske odluke, da će to biti objavljeno u "Službenom glasniku". Takođe je predviđeno, pošto je Vlada prihvatila amandman na član 7. odnosno da se posle člana 7. doda novi član koji reguliše neko obeštećenje, mislim da jedino nedostaje da se jednim civilizacijskim činom omogući obeležavanje grobova koji su nastali u tim teškim vremenima.

Zbog toga sam predložio da se omogući naslednicima i rodbini stradalih građana da na jedan određen način prema običajima obeleže grobove koji su ostali i koji dan-danas postoje, a neobeleženi su, da se to omogući ovim zakonom, a to iz razloga što ima oko toga dosta problema u nekim mestima po Vojvodini gde se to ne dozvoljava, znači ima otpora da se ti grobovi obeleže i zbog toga sam predložio ovaj stav u članu 1. Mislim da bi bio red da se jedan takav amandman prihvati.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da iz mnogo razloga poslanici SRS neće glasati za ovaj predlog zakona, ne samo zbog toga što smo jedina opoziciona stranka u srpskoj skupštini, već prosto zato što smo naišli na dosta loših rešenja i zato istakli naše primedbe.
Hoću na nekoliko stvari prvo da ukažem, a onda ću direktno govoriti o amandmanu gospodina Išpanovića.
Najpre, ono što je važno zbog budućnosti Srbije, ne zbog toga šta ćemo mi jedni drugima da kažemo u ovoj Narodnoj skupštini. Da li je tačno sve što je danas izrečeno sa ove govornice, što su i jedni i drugi iznosili? Da, tačno je. Da li je bilo zločina prema komunistima pre Drugog svetskog rata. Da, bilo je. Da li su komunisti činili zločine posle Drugog svetskog rata? Da, jesu.
Šta je bilo u toku Drugog svetskog rata? Samo na jednu stvar hoću da vam ukažem, o stradanju u toku Drugog svetskog rata, pošto se danas sve izjednačava. Sinoć sam gledao jedan film na RTS-u koji je govorio o rađanju, o političkom delovanju Adolfa Hitlera, kako je skončao i onda sam video nekoliko istorijskih neistina na samom kraju filma o tome ko je i koliko stradao u Drugom svetskom ratu i na koji način. Naravno, najstradalniji narod, kakav je bio ruski narod, u potpunosti je izbačen, ali jedan od četiri najstradalnija naroda ili, ako hoćete sa Nemcima, pet najstradalnijih naroda u Drugom svetskom ratu je bio srpski.
Zarad istorije i činjenica, srpski narod je stradao sedam ili osam puta u apsolutnim brojkama više nego, recimo, američki, verovali ili ne. U toku celog Drugog svetskog rata Amerikanaca je izginulo 125 hiljada, a Srba između 900 hiljada i 1,2 miliona, u zavisnosti od toga ko vrši istorijske procene. Zašto ovo govorim? Ne zbog žalopojke, ne zbog toga jer mi Srbi smo izgubili trećinu muškog stanovništva u Prvom svetskom ratu, već zbog toga što hoću da vam kažem, u Drugom svetskom ratu, u zavisnosti od toga ko je gde podizao ustanak, evo vam primer naše Krajine, u Kninu su bili Đujićevi i nosili kokarde, na Baniji su uglavnom nosili petokraku jer su se prvi pojavili, ali su se i jedni i drugi borili protiv istog, a to su bile ustaše i svi su stradali od ustaša.
U selu odakle je moj otac nije ostao niko živ od muškaraca. Sve muške glave su pobili. On je rođen zato što je bio u stomaku, a nikada oca nije video. Dakle, sve muško što su imali pobili su, sve što su zatekli, i pobili su toliko puta veći broj ljudi nego što je stradao u srpsko-srpskom sukobu, da, naravno, ne može da bude zanemarljivo ni da je u pitanju jedna glava, ali da je žalosno da mi i dalje nastavljamo sa srpsko-srpskim sukobima, a da ne objašnjavamo šta su i kako sve učinili protiv srpskog naroda. To je osnovna stvar.
Slušao sam pažljivo gospodina Išpanovića prošli put i kada sam, ako se sećate, reagovao i rekao da je general Rukavina vodio tu akciju protiv mađarskog stanovništva, koji je hrvatske nacionalnosti, a ne srpske, po Brozovom nalogu podrazumeva se, ali nisam rekao nekoliko drugih stvari.
Naravno da su, i da budem korektan to je Išpanović potvrdio, nije negirao, počinjeni brojni zločini, jezivi zločini nad srpskim stanovništvom u Vojvodini, koje su počinile mađarske okupacione trupe.
Kada govorite npr. o Čurugu, u kojem nije nemoguće da je neko hteo na neki način nešto da vraća ili ne znam šta, ali celu ulicu, neka mi ne da gospodin Vlaović da lažem, celu ulicu su mađarske okupacione trupe očistile od muških glava srpskih. Je l' tako bilo? Celu. Ni jedno muško čeljade, ni jednu mušku glavu srpsku nisu ostavili u životu.
Nemam ništa protiv, civilizacijski je običaj gde god da neko strada, pogine ili umre, da to mesto bude obeleženo, ali zamislite da na to mesto donesete i kažete da su tu stradali jedan, dvojica ili desetorica, a oni su pobili više od 200 ljudi. To je ono što je teško prihvatiti i zato je to merenje i vaganje za sve nas strahovito značajno.
Pri svemu tome, za razliku od drugih koji kada čuju da Mađari nešto kažu, mi o tome prvo učimo, saznamo, pa onda izađemo sa tim. Da, tačno je, bilo je zločina koje su činile snage generala Rukavine, nema nikakve sumnje, nad mađarskim življem, ali to nije bilo predominantno, pogotovo u poređenju sa ovim što se zbivalo u Vojvodini pre toga. Koliko je samo Srba bačeno pod led u Tisu, u Dunav i u mnoge druge reke i na različite načine ubijani.
Malopre nisam stigao da kažem, a sada ću iskoristiti priliku povodom ovog amandmana, i nisam odgovorio direktno na pitanje, verovatno sam bio dekoncentrisan ili želeo više toga da kažem, pa nisam stigao. Naime, gospodine ministre, ova zločinačka izjava o kupoprodaji teritorije Republike Srbije za dva miliona evra data je u februaru. Posle toga je predsednik Tadić, da bi direktno pružio podršku, otišao sa svojim najvećim tajkunima i dao podršku ljudima koji trguju našom teritorijom, otišao i rekao - da, oni su vam najbolji.
Nije ovo slučajnost. Nisam znao i priznajem da sam zbog toga kriv, ali ljudi u Trgovištu su se odmah pobunili kada su čuli za ovu izjavu, deca u školi su se bunila, neka deca nisu htela da idu u školu jer su se plašila za svoju budućnost, vide da neki ljudi hoće da im odvoje deo teritorije iz Demokratske stranke, kažu - hoćemo da prebacimo deo Srbije u Makedoniju, zato što ucenjuju nekoga za dva miliona evra. Znači, posle toga dolazi Tadić sa svojom ekipom tajkuna, Đilasom, Krstićem i ne znam još kojim da tamo nešto dele.
Sada me slušajte. Mi smo gledali na televizijama pojedinim, kao da su se otprilike najveći srpski dobrotvori pojavili. Je l' tako? Kao da su došli ljudi koji će Trgovištu da daju bogatstvo, rešavaju sve njihove probleme. Brinu o sirotinji. Sada ćete da čujete šta su doneli, pošto, kao što znate, mi smo vrlo dobro informisani, pa ćete precizno da čujete.
Doneli su 12 tona brašna, po ceni od 144.000 dinara, izračunaću vam na kraju u evrima, da ne brinete, da ne morate da računate; zejtina, praška za pranje, poklonjena dva televizora, dve geografske karte, dva radio aparata isturenim odeljenjima u selu Donja Trnica, gde ima sedam đaka, i u selu Kozji Dol - 4 đaka, i dat je kamion FAP 1414 stariji, BG-728-541, naravno žute boje.
Mi smo izračunali da znate vrednost svih ovih poklona kojima su se oni kitili, a to je poklon najvećim delom svih građana Srbije, u redu je, sirotinja živi u Trgovištu. Oni su se kitili kao da su ne znam šta poklonili.
Sada vam kažem, ne država Srbija, sama SRS doneće građanima Trgovišta, koji tako teško žive, mnogo više nego što su oni dali. Nećemo ni da govorimo takve stvari, mi kažemo novinarima da smo dali tek kada damo 50 ili 100 puta više od ovoga, a ne da se sramote, predsednik Republike da se ovakvim sitnicama hvali.
Šta su uradili? Nisam vam ovo džabe ispričao, nego da dobijete punu informaciju. Znate gde su otvorili Narodnu kancelariju? Onu koju ste vi dozvolili da imaju pare u budžetu. Otvorili su je u privatnoj kući. Čijoj? Simpatizera DS-a, naravno. Znate koliko su to platili? Pet stotina evra iznajmljivanje kancelarije. Zamislite, u Trgovištu iznajmljujete kancelariju po 500 evra.
Da znate da tu nema časne rabote, časnog i poštenog posla. Zato tražim od ministra Stojkovića, od Vlade RS i svih vas da odgovorite na naša pitanja i da nam jasno i precizno saopštite kada će država Srbija da krene u obračun sa tajkunima koji je upropaštavaju.
Nije Bogoljub Karić jedini, to smo vam govorili u trenutku kada ste tu akciju vodili, nije jedini, ni blizu jedinog, ima ih još mnogo. Đilas, Hamović, koliko god hoćete, ovih za cigarete, kako im se zove, taj što me tužio, Subotić. Koliko još hoćete.
Ljudi, ili ćete da radite svoj posao onako kako valja ili da sve batalimo, da kažemo da Srbija nije spremna, a da će da nas maltretiraju opštinski menadžeri, kojima će jedini posao da bude da kažu - daj mi pare u moj džep, ako mi ne daš pare, ja ću da organizujem referendum da se pripojim drugoj državi.
To nisam čuo, razgovarao sam ovde sa poslanicima u pauzi, video sam, gospodine ministre, veliko ogorčenje ljudi, koji ovo nisu shvatili kao nekakav politički atak naš ili kao pokušaj da se stiču politički poeni jer je ovo suviše opasno i suviše ozbiljna stvar.
Ako smo mi ti koji osuđujemo Agima Čekua, Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija kada traže otcepljenje Kosova i Metohije, a oni to traže zato što se još pozivaju na nekakve istorijske, tradicionalne, kulturne, nacionalne razloge.
A mi imamo one, koje podržava Boris Tadić i dolazi direktno da im pruži podršku, a oni traže odvajanje dela teritorije Republike Srbije zato što nisu dobili dva miliona evra u džep, gospodine Stojkoviću, to je zločin bez presedana.
On čovek, upozorio sam vas na to ministre Stojkoviću, taj nesrećnik iz DS-a, on je čak razvio kako, preko brda koje ga deli od Kozjeg Dola i ne znam čega. On vam je konkretno ukazao kako bi to izvršio. Šta onda? Hoće onda neko sledeće mesto? Dokle ćemo to tako? Gde god pobedi DS treba da brinemo, ako ne dobiju dovoljno para, da li će da otcepe deo teritorije. Da li je to pitanje? Da li se tako neko u Srbiji odnosi odgovorno prema građanima Srbije?
Mislim da je građanima Srbije to jasno, ali mi ćemo čekati. Rekao sam vam ako bude trebalo i lično ću to da uradim, ali čekaćemo odgovor nadležnih državnih organa. Nadam se samo da neće reći da je sve izmišljeno, da je izmišljen i transkript radijski, da je izmišljena jedna novina i da je izmišljena druga novina. Tri papira imamo. Da vidimo može li tako nešto da se dogodi ili ne.
Vidite, što se tiče zakona o rehabilitaciji još jednu stvar. Teško je to deliti od 1941. do 2006. godine. U skladu sa nekakvim ideološkim predrasudama, koje svako od nas nosi, mogli bismo da pogrešimo, da se ogrešimo o istinu, da učinimo nešto što bi nekoga moglo da povredi, a da istovremeno ne ostvarimo pravdu. Ono oko čega bismo se svi složili, nije sporno da porodica Glavaški to dobije, nije sporno ni za koga, ni za Slobodana Jovanovića, Lazu M. Kostića i ne znam koga, ali sam siguran da će vama da bude sporno za mnoge koji su progonjeni posle 5. oktobra.
I dalje vas pitam da mi vi kao pravnik kažete, a siguran sam, gospodin Krasić me je uveravao u to bezbroj puta, da ste vrstan pravnik, da mi kažete bar kada je reč o poznavanju propisa, kako je moguće da Dragoljub Milanović bude osuđen na 10 godina robije zbog krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti, odnosno nepostupanja po naredbi 37, a naredba nigde nije pronađena, već su postojali svedoci koji su tvrdili da su tekst naredbe videli, a da nisu osuđeni stvarni počinioci zločina?
Naprotiv, da su oslobođeni, da je doneta oslobađajuća presuda u postupku protiv njih. Tužilac odustao i čak rekao da ga ne interesuje pokretanje krivičnog gonjenja. Ako možete to, gospodine ministre, da mi objasnite, bio bih vam beskrajno zahvalan, jer onda bih nešto novo saznao, što nisam naučio na Pravnom fakultetu.
Trudio sam se svojevremeno da učim, nisam hteo da idem na demonstracije kada su vršili pritiske da idemo na demonstracije, jer sam išao na fakultet da bih naučio, a bio sam dovoljno hrabar da se odbranim od onih koji bi da vas napadaju zbog toga što ste dolazili na fakultet da nešto naučite.
Tamo su me učili nešto drugo, a ne ovo što nam se danas zbiva. Nemam ništa protiv da mi vi kažete - pa Vučiću, to je sila, ali onda nemojte da mi bilo ko bilo kad govori o tome šta je pravo i šta je pravda, i nemojte da mi govorite o tome kako će neki Milanović ili neko drugi da ima povlašćeni status, kada on nema pravo na vikend izlaske, iako je ostvario u skladu sa zakonom sve uslove da to pravo dobije. Ne može zato što će da grakne neka Nataša Kandić ili Sonja Biserko ili neko takav da kaže - aha, eno ga povlašćeni položaj.
Pa majku mu poljubim, kakav povlašćeni položaj imaju oni koji su ubili te ljude, koji su ubili malu Milicu Rakić, koji su ubili sve? Da li imaju oni pravo na vikend odsustvo, gospodine ministre, ili za njih dajete crveni tepih svakog radnog dana u svako doba ili samo za vikend? Još nam govorite kako nam ništa lepše od toga nema nego da nam i muške i ženske štikle vire iz njihovih zadnjica, jer je to budućnost Srbije. Nadam se da nije. Hvala najlepše.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Naravno, gospodine Išpanoviću, imate reč.
Moram da vas upozorim. Pažljivo sam pratio veći deo izlaganja, još jednom vas podsećam na član 103. koji kaže - govornik može da govori samo ono o pitanju koje je na dnevnom redu i niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Nisam vas prekidao tokom izlaganja, ali vas upozoravam, sve poslanike, da naprosto nije moguće na ovaj način zloupotrebljavati govornicu i povodom pitanja, u nekoliko navrata ponavljati podatke iz novina na koje će ministar, očekujem, svakako da da odgovor i nema potrebe da trošimo vreme koje je Poslovnikom predviđeno u sasvim drugu svrhu. Izvolite, gospodine Išpanoviću.

Ištvan Išpanović

G17 Plus
Replika na izlaganje gospodina Vučića. Ne bih želeo da budem pogrešno shvaćen. U svom izlaganju nisam spomenuo nijednu naciju. Govorim o današnjem izlaganju. Za prošli put sam vam, takođe, odgovorio, ali niste bile u sali, verovatno znate o čemu sam tada govorio.

Ponajmanje bih želeo da licitiramo o broju žrtava. Mislim da to nije naš posao. Zna se ko treba da utvrdi broj žrtava u Drugom svetskom ratu i posle Drugog svetskog rata, tako da o tome ne želim da govorim. Mislim da ima mnogo srpskih žrtava koje, takođe, imaju neobeležene grobove. O tome sam govorio i zbog toga smatram da je taj amandman neophodan.

Ako se dobro sećam kroz istoriju, mislim da ne znamo gde je pokopan i Draža Mihailović, jer nije sahranjen. Prema tome, ima i drugih žrtava zbog kojih bi trebalo da se taj moj amandman prihvati. Hvala lepo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam na dodatnom objašnjenju povodom amandmana, gospodine Išpanoviću.
Da li želi reč još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, a Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
(Zoran Stojković, sa mesta: Da li je prihvaćen ovaj amandman?)
To je sledeći amandman koji je prihvaćen.
Izvolite, gospodine Rankiću.

Branislav Rankić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da ste prihvatili ovaj moj amandman mogli ste odmah zakon da povučete, pošto amandman glasi da se član 2. briše.
Ova diskusija do sada pokazala je zašto sa ovim zakonom nije trebalo dolaziti u Skupštinu pred narodne poslanike.
Najviše poslanika je praktično reklamiralo datum od kada se odnosi rehabilitacija po podnetim zahtevima, to je 6. april 1941. godine. Najveći broj poslanika smatra da je taj datum paušalno određen i da on praktično ne bi mogao da se uzme po nekim kriterijumima kao datum.
Ali, ovaj zakon pokazuje svu tragičnost naše istorije i sve ono kroz šta smo prošli. Videli ste da uporno, bar kada je u pitanju SRS, nastojimo da se neke stvari iz naše istorije koje nam ne služe na čast zaborave.
Ali, kao da postoji na drugoj strani neko ko želi stalno da podgreva te naše podele koje su počele nekada davno i koje smišljeno neki centri vode i stalno ih podgrejavaju.
Zašto je sporan datum? Sporan je zato što je to datum početka Drugog svetskog rata.
Naravno, pošto sam podneo amandman na član 2, kojim tražim da se član 2. briše, ovo se odnosi na ceo zakon, da nije trebalo da bude ovde, a znate da su svi ratovi isti, jer da su drugačiji, da se razlikuju, imali bi drugačije nazive. Prema tome, u svim ratovima ima zločina na svim stranama.
Ovaj zakon neće govoriti o tome da će biti rehabilitovane sve strane. Zašto? Zato što jedan broj ljudi koji je bio oštećen u toku ovog perioda, na koji se zakon odnosi, već je doživeo rehabilitaciju i bez praktičnog postojanja zakona.
Jedan broj ljudi, koji su teško oštećeni nekim sudskim postupcima ili bez njih, neće nikada biti rehabilitovani zato što neće doživeti rehabilitaciju, nije je fizički doživeo, i što nema potomke koji će moći da uživaju u tome, da kažu kako je neko njihov od predaka rehabilitovan, koga je u jednom trenutku bilo koji režim smatrao politički nepodobnim.
Koliko je tragična naša istorija i koliko smo uvek u zamci da i sami pravimo greške kao savremenici, najbolje govori podatak o onome što je gospodin iz SPS, Žarko Obradović, izneo govoreći o nekim zvaničnim dokumentima koje je svojevremeno objavljivala engleska vlada, koji se odnose na period Drugog svetskog rata o učešću pojedinih jedinica u raznim operacijama koje su se tada dešavale.
Engleska je priznala posle Drugog svetskog rata da je za sve vreme trajanja Drugog svetskog rata u Kairu, u njihovom centru obaveštajne službe sve podatke koji su pristizali sa balkanskog ratišta, prosleđivanje za London vršio je jedan obaveštajac koji je imao prezime Ljubimov, koji je bio obaveštajac Kominterne i koji je praktično one akcije koje su sprovodili četnici pripisivao partizanima. To ne bi bilo strašno za nas da to nije bila zamka za sve nas, koja je podgrejana, o tome se ćutalo. Isti ti Englezi su, preko svojih nekih medija, plasirali su ovu informaciju 80-tih godina, tako da su jedan deo populacije u Srbiji, koji je bio na jednoj, uslovno od ovih strana, ponovo podgrejali za nove svađe i rasprave među nama.
Imali ste dosta slučajeva kada je neko iz ideoloških ili drugih razloga ostao bez posla, pa je posle nekog vremena vraćen na posao, bez ikakve nadoknade za to vreme što nije bio na poslu, revidirao je stav ili uradio nešto drugo. Neki od njih nikada nisu vraćeni na posao. Ako sada rehabilitujete neke od njih, ako im ne isplatite to što su ostali bez posla, onda to nije nikakva vrsta rehabilitacije, jer oni nikakve velike duševne ili bilo kakve druge bolove nisu pretrpeli, osim te materijalne štete koju su imali, ali zakon ne predviđa da im se može vratiti. Zbog toga zakon o rehabilitaciji, iako podrazumeva samo praktično nadoknadu te duhovne štete koju je neko pretrpeo, ne može biti kompletan.
Rehabilitovano lice ne dobija ništa. Evo zašto ne dobija ništa? Kada sud donese odluku o rehabilitaciji u tročlanom veću, to će se objavljivati u "Službenom glasniku Republike Srbije" jednom mesečno, a vi znate da je "Službeni glasnik" toliko čitan da se ljudi pretplaćuju na njega, da prosto trče kada će se pojaviti da pročitaju ko je rehabilitovan u tom mesecu.
Tako da ti podaci, koji se objave u "Službenom glasniku", verujte da nikome ništa neće značiti, jer će to retko da pročita. Možda će neko od porodice rehabilitovanih da uzme da dođe do jednog takvog primerka, da bi ga držao zbog potomaka, ali inače javnost o tome zaista neće znati ništa.
Zato smatram da je najbolje, a i sada vam nije kasno, da ovo povučete, da ne idemo u dalje podele naše, koje nas zaista opterećuju kroz istoriju. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodinu Rankiću.
Za reč se prvo javio gospodin Veselinović, a ako preostane vremena, onda i vi gospodine Krasiću.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Milan Veselinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kao i mnogi zakonski projekti koji ovde imaju jedan deklarativan značaj, tako je i ovaj zakon više jedan deklarativni papir, nego što nešto znači za građane Srbije i za one koje treba rehabilitovati.
Naime, kao i onaj zakon kada ste predložili vezano za registraciju oduzete imovine građanima Srbije, gde bi trebalo u Beogradu da se svi obrate širom Srbije, to prijave, pitanje je šta je sa tim urađeno i da li je uopšte ikada iko obavešten o tome koliko se građana prijavilo i šta je preduzeto povodom te registracije. Tako i ovaj zakon ima samo deklarativni značaj. Neće imati nikakvu drugu satisfakciju za građane Srbije.
Izašao je ministar pravde, mislio sam direktno da se obratim ministru pravde ovde, pošto je on čovek koji pripada partiji koja se zaklinje u legalitet prava i zakona, da ga pitam na osnovu čega je Vlada Republike Srbije, čiji je on član, donela odluku o uvođenju privremenih mera u Novom Pazaru i raspuštanju Skupštine opštine Novi Pazar?
Verujem da će on čuti ovo, a i svi članovi Vlade koji su glasali za ovakvu odluku, a između samih njih ima razlika, tako da se G17 plus protivi, DSS je za, Velja je za itd. Ali, ovo je primer da se ovde radi samo o očuvanju gole vlasti. Ovo je očuvanje gole vlasti vladajuće većine u ovoj skupštini i Vlade Srbije.
Kada čujemo kako tamo neki žuti menadžer u Trgovištu prodaje Trgovište za dva miliona evra, pitanje je koji je račun ovde ispostavljen od strane Sulejmana Ugljanina i njegovih poslanika u Vladi Srbije. Pitanje je o kom se to novcu radi. Želim ovom prilikom radi javnosti i svih vas poslanika i građana Srbije da samo znaju jedno, da oni koji se zaklinju u demokratiju, legalitet vlasti, radi očuvanja svoje vlasti, nemaju meru šta će dati i uložiti. Njih ne interesuje država Srbija, bitno je da su na vlasti.
Građani Srbije moraju znati danas da Srbijom ne vlada ni DSS, ni G17 plus, ni Velimir Ilić, već vladaju dva poslanika Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina, a to su Bajram Omeragić i Esad Džudžević. Oni danas vladaju Srbijom.
Zato da pomenem na kraju da Velimir Ilić, čim dođe do neke krize u nekoj opštini, odmah je tamo Velimir Ilić, odmah je došao u Novi Pazar i zajedno sa predstavnicima Liste za Sandžak obilazi sela, zaseoke, naselja, obećava puteve, asfaltira, i sve ono, dakle, sve što građani traže, ne bi li očuvao svoje koalicione partnere. Hvala.