Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a posle njega narodni poslanik Branislav Nedimović.

Poštovani narodni poslanici, zajednički načelni pretres ova četiri predloga zakona koji danas imamo na dnevnom redu, nažalost, trebalo je da bude na dnevnom redu Narodne skupštine 2002. godine, kada je počela ova privatizacija, bolje reći, a u suštini i jeste, pljačka radnika širom Srbije, pljačka ogromne imovine, a na kraju i pljačka države, koja je sprovođena kroz postupak raspisivanja aukcija, tendera i preuzimanja akcija, što je vezano i za današnje tačke dnevnog reda.
Tržište hartija od vrednosti nije zaživelo kako je normalno u razvijenim zemljama, u parlamentarnim demokratijama, kao što se ovde pominje da je i država Srbija.
Mene danas ne čudi što ministar Dinkić nije euforično i sa posebnim elanom obrazlagao ova četiri zakona, jer je svestan ogromnog propusta i štete koju je naneo radnicima Srbije, građanima Srbije i državi Srbiji, ne predlažući Narodnoj skupštini da se donese zakon o tržištu hartija od vrednosti.
Ako to nije učinila Vlada DOS-a, i jedna i druga, onda neće ni ova vlada tzv. demokratskog bloka, koja je u decembru 2004. godine, u predizbornoj kampanji, počev od DSS, koja je na čelu ove vlade, obećavala građanima da će se izvršiti revizija određenih postupaka privatizacije i uskladiti propisi koji se tiču privatizacije.
Nažalost, to je bila velika prevara građana Srbije. Niti je došlo do revizije sprovedenih privatizacija, već je na isti način nastavljeno sa pljačkom i otimačinom.
Sada smo došli do cifre od oko 1.500 preduzeća. Normalno, teži se da se taj postupak što pre završi i nastavi i da nema povratka unazad, što se danas ovde govori kada je u pitanju tržište hartija od vrednosti, odnosno preuzimanje većinskog dela akcija preduzeća.
Ne čudi me, to je svesno, ne zameram poslanicima iz vladajućeg bloka koji sada govore o ovom zakonu o investicionim fondovima i o medu i mleku koje će teći Srbijom kada se ti fondovi budu formirali na osnovu ovog zakona i da će onda biti investicije na 20-30 godina.
Čudi me šta je sa bankama u Srbiji, najuspešnijim bankarskim sistemom u okruženju, sa najboljim uslovima koje te banke pružaju, ogromnim prilivom stranog kapitala, pošto su sve ove banke – strane banke.
Država Srbija i građani Srbije su doživeli da nemaju više svoju banku, što nijedna zemlja u okruženju nije dozvolila sebi, ali je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom i doskorašnjim potpredsednikom Vlade, Labusom i ministrom finansija dozvolila i direktno učestvovala u tome da sve banke u Srbiji budu sa većinskim stranim kapitalom.
Te najuspešnije banke, sa onom čuvenom parolom "uđeš, izađeš i gotovo", verovatno nisu dobre, pa ćemo sada Zakonom o investicionim fondovima ponovo pokušati da prevarimo građane Srbije. Da li će biti fondovi kao one piramide koje su se nekada stvarale u Albaniji, Makedoniji, ili nove banke koje su imale i neko utočište na prostoru Srbije?
Gledajući obrazloženja jednog i drugog zakona, posebno na Zakon o hartijama od vrednosti i razloge za njegovo donošenje, a razlozi su davno prošli, skoro pre pet godina, samo se u dve reči kaže pravo stanje na finansijskom tržištu, a to je, kaže se – "realno stanje". To "realno stanje" je katastrofalno stanje na finansijskom tržištu Srbije.
Kako su do sada preuzimane akcije, kako je radio Akcijski fond, kako radi Centralni registar, tržište hartija od vrednosti, brokerske kuće, ko ih kontroliše, kako se osnivaju? Sada dolazimo u situaciju da se diskutuje kako se formira Komisija za hartije od vrednosti i kakva će biti kontrola njenog rada ili ko može da kontroliše njen rad.
Imamo situaciju da je Narodna skupština izabrala guvernera Narodne banke Srbije, a nema mogućnosti da smeni guvernera. Da li će i ovo biti ista priča ili priča Radiodifuzne agencije, kao nezavisnog regulatornog tela, da će se po zakonu osnovati i raditi samostalno, bez ikakvog polaganja računa bilo kome.
Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti i preuzimanje akcija, nešto je došlo u javnost zato što su bili zainteresovani članovi Vlade i potpredsednik Vlade, kada je u pitanju bio "Knjaz Miloš", ali ima i drastičnijih primera koji nisu došli u javnost.
Evo na primer, dobio sam od radnika "Soko Štarka" celokupnu dokumentaciju kako je tekao postupak preuzimanja akcija, kakva je to pljačka i zloupotreba učinjena od najviših državnih organa.
Preuzimanje akcija je izvršeno u skraćenom roku, ne za 21 dan kako je trebalo, nego za devetnaest i po dana, iako, verovatno je pisalo, javnost zna – "Grand kafa", ali iz "Grand kafe", ne znaju građani, znaju radnici "Soko Štarka" da je tu faktički "Droga Kolinska" postala većinski vlasnik. Njihov većinski vlasnik je investicioni fond "Istrabenc". "Istrabenc", koliko su oni obavešteni, prodao je taj većinski paket Holanđanima.
Ali, i pored kršenja roka, šta je ovde najbitnije? Najbitnije je da i pored upozorenja radnika, akcionara "Soko Štarka" da je pokrenut sudski postupak pred Trgovinskim sudom u Beogradu, predmet – XV veće, 2-2370, 2004. godine, tužba 1497 radnika, traže da se utvrdi tužbom da su oni deoničari, vlasnici akcija, u daleko većem delu nego što se vode u preduzeću, odnosno u Centralnom registru.
Traži se da se uvede privremena mera, pored donošenja presude. Normalno, Trgovinski sud u Beogradu ne rešava ovaj predmet po ovoj tužbi, ali zato ide preuzimanje akcija. Posle godinu dana, juna 2005. godine, radnici obaveštavaju i predsednika Komisije za hartije od vrednosti Štimca, ministra Bubala, Vladu Republike Srbije i ne znam koga su sve obavestili, koga treba da obaveste u ovoj državi. Niko ništa nije preduzeo, ne zna se koji je postupak preuzimanja akcija faktički smatran završenim, oni podnose novu tužbu Vrhovnom sudu da ospore preuzimanje akcija, u julu mesecu 2005. godine.
Do današnjeg dana nijedno slovo od Vrhovnog suda, kao ni nijedno slovo od Trgovinskog suda, po tužbi podnetoj 2004. godine. Da li je to zakonito poslovanje ili preuzimanje akcija, da li je to kriminal ili otimačina? A da ne govorimo o proceni imovine i o nalazu sudskog veštaka kada su u pitanju akcije ili daleko veća vrednost akcija koje su radnici imali i koje je trebalo da dokažu preko Trgovinskog suda.
To je postupak koji je sproveden u "Soko Štarku". Takvi postupci ili otimačina i lopovluk preko preuzimanja akcija sprovedeni su i u mnogim preduzećima u Srbiji. Pomenuću i primer – "Autosaobraćaj Kragujevac", gde radnici ne mogu, jer svuda nailaze na zatvorena vrata, da dođu do činjenica, do podataka koliko su vlasnici oni, a koliko je vlasnik država.
Isto, radnici velikog giganta Poljoprivrednog kombinata "Tamnavac Ub", a da ne govorim o mnogim drugim radnicima širom Srbije. Da li će donošenjem ovog zakona ovo što je do sada opljačkano biti ad acta i da li će ova vlada ili će morati neka nova vlada posle vanrednih parlamentarnih izbora da pristupi reviziji svih privatizacija, svih preuzimanja akcija i da se faktički zadovolji pravda?
Mnogo je oteto, a oteto je prokleto. Srbija i radnici i građani Srbije to sigurno neće dozvoliti.

Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Veselinović.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici, danas se pred nama nalaze četiri zakona iz oblasti finansijskog sistema. Od četiri zakona sigurno da smo dva veoma željno iščekivali.
Složiću se sa tvrdnjama mojih prethodnika da možda neko vreme kasnimo sa donošenjem zakona o investicionim fondovima i zakona o preuzimanju akcionarskih društava, ali sigurno da dok nije bio donet ovaj skromni zakon, odnosno zakon o kome ćemo danas raspravljati, a to je Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, nije moglo da se raspravlja o ova druga dva zakona, zato što jednostavno ne bi mogla postojati adekvatna kontrola nad primenjivanjem zakona o investicionim fondovima i zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Postoji nekoliko razloga zašto je ovaj set zakona kojim se reguliše tržište kapitala i kojim se reguliše oblast računovodstva i revizije, bitna.
Pre svega, radi se o daljem nastavku programa realizacije ekonomskih reformi. Treba stvoriti efikasniji ekonomski sistem, pospešiti ekonomske integracije i otvoriti privredu Srbije za nove investicije. U svom daljem izlaganju, pre svega ću se skoncentrisati na dva zakona – na Zakon o investicionim fondovima i Zakon o preuzimanju akcionarskih društava. O ovom zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata dosta je rečeno od strane mojih prethodnika, tako da ću ja nešto malo više pažnje posvetiti ova dva zakona.
Zakon o investicionim fondovima ušao je u skupštinsku proceduru u avgustu mesecu prošle godine. Možemo se složiti sa činjenicom da smo možda mogli ranije o njemu da raspravljamo, ali kao što sam malopre rekao, dok nije ušao u skupštinsku proceduru Zakon o tržištu hartija od vrednosti nije ni bilo mesta raspravljati o ovom zakonu.
Radi se, dakle, o Zakonu o investicionim fondovima koji je u zemljama u okruženju donet mnogo ranije, tako da je nadležno ministarstvo imalo dosta iskustava iz prakse na osnovu čega bi moglo doneti, odnosno predložiti nam zakon o investicionim fondovima. Nadam se da je ministarstvo to učinilo, odnosno potpuno sam siguran u to.
Šta, u stvari, predstavljaju investicioni fondovi? Investicioni fondovi predstavljaju najefikasniji način prikupljanja slobodnih novčanih sredstava sa ciljem investiranja i pruža priliku onima koji imaju sredstva da na brz i jednostavan način oplode svoj kapital, a isto tako pomognu razvoj privrede.
Kod investicionih fondova postoji jedna stvar. Postoji grupacija ljudi, građana Srbije, što je pokazao neki prethodni period, da postoji izvesna količina novčanih sredstava koja se nalaze u tzv. "slamaricama". Kada smo vršili promenu, konvertovanje iz marke u evro, to se najbolje videlo kolika količina sredstava je zamenjena.
Postoji potreba da ta sredstva usmerimo ka investicijama. Naravno, nikada se neće desiti situacija da ta kompletna sredstva uđu u neke investicione tokove i da se njima investira privreda, ali dobar deo tih sredstava sigurno da će ovim zakonom o investicionim fondovima ući u taj okvir i da će se na taj način potpomoći privredni razvoj.
Bitna stvar kod zakona o investicionim fondovima jeste što će postojati stručni ljudi, portfolio menadžeri, koji će moći da upravljaju ovim kapitalom. Kada neko od građana ko ima svoja novčana sredstva i želi da ga uloži u određenu investiciju, pošto najveći broj građana nije u mogućnosti da prati svaki dan kretanja na tržištima, a nije u mogućnosti da bude edukovan na taj način da pravilno usmerava svoja novčana sredstva, on će na ovaj način, preko portfolio menadžera, moći to da čini na dosta kvalitetan način.
Ono što je najvažnije, Zakonom o investicionim fondovima pruža se pravna sigurnost investicija i stvara se normalan pravni okvir, u okviru koga mali investitori koji imaju malu količinu sredstava, a žele ta svoja sredstva da oplode, a pri tome im se čini da sredstva koja ulažu u banku ne stvaraju dovoljnu količinu prinosa, na ovaj način će to moći mnogo bolje da urade.
Ovo predstavlja novu finansijsku instituciju – investicioni fondovi, iako je ona poznata u praksi gotovo svih zemalja koje se nalaze u našem okruženju. Korišćenje iskustava svih ovih zemalja sigurno da je veoma dragoceno i složio bih se sa tvrdnjom mojih prethodnika da možda ovaj zakon o investicionim fondovima nije najbolje rešenje. Ono je trenutno najbolje rešenje, zato što mi jednostavno nismo do sada uopšte ovu oblast društvenog života regulisali, tako da se prvi put na valjan način posebnim zakonom reguliše ova materija.
Naravno, vreme koje će biti pred nama pokazaće nam eventualne manjkavosti i pružiti mogućnost ovom skupštinskom domu da donese izmene zakona, jer kakav je to zakon koji ne prati ono što se dešava u društvu, koji ne prati kretanje na terenu i samim tim vrši odgovarajuće izmene.
Što se tiče same sadržine zakona, ovim zakonom uređuje se nekoliko veoma važnih stvari. Pre svega osnivanje i poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, organizovanje, odnosno osnivanje poslovanja investicionih fondova, dužnost i uloga banaka koje predstavljaju veoma važan instrument, posebnih banaka koje će se isključivo baviti, pored svojih redovnih delatnosti i ovim poslovima investicionog fonda.
Isto tako, regulišu se i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti koja ima veoma važnu ulogu u procesu nadzora nad poslovanjem društva za upravljanjem investicionih fondova. Postavlja se pitanje kakve efekte će da proizvede ovaj zakon o investicionim fondovima?
Sigurno da će tih efekata biti veoma mnogo, pre svega razvija se tržište kapitala, ono što je najneophodnije Srbiji.
Dakle, Srbija nije imala dovoljno razvijeno tržište kapitala, ovo je početak i nadam se da ćemo u nekom narednom periodu moći na mnogo kvalitetniji način da razgovaramo o investicionim fondovima, jer će oni naći svoje sigurno uporište u privredi Srbije.
Imali smo neke primere pojavljivanja stranih investicionih fondova kod nas, ali bez jasno regulisane materije koja reguliše investicione fondove uvek se javlja opasnost da li je sve urađeno onako kako je trebalo. Jer, kada postoji pravna praznina onda se jednostavno stvara prostor za različite manifestacije nekih objektivnih situacija.
Isto tako, ono što sam malopre rekao, mobilnost štednje građana će biti jedan od efekata ovog zakona o investicionim fondovima, jer će doći do prebacivanja određenih novčanih sredstava kojima raspolažu naši građani u investicione fondove.
Jedna izuzetno važna stvar, možda i najvažnija, koja se tiče investicionih fondova, jeste i povećanje izvora finansiranja privrede. Privreda se danas finansira iz različitih izvora. Pre svega postoje, dakle, ona fizička lica koja imaju svoja sredstva i žele da ulažu u privredu. To je jedan od izvora finansiranja.
Drugi izvor finansiranja jeste uzimanje kredita od banaka i svaki investitor na taj način uzima sredstva, smatrajući da će u kratkom vremenskom periodu uspeti da oplodi taj kapital koji je dobio od banke, da vrati banci ono što je njeno i da zadrži odgovarajuću vrednost za sebe, dakle da stvori sebi profit. Isto tako, i država Srbija stvorila je mogućnosti za investiranje u privredu preko Fonda za razvoj, ali ovo će biti još jedan od načina, jedan od izvora finansiranja srpske privrede.
Posebno značajnu stvar predstavlja razvoj malih i srednjih preduzeća. Svi vrlo često govorimo o ovim malim i srednjim preduzećima i ona, u stvari, predstavljaju onu esenciju srpske privrede, ono što treba srpsku privredu da pokrene napred. Sigurno je da veliki industrijski subjekti koji su postojali u prethodnih 30-40 godina nisu više u mogućnosti da opstanu na takav način. Upravo ova mala i srednja preduzeća u okviru kojih će se uključiti investicioni fondovi doprineće razvoju srpske privrede i ovo je možda i najznačajnija stvar koju će doneti usvojeni zakon o investicionim fondovima. Iz tog razloga, DSS nema nikakvu sumnju da treba podržati ovaj zakon o investicionim fondovima.
Što se tiče Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, reći ću svega nekoliko rečenica o njemu pošto je dosta rečeno. Praksa je pokazala potrebu za donošenjem ovakvog zakona, jer smo u prethodnom periodu imali nekoliko situacija gde se jednostavno, zbog neregulisanja ove materije, pojavljuju različite situacije, jer postojeći zakoni ili nisu normirali ovu oblast ili su je nedovoljno normirali.
Veoma važna stvar, što se tiče ovih finansijskih zakona i što je gospodin Proroković malopre i spomenuo, Srbija ove zakone donosi zbog sebe. Ne donosi Srbija ove zakone zbog EU. Istini za volju, neki od ovih zakona nalaze se u Akcionom planu koji je donela Vlada Republike Srbije, a vezano za pridruživanje EU, ali svi ovi zakoni donose se zbog Srbije i zbog razvoja njene privrede i zbog građana Srbije.
Upravo iz tog razloga moram da napomenem važnu stvar, vezano za Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, a to je zaštita manjinskih akcionara. Država mora da vodi računa o manjinskim akcionarima, jer pokazala je praksa da je vrlo često u prethodnom periodu dolazilo, naročito tamo pre dve-tri godine, da kada se preuzme većinski paket akcija dolazi do snižavanja uloge ovih manjinskih akcionara i oni bivaju prepušteni manje-više sami sebi. Veliki akcionari daju izuzetno male naknade za akcije malih akcionara i oni jednostavno nemaju izbora nego po niskim cenama da ponude svoje akcije ili neće imati nikakvu korist od tih svojih akcija.
Upravo iz tog razloga, država je našla za shodno, Vlada Republike Srbije želi da zaštiti male akcionare, da se uvede princip transparentnosti, da uvek kada neko želi da ponudi akcije mora da iznese ponudu za preuzimanje akcija, mora to da ponudi svima, da se prvo podnese pismo o namerama za preuzimanje akcija, a samim tim da se kasnije preuzmu akcije od svih onih koji žele da ih uzmu.
Ne bih više oduzimao vaše vreme, samo ću izraziti jedno svoje viđenje. Meni je žao što danas ovoliko malo narodnih poslanika prisustvuje ovoj raspravi. Ovo je jedna od najvažnijih rasprava koje vodimo u sklopu ekonomskih reformi, ovo su izuzetno važni zakoni i iz tog razloga će poslanici DSS glasati za ove zakone, jer cilj DSS je stvaranje ekonomski i privredno jake Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik Ištvan Takač. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pravu su poslanici kada govore da se radi o obimnoj i složenoj materiji koju je ministar Dinkić objasnio samo delimično leteći od zakona do zakona.
Verovatno nije bio raspoložen niti je imao volje da sve to obrazlaže onako kako dolikuje jednom ministru, jer vidite i sami da ima problema sa svojom poslaničkom grupom i verovatno tamo rešavaju ko će dalje da zadrži monopol, da li Labus ili Dinkić ili će se danas podeliti ili ponovo ujediniti, zavisno od plena koji su opljačkali ove poslednje dve godine, kao i prethodna vlada, odnosno vlast DOS-a one prethodne tri godine.
Naime, nije stvar u toj interesnoj grupi hvatanje generala Mladića i ucene oko hvatanja tog srpskog heroja, nego se radi o nečem sasvim drugom, a to je podela plena i kontrolisanje finansijskih tokova od strane Mlađana Dinkića ili Labusa.
Ovi zakonski projekti su jedan set koji će se primenjivati delimično, ono što bude interes Ministarstva finansija, to će primeniti, a ono što ne bude u interesu to neće primeniti, već će to završiti na policama, kao i ostali zakonski projekti.
Neko reče da ovi zakoni nisu evropski, nego naši. Pa, u svakom zakonu možete da vidite da je to po direktivi EU, ne znam osmoj, četvrtoj ili nekoj drugoj, znači ovo je ipak usaglašavanje, odnosno trka da bi se dodvorili evropskim mentorima koji podržavaju ovu grupaciju.
Zadržaću se delimično na predloženim zakonima, a najveću pažnju ću posvetiti Zakonu o računovodstvu i reviziji. Naime, prilikom govora gospodina Mlađana Dinkića i obrazlaganja ovih zakona, uglavnom se njegovo obrazloženje svodilo na to da je ovo u interesu malih i srednjih preduzeća, kao i malih akcionara. Ako posmatramo prvi zakon koji se odnosi na Predlog zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, vidimo da se ovde radi o nečem sasvim drugom. Ne radi se o tome, kako navodi ministar finansija, da se stvaraju bolji uslovi za tržište hartija od vrednosti i bolja kontrola.
Naime, ovde je u igri nešto sasvim drugo, a to je da monopol nad tržištem hartija od vrednosti ponovo ima Vlada Srbije i Ministarstvo finansija. Ovde je problem Svetska banka koja isto ima monopol u smislu transakcije hartija od vrednosti, gde imaju mogućnost da vrše te transakcije i u stranoj valuti, dok naši domaći moraju isključivo u domaćoj valuti. Primetila su i gospoda iz vladajuće koalicije da je u svakom zakonskom projektu sadržana i saglasnost ministra finansija. Znači, ponovo jedan monopol od strane ministra finansija.
Kada se radi o Predlogu zakona o investicionim fondovima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, može se lako uočiti da se radi o investicionim fondovima – otvorenim, zatvorenim i privatnim investicionim fondovima.
Normalno je da mora da se poseduje određeni depozit, mislim da je predviđen oko 200 hiljada evra, a kod privatnog investicionog fonda oko 50 hiljada evra. Meni ovo liči na jedan parabankarski organ, parainstituciju, a podseća me i na nekadašnja osiguravajuća društva koja su u proteklom periodu izneverila građane i mnoge opljačkala. Ovde se ponovo daje mogućnost nekakvim udruženjima koja će, normalno, izmanipulisati građane Srbije.
Treći zakon o kome danas raspravljamo jeste Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava.
Ovde se obrazloženje uglavnom svodi na to da se radi o zaštiti malih akcionarskih društava, da prilikom otkupa tih akcija svi učesnici imaju ravnopravnost u otkupu akcionarskih društava i njihovih akcija, ali se predviđa i to da je možda ovaj zakon zakasnio. Ne znam šta će se još otkupiti i koja akcionarska društva, koje akcije, kada su radnici Srbije već izmanipulisani u poslednjih pet, šest godina od kako su revolucionari 5. oktobra stupili na političku scenu Srbije.
Sada je pitanje šta ćete dalje preuzeti, koja akcionarska društva, ako ste sve rasprodali, cementare, uljare, šećerane, pivare, sve što se moglo prodati – prodali ste, i mogu vam otvoreno reći da se danas u Srbiji živi mnogo gore nego juče, a biće sigurno gore sutra, zato što iz dana u dan radnici sve manje i manje rade, gube posao. Oni koji su kupili firme ne poštuju Zakon o privatizaciji, već to zloupotrebljavaju i normalno da postoji veliko nezadovoljstvo, mada ste delimično uspeli da ih podelite, kako sindikalno, tako i preko Zakona o lokalnoj samoupravi, pa nikako da se dobro organizuju da vas oteraju sa vlasti.
Posebno ću se zadržati na Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Naime, mogli smo da vidimo iz ovog zakona i da pročitamo da se ovde radi o reviziji. Uređuju se uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentacija finansijskih iskaza, kao i uslovi i način sprovođenja postupka i vršenja revizije finansijskih iskaza. Ovaj zakon se primenjuje na pravna lica registrovana za obavljanje privredne i društvene delatnosti i delove stranih društava, a ne primenjuje se na subjekte koji se finansiraju iz budžeta.
Dobio sam, kao narodni poslanik, jedno pismo koje je uputilo neko akcionarsko društvo, izdavačka delatnost, a to je "Privredni savetnik". Možete da pročitate na sajtu i da vidite u javnosti, u štampi, kako nas kritikuju zbog podnetih amandmana.
Pripremio sam im odgovor, a pročitaću zbog čega, u stvari, kritikuju SRS i naše amandmane: "Postavlja se pitanje da li svi poslovni subjekti u koje spadaju preduzetnici i mala pravna lica treba da primenjuju međunarodne računovodstvene standarde koje u EU, počev od 2005. godine, primenjuju samo velike kotirajuće korporacije, čije se hartije od vrednosti kotiraju na finansijskom tržištu u okviru EU.
Pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja procenjuje se da ih primenjuje oko sedam hiljada kompanija, što je oko 0,03 % od ukupnog broja preduzeća u EU. Ostala preduzeća u zemljama članicama EU primenjuju nacionalne propise i nacionalne standarde, usklađene sa odgovarajućim direktivama EU. Primena ovih standarda na sva pravna lica, za šta se vi zalažete, nije celishodna i mnogo je razloga za to". Znači, bune se zato što smo protiv Komora, kako bi one imale monopol u politici.
Pročitaću obrazloženje koje sam pripremio, radi javnosti i njih, da znaju zbog čega mi, srpski radikali, ne prihvatamo polovične stvari kao što vi to radite.
Naime, ovde nas kritikuju da podržavamo računovodstvena udruženja, pa odgovor na to glasi: "Predlogom zakona predviđa se osnivanje Komore ovlašćenih revizora, članom 50. stav 2.
Predviđa se da su članovi Komore ovlašćeni revizori koji su zaposleni u preduzeću za reviziju, ovlašćeni interni revizori, kao i preduzeća za reviziju. Strukovna udruženja mogu osnivati isključivo zainteresovana lica, najmanje deset lica prema sada važećim propisima, a radi ostvarenja nekog svog zajedničkog interesa ne mogu se osnivati po sili zakona".
Znači, jednostavno, zakon reguliše osnivanje Komora dok se strukovna udruženja mogu dobrovoljno osnivati i to znači da nisu direktno pod ingerencijom ministarstva i vlade.
Udruženja građana moguća su samo na dobrovoljnoj osnovi. Kako se sada predviđa Predlogom zakona o računovodstvu i reviziji, članstvo je obavezno za ovlašćene revizore.
S obzirom na to da samo članovi Komore mogu da ispune potrebne uslove za rad, članovi organa strukovnog udruženja moraju biti isključivo iz reda članstva. To je razlika između Komore i strukovnih udruženja. Pogledajte samo ingerencije koje ima Komora.
Poslove koji su Predlogom zakona stavljeni u delokrug rada Komore, kao što je davanje licence ovlašćenim revizorima, zatim praćenje procesa harmonizacije računovodstvene revizorske regulative, donošenje programa obuke kandidata, propisivanje uslova za sticanje, produživanje i oduzimanje licenci, nostrifikacija profesionalnih zvanja, priznavanje profesionalnih zvanja, primena međunarodnih standarda, kodeksa etike itd.
Znači, primenom međunarodnih standarda i kodeksa etike, to svuda u svetu obavljaju profesionalne organizacije, a ne poludržavne organizacije, kakva je u stvari Komora. Komora je praktično poslovno udruženje, a ne nedobitno strukovno udruženje.
Znači, ovde je bio u pravu i prethodnik iz DSS, profesor, koji je govorio da je Komora poludržavna institucija koja je pod kontrolom Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.
Verujem da je ovo bitno pitanje, radi javnosti i udruženja akcionara koji su nam to napisali, s tim što bi sada oni hteli da imaju monopol preko ove komore, a ne oni koji se samovoljno udružuju, kao što je bilo do sada.
Na kraju, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da prilikom rasprave usvojite naše amandmane i time ćete koliko-toliko poboljšati ove zakonske projekte. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ištvan Takač, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo objedinjenu raspravu o Predlogu zakona o hartijama od vrednosti i investicionim fondovima, o preuzimanju akcionarskih društava, kao i Zakon o računovodstvu i reviziji.
U tranzicionom periodu države sve funkcije se nalaze u reorganizaciji. U slučaju Republike Srbije dodatno se vrši prilagođavanje propisa i u odnosu na situaciju kada je bila u savezu SRJ.
U ovom periodu pojedinci, građani postaju i potencijalni preduzimači, odnosno vlasnici sopstvenih jedinica privređivanja koji za sebe i svoju porodicu mogu da obezbede određeni deo sredstava za život.
Kako će ove jedinice privređivanja postojati, živeti i pod kojim okolnostima mogu doći do novca, predstavlja složen odnos okruženja. Šta su u stvari ovi propisi?
Finansijska funkcija privrednog društva i sada i u prošlosti su bili: obavezno očuvanje i jačanje finansijskog ugleda društva, maksimalno korišćenje povoljnih trendova na tržištu novca i kapitala, svođenje na najmanju meru negativnog uticaja monetarnog poremećaja, svođenje na najmanju meru finansijskih rizika poslovanja.
Tačno je da ova načela utiču na poslovanje svih privrednih subjekata, ali da bi to shvatili neophodno je upoznati i prihvatiti i primeniti ih.
Posebno želim istaći da u proteklih 50 godina poslovanja za ondašnja privredna društva neophodna sredstva poslovanja uglavnom su nabavljana putem kredita, odnosno dobavljača, a novi vid poslovanja i nabavke sredstava za poslovanje, naročito za investicije su sredstva nabavljena na tržištu kapitala putem vrednosnih papira.
Ne želim negirati da krediti ubuduće neće nestati, samo želim da naglasim prednost tržišta kapitala o kome danas ovde raspravljamo.
Malopre navedena načela finansijskih poslovanja i da bi ona mogla biti primenjena, ona naročito maksimalno koristi povoljan trend tržišta, novca i kapitala, neophodno je da tržište kapitala funkcioniše. Kako bi tržište kapitala funkcionisalo mora biti regulisano zakonom i drugim podzakonskim aktima.
Prethodni savezni zakon, kao što smo i danas čuli, kao i drugi finansijski instrumenti, u 265 članova reguliše ovo tržište kao osetljivo tržište.
Utvrđen je 21 pojam koji je u pravnom prometu hartija od vrednosti i drugih finansijskih dokumenata regulisao taj zakon. Poređenja radi, zakon o tržištu kapitala Republike Mađarske donet 2001. godine problematiku uređuje u 107 pojmova.
U Predlogu sadašnjeg zakona o hartijama od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji ima 262 člana, navedeno je da je zakonodavac sledio bazične principe i standarde osnovne direktive EU koji predstavljaju krucijalni deo akcionog plana u funkcionisanju finansijskih usluga, kao i druge direktive koje su implementirane u zakonu.
Osnovna karakteristika tržišta hartija od vrednosti i drugih finansijskih dokumenata je organizovano tržište. Organizovano tržište, vrednost papira je ono mesto na kojim se po unapred utvrđenim pravilima nudi, odnosno kupuje vrednosni papir, javno i od strane poznatog organizatora nad kojim se vrši kontrola rada, nadzor od strane zakona i propisanog organa, ovom prilikom Komisije. Profesionalni investitori su po predlogu zakona oni koji po svom osnovnom delokrugu poslovanja imaju zadatak prikupljanja novca, a to su banke i međunarodne organizacije, kao i druge međunarodne organizacije koji su aktima Vlade za to osposobljeni.
Smatram da u ovu kategoriju moraju biti uvršćeni investicioni fondovi koji se formiraju po zakonu. O povezanim licima u pogledu vrednosti papira ne bi trebalo posebno govoriti, jer je to detaljno regulisano Zakonom o privrednim društvima.
Predlog zakona o hartijama od vrednosti predviđa ko je izdavalac i obaveze izdavaoca koji moraju sastaviti prospekt. U prospektu izdavaoc mora da garantuje istinitost i potpunost podataka koji su naznačeni u istom, po članu 27. Predloga zakona. Po toj osnovi kupac stiče poverenje u vrednosne papire i ima nadu da oni donose profit na koji računa prilikom kupovine vrednosnog papira.
Po Predlogu zakona prospekt se ne traži kada preduzeće izdaje akcije u postupku privatizacije državnog, odnosno društvenog kapitala, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija. Značajno je da svako uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište vrednosnih papira prethodi registrovanju u Centralnom registru.
Predlog zakona omogućuje trgovanje hartijama od vrednosti inostranog porekla. Sa ovim hartijama od vrednosti, po članu 36. Zakona, mogu trgovati brokerska društva ako su prospekt registrovali i imaju dozvolu od nadležne komisije. Po Predlogu zakona novčani deo osnovnog kapitala za organizatora tržišta kapitala vrednosnih papira, berzanskih poslova, ne može biti manji od milion evra. Za vanberzanske poslove 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Jedan od učesnika organizovanog tržišta hartija od vrednosti je brokersko-dilersko društvo koje se organizuje po pravilima za privredno društvo. Izuzetak je visina osnovnog kapitala pri osnivanju društva. Po članu 126. to je 50.000 evra, 100.000 evra, 200.000 i 300.000 evra, u zavisnosti od obima.
Zakon posebno reguliše odgovornost brokerskog društva u odnosu na rizik i ono čemu su izloženi. Po članu 147. izloženost riziku brokersko-dilerskog društva prema jednom licu, odnosno prema više povezanih lica ne sme prelaziti 25% kapitala brokersko-dilerskog društva. To je garancija da brokersko društvo ne može da prokocka ulogu klijenta kojim se obraća.
U vezi drugog zakona, o preuzimanju akcionarskih društava koji je podnela Vlada, želim da istaknem sledeće: ovaj predlog zakona spada u red regulisanja finansijskog tržišta. U Predlogu zakona, u 53 člana detaljno su regulisani uslovi i postupak preuzimanja AD, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava.
U preuzimanju mogu da učestvuju pojedinačno ili zajednički fizička i pravna lica i investicioni fondovi sporazumno. Svaki učesnik, bilo da je pojedinac ili sporazumno udruženi, obavezan je da obezbedi potrebna sredstva za preuzimanje. Bitno je istaći, kao zaštita akcionara u Predlogu zakona je predviđena obaveza objavljivanja namere za preuzimanje. To se dešava onda kada preuzimač raspolaže sa više od 25% akcija društva koje preuzima.
Po Predlogu zakona, onaj koji stiče akcije nasleđivanjem privremeno ili deobom zajedničke imovine preuzimanje društva nije obavezan da objavi. Po članu 13. Predloga zakona ponuđač je dužan da u roku od jednog dana podnese Komisiji zahtev za odobrenje i objavljivanje preuzimanja. Komisija je dužna da u roku od dva dana to objavi, odnosno odbije i o tome obavesti Centralni registar za hartije od vrednosti.
Bitan je način objavljivanja ponude. Preuzimač je dužan da istu objavi u novinama koja ima tiraž najmanje 100.000 primeraka, kao i elektronski, i na ovaj način smatram da je omogućeno da se najšira javnost informiše o nameri preuzimanja. Što se tiče cene preuzimanja, Predlog zakona utvrđuje ponuđenu cenu, jer akcija ne sme biti niža od prosečne cene akcije u poslednja tri meseca pre objavljivanja.
Dalje, posebno treba naglasiti da ako neko kupi 95% akcija nekog društva, obavezan je da pod istim uslovima otkupi ostale, do 100%. Mišljenja sam da će, kada ovaj predlog zakona zaživi, zloupotrebe u ovoj oblasti biti svedene na najmanju moguću meru.
Što se tiče Predloga zakona o računovodstvu i reviziji, ovaj predlog zakona je davno najavljen. Nacrt zakona je u dva navrata vraćen na dopunu. Najšira stručna javnost je učestvovala u raspravi tog nacrta. Predlog zakona je upućen Skupštini u januaru ove godine. Mišljenja sam da na ovaj način neposredni korisnici mogu da se unapred upoznaju sa namerama predlagača i da svoje dobronamerne primedbe upute radi poboljšanja ponuđenih rešenja.
Smatram da je za svako društvo, pa i za naše, vrlo značajno da sva ona privredna i druga zbivanja koja imaju ekonomski i novčani efekat moraju biti evidentirana i na vreme prikazana. U ovom Predlogu, ovaj deo je dobro regulisan.
Želim da naglasim da ovaj predlog zakona odgovara sadašnjim privrednim i drugim društvima. Smatram da su norme koje su obavezujućeg karaktera, svedene na realne veličine, bez preteranog administriranja sa mogućnošću upotrebe svih savremenih sredstava prenosa i registrovanja podataka.
Posebno pozdravljam i podržavam predložena rešenja u Predlogu zakona u vezi stručnosti pojedinaca koji će biti angažovani u vođenju knjigovodstva i to da privredno društvo prema svojim potrebama određuje i utvrđuje isto.
Ovde želim istaći da je zakonska obaveza u vezi kategorije, ali i stručnosti, kao što su računovođe, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa, u ovoj oblasti prestala da važi sa Zakonom o računovodstvu i reviziji 2003. godine. Takav stav u vezi ovog pitanja može da se proveri i na internet prezentaciji Ministarstva finansija. Neke strukovne organizacije i sada, sredinom 2006. godine, to prikazuju isto kao obavezu, te od svojih članova skupo naplaćuju sticanje takvog zvanja.
Mišljenja sam da bi predlozi koji su dati, dakle, upravo za vraćanje ovih obaveza, vratili struku i stručnost bez stvarnog znanja. Sa moje strane, zalažem se da strukovne organizacije osposobe ekonomske tehničare i ekonomiste za specijalne oblasti u privrednim delatnostima i za kvalitetno vođenje proizvodnje, složenih proizvoda, takozvanog pogonskog knjigovodstva, zatim bankarskog knjigovodstva, budžetskog, itd.
Isto tako, smatram da je u eri elektronskog programskog sastavljanja godišnjih izveštaja poslovanja bilansa uspeha i bilansa stanja, neophodno da budu osposobljeni za sastavljanje i analizu tih izveštaja.
Što se tiče eksterne revizije bilansa privrednih društava, mišljenja sam da ta obaveza treba da ostane samo za velika pravna lica i za one koji imaju akcije na nekoj berzi. Ostala privredna društva u ovoj fazi privređivanja, nakon privatizacije, poslovaće svojim kapitalom, privatnim ili udruženim, pa smatram da će oni najbolje kontrolisati potrošnju svojih para i znati da li je realno.
Uostalom, u Predlogu zakona je predviđeno da poreski organi u svako doba mogu kontrolisati izveštaje svih privrednih subjekata i u slučaju kod utvrđivanja poreske obaveze, ako bi pogrešili nešto, to će najkvalitetnije utvrditi Poreska uprava.
Prikupljanje poslovnih izveštaja u ranijem Zakonu o računovodstvu bilo je povereno Narodnoj banci Republike Srbije što je nasleđeno od nekadašnjeg SDK.
U međuvremenu je donet Zakon o formiranju Agencije za privredne registre i on ima obavezu da prikuplja i evidentira finansijske izveštaje privrednih društava i ostalih subjekata koji su po zakonu obavezni da podnose takve izveštaje. Zalažem se da u narednom periodu ovi izveštaji budu dostavljeni samo ovoj agenciji.
Realno je da državni organi, dakle, isti izveštaj koji se traži od drugih privrednih i pravnih subjekata, na jednom mestu prikupljaju pismeno ili elektronski, zatim taj isti dokument da bude na raspolaganju svim ostalim državnim organima. Pozitivan primer je kod podnošenja godišnjih izveštaja korisnika budžetskih sredstava.
Zalažem se da u eri racionalizacije, u budućnosti državne službe, država sa svojim normativima treba da vodi računa o nametanju administriranja privrednim subjektima.
Predlog zakona o formiranju Komore revizora je realan. Države u okruženju već imaju takvu Komoru. Trebalo bi razmotriti mogućnost da njeno funkcionisanje bude regulisano posebnim zakonom. Mišljenja sam da će predloženi zakoni doprineti razvijanju uz punu kontrolu i stručnost kapitala.
Poslanička grupa G17 plus podržava ove predloge zakona i poziva sve ostale da to učine.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za ovu govornicu zbog dve stvari.
Prva stvar je da bih zamolio predstavnike većine da prime delegaciju ratnih vojnih invalida, ove mučenike koji su prolivali krv za ovu zemlju, kojima ste ovde zakonom smanjili prava i koji neće znati kako da se leče u budućnosti, a imaju problema i sa policijom, ali su u svojim invalidskim kolicima uspeli da probiju taj kordon i da dođu do Vlade. Vratite taj zakon u Narodnu skupštinu i prihvatite amandmane srpskih radikala kako bi ti ljudi mogli normalno da žive.
Sada sam došao da vam pročitam nešto, dame i gospodo narodni poslanici, ne tiče se ove tačke dnevnog reda, a tiče se svih tačaka Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, zato što smo o tome odlučivali na posredan način u Narodnoj skupštini, i mi iz poslaničke grupe SRS smo na to ukazivali bezbroj puta. Doneo sam direktan dokaz, nešto što ću da vam pročitam – ko je dobio nacionalnu frekvenciju u našoj zemlji, čime se bave i kakva nam to demokratija u Srbiji cveta; ko je u Srbiji fašista, ko je u Srbiji taj koji poziva na ritualna ubistva.
Dame i gospodo, ispred sebe imam tekst, skinut sa zvaničnog sajta B92, iz emisije "Peščanik". Gost je Vukašin Nedeljković, umetnik.
Taj čovek je između ostalog rekao, znate, svakojake gluposti i ludosti slušamo svaki dan, slušali smo kampanje, jednom mesečno o tome kako je Tomislav Nikolić ubijao babe i dede, pa su onda ućutali. Slušali smo kako sam hteo da ubijem rođenu majku, pa su onda ipak shvatili da je to možda malo previše, pa su prekinuli. Ali, dame i gospodo, slušajte sledeću stvar, molim građane Srbije da samo zamisle šta bi to "demokratske snage" činile sa svojim političkim protivnicima, dakle, te najdemokratičnije sa B92, u čemu je njihov zločin, a videćete zašto sam izgovorio tu reč – zato što je to snimljena emisija, pa emitovana.
Znači, nije došao neki ludak, pa izgovorio nešto sa čim se niko ne slaže direktno i uživo u programu, ne, emisija je snimljena, dame i gospodo narodni poslanici, i takav snimak je emitovan, pa poslušajte. Kaže, i onda razmišljam da li te ljude treba ubiti ili ne, i setio sam se, priča Vukašin Nedeljković, kada sam bio u Oksfordu, ima taj muzej jednog avanturistu koji je obišao ceo svet, on je sakupljao raznorazne stvari, pa imate šta su Eskimi nosili u 19. veku, Afrikanci, Arapi, itd. i onda odete u jedan deo, ne znam kako bi to preveli, kao smanjene glave, dakle, citiram sa njihovog zvaničnog sajta, nisam slušao, nemam običaj: "To bih sa Nikolićem i Vučićem uradio.
Znači, odseći im glavu, staviti u tu kiselinu da se glava smanji i napraviti izložbu. Onda bih imao kao neke foldere, tu bi bili radikali, pa sa Koštunicom", ne znam ni sam šta i kako dalje. Kaže: "To bi bio mnogo jak muzej. Tu bi onaj Čarls Sači odlepio, on se loži na te bizarne stvari. Garantujem da bi on to odmah kupio, dao bi milion funti samo da im nekako odsečemo glave".
Dame i gospodo narodni poslanici, poznat sam kao veoma plašljiv čovek. Ovaj čovek mi je sad zapretio ritualnim ubistvom, odsecanjem glave, i Tomislavu Nikoliću i meni. Zvali su me članovi porodice, zvao me je brat i kaže: "Šta da radimo sada, da idem u B92, šta da im radim?". Rekao sam: "Molim te, nemoj ništa, zato što je ovo slika i prilika fašizma u Srbiji". Ovo je slika i prilika najcrnjeg oblika fašizma u Srbiji.
Sada pitam, ko od vas podržava taj fašizam u Srbiji? Ko je dozvolio da ovakav fašizam ovako nabuja, da odsecaju glave ljudima, stavljaju u kiseline i smanjuju zato što su politički protivnici? Za to bi uzeli milion funti, pošto je kod njih sve u funtama, dolarima, evrima, itd. Ko je to dozvolio? Ko je dozvolio da posle toga imamo priču o tome ko će, kako i na koji način da se obračunava sa političkim protivnicima?
Da li je to ona radio-televizija koja je do skoro puštala spot "Da nam se ne ponovi", pa puste sa RTS-a neki snimak u kome neki novinar kaže: "I ustaše su napale Borovo selo", ili ne znam šta, što je sve bilo sušta istina. Kao, da nam se to ne ponovi, takvo izveštavanje ili ne znam šta. Da li o tome pričamo?
Gospodine predsedavajući, pitam vas, vi ste razuman čovek, bez obzira na sva naša politička neslaganja, uvek sam poštovao vaš racio i smirenost, objasnite mi o čemu je ovde reč. Da li to vlast, okupacioni režim, znate na koji režim mislim, mislim na Vladu Srbije u slučaju invalida, ne mislim na Vladu Srbije u ovom trenutku, mislim na ovaj sveukupni okupacioni režim, interesuje me da li to oni pozivaju na nešto sa čime se na Polineziji i Mikroneziji prekinulo pre 60 godina?
Da li pozivaju na ritualna ubistva političkih protivnika? Da li je to poželjno ponašanje? Da li je taj stepen ispoljavanja fašističke, zločinačke ideologije poželjno i dobro ponašanje u Srbiji? Meni se čini da su neki napravili da jeste, zato što svi ćute i zato što ne sme i ne može da im se suprotstavi.
Kao što vidite, ima neko ko će da im se suprotstavi. Samo vas molim da nikada više niko ne govori kako je neko nekada širio negde mržnju. Oni Vojislava Šešelja gone u Haškom Tribunalu zbog onoga što su nazvali inflammatory speech (zapaljivi govori). U tim, tobože zapaljivim govorima, nema ničega sličnog, apsolutno ničega sličnog. Ima pokušaja odbrane srpskog naroda od najezde ustaških zlikovaca, ovih ili onih, ali ničeg sličnog.
Sada pitam, kakva će biti reakcija Saveta Radiodifuzne agencije, hoće li reagovati ministar kulture na ovo, hoće li reagovati Vlada Srbije i ovaj što reaguje kada Darko Rundek dobije negde usput šamar, pa ga prima, gladi po obrazu i kaže: izvini, ništa strašno.
(Predsedavajući: Vreme.)
Znam i izvinjavam se, gospodine predsedavajući. Hvala vam na razumevanju i strpljenju.
Ili će opet da ćute? Ili je dobro ponašanje odsecati glave Nikoliću i Vučiću? Nemam ništa protiv, oslobodio bih se briga, ne bih znao da ovakvi postoje na kugli zemaljskoj. To pokazuje šta bi sve zaista radili. Ovo je sada upozorenje nama, srpskim radikalima. Ovo pokazuje u ogoljenom obliku šta bi oni sa nama radili da nismo ovoliko čvrsti, složni i jaki, koliko danas jesmo.
Nemojte da imate bilo kakvih iluzija, to nas čeka sutra ukoliko bismo im dozvolili da nas na bilo koji način umanje, našu snagu spuste, ukoliko bi uspeli na bilo koji način da nas pobede ili sklone iz političke javnosti. Ne bi nas čekali zatvori i stadioni, kao što su ranije predviđali, čekalo bi nas odsecanje glave, na ovaj ili onaj način.
Zato vam predlažem, a molim sve ostale građane da to dobro vide i da im se, ne silom, ne snagom, već argumentima, pameću, znanjem, ako hoćete i lepotom, suprotstavimo na svakom mestu u Srbiji, u svakom bioskopu, pozorištu, restoranu, da pokažemo da imamo argumenta, a oni imaju argument za odsecanje glave.
Naš argument je čuvanje i ljubav prema Srbiji i prema našem narodu, ali i svim ostalim građanima. Oni neka odsecaju glave, a mi ćemo da čekamo da vidimo šta će nadležni državni organi po tom pitanju da preduzmu.