Ja govorim koliko su sve pojedini članovi, odnosno odredbe ovog zakona besmislene i nelogične, a čak u pojedinim slučajevima i smešne. Član 31. kaže: ''Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici''.
Ja molim ministra da me sasluša: hajde da prihvatimo da to jeste oblik javnog prevoza, jer prevozi skijaše, ali da li je negde video, ako je uopšte bio na skijalištu, red vožnje žičara. Žičara je oblik kontinualnog transporta. Dakle, ne postoji red vožnje, postoji samo termin u kome žičara radi: od 9,00 ili 10,00 časova ujutru ili do 16,00 ili 17,00 časova popodne. Radi se o kontinualnom transportu, znači, nema reda vožnje.
Sa druge strane i ski-pas, kao ona karta koju kupite da biste skijali, da biste koristili usluge žičare, važi za vremenski period i vezana je za dan, dva ili tri, nije vezana za broj vožnje, tako da se ne može govoriti o redu vožnje, ali se nešto slično pojavljuje u kasnijim odredbama ovog zakona.
Dalje, član 32. kaže: ''Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski-lift. Ovo je vrlo ozbiljna odredba i važna. Zašto? Na ozbiljnim skijalištima staze su duge, žičare su duge, obično nisu pregledne, tako da redar na početku ili kraju staze ne vidi celu žicu celom dužinom.
Ja sam napisao amandman da je neophodno da redar obavi kontrolnu vožnju na kraju rada žičare, da bi se utvrdilo da nema nijednog skijaša na žici, odnosno na stazi.
Ovako definisana odredba ne upućuje na to, već upućuje da u 16,45 časova kreće zadnji skijaš sa žice, više nema nikoga, a da li je taj zadnji stigao do vrha ili nije, niko ne zna.
Dalje, član 33. kaže da skijaški centar može da obavlja delatnosti, odnosno poslove vezane za korišćenje skijališta pod određenim uslovima, pa u tački 2. stoji: ''da obezbedi službu održavanja reda na skijalištu i da uredi red na skijalištu''.
Opet nešto što nije logično, što nije lepo formulisano, kako se uređuje red.
Dakle, red se može propisati, napisati, uspostaviti, utvrditi, ali urediti red, mislim da nije adekvatan izraz da stoji u jednom zakonskom tekstu.
Član 34. kaže: ''Skijaški centar mora da obezbedi da skijalište bude opremljeno:
1) odgovarajućim brojem mašina i uređaja za pripremu i održavanje staza, srazmerno broju i veličini staza;
2) razglasnim uređajem takve jačine da se može efikasno koristiti na skijalištu''.
Ovde sada nije propisano ko će utvrditi koji je to odgovarajući broj mašina i koja je to odgovarajuća jačina ovog razglasa ili uređaja, koja će biti adekvatna odgovarajućem skijalištu.
Malopre smo imali tehničke uslove gde je rečeno da će tri ministarstva podzakonskim aktima bliže urediti uslove, ali se više ne pominje ko će naknadno urediti, a zakon to ovde nije jasno uredio.
Član 38. u stavu 2. kaže: ''Skijalište može da radi noću ukoliko postoje tehnički i vremenski uslovi i ako je obezbeđena sigurnost skijaša''. Sve je to lepo, ali to već stoji u članu 15. i tamo je već uređen rad skijališta noću, nema potrebe da se dva puta ponavlja ista odredba.
Član 39. glasi: ''Takmičarsko i rekreativno skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti ne mogu se vršiti na skijalištu: 4) ako na stazama nema dovoljno snega''.
Slažem se, ali već je rečeno da se skijanje obavlja, odnosno vrši samo ako ima dovoljno snega.
Termin – dovoljno, ostaje nerazjašnjen do kraja, jer se ne zna ko će to propisati ili proceniti šta je to dovoljno snega na stazi da bi se moglo odvijati takmičenje i da bi se uopšte moglo skijati.
Takođe, član 42. kaže: ''Služba spasavanja mora da ima odgovarajući broj angažovanih spasilaca''.
Član 43. poslednji stav: "Spasioci moraju imati prednost korišćenja žičara".
Dobro je to, slažem se, ali nije navedeno da moraju biti obučeni za skijanje i da moraju biti u rangu instruktora, jer povređenom na stazi može pomoć ukazati ili priteći u pomoć samo skijaš, a ne neko ko nije skijaš. Znači, spasilac mora biti skijaš i to treba da bude vrstan skijaš, bar u rangu instruktora skijanja.
Dalje, član 45. stav 3. kaže da, ukoliko u ski-području u kome se nalazi skijalište ne funkcioniše gorska služba spasavanja skijaški centar ima odgovarajuće obaveze. Samo sam ovo spomenuo zbog termina "ski-područje", koji se prvi put ovde pominje. Nigde ranije nije objašnjeno ili rečeno šta obuhvata ili šta predstavlja ''ski-područje''.
Dalje, deveti segment ovog drugog poglavlja kaže – bezbednost i red na skijalištu, pa u članu 52. stoji: "Skijaški centar obavezan je da ima zaposleno lice sa odgovarajućim sportskim stručnim zvanjem za staranje o bezbednosti i redu na skijalištu". Nigde se ne propisuje koje je to odgovarajuće sportsko stručno zvanje. U sledećem stavu se kaže: "Šef staza mora da ima položen ispit za redara".
U članu 53. opet se govori o redaru i u 2. stavu se kaže: "Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''. Valjda "ko je položio ispit za redara", već se pominjao ispit i već se kasnije pominje ispit, a ovde se kaže "koje pokaže uspeh na proveri znanja".
Dalje – ovlašćenja redara, član 54. tačka 4) kaže: "Redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen je da: obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog reda na skijalištu". Kako je ovo moguće izvesti? Zamislite skijaša koji pri skijanju baci neki papirić ili nešto drugo uradi na samoj stazi, a onda redar zove turističkog inspektora, koji je udaljen možda 30 kilometara ili više, da
ga obavesti da se ovaj ponašao suprotno pravilima skijanja na samoj stazi. Koju svrhu ovo ima, uopšte mi nije jasno.
Tačka 6) kaže da je redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen da uskrati jednu ili više vožnji žičarom skijašu. Kako će mu uskratiti jednu vožnju? Rekli smo da ne postoji broj vožnji, ski-pas važi za jedan dan u radnom vremenu žičare, za tri dana ili sedam dana. Šta znači jedna vožnja na žičari?
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Član 55. – obaveze skijaša. Tačke 3), 4), 5), 6), 7) i 8) sam izdvojio kao posebno besmislene da stoje u zakonu. Tačka 3) kaže da je skijaš obavezan da izabere liniju, odnosno pravac ili smer vožnje, tako da skijaša koji vozi ispred njega ne ugrožava itd. Koji to skijaš sa vrha staze bira pravac kretanja? Nijedan skijaš ne vozi, bar oni rekreativci ne vozi spust na stazi, da ide pravo, već ide krivudavo.
(Predsedavajući: Molim vas, dva minuta ste prekoračili vreme.)
Izvinjavam se, pošto sam ovo citirao.
Tačka 5) kaže da, kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod, da nema drugih skijaša oko njega. Ovo su pravila koja treba propisati u nekom pravilniku za obuku skijaša, a ne u zakonu. Znači, instruktori koji obučavaju skijaše, učitelji skijanja treba o ovome da pričaju ili da o ovome nauče polaznike – učenike, a ne da ovo stoji u zakonu. Mislim da je ovo previše besmisleno za zakonski tekst.
Dalje, opet obaveze skijaša, šta skijaš ne sme, pa u tački 9) kaže: "Skijaš ne sme: da koristi žičaru ako ne poseduje za to posebno znanje ili sposobnost". Kada će skijaš naučiti da koristi žičaru, ako nikada ne počne da je koristi? Mora taj prvi korak napraviti negde.
Član 56. mislim da treba kompletan da se briše i da se ovo propiše kao pravilo ili uputstvo za redare i za instruktore koji obučavaju skijaše u toku obučavanja, odnosno u toku procesa učenja ove veštine.
Član 57. stav 3. govori o obezbeđenju skijališta i kaže: "Kada skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu mora pravovremeno obavestiti nadležni organ unutrašnjih poslova i zatražiti dodatnu pomoć za održavanje reda". Molim vas, još nisam sreo na skijalištu ili video nerede na skijalištu. Nije ovo fudbalski derbi između "Zvezde" i "Partizana", pa da se očekuju neredi. Tamo su uglavnom kulturni ljudi koji su došli samo zbog skijanja.
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, završite.)
Preskočiću neke delove, samo da završim.
Član 65. kaže: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Molim vas, ovo je diskriminacija. Ovim onemogućavate sve škole koje su sa teritorije van lokalne jedinice na kojoj je skijalište da mogu uopšte da se bave tim poslom na tom mestu. Ovo je čista diskriminacija i kompletan ovaj član nema smisla.
Što se tiče nadzora, četiri ministarstva vrše nadzor nad ovim zakonom. Samo su detaljno propisana uputstva, date instrukcije za turističku inspekciju, za ostale nije ništa konkretno rečeno na koji će način vršiti nadzor.
Što se tiče kaznenih odredbi, nisam video kraćeg zakona i više kaznenih odredbi. Ovde imate 40 predviđenih kazni za pravna lica i 12 kazni za fizička lica, znači, za skijaše, za one koji konzumiraju usluge skijališta.
Na kraju, s obzirom na to da je ovaj zakon ušao u proceduru pre godinu i po dana, ovde su propisani neki rokovi koji se odnose na prošlu kalendarsku godinu. Nadam se da je to predlagač ispravio ili prihvatio amandmane koje smo mi podneli u tom smislu.
Takođe, pokušali smo amandmanima da skratimo ove rokove koji su predviđeni u prelaznim i završnim odredbama. Zašto? Zato što je bitno, čini mi se, ako se ovaj zakon usvaja u Skupštini, da počne njegova primena od naredne skijaške sezone, odnosno zimske sezone, od 1. decembra da to krene sa primenom. Ako ostanu ovi rokovi koji su propisani u Predlogu teksta, mislim da ovo neće stići za ovu sezonu i da onda ova priča nema veliki smisao u ovom trenutku. Zahvaljujem na pažnji.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Arsen Kurjački, ovlašćeni predstavnik DSS.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, drage kolege, bilo je reči da je ovaj zakon pisan od strane nestručnih ljudi i da nije uopšte kvalitetno obrađen.
Ministar je to rekao, a ja ću to da potvrdim, na skupu koji je organizovan na Kopaoniku prilikom izrade ovog zakona, zaista su bili prisutni svi oni kojih se tiče ova problematika: od predstavnika Skijaškog saveza, od Fakulteta za fizičku kulturu, preko Udruženja ski-instruktora, najvećeg skijališta – Kopaonik, "Geneks" firme, koja većinski gazduje, predstavnik JUTE, svih onih turističkih organizacija koje se neposredno bave organizacijom turističkog prometa, naravno, do Ministarstva trgovine i turizma, Ministarstva sporta i nas narodnih poslanika.
Bilo je diskusija, ali na kraju je, kada se sve svelo, posle dva dana zaključeno da je ovo jedan izuzetno dobar zakon i da je izuzetno važno da se ova materija konačno reguliše zakonom.
Dakle, šta je razlog za donošenje ovakvog zakona, koji je dve godine bio u proceduri, u postupku donošenja, usaglašavanja i koji su radili dva ministarstva, trgovine i turizma i sporta. Razlog je prvenstveno taj, čuli smo u uvodnom izlaganju od ministra, što je zimski turizam toliko počeo da se razvija da postaje jedna ozbiljna privredna grana, odnosno deo privredne grane koja se zove turizam i koja je jedna naša perspektivna izvozna šansa.
Bez obzira koliko se pokušalo ozbiljno i detaljno da se sažme sve ono što treba da bude regulisano, ipak je mnogo stvari ostalo koje nisu regulisane i koje će tek život da nametne. To će biti regulisano podzakonskim aktima, to je sasvim normalno i prirodno i tako se to uvek radi, pogotovo kada se neka materija prvi put reguliše zakonom.
Šta je bio dalji razlog da se ovaj zakon donese? Jedan od vrlo bitnih razloga je bezbednost, pričaću vam kasnije kada budem razrađivao delove ovog zakona. Bezbednost na skijalištima je jako važna, kako samih skijaša, tako i ostalih učesnika koji tamo provode vreme. Naravno, da bismo našu turističku ponudu integrisali u međunarodno turističko tržište mi moramo da imamo normativno regulisano, da nema improvizacije, da se zna kako kod nas funkcioniše i kako se odvija turistički život na skijalištu.
Naravno da treba da kažemo da su skijališta isključivo u ruralnim područjima. Cela Vlada, sva ministarstva imaju segmente svoje delatnosti posvećene isključivo razvoju ruralnih sredina. Ovo je šansa za razvoj ruralnih sredina, a nema investicija ni domaćih, a pogotovo stranih, ako nema zakonski regulisane ove materije, ako investitori ne znaju šta ih čeka i pod kojim uslovima će da ulažu svoj novac, odnosno kako će da privređuju.
Treba reći i podvući da su ove odredbe zakona apsolutno upodobljene sa evropskom regulativom i da smo dobili saglasnost Svetske skijaške organizacije sa odredbama, a posebno sa terminologijom koja je tu da bi jednostavno bila prepoznatljiva od stranih konzumenata koji treba da dolaze.
Deo, kao u svakom zakonu, koji reguliše osnovne odredbe, gde se pravi razlika između skijaškog centra i skijališta. To je velika razlika i mnoštvo ljudi ne pravi razliku između ta dva pojma. Tu je regulisano da je skijaški centar dužan da obezbedi korišćenje skijališta kao javnog dobra, pod jednakim uslovima za sve korisnike. Nema diskriminacije, mora svako da ima pravo da koristi skijalište, naravno, pod propisanim uslovima.
Dati su osnovni pojmovi šta je to ski-staza, šta je poligon, šta je žičara, šta je ski-lift. Oni koji su skijaši, koji učestvuju u vršenju tog sporta znaju šta je to, ali za mnoštvo ljudi to su neki termini koji moraju da se objasne i zakonski moraju da se jasno definišu. Uređeno je obeležavanje celokupnog skijališta i to jednako, po međunarodnim standardima. Ne može da bude razlike od skijališta do skijališta, ta obeležja moraju da budu prepoznatljiva na svakom skijalištu.
Rečeno je da mora da se izvrši klasifikacija staza. To nije nimalo naivna stvar. Dešava se. Na Kopaoniku, našem najrazvijenijem skijalištu to je već davno urađeno, ali mi imamo skijališta gde toga nema. Dešava se da vi krenete da se spuštate jednom blagom stazom, a odjedanput naiđete na neke nordijske uslove. Naravno da su tu povrede i nesreće neizbežne. Tu mora unapred da se zna koja je to staza, kakvog kvaliteta i da se svako prema svojim sposobnostima i umeću tako i vlada.
Zatim, regulisane su obaveze, prvenstveno održavanja skijališta, kako u sezoni, tako i van sezone. Ne može van sezone da se zaključa i da niko više o skijalištu ne brine. To je nešto što mora da bude u kontinuitetu.
Postoje neobezbeđene staze. Nažalost, imamo uvek one koji su zainteresovani da voze i po tim neobezbeđenim stazama.
Ovde je propisana obaveza da skijalište mora da ima službu obaveštavanja, odnosno informisanja, i da, jednostavno, taj ski-centar mora da se svaki dan obaveštava o vremenu, padavinama, opasnostima od odrona i svega onoga što skijanje može da učini vrlo ozbiljnim, odnosno opasnim sportom.
Naravno, mere bezbednosti su na zavidnom nivou propisane i o tome ću nešto malo kasnije govoriti. Propisano je, takođe, korišćenje i rad skijališta.
Pod kojim uslovima ski-centar može da obavlja svoju delatnost? Nema improvizacije, mora tačno da se zna, to je deo privredne grane, kao što drugi privredni subjekti u privrednim granama imaju uslove pod kojima rade, tako i ski-centrima mora da se propiše pod kojim uslovima mogu da rade.
Bezbednost je, kao što sam rekao, posebno izražena, odnosno propisane mere bezbednosti možemo da podelimo na mere koje su obavezujuće za ski-centre i drugi deo, što je prethodni kolega govorio, o obavezama skijaša radi bezbednosti.
Dakle, za ski-centre je obaveza da postoji spasilačka služba i da postoji služba prve pomoći. Nema više komercijalnog skijališta ako ne postoji spasilačka služba i ako ne postoji služba prve pomoći. To mora da se obezbedi, to je trošak, ali to je trošak bez koga ne može da funkcioniše ovaj sport, koji može da bude vrlo opasan.
Takođe je propisana redarska služba. Kod te redarske službe, čuli smo i u prethodnom izlaganju, a iz iskustva se zna da je to vrlo šarolika služba. Do sada smo imali redarsku službu da je redar bio nezainteresovan, sedi tamo sa strane, pijucka piće, udvara se devojkama, ne gleda uopšte šta se dešava na stazi. Ili smo imali obrnut slučaj.
Imali smo suviše revnosne redare, pa su se ponašali kao da im je to deda ostavio u nasleđe, postrojavao sve skijaše. Dakle, ne može tako da se ostavi na slobodno tumačenje firmi koja organizuje to. Mora da bude jasno propisano kako su ti redari odeveni, kako se oni ponašaju, koja su njihova prava, koje su njihove obaveze.
Prevozna sredstva, takođe jedno od bolnih pitanja, na skijalištima. Manje se misli na prevozna sredstva, transportna i sve ono ostalo pomoću čega se cirkuliše na samom skijalištu i od skijališta. Najviše prostora je dato za transportna sredstva na motorne sanke.
Ko je bio na Kopaoniku mogao je da vidi da se to skijalište pretvorilo u džunglu od bahatih momaka i devojaka koji vitlaju sa onim motornim sankama, bez ikakvog reda, bez ikakve putanje, danju, noću i sva ona lepota Kopaonika se zaseni upravo time da ste stalno u grču, u strahu, pogotovo starije osobe, mala deca, da li će neko naleteti na njih, da li će ih zgaziti, maltretirati bukom, gasovima itd.
Znači, ovde je jasno i taksativno nabrojana i rečeno kako moraju motorne sanke da se koriste. Posebno je izraženo da to mora da ide po posebnim stazama. Nema vitlanja po skijalištu tamo gde su šetači ili gde su skijaši, i to moraju da voze ovlašćena lica. Ne može više tamo neko da plati 100 evra, uzme sanke i maltretira svoju okolinu.
Drugi deo, koji se odnosi na bezbednost, to su obaveze skijaša i drugih učesnika u skijanju. Kolega, prethodni govornik, govorio je prilično sa nipodaštavanjem o ovom taksativnom nabrajanju određenih obaveza. Ja imam sasvim drugačije mišljenje i mislim da je izuzetno dobro nabrojano i napisano, bez obzira što možda malo izgleda i smešno i nepotrebno. Kažem, ko je imao iskustva, taj vrlo dobro zna i prepoznaje stvari koje su ovde regulisane.
Recimo, u članu 55. kaže se: ''Skijaš je obavezan da se na stazi ponaša tako da druge ne ugrožava ili povređuje''. Neko sad može da kaže to je normalno, to se podrazumeva.
Podrazumeva se za normalne ljude, ali, nažalost, imamo i one koji ne spadaju u tu kategoriju i za njih mora da se propiše da ne mogu da se tako ponašaju, a ako se tako ponašaju onda će da snose i određene sankcije. Do sada nije niko mogao da snosi sankcije.
Recimo, propisano je da mora da vozi pažljivo, da brzinu i način vožnje prilagodi svojim znanjima i uslovima okoline, odnosno staze i vremenskim prilikama, broju skijaša na stazi itd. Opet će neko reći da je to normalno, da se podrazumeva. Pa ne, ko je imao iskustva taj može da zna da, imate malu stazu, blagu, gde su deca ili početnici i naiđete na nekog divljaka koji je napravio spust sa tri kilometra dužinske staze, juri 50 ili 100 kilometara na sat. Dakle, on ne može to da radi na toj stazi gde su drugi učesnici.
Isto tako, s druge strane imamo one koji mogu da izazovu nesrećne slučajeve. ''U slučaju kada se penje, odnosno vraća uz stazu ili kada peške silazi za kretanje koristi isključivo ivicu staze''. Opet će neko reći da je to nepotrebno napisati ovde, ali mi imamo iskustava da šetaju pešaci posred staze. Ako ih skijaši ne primete na vreme dolazi do udara, dolazi do određenih povređivanja zato što neko sebi dozvoljava da šeta, recimo, sredinom staze. E, sada je propisano ne može da ide, onda će ga redar opomenuti, odnosno uzeće mu ličnu kartu, inspektora itd. itd, da ne govorimo o tehnici kako.
Šta skijaš ne sme da radi? Kaže – ''Ne sme skijati na skijalištu, odnosno stazi koja je označena kao zatvorena''. Mi, upravo, uvek imamo da se nađe neki pametnjaković koji će baš da skija na zatvorenoj stazi, baš da vidi da li može ili sme i kada dođe do povrede onda treba neko drugi da odgovara. E, zabranjeno je skijati po zatvorenoj stazi, a ako skija onda skija na svoju odgovornost i zbog toga će snositi i posledice.
Recimo, kaže se da je, zabranjeno na bilo koji način ugrožavati stubove žičara, mašina za pripremu staze i drugu opremu na stazi. Opet će neko reći to je nepotrebno. Ali, ko je video kako se kači za žičaru, kako se hvata sidro ili tanjirača, da se ne bi platila karta, pa se lupa o stubove, uništava imovina, taj će reći da je ovo vrlo pametno i vrlo potrebna odrednica da stoji baš u zakonu da bi se to i tako sprečavalo.
Još jedna karakteristična odrednica, kaže da je zabranjeno, ''skijati na stazi, ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog drugog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koja negativno utiču na njegove sposobnosti''.
Apsolutna potrebna odrednice. Vožnja na skijama je vrsta saobraćaja, da kažemo tako, malo je banalno. Vi ste videli skijaše, momke i devojke unezverenih pogleda, zajapurenih, mutnih očiju, jurcaju sa skijama. Pa, na pravi pogled se vidi da su pod dejstvom alkohola ili ne znam ni ja kojih drugih sredstava. Prema tome, ne može da učestvuje, ne može da ugrožava druge. Ako je tako, utvrdiće se i biće kažnjen zbog toga i biće isključen. Utvrdiće se, utvrdiće se. Ako ne propišemo nikad utvrditi nećemo.
Dakle, to su sve odredbe koje su vrlo važne i jako je dobro da su tako taksativno nabrojane i da stoje u Predlogu zakona.
Postoji deo o podučavanju skijama, takođe vrlo važan segment gde je jasno određeno koji su uslovi za obavljanje podučavanja za skijanje. Znači, mora da bude registrovana firma, mora da ima poslovnu prostoriju gde će ti ljudi koji su polaznici da dođu, da se okupe, mora da ima ugovor o osiguranju korisnika, znači, ako se nešto desi mora da bude osiguran taj korisnik, da bude zaštićen na neki način i mora da obuku vrše ovlašćena lica, odnosno instruktori.
Znači, ja mogu da registrujem firmu, ali može obuku da vrši samo instruktor koji ima licencu, koja je opet propisana kako se dobija. Ono što je vrlo važno, to je, da se u svim školama moraju obezbediti jednaki uslovi. Bilo je na tom seminaru, a i pre toga, pokušaja da se limitira broj škola za podučavanje. To nije u skladu, slobodno da kažem, sa tržišnom ekonomijom, svi moraju da imaju pravo, naravno, pod uslovima koji su propisani, a kvalitet će isplivati i samim tim će se i taj broj sigurno limitirati.
Regulisana je organizacija sportskih manifestacija, takođe vrlo bitno. Mora da se zna kako se organizuje, koji su to uslovi, da ne bude tog šarenila i svakojakog cirkusa i parade. Naravno, kao i u svakom zakonu, nadzor je određen i to vrši turistička inspekcija prvenstveno, a nadzor sportskih manifestacija vrši inspekcija Ministarstva sporta.
I, naravno, zakon ne bi bio zakon ako ne bi postojale i kaznene odredbe, koje su, takođe, vrlo taksativno razrađene – za svaku odredbu obaveza koja je propisana i to daje jednu ozbiljnost ovom zakonu, tako da će se koleginica uveriti da će se to i primenjivati.
Ono što je posebno važno da se istakne i ono što je dalo posebnu ozbiljnost ovom zakonu to su amandmani Vlade koji su dostavljeni i koji su sastavni deo ovog predloga zakona. Poseban kvalitet i značaj ovom zakonu daju, a to je amandman, da je, javno skijalište uređeno kao javna površina za skijanje i sve ostale aktivnosti od opšteg interesa. Znači, mi prvi put sada definišemo skijalište kao javnu površinu od opšteg interesa. Šta to konkretno znači?
To znači, konkretno, da je to proglašeno, da mora biti važniji opšti interes razvoja skijališta od ličnog interesa, od privatnog interesa.
Ima primer, čuli smo od predstavnika Ministarstva, da, recimo, na Kopaoniku postoje dve zemljišne parcele koje su već godinama kost u grlu razvoja nekih staza koje su uređene i ne mogu da budu puštene u promet, jer su se kapricirali vlasnici, neće ni da izdaju, neće ni da prodaju, neće ništa. Hoće, jednostavno, da ne dozvoljavaju da se ta staza pusti u promet, da funkcioniše.
E, ne može privatni interes da bude iznad interesa lokalne sredine, iznad interesa regije, iznad interesa države, jer razvoj skijališta je državni interes koji mi moramo da pospešujemo. Zbog toga, kada imamo definisano kao dobro od opšteg interesa onda se zna kako to funkcioniše, zna se šta su eksproprijacije i šta su sve mere koje država može da preduzima da bi to razvijala.
Zatim, amandmanom je regulisano da se formira, jedinstveno, javno preduzeće za gazdovanje skijalištima kao nacionalnim dobrom. Znači, mora jasno da se kaže da su skijališta nacionalna dobra. Naravno, tu se misli prvenstveno i isključivo na komercijalna skijališta, a komercijalna skijališta su preko 1.500 metara nadmorske visine i mi ih, nažalost, nemamo jako mnogo.
Rečeno je u uvodnom izlaganju, to su prvenstveno Kopaonik, zatim Stara Planina, Besna Kobila, na Kosovu i Metohiji Brezovica i još neke naše planine koje zadovoljavaju ove uslove.
Podvučeno je ovde i treba ponovo reći da skijališta ne moraju biti javna.
Znači, imamo skijališta koja, recimo, ima Ministarstvo unutrašnjih poslova, imaju neke škole koje naprave svoja skijališta i koriste ih, ali sve odredbe zakona moraju da važe kako za javna skijališta, tako i za sva ova druga da bismo tu bezbednost i tu uniformnost sproveli na svim skijalištima.
Treba reći da bi ova materija bila kompletno regulisana i da bi se jasno definisala odgovornost svakog ministarstva, da bi se zaokružila ova materija, mora da se kaže da nedostaje zakon o žičarama i liftovima. Nadamo se da će ministarstvo koje je nadležno za ovo vrlo brzo izaći sa predlogom zakona koji ćemo usvojiti, tako da će ova materija biti jedinstveno regulisana i sa time bismo mi ušli u red uređenih zemalja.
I, završavam samo sa jednim pitanjem, bilo je ovako malo posprdnih pitanja, pa kako sada zakon o skijalištima kada, evo, sada dolazi leto? Pa upravo je sada vreme da se zakon o skijalištima donese, upravo je sada pravi momenat da bi naši ski-centri, da bi naša skijališta imala vremena da se upodobe, da se transformišu, da shvate da bez normativnog regulisanja više ne može da se funkcioniše.
Dakle, mi smo ubeđeni da će ovaj zakon u tome pomoći i da ćemo mi na sledeću sezonu, odnosno na zimu, na jesen, izaći sa jednom ozbiljnom turističkom ponudom na dobrobit države i naravno svih nas. Hvala lepo.

Replika, narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Hoću da razjasnimo član 55. koji je gospodin Kurjački pomenuo.
Naime, ja sam u svom izlaganju rekao da neke odredbe ovog člana nisu dobre, ne treba da stoje na ovom mestu, ali nisam rekao da ceo član ne valja. Nisam pomenuo 1. i 2, ali sam pomenuo 3, 4, 5, 6, 7. i 8. Pročitajte ih i videćete da nemaju smisao ili da nisu neophodne da stoje u zakonu, da je logičnije da budu u nekom pravilniku ili u uputstvu za instruktore, odnosno učitelje skijanja.
U članu 55. u stavu 3. govori se šta skijaš ne sme, pa se u tački 4) koju je gospodin Kurjački spomenuo kaže da skijaš ''ne sme skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koje negativno utiče na njegove sposobnosti''. To ne sme.
Ali u članu 54. govori se o redaru, odnosno o dužnosti redara i u tački 6) stoji da je, redar dužan da uskrati jednu ili više vožnji skijašu, odnosno licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica i lica pod uticajem droge).
Ovamo (čl. 55.) stoji da ne sme uopšte da skija, a ovamo (čl. 54.) će mu uskratiti jednu ili više vožnji. To nema logičnu vezu.
Takav skijaš ne sme da skija uopšte. Ako je pijan, ako je pod uticajem droge ne može da skija, nema kazne od jedne ili više vožnji. Ovo je kolizija dva člana u zakonu i ovo treba ispraviti.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Božijoj zapovesti i u zakonu piše da niko ne sme da ubije pa ljudi, nažalost, ubijaju. Prosto se i u ovom zakonu kaže da ne sme da vozi drogiran ili pijan, ali niko ne gata u zeleni bob i ćasu da vidi da li je neko pijan kada krene sa staze, ali ako uoči redar treba da uradi onako kako propisuje zakon.
Imam utisak da jedan broj kolega zakon doživljava kao nešto što nije potrebno, što nije potrebno u ovom trenutku ili nije potrebno na ovaj način. Podsećam da ne treba da se larma, tako bi bilo normalno, ali dobro.

Molim poslanike da saslušaju govornika, a i vas, gospodine Baraliću, da se sa uvažavanjem odnosite prema poslanicima.

Gospodine potpredsedniče, pojam larma u srpskom jeziku znači buka, a u skladu sa Poslovnikom neophodno je da predsedavajući obezbedi da govornik neometano izlaže i u tom smislu nisam nikog povredio. Izvinjavam se koleginici, koja eventualno nije razumela o čemu govorim.
Već je bilo rečeno da nekoliko važnih lokaliteta u Srbiji predstavljaju potencijalne ski-centre koji su danas ski-centri, a neki će to, nadam se, postati, samo turistički potencijal i nadam se, koliko sutra, oni treba da postanu turistička ponuda. U tom smislu je veoma važno što smo danas čuli da se pominje Golija, koja je biser u Srbiji, Stara Planina, takođe Tara.
Želeo bih na ovom mestu da kažem da je socijalistička Jugoslavija i Srbija, na koju su neki bili gadljivi, izgradila dva moćna ski-centra na Brezovici i Kopaoniku i da su u vreme svog nastajanja oni bili među najmodernijim i najreprezentativnijim objektima ove vrste u Evropi i da bi, eto, bio red da mi danas učinimo nešto da pre svega Golija i Stara Planina postanu to što su davno postali Brezovica i Kopaonik, zbog toga što Srbija u ovom trenutku, koliko god da se nekome čini da su to značajna sredstva, nažalost, od turizma inkasira nešto više od 350 miliona evra na godišnjem nivou.
Ne ulazeći u metodologiju obračuna kako se vanpansionska potrošnja računa i da li je sve to tačno, ali, recimo, da je to toliko, zemlje u okruženju imaju višestruko veći turistički priliv i Srbija ima snažan potencijal u ovoj oblasti, pre svega u oblasti ovih zimskih sportova.
Kao što zakon kaže iznad 1.500 metara je moguće graditi komercijalna skijališta, zbog broja dana kada je moguće održati snežni pokrivač i sve drugo što znači u odnosu na korišćenje ski-centara. Zakon je potreban, između ostalog, da potencijalni instruktori dobiju jasnu mogućnost kako i na koji način i da li žele da ulažu u ovu oblast. Podsećam, ovde ima kolega iz okoline Zaječara i Knjaževca, Stara Planina je praktično danas jedan pust i nenaseljen kraj. Postoje čitava sela u kojima ne živi nijedan čovek, a po onome što jeste njena lepota i njen potencijal gotovo nema konkurenciju u Evropi. Dakle, to se isto odnosi na Goliju, to se isto odnosi i na druge lokalitete u Srbiji.
Mi danas možemo da analiziramo koliki je turistički promet na Kopaoniku koliko god da nismo zadovoljni, kao što možemo da analiziramo kako bi taj kraj danas izgledao i ko bi ga eventualno naselio da se tamo nije rodio ski-centar.
Veoma je važno da znamo da postoji jasna namera da se u Srbiji na određenim lokacijama grade oni objekti koji mogu višestruko da pomognu i da se uposli stanovništvo, i da prestane iseljavanje stanovništva i da lokalno stanovništvo, ono koje je danas tamo, ima kome da proda ono što tamo proizvodi i da se na te lokacije vraćaju ljudi koji su se odande odselili.
Da bismo to razumeli samo u području Brzeća i Kopaonika radi praktično u različitim vidovima nekoliko hiljada ljudi, kojih verovatno tamo danas ne bi bilo da nema ski-centra Kopaonik, od boravišne takse do raznih drugih stvari, do direktnog priliva, do prometa ski-opreme, do saobraćaja i svega onoga što jeste važno.
O ovome govorim, izvinjavam se, nije strogo vezano za zakon, ali o ovome govorim zato što je zakon važan da ohrabri potencijalne investitore da po jasnim pravilima i u skladu sa strategijom turističkog razvoja Srbije, takođe kao strateškim dokumentom, počnu da grade na onim mestima u Srbiji za koja smo posebno zainteresovani.
Govorio je uvaženi kolega, gospodin Arsen Kurjački, o ova dva amandmana koje je podnela Vlada Republike Srbije, nije logično, nekome se čini da Vlada podnosi amandman na svoj Predlog zakona, ali nikada nije sporno da se uoči da nešto može bolje. Navodio je ove primere i ja ću još jednom da kažem, to jeste važno, da skijalište bude javno i da se proglasi opšti interes, jer, znate kako, da je neko pitao seljake u okolini Kladova da li žele da se isele i da se sagradi HE "Đerdap", sigurno bi rekli da ne žele nikad. Samo to nije moguće.
Država treba takve da obešteti, kako bi narod rekao suvim zlatom, ali treba da obezbedi da opšti interes funkcioniše, da budu zadovoljni i oni koji su tamo bili, pa morali da se svoje imovine odreknu pod pravičnim uslovima, u korist države i onih koji će ta dobra ubuduće da koriste.
Zato je važno, navodio je gospodin Kurjački ovde primere, radi se o nekim parcelama na brzećkoj strani, gde, praktično, neki ljudi ne žele ni da ustupe, ni da iznajme svoje parcele, iako tamo već postoje žičare i sve ono što je neophodno da normalno funkcionišu staze i na tu stranu itd.
Sledeće pitanje koje ovde nije pomenuto, a koje bi bilo važno, nadam se da novi ski-centri neće imati grešku postojećih. Moguće je da će o ovome da govori gospođa Branka Bošnjak, nisam siguran, izvinjavam se, pogrešno je turistička naselja graditi na visinama gde se odvija samo skijanje.
Moderni ski-centri treba da funkcionišu tako da kompletan smeštaj bude u podnožju, a da se staze i ova infrastruktura koja obezbeđuje sam proces nalazi tamo gde je najpogodnije kao što se i sada nalazi, ali, nažalost, ako uzmemo primer Kopaonika, postoje veliki problemi zbog toga što su smeštajni kapaciteti, što su ovi kompleksi upravo do same staze. To može da bude atraktivno za potencijalne goste zato što im je sve blizu, ali da ne ulazim u to. To je pitanje za neke druge zakone i za neke druge relacije.
Ipak, želim kod usvajanja ovog zakona da to kažem, jer ta greška ne može da se ispravi ako se jednom učini. Veoma je teško održavati, a uzećemo kao primer samo održavanje puteva od Jošanice ka Kopaoniku, od Brzeća ka Kopaoniku, da naselje nije gore, održavanje tog puta ne bi postojalo kao problem. Naselje bi bilo dole gde je Brzeće, gde je Jošanica i ljudi bi u ski-liftovima odlazili tamo gde su staze i tamo obavljali ono zbog čega i žele da učestvuju na takmičenju ili bilo kom, na rekreaciji itd.
Veoma je važno da sada kada o svemu ovome govorimo tačno znamo šta hoćemo i šta želimo i da pomognemo da Srbija dobije nove ski-centre i da se tamo upošljavaju ljudi, a zakon, između ostalog, i to predviđa, da se ove staze pod određenim okolnostima koriste u toku letnje sezone. U Evropi postoji skijanje na travi, postoji čitav niz drugih načina na koji način se upošljavaju ski-centri i onda kada nema snega.
Možda će se nekom učiniti da ovo i nije važno. Jeste važno, jer kada imate toliku infrastrukturu i kada imate svega 60 ili 70 dana sa snegom na ovim planinama, onda je održavanje celog kompleksa skupo i bitno opterećuje poslovanje. Zato je važno na sve moguće načine uposliti ove kapacitete, što je moguće više dana u toku godine.
Dakle, uz uvažavanje, delimično uvažavanje onoga o čemu je govorio gospodin Zlatan Jovanović, on je pomogao i amandmani SRS su pomogli da se neke stvari ovde preciziraju bolje. Vidim da su neki prihvaćeni. Mislim da zakon treba da bude izglasan. Poslanička grupa SRS će glasati za ovaj zakon.
Još jednom, vas, gospodine ministre, molim, ne znam ko je nadležan da mi dobijemo veoma brzo zakon o žičarama u proceduru i da rešimo druge probleme koji su vezani za neke stvari koje nisu najčešće u nekim relacijama sa sportom.
Još jednom podsećam, u Srbiji se koristi nekoliko hiljada liftova i ne postoji nijedan propis na osnovu kojeg oni funkcionišu i na osnovu koga se održavaju.
Zakon o žičarama treba da reši i korišćenje i projektovanje i održavanje žičara koje su u ski-centrima, ali i liftova u kojima se dnevno u Srbiji, da kažem uslovno, vozi nekoliko stotina hiljada građana. Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SRS, DSS i G17 plus.
Dajem reč narodnom poslaniku Branislavu Stevanoviću, a neka se Branka Bošnjak. Izvolite.