Dame i gospodo narodni poslanici, o prirodnim potencijalima Srbije gospodin ministar je dosta toga rekao i gospodin Baralić, tako da ne treba nešto posebno o tome govoriti, nego treba istaći da sigurno još prirodni potencijale koje naša država poseduje, to je da smo odmah već iza alpskih zemalja, a to treba ozbiljno shvatiti i iskoristiti sve potencijale koje nudi pre svega Kopaonik, kao naš najbolji turistički centar za zimske sportove i, naravno, ostale o kojima je već bilo reči, a to su i Brezovica, Zlatibor, Divčibare itd.
Posebno treba istaći potencijale Stare planine. Na Odboru za turizam sam nekoliko puta bio prisutan, i iz materijala koje smo dobijali mi poslanici treba, stvarno, naglasiti da, zaista, nudi izuzetno velike potencijale i u skladu sa samim razvojem turizma Srbije i kada uzmemo u obzir nerazvijeni kraj juga Srbije, da će tu veliki broj našeg stanovništva dobiti posao, znači, i jedan od važnih razloga zbog čega ću podržati ovaj zakon, naravno jeste i taj.
O tome je gospodin Baralić dosta toga rekao i ne bih hteo posebno da polemišem na tu temu.
Treba reći zašto je važno donošenje ovog zakona, a to je i zbog samih investicija koje nude strani investitori, koje će posle donošenja ovog zakona omogućiti veća ulaganja od strane investitora, naravno, ljudi koji imaju novac, iz inostranstva, znači da oni ulože za razvoj našeg turizma i osposobljavanje ski-centara.
Nisam za to da baš mora Republika Srbija, tj. Vlada da obezbedi te početne uslove, da se njima naprave ta skijališta da bi oni mogli posle u dogledno vreme da vrše naravno eksploataciju, a da ne kažem u tom smislu korišćenje već gotovih sredstava, što bi obezbedila Republika Srbija. Pre bih išao na tu kombinaciju da se već sad, onakva, da kažem ''gola planina'', Stara planina, ide u pregovore da se sada u samom početku ide sa ulaganjima.
Takođe, cilj ovog zakona je da se uredi sama oblast i sa međunarodnim pravilima koja vladaju u skijaškom sportu. Naravno, mi to nismo radili i prema tome, ne vidim razlog da bi trebalo nekoliko godina provesti da bi se doneo ovako važan zakon, već jedno usklađivanje prema zakonu koji postoji pre svega u alpskim zemljama, Švajcarska i Austrija, na osnovu tih postojećih zakona o uređenju skijališta, ne treba posebno donositi neke zakone, znači samo uskladiti prema tim postojećim pravilima koje imamo u ostalim zemljama gde je već uređena ova oblast.
U ovom zakonu takođe je bilo dosta polemike od prethodnih govornika od strane nekih pojmova, zatim kategorizacije ski-staza. Naravno da je i tu trebalo da se naglasi, iz razloga što sam način određivanja kategorizacije prema riziku i strmosti staze, da postoje međunarodna pravila i kako se vrši kategorizacija od belih do crnih staza, onih najekstremnijih, prema tome isto to sa međunarodnim pravilima, te kriterijume treba srediti.
Takođe, signalizacija, bezbednost, prevoz i održavanje ski-staza, dosta je već rečeno, i tu ne treba praviti posebnu polemiku, jer to su neke manje važnije stvari od ovih koje su najbitnije, a to je ulaganje i osnivanje novih ski-centara, razvoj turizma u našoj državi.
Naravno, tu je jedna od još važnijih stvari, to je da se naša omladina uključi u aktivnije bavljenje tim zimskim sportovima, pre svega skijanjem. Poznato je da, otkako smo se odvojili od Slovenije, više nemamo nekih evropskih ili svetskih prvaka u tom sportu, pa bi trebalo kroz jedan vid besplatnog školskog aktiviranja, omladina, đaci da koriste.
Pošto jedan naš prosečni građanin ne može da koristi mogućnosti na Kopaoniku, trebalo bi da se za siromašnu decu besplatno organizuju, direktori škola ili ko to već radi, ekskurzije kako bi se kroz taj vid besplatne obuke mogla unapred neka selekcija da vrši, a eventualno možda i osnivanje nekih klubova koji bi mogli da nas prezentuju u svetu.
Takođe još, pošto vreme neminovno teče, hoću da kažem da u ovom zakonu treba naglasiti da treba posebno obratiti pažnju da veću korist ima, odnosno da je ima, lokalna samouprava, od svih ovih ski-centara koji će biti ubuduće u Srbiji, kao što je gospodin Baralić govorio, u interesu što većeg broja zapošljavanja ljudi iz tih siromašnih sredina.
Što se tiče samog Predloga zakona, glasaću za, jer je veoma neophodan za našu državu.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice, zakon o javnim skijalištima je vrlo važan, prevashodno zbog toga što uređuje jednu oblast koja je preduslov za investiranje i ulaganje u planinski turizam. Vi znate da su naše planine izuzetno veliki turistički i sportski potencijal, naravno da za posledicu razvoja sporta ima zdraviju omladinu, zdraviju naciju, naravno, razvoj turizma podrazumeva i prihodovanje za zemlju.
Sa druge strane, treba podsetiti da je ova vlada predvidela da u narednoj godini uloži znatna sredstva u nekoliko planina, prevashodno u Staru planinu, Divčibare, Goliju, Zlatibor, Zlatar, te naravno, uložiti sredstva u neku od planina i neophodno je uraditi po odgovarajućim sistemima i zakonima.
Zato je ovaj zakon značajan i dobro došao, on jeste, činjenica stoji, dakle, stoji i čeka u Skupštini svoj red, jer su neki drugi zakoni bili prioritet, ali činjenica da danas o njemu govorimo je zapravo i uverenje ove vlade da planira, zaista, ta sredstva koja je odvojila za razvoj planina i planinskog turizma i da što pre aktivira.
Činjenica je takođe da svaki zakon počinje definisanjem određenih pojmova, a ovde ima nekih zloupotreba, nedoumica, pa i raznorazne dileme koje su stizale od mnogobrojnih novinara koji, kada su iščitali ovaj zakon, zvali mnoge poslanike, verovatno neke od vas, pa i mene, ali ovaj zakon je počeo definisanjem pojmova po ugledu na sve svetske zakone koji regulišu sličnu oblast.
Mislim da je ovaj zakon najsličniji sa zakonodavstvom nekih alpskih zemalja i nekih drugih evropskih zemalja, takođe nas je i Ministarstvo uverilo da ima neke značajne sličnosti sa zakonom SAD-a, te naravno počinjemo sa definisanjem pojmova. Mislim da ne bi moglo da dođe ni do kakvih ulaganja, prevashodno, stranih ulagača ukoliko se naše zakonodavstvo ne bi usaglasilo sa njihovim zakonima. Do sada smo imali značajne prepreke da stranci ulože i imaju interes, prepoznaju potencijal naše zemlje u ovoj oblasti, ali dok vi nemate uređen zakon naravno da sredstva nisu bezbedna.
Sa druge strane, Vlada je kroz neke početne članove ovog zakona, a takođe i kroz naknadno usvojene amandmane definisala i javni interes skijališta, skijaških centara, prevashodno da bi obezbedila mogućnost gradnje i da bi efikasno sprovela realizaciju prostornih planova i realizaciju planske dokumentacije na određenim skijalištima, a takođe i da bi obezbedila pravila upravljanja skijaškim centrima.
U delu zakona koji se odnosi na uređenje, obezbeđivanje i korišćenje i bezbednost staza i skijališta definišu se pravila po kojima se ta skijališta, skijaški centri grade, pravila po kojima se održavaju i koriste, a svi smo, nažalost, svedoci mnogobrojnih nesreća koje su ponekada imale svoj tragični kraj, pa mislim da je segment zakona koji se odnosi na bezbednost korisnika skijaških centara, tako i ljudi koji tamo rade i najveća vrednost po meni ovog zakona.
Takođe je u jednom svom segmentu zakon definisao kako treba da izgledaju skijaške staze, definisao je njihove dimenzije, njihove nagibe, širine, udaljenost od nebezbednih mesta. Takođe kako treba da izgledaju u pogledu same bezbednosti trase, koliko bi trebalo da budu lišene opasnih rupa ili nekih kamenitih područja. Nije takođe dozvoljeno na skijaškim stazama, uz skijaške staze i na samim stazama postavljati bilo kakve reklame, dozvoljeno je, i samo, isključivo postavljati obeležavajuća sredstva, odnosno sredstva signalizacije.
Takođe, zakon jasno kaže u kojim se uslovima skijaška staza može koristiti, naravno da postoji propisana minimalna količina snega i da svaka druga, odnosno da je svaki drugi uslov za svakog skijaša nebezbedan.
Noćno skijanje podrazumeva propisano osvetljenu stazu, opet sve u skladu sa pravilima bezbednog skijanja. Staze za takmičenje imaju svoja posebna pravila, one se grade, održavaju po međunarodnim standardima, ali moram reći da su i naši standardi dobri, moraju biti urađene i po međunarodnim i po nacionalnim standardima. Tako izgrađene staze se potom klasifikuju i osim klasifikacije, propisno obeležavaju.
Mislim da velika većina građana zna, i ne samo skijaši, da su staze prema svojoj težini klasifikovane u zelenu, kao najjednostavniju za skijaše početnike, pa potom plavu, crvenu i crnu i naravno da je neophodno vrlo jasno obeležiti svaku stazu, jer naravno da skijaš samo prema svojoj mogućnosti treba da je koristi. Sve te oznake treba da su iznad visine snega.
Segment zakona koji se odnosi na održavanje skijaških centara govori o tome kako skijaški centri treba da kontrolišu i održavaju staze, ali zapravo i sve prateće sadržaje centara u vreme sezone.
Podsećam da sezona može biti ne samo zimska, naravno da su zimski centri prioritetni, ali dobro je ukoliko se ti centri koriste i u letnjoj sezoni i između te dve sezone.
Skijaški centar brine o tome kako se održavaju žičare. Žičare su prevozna sredstva bez kojih skijaški centri ne bi mogli da funkcionišu. Zato je vrlo bitno da se održavanje ski-liftova i žičara definiše kroz pravila rada skijaških centara.
Sredstva prevoza na skijalištima mogu biti i neka druga, ne samo ski-liftovi i žičare, ali motorna vozila i sredstva prevoza na samim stazama mogu biti samo i isključivo službena.
Naravno da se i ta službena vozila moraju kretati po određenim pravilima. To jasno stoji u zakonu. Postoji definisano ne samo vreme, nego i način kako se ta sredstva koriste. Kad kažem vreme, znači vreme kada ta sredstva mogu izaći na stazu. Naravno, to nije vreme kada su skijaši na stazi.
Takođe, na samim stazama jeste dozvoljeno korišćenje motornih sanki, ali motorne sanke se koriste samo na stazama koje su jasno definisane da su dozvoljene za njih, a moraju biti i vrlo jasno obeležene.
Takođe, u zakonu stoji i kojom se brzinom mogu kretati te sanke, ali to su sve detalji kojima ne treba zamarati ni vas ni gledaoce.
Skijaški centri mogu se organizovati samo u odgovarajućim vremenskim uslovima, ali su zato obavezni skijaški centri da u uslovima nevremena propišu i zabrane rad žičara i ski-liftova.
Takođe, segmentom zakona o sistemu rada skijaških centara je definisano i koje sve službe mora da ima jedan skijaški centar. To su, osim službe održavanja, takođe i služba spasavanja, služba prve pomoći, služba koja će obezbediti blagovremeni prevoz, transport, ne daj bože povređenog lica, kao i služba koja prati vremenske prilike.
Skijaški centri donose planove rada po sezonama, takođe i definišu pravila korišćenja svih kako objekata tako i delova transporta
skijaških centara.
Skijaški centri moraju da imaju odgovarajući broj mašina za održavanje staze, za informisanje skijaša na stazi, odnosno moraju da imaju propisani broj razglasnih uređaja, a moraju da budu i propisno obeleženi signalizacijom.
Zakon, kao što sam na početku i rekla, prioritetno brine o bezbednosti svih korisnika skijališta. Mislim da je to, sa mog stanovišta, najveća vrednost ovog zakona. On je svojim najvećim delom time i sadržan. Mislim da se najveći broj članova ovog zakona na to i odnosi i čini mi se da bi zbog toga posebno trebalo pohvaliti, a samim tim i podržati ovaj zakon.
Takođe, ono što svaki zakon, pa i ovaj zakon ima za cilj, to je razvoj određenog segmenta društva. U ovom zakonu prepoznajemo budućnost nekih novih savremenih srpskih skijališta, prepoznajemo neke nove savremene srpske ski-centre, ali ne samo ski-centre, to su zimski, ali ponekada i letnji planinski centri.
Naravno da razvoj tih centara podrazumeva nova ulaganja prvo države. Onog momenta kada se okuraži država da uloži u ovakve centre, naravno da će doći i domaći i strani investitori.
Iz ulaganja u ove centre sledi i sve ostalo: nova radna mesta, prihodi od turizma, zdrava omladina, sport.
Kada obezbedimo međunarodno priznate i izgrađene skijaške centre, mi ćemo biti i zemlja koja će se moći kvalifikovati i za organizaciju nekih međunarodnih takmičenja.
Zbog svega ovoga, u ime stranke G17 plus pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi Milica Vojić-Marković.

Kada bismo slučajno bili uvereni da je  zakon o javnim skijalištima najvažnija stvar u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, onda bismo odali priznanje i ministru i Ministarstvu i rekli bismo da je Bojan Dimitrijević dobar ministar, ali s obzirom na to da nije tako, moram da kaže da, niti je on dobar ministar, niti je ova vlada dobra za građane Srbije. Predlog ovog zakona je još jedno nasankavanje građana Srbije i nema veze ni sa stvarnošću ni sa realnošću.
Naravno da svaki segment društva treba da bude pravno normiran i treba da postoji zakon o svakom segmentu, to nije sporno, ali u normalnoj državi se prave prioriteti.
Da smo mi slučajno normalna država, onda bi Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, pre svega, vodilo računa o onome što je značajno za većinu građana Srbije.
Bilo bi mnogo lepše da mi danas ovde sa ministrom Dimitrijevićem raspravljamo o zaštiti srpskog tržišta, o zaštiti nacionalnih proizvoda, ali ministar misli da je zakon o javnim skijalištima najvažnija stvar na svetu.
Volela bih da ministar kaže da li on ima, pošto se mnogo bave statistikom, pogotovo kada prave potrošačku korpu, koju ne znam samo ko danas u Srbiji može da napuni, onakvu kakvu su je predvideli, a i tako predviđena potrošačka korpa je otprilike 40% potreba svakog četvoročlanog domaćinstva, dakle, volela bih da nam ministar kaže statističke podatke koliko je građana Srbije danas u prilici da može da koristi godišnji odmor, letnji ili zimski, a pogotovo i letnji i zimski, koliko se to građana bavi skijanjem, zapravo, ko danas to sebi u Srbiji može da priušti? Nadam se da ćemo dobiti te podatke od ministra.
Još jedno u nizu od pitanja za ministra, biće ih još – šta je sa skijanjem do dana današnjeg, odnosno do dana usvajanja ovog zakona? Da li to znači da su do sada bili divlja skijališta i da su se nezakonito bavili skijanjem oni koji su skijali?
Čudi me da ministar nije u završnim ili kaznenim odredbama predvideo da kazni sve ljude koji su se u nekim prethodnim godinama bavili skijanjem, jer on nije bio doneo zakon.
Dakle, pre ovoga bih pitala ministra da li on zna koliko građana Srbije danas uopšte može normalno da živi, mislim na materijalni status građana Srbije? Ako ne zna ministar, reći ću mu da u mom komšiluku postoji supermarket, dakle, ispred tog supermarketa, otprilike na desetak metara nalazi se šest kontejnera. Svaki dan je ista slika. Iz supermarketa izlaze ljudi sa polupraznim kesama, poneko i sa napunjenom kesom, a na tih šest kontejnera je maltene red, i to, nažalost, ljudi koji traže po kontejnerima, pri čemu se na prvi pogled vidi da su i pristojni i normalni, da su čisti i da imaju garderobu koja je otprilike od pre 10-15-20 godina, znači iz vremena kada su mogli da je kupe, ali su danas u situaciji da nemaju šta da jedu.
Umesto da se o takvim stvarima bavi ministar Dimitrijević i njegovo Ministarstvo, mi danas pričamo o javnim skijalištima. Zaista ja mislim da su građani koji danas prate rad ovog parlamenta ozlojeđeni kada, pored svih muka koje Srbija ima, vide da mi danas ovde trošimo vreme pričajući o javnim skijalištima i to potpuno nepotrebno, na način kako je to ovde predviđeno. Kasnije ću o tim detaljima, ali ću sada da kažem, šta je zapravo suština.
Na strani 26 u obrazloženju zakona – razlozi za donošenje zakona, između ostalog, stoji: ''Normiranje ove oblasti je važno i za integraciju turističke ponude planinskih područja na međunarodnom tržištu''.
Šta ovo znači? Znači da je, ovo što je sadržano u članu 3. ovog predloga zakona, a to su pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ovo je novina koju ste vi preuzeli iz nekih zemalja EU, a ovo je zapravo najveća glupost, potpuno nepotrebno normirati i unositi u zakon i nikada to nije bilo u pravnom sistemu Srbije.
Nema potrebe da se ovakve stvari normiraju, da vi onda slušajući EU i prepisujući njihove gluposti zaglupljujete i zamajavate narodne poslanike i vređate inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije, kada, recimo, kažete u zakonu, zamislite, da je skijaš fizičko lice koje skija itd.
Ne nego je pravno lice. Preduzeće skija, neverovatno. Ili, kažete – ski-lift je sredstvo koje po snegu ide uzbrdo. Pa, mislim, stvarno, da li smo mi ovde, ko ovde nije normalan? Da li vi što nam ovo predlažete ili mi što vas slušamo?
Zakon je, kaže ministar pripreman dugo, uz konsultacije raznih stručnjaka i onda je na Kopaoniku zaključeno da je ovo odličan zakon. To je zaključeno pre godinu i po dana.
Znate kada je to zaključeno? Pričala sam vam ja u to vreme šta se dešava na Kopaoniku kada je bio Velja Ilić, kada su otvarali žičaru koja je stigla tačno do Labusove vikend kuće.
E, tada se to slavilo i usput, onda, donet i ovaj predlog zakona. Doduše, tada je Labus bio potpredsednik Vlade.
Još nešto, kada je u pitanju ova vaša potreba da udovoljavate EU. Zaista mislimo da je krajnje vreme da prestanete na ovaj način da maltretirate građane Srbije i da se okanete ćorava posla, da shvatite da vas, samo se smejte gospodine, kolega dragi, ali verujte da je ovo istina i shvatićete vrlo brzo, znam da sada ne shvatate, ali to je opet vaš problem, dakle, ta EU nas ponižava i ovakvim predlozima zakona i svim onim kako se ophodi prema građanima Srbije i prema državi Srbiji.
Danas vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite Mladića. Sutra će da vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite Karadžića. Prekosutra će da vam kažu – nastavićemo pregovore, ako uhapsite onih 20 boraca iz Republike Srpske Krajine, čije prijave čekaju kod onog golubara Vučkovića, specijalnog tužioca za ratne zločine. Pa, onda posle toga biće još 200 takvih ljudi, pa 2000, pa 20.000, pa ko zna gde će da se zaustave. Pa će onda da vam kažu – da, može EU kada Kosovo postane samostalno. Onda će to isto da vam traže za Rašku oblast, pa ko zna gde će da se zaustave.
A vi to sve slušate, prihvatate, a nećete da čujete ono što je čula cela Srbija, cela Evropa, što vam je poručila Angela Merkel – nema proširenja EU!
Džabe zamajavate građane Srbije, džabe nam nudite zakon o skijalištima i pripremate zakon o zaštiti foka u Srbiji. I o tome ćemo ovih dana da raspravljamo. Vi ste stvarno neverovatna Vlada, a i neverovatna ova skupštinska većina. Kakva sve poniženja dozvoljavate toj EU i tim vašim zapadnim prijateljima!
Što se tiče ovog zakona, ministar je ovde, a inače to rade svi ministri ove vlade, pročitaju nam ovo što je neko napisao u obrazloženju zakona i onda nas ministar ovde iznenadi sa dve stvari – kaže: ovo je u skladu sa Strategijom razvoja turizma. Ko zna za tu Strategiju razvoja turizma? To Bojan Dimitrijević doneo sa svojom ženom?! Neverovatno! Pa, valjda treba ova skupština da zna ako je doneta takva strategija.
Onda nam još ministar kaže – ne stoji to u ovom zakonu, ali ne znam da li ste dobili, a nismo dobili, Vlada je podnela jedan amandman na član 5. gde je predvidela javno preduzeće za javna skijališta. Čudi me kako onda Vladi nije palo na pamet, kada je već podnosila amandmane, da podnese amandman na član 81. pa da ne stoji da je, skijaški centar dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 31. decembra 2005. godine.
Zar neko iz Ministarstva nije pročitao pre nego što ste došli danas ovde da sedite i da se gledamo, pošto ministar nema potrebu da nas sluša.
Kako vam nije palo na pamet da mu kažete da promeni ovaj datum, da ne može nešto da normira sa datumom 31.12.2005. godine, danas, 11. maja 2006. godine.
Kada je u pitanju to javno preduzeće za skijalište, opet jedna obmana. Naravno mi znamo šta znače sva ta vaša novoformirana javna preduzeća. Ovo je sada novina, drage kolege, nije agencija, nije komisija, sad je javno preduzeća, ali, naravno, sa istim ciljem, sa istim namerama i onda nas laže Vlada i kaže: ''Za sprovođenje ovog zakona, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva''.
Kako će onda da napravi javno preduzeće? U kojoj zgradi će da bude, koji ljudi će tamo da rade, sa kojom opremom će da rade, ko će to sve da plati i koliko to košta?! Ne smete da nam kažete da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva, a planirate javno preduzeće sa ko zna koliko zaposlenih! Još jedna neodgovornost i neozbiljnost Vlade Vojislava Koštunice i konkretno, sada, ministra Bojana Dimitrijevića.
U analizi efekata ovog zakona kažete: ''Primena rešenja Predloga zakona neće izazvati dodatne troškove za građane, korisnike usluga javnih skijališta, čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga''. Ja ne znam kako vi razumete ovu rečenicu, ali da li ovo znači da se ministar zaklinje da više neće biti poskupljenja u toj oblasti, ako neće izazvati dodatne troškove za građane. Ne može drugačije da se protumači. Kaže: ''Čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga''. Ovaj deo rečenice sa ovim prvim delom, zaista, nema nikakve veze.
Dalje, ovo je još jedna velika laž, kažete: ''Bez odgovarajućeg uređenja, održavanja i opremanja javnih skijališta nije moguć razvoj zimskog turizma i zimskog sporta u Republici, niti su bez odgovarajućeg zakonskog ambijenta moguća strana ulaganja u ovoj oblasti''. Dakle, svi pravnici koji ovo sada čuju znaju da sam ja pročitala jednu veliku laž Vlade Republike Srbije. Kakve veze ovaj zakon ovako koncipiran, koji je u stvari uputstvo o korišćenju javnih skijališta, kakve on ima veze sa stranim ulaganjima u ovoj oblasti. Nema nikakve.
Znate kada ćete moći da računate na strana ulaganja? Kada uredite imovinsko-pravne odnose i kada donesete zakon o planiranju i izgradnji onakav kakav vam mi predlažemo. Jer, sami znate, rekao je čak i ministar kada je ovde govorio da ovaj zakon koji smo skoro menjali nije dovoljno dobar i da se priprema donošenje novog zakona. Dakle, ako taj zakon bude stvorio uslove za ulaganje i naravno, prioritet nad prioritetima je, da ukinete proviziju i korupciju kod dodele zemljišta za turističke objekte. Te uslove treba da ispunite, gospodo draga, pa onda da računate da ćete imati strana ulaganja, i bez ovog zakona biste ih u tom slučaju imali.
''Zakon o javnim skijalištima'', kaže Vlada, ''bi pozitivno uticao na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju''. Dakle, ovo je takođe u vezi sa ovim što sam prethodno rekla, jer nikako ne mogu da protumačim, i volela bih da mi ministar ili neko drugi objasni, kako to zakon o javnim skijalištima pozitivno može da utiče na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Dakle, gospodo draga, nismo mi ni ludi ni glupi, nego pametni, obrazovani i ne možete da nas zavaravate i ne možete da nas lažete i mi zato pričamo građanima Srbije kako to Vlada Srbije pokušava da svoje građane dovede u zabludu. Neću govoriti o ovom zakonu, govorićemo u pojedinostima. Mislim da je Zlatan Jovanović detaljno objasnio sve članove zakona i to sa aspekta skijaša. Ja neću tako, ja ću samo nekoliko članova da komentarišem i to kao pravnik.
U članu 54. kaže se: ''Redar u vršenju svojih dužnosti je ovlašćen da'', između ostalog, u tački 6) kaže: ''uskrati jednu ili više vožnji žičarom licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica, lica pod uticajem droge, lica koja se ne pridržavaju utvrđenih pravila o ponašanju na skijalištu, lica koja sa sobom nose nedozvoljene predmete i slično)''.
U članu 55. stav 3. tačka 4) se kaže: ''Skijaš ne sme skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstava koja negativno utiču na njegove sposobnosti''. Pitanje za pravnike: koji inspektor može i na osnovu čega, da li ima ovlašćenje da može, prvo, da legitimiše skijaša ili nekoga ko se nađe na skijalištu, a pogotovo na koji način može da ga odstrani sa skijališta?
Šta može, ministre, da uradi inspektor ako mi kaže – vi morate da se sklonite, jer se meni, nešto, čini da ste u pripitom stanju. A ja kažem – evo, jesam, ali neću da se sklonim! Šta inspektor može da uradi? Ne može ništa.
Odakle vam ideja da u zakonu ovako nešto predvidite, da ste u pravilniku, pa i pomozi bože, uz još neke dodatne ispravke, koje ću sada da vam kažem, nego u zakonu predviđate nešto što nema šanse da može da se primeni. Prvo, ko je taj inspektor koji sme građaninu da kaže – vi se meni činite pijani ili drogirani, koji to inspektor slobodno sme da kaže građaninu koji je došao da skija ili da se tamo šeta? Ko je taj ko može da kaže. I, ako kaže taj građanin – ja neću da se sklonim! Hoće li inspektor da ga bije, je l' ste to ovlašćenje predvideli? Pa ne može, ministre, ovaj posao može da radi samo policija.
Kolega poslaniče i malopre sam vam u klupi objašnjavala, ovaj posao može da radi samo policija. Inspektor može samo da kaže sam sebi – ju, onaj mi se nešto čini pijan! Pa da okrene policiju da kaže – ovaj mi nešto sumnjiv, dođite.
E onda policija ima pravo da tako postupa, a nema pravo inspektor. A vi to upisujete u zakon i normirate ionako prenormiran zakon.
Ovaj član 55. je da bog sačuva, šta su sve – skijaš je obavezan da, skijaš ne sme da. Jedino ste izostavili, ministre, a zaboravili smo i mi da napišemo amandman – skijaš je obavezan da ima skije. Kako to izostaviste, baš vam je šupalj zakon zbog toga.
Dalje, sve ovo što je sadržano u članu 55. ne može nikako da se nađe u zakonu, nikako. Evo, ja molim pravnike koji su ovo čitali da me demantuju ko se ne slaže sa mnom, ali, naravno, argumentovano. Ovo mogu da budu uputstva.
Ne možete vi u zakonu da kažete da skijaš ne sme druge skijaše da pretiče, bilo levo ili desno, uvek na takvom rastojanju i tako dalje, kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri gledanjem nazad, ispod i tako dalje. Ovo su uputstva za instruktore i naravno onaj ko od instruktora nauči da skija onda će to da zna i to nikako ne može da stoji u zakonu.
Zamislite ovakav zakon kojim se reguliše saobraćaj da u zakonu stoji kako treba da se ponaša instruktor vožnje kada neko uči da vozi automobil. Ovo je stvarno neozbiljno i neodgovorno i ne mogu da verujem da su ljudi koji rade godinama u Ministarstvu dozvolili da ovakav Predlog zakona može da se nađe pred narodnim poslanicima.
A tek član 65. Odakle ste izvukli, ministre, ovo pravo, stvarno vas molim da nam to objasnite, kaže: ''Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi skijalište''. Pa ovo je nemoguće, ovo je zaista nemoguće.
Kako vi možete, ministre, da određujete gde će biti sedište nekog preduzeća, evo, može sedište da mu bude u Beogradu, a da ima skijalište na Kopaoniku i vi ćete da mu kažete da ne može to da radi zato što je registrovano preduzeće u Beogradu. Pa dajte malo ozbiljnosti, ovo je ipak Predlog zakona, za ime Boga.
Član 70. i član 71, čudi me da su pravnici propustili, odnose se na rešenja na žalbe i u članu 70. kaže: ''Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od dana prijema rešenja'', i to je u redu.
Ali –''Žalba izjavljena na rešenja iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje'', i to je kraj. Nema u kom roku ministar mora po rešenju da odlučuje, da li će sada to lice da čeka da mu prođe sezona pa da ministar nađe vremena da donese rešenja.
Zakon o opštem upravnom postupku, kolega dragi, ako se primenjuje, čujem šta dobacujete, onda ovo uopšte nije trebalo da se normira, nego da se i jedno i drugo i treće radi po Zakonu o upravnom postupku. Ovo je izvršni postupak, a ne upravni postupak, tako da niste u pravu.
Ista stvar se odnosi na član 71. gde takođe ne stoji da, protiv rešenje sportskog inspektora itd. može se izjaviti žalba u roku od tri dana, ne kaže u kom roku ministar mora po žalbi da se izjasni.
I kaznene odredbe su, ovako, zaista, posebna priča karakteristično za sva Ministarstva, za sve ministre ove vlade, što veće kazne to više para u budžet, a zbog čega i kako se kažnjava to je potpuno nebitno. Ja neću da ulazim detaljno u ove vaše predloge kazni, naravno, to je vaša stvar. Vi ionako građanima naplaćujete sve osim vazduha, pa zašto ne biste i ove kazne.
Ali, moram samo da vam kažem principijelno dve stvari: u članu 72. predvideli ste novčanu kaznu od 50-350.000 dinara, između ostalog, za prekršaj lica ako ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike, a u članu 73. – novčanom kaznom od 20-200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako posebno ne obeleži i ne osigura opasna mesta na ski-stazi.
Dakle, gotovo identičan prekršaj, doduše, regulisan sa dva člana u ovom predlogu zakona. U prvom slučaju imamo kaznu od 50-350.000, a u drugom od 20-200.000. Prvo, ovakvi rasponi kazni, to je principijelan stav SRS, nedopustivi su – da ostavljamo na volju nekom inspektoru da procenjuje da li će nekoga da kazni sa 50 ili sa 350.000 za nas je neprihvatljivo, jer ovakav raspon kazni uvek dovodi do mogućnosti zloupotreba i korupcije, a naravno, ne verujemo da je vaš stav, ministre, da podstrekujete korupciju i zloupotrebu. Uverena sam da mislite suprotno, ali onda morate to i da pokažete u predlozima koje nam uputite.
Ili, u članu 72. imamo kaznu od 50 do 350 hiljada za prekršaj licu ako na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći, a u članu 74. od 10 do 100 hiljada, dakle, tri i po puta manje kazniće se lice ako ne rasporedi opremu i sredstva za spasavanje tako da su dostupna u najkraćem mogućem vremenskom roku i ne smesti ih u vidno označenom prostoru. Dakle, gotovo identični prekršaji, a razlike u kaznama neverovatne.
Zbog svega ovoga, ministre, i zbog onoga što je rekao kolega Zlatan Jovanović u uvodnom izlaganju, bilo bi dobro, i to vam toplo preporučujem, da povučete ovaj zakon, da se malo bavite onim o čemu sam pričala dok niste bili u sali, a u najgorem slučaju da prihvatite naše amandmane da vam zakon liči na nešto, jer ovo što ste nazvali zakonom je uputstvo za upotrebu javnih skijališta.
Takav smo zakon imali juče i, očigledno, ovo je neki novi trend u Vladi Republike Srbije, što više normi, što više izraza, čini se ozbiljnije, a naprotiv, mnogo neozbiljnije.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, za zemlju koja kao Srbija ima veliki prirodni potencijal za razvoj turizma donošenje zakona koji treba da reguliše ovu oblast je od izuzetnog značaja.
Moram da podsetim da je u ovom sazivu Parlamenta već donet Zakon o turizmu, koji je krovni zakon, ali je potrebno doneti još niz zakona kojima se uređuju specifične oblasti ove jako široke materije. Zbog toga, ovaj predlog zakona, koji se danas nalazi pred nama, jeste upravo važan zato što predstavlja uređenje jedne oblasti koja do sada nije bila uređena.
Na prvi pogled je jasno da je u pravljenju ovog zakona učestvovao zaista veliki broj ljudi, pre svega ljudi koji se bave turizmom i turističkih radnika, ali sa druge strane i onih koji su sportski radnici, kao i onih koji su samo sportski opredeljeni da skijaju. Takođe je jasno da su korišćena iskustva i zakonodavstvo zemalja koje imaju tradiciju skijanja, ali i jako razvijenu mrežu skijališta na svojoj teritoriji i ovde pre svega mislim na alpske zemlje i na neke zemlje Amerike koje imaju mogućnost zimskog turizma.
Moram, takođe, da podsetim da su zemlje u našem okruženju, pre svega mislim na nekadašnje Republike Jugoslavije, donele, naravno, one koje imaju mogućnost zimskog turizma i skijanja, zakone iz ove oblasti i moram da kažem da takav zakon ima i Bosna, ali da je taj zakon dosta različit od ovog, a da je model ovog zakona koji je bio javno predstavljen, bio zakon koji je, služio kao model Sloveniji da donese sličan zakon.
Naravno, cilj svakog zakona jeste da odredi i uredi oblast koja do tada nije bila uređena, pa je cilj ovog zakona da se omogući dobro i nesmetano funkcionisanje zimskih planinskih centara. Njime se propisuju uslovi za uređenje, održavanje i opremanje skijališta, pružanje usluga na skijalištima, obeležavanje i postavljanje signalizacije na skijalištu, korišćenje sredstava prevoza na skijalištu, kao i red i bezbednost na istom, podučavanje na skijalištu, kao i druga pitanja koja su od značaja za korišćenje skijališta.
Osim osnovnih normi i osnovnih odredbi zakon sadrži i ono što je do sada više puta komentarisano kao negativno, a ja ga potpuno doživljavam kao jako pozitivno, to je rečnik pojmova koji može da zvuči da je apsurdan, ali on je prosto potreban zbog toga što ono što meni predstavlja neki pojam ne znači nekom drugom, a zakon zaista mora na taj način da uredi svaki pojam da on znači potpuno isto svakom od nas.
Isto, tako, moram da kažem da je ovde potpuno regulisano i objašnjeno osnovni pojmovi kao što su: usluge na skijalištu, ski-staza, specijalizovane zimske sportske aktivnosti i slično.
To su pojmovi koji su na isti način definisani i u nekim drugim evropskim zakonima, a koji su potpuno u skladu sa onim što Svetska ski-federacija traži i objašnjava na isti način, a naravno da je jednoj zemlji koja želi da svoja planinska područja i svoj zimski turizam ponudi kao mogućnost za međunarodno tržište jako važno da bude na jednak način tretirana kao i neke druge zemlje koje su napravile svoj nacionalni proizvod i od toga praktično žive.
Zatim, zakon nudi uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednost na skijalištu, gde precizira od čega se sastoji skijalište, kako se uređuje i kako izgleda skijalište i ski-staza, kako se obeležava i klasifikuje prema stepenu težine, kako i ko održava skijališta i ski-staze. To je naša stara srpska boljka.
Mi smo u stanju da napravimo neke zaista jako dobre stvari, ali kod održavanja mi zaista ne idemo uvek u dobrom pravcu i prepuštamo ih vremenu i slučaju da urade nešto umesto nas. Zatim, odnosi se na signalizaciju koja se vrši postavljanjem znakova zabrane, obaveze upozorenja, obaveštenja, dopunskih tabli i svetlosnih signala.
Još jedna važna oblast je uređena, a to su sredstva prevoza na skijalištima. Moram da podsetim, već nekoliko puta su moji prethodnici to jako dobro iskoristili i podsetili na to kako je bilo u proteklom periodu, a sada govorim o nekim skijalištima koja su poznata. Više puta je pominjan Kopaonik u jednom prilično negativnom kontekstu.
Tamo se dešavalo mnogo nesreća, jer su zaista motorne sanke predstavljale opasnost za to područje, kako se koriste, gde se koriste, jeste neuređeno i predstavlja potrebu da se uredi. Ovim zakonom precizira se da se motorne sanke mogu koristiti samo na posebno obeleženim stazama i na stazi mogu da postoje samo službena motorna vozila.
Isto tako je precizirano korišćenje ski-liftova i žičara. Vrlo je precizno dato čime se sve može baviti skijaški centar i čime sve mora da bude opremljen.
Važan segment zakona su i činjenice da zakon insistira na tome da skijaški centar mora da osnuje jedinstvenu službu spasavanja i službu prve pomoći, koje moraju da budu vidno obeležene, njihovo sedište.
Takođe, jako važan segment zakona je oblast kojom se reguliše održavanje reda i bezbednosti na skijalištu, upravo ono što je do sada nedostajalo i što su donekle imali samo veliki ski-centri kod nas. Isto tako, smatram da je vrlo važno obezbediti bezbednost svih onih koji se nalaze na skijalištima i okolo skijališta i ski-staza, a ovaj zakon zaista nudi niz mera kako je to moguće.
Ono što pokazuje koliko su ovaj zakon pravili poznavaoci ove oblasti je i onaj deo zakona kojim se definiše šta sme, a šta ne sme skijaš, kao i onaj deo koji reguliše oblast podučavanja skijanju i ski-škole.
Predlog zakona o skijalištima reguliše sva pitanja od značaja za rad ski-centara i ponašanje korisnika skijališta, predstavlja dobar pravni okvir za poslovanje ski-centara, osigurava bezbednost na skijalištima i nudi nam mogućnost da se uključimo i integrišemo na jedinstveno turističko tržište.
Moram da podsetim da ovaj zakon nudi mogućnost da zaista zimski turizam, za koji imamo uslove, definitivno, postane naš nacionalni proizvod. Ne treba se stideti, jer su mnoge zemlje, kao što su Italija, Austrija, Francuska, Švajcarska od toga napravile svoj nacionalni proizvod i od toga jako dobro žive.
Ne vidim zašto bi današnji Predlog zakona predstavljao nešto što je nevažno i smešno, ako želimo da podignemo naš nacionalni brend kao što je, recimo, Kopaonik, kao što je Tara, moram da pomenem i moje Divčibare, za koje ćemo se truditi da postanu nešto bar u turističkim okvirima Srbije, iako neki ovde pokazuju da to nije moguće.
Smatram da je Predlog ovog zakona jako dobar i smatram da on jeste početak nečega što uređuje ovu oblast. Nadam se da će iza njega uslediti zakon o žičarama i ski-liftovima i nadam se da će još malih specifičnih zakona, uslovno malih, dakle, onih koji određuju određene delove, zaista brzo uslediti za ovim zakonom. DSS će glasati za ovaj zakon, a smatram da i ostali treba da razmisle o tome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, a neka se pripremi Arsen Đurić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno je pred narodne poslanike Skupštine Republike Srbije došao predlog zakona koji je od vitalnog interesa za građane Srbije.
Ovo je zakon koji će rešiti problem nezaposlenosti u Srbiji, zakon koji će rešiti pokleklu srpsku privredu, zakon koji će u svakom slučaju doneti boljitak građanima Srbije?! Radi se o zakonu o javnim skijalištima.
Mi iz poslaničkog kluba SRS očekujemo da ćemo uskoro u proceduri imati zakon o bacanju kamena s ramena, da ćemo imati zakon o navlačenju konopca i toliko neophodan zakon o brzom ispijanju piva.
Razumemo mi iz SRS da je u cilju ubrzanog razvitka zimskog turizma i sportskih aktivnosti na skijalištima u Srbiji bilo neophodno da se što hitnije ovo pitanje stavi na dnevni red, ali ne razumemo zašto, kada je to toliko hitno, Predlog ovog zakona stoji godinu i po dana u proceduri.
Želim da podsetim da je u Narodnu skupštinu ušao 11. januara 2005. godine, dakle, maltene godinu i po dana čeka da dođe na dnevni red, a od tolikog je značaja za razvoj zimskih turističkih usluga u Republici Srbiji i za sve građane Republike Srbije, kako vi kažete.
Ovaj predlog zakona, potpuno sam ubeđen u to, preuzet je iz nekog od zapadnih zakonodavstava i zato je besmislen, nedorečen, neprimenjiv i diskriminatorski predlog. Ovaj predlog zakona vređa inteligenciju prosečnog građanina Srbije. Navešću samo jedan jedini primer, a ima ih bar još pet, šest. Član 12. kaže: ''Ski-staza može da se koristi za skijanje samo ako na njoj postoji odgovarajuća količina snega''. Molim vas, da li možemo, gospodo, da se skijamo ako snega nema.
Razumem da ovakva odredba stoji u engleskom zakonodavstvu, tamo gde ona poluidiotska nacija, čiji zakoni dozvoljavaju sklapanje bračnih odnosa između srodnika u trećem kolenu, što se kaže kod nas, pa imaju određenih mentalnih problema, Srbi su još uvek, Bogu hvala, bistar i oštrouman narod koji ume ispravno da razmišlja, i ovakve odredbe zaista nemaju mesta u srpskim zakonima.
Očekujemo mi iz SRS da ćete se rukovodeći ovim primerom, recimo, u zakonu o ribarstvu, koji nam sledi, da kažete da je ribolov moguć samo u rečnim koritima u kojima ima vode ili u zakonu o saobraćaju da je kretanje vozila moguće samo tamo gde postoje putevi.
Besmislenost i nedorečenost ovog predlog zakona ogleda se na svakom koraku. Navešću par primera, recimo, u članu 31. kaže se: ''Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici''. Žičara, gospodo, nije autobus u gradskom ili prigradskom saobraćaju da ima red vožnje. Ovde se radi o obliku kontinualnog transporta i ne može se nikako govoriti o redu vožnje, već samo eventualno o vremenskom terminu.
Dalje, već u sledećem članu 32. kažete: ''Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski-lift''. To je fizički nemoguće zbog dužine žičare ili ski-lifta. Česta je nepreglednost njihovih pojedinih delova, pa je nemoguće fizički da redar odokativnom metodom odredi da li na žičari ili ski-liftu ima još neko ko koristi te usluge, te je predloženo rešenje, od strane SRS amandmanom, da se u tu kontrolnu svrhu ubaci kontrolna vožnja.
Sledeća nelogičnost, a rekao bih i kontradiktornost je u članu 53. stav 2. gde se kaže: ''Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''. Molim vas, šta znači to ''koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''? Već u stavu 5. istog člana kažete da, ministar nadležan za poslove turizma i ministar nadležan za poslove sporta sporazumno potpisuju način i program polaganja ispita za redare.
Nemojte sami sebi da skačete u usta, mogli ste u stavu 2. da kažete da, redarsku službu može obavljati lice sa završenom srednjom školom i položenim ispitom za redare. Jer, pokazivanje uspeha na posebnoj proveri može biti nedovoljno, tako da je ovo pomalo nelogično, a rekao bih i kontradiktorno jednom drugom.
U sledećem članu 54. imamo primer isprepletenosti nadležnosti gde se ne zna ko šta radi, šta je čiji posao i ko kome odgovara. Tako u stavu 1. tačka 4) kažete da je redar u vršenju svoje dužnosti dužan da obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili neki drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog skijalištu. Po mišljenju SRS to nije posao turističkog inspektora.
To je posao redarske službe, jer, nemoguće je očekivati da turistički inspektor po ceo božji dan provede na stazi čekajući da ga redar povuče za rukav i kaže, ej, tamo neko pravi probleme, dođi da vidiš šta je to. Ukoliko istovremeno ima par takvih izgrednika i turistički inspektor treba da bude istovremeno na više mesta. Zato mislimo da je to posao redarske službe i da je to rešenje daleko logičnije.
Pravi biser ovog predloga zakona su članovi 55. i 56. koji potpuno obesmišljavaju zakonski tekst; te odredbe su više odredbe opšteg karaktera i mogu se svrstati u opšte poznavanje i ponašanje na stazi i mogu imati smisla, recimo u pravilniku za obuku skijaša i redara, ali nikako ne može biti normirano u zakon. Samo da navedem par stvari koje su po mišljenju nas iz SRS potpuno besmislene. Kaže se da je skijaš dužan da vozi pažljivo i da prilagodi brzinu i način vožnje znanjima i uslovima staze. Recimo, kaže, skijaš je dužan da druge skijaše pretiče bilo levo ili desno i uvek na takvom rastojanju da im daje dovoljno prostora za sve njihove pokrete.
Molim vas, to bi bilo kao da, recimo, u zakonu o saobraćaju kažemo, pešak kada prelazi ulicu treba da pogleda prvo levo, pa desno, pa ako se uveri da je bezbedno može da stupi na kolovoz. Mislim da su to neke stvari koje predstavljaju opštu kulturu, opšte obrazovanje, a da ne kažem kućno vaspitanje i nešto sa čim se od malih nogu uči, tako da je potpuno besmisleno da to bude norma ovog zakona.
Zašto je ovaj predlog zakona je diskriminatorski, ono što sam rekao na početku, a to se vidi u članu 65. u stavovima 1. i 3. Mislim da je svaki komentar suvišan. Dovoljno je samo da pročitamo i da svima bude jasno, (u stavu 1.) kaže se, da je skijaški centar obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište. Stav 3. kaže: ''U slučajevima iz stava 2. ovog člana, prednost imaju škole skijanje koje svoje sedište imaju u jedinicama lokalne samouprave''.
Mislim da su o tome dovoljno govorili i ovlašćeni predstavnik, gospodin Zlatan Jovanović, kao i koleginica Vjerica Radeta.
Šta reći, osim da na ovakav tekst nemam komentara.
Dakle, da zaključim svoje izlaganje, pošto je Vlada Republike Srbije već odavno nasankala građane Srbije na tanak led kada su u pitanju nova radna mesta, kada je u pitanju obračun sa kriminalom, kada je u pitanju rešavanje nagomilanih socijalnih problema, rešila je da reguliše i ovu značajnu oblast, ali je potpuno sigurno da podršku od SRS neće dobiti.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, a neka se pripremi Momir Marković.