ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.05.2006.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

18.05.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:15 do 19:10

OBRAĆANJA

Dragutin Perić

Srpska radikalna stranka
Ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 57. predloženog zakona iz razloga što smatram da se ovom odredbom favorizuju pojedini učesnici na tržištu hartija od vrednosti. To je sasvim očito kada se pogleda ovaj član 57. još u stavu 1, gde se kaže da hartije od vrednosti izdate u skladu sa članom 54. zakona ne mogu biti predmet sekundarne javne ponude na organizovanom tržištu najmanje 12 meseci od dana njihovog izdavanja.
Međutim, u istom članu u stavu 4. ostavlja se neko pravo profesionalnim investitorima, gde se kaže da profesionalni investitor koji je stekao hartije od vrednosti u skladu sa članom 54. ovog zakona može ih otuđivati bez javne ponude i to, opet po članu 54, onima koji su bili povlašćeni još prilikom sticanja takvih hartija, maltene, pravo preče kupovine kod sticanja hartija od vrednosti, tako da povlašćeni investitor može na tržištu da vrši prodaju i ponudu Republici Srbiji, Narodnoj banci i takođe nekom drugom profesionalnom investitoru, a sve vezano za član 54.
Iz ovih razloga predlažem da se član 57. briše, jer smatram da kod tržišta hartija od vrednosti ne sme da bude favorizovanih, tj. povlašćenih učesnika, pa makar da je u pitanju i Republika Srbija, Narodna banka ili drugi povlašćeni investitor.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko po istom amandmanu? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Jovan Todorović i Milorad Vučelić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Ivan Radić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 64. Predloga zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Naime, radi se o delu zakona, odeljku X, koji govori o izveštavanju javnih društava, a član 64. konkretno se bavi izveštavanjem o bitnim događajima.
Amandmanom kojim sam predložio tražim da se stavovi 4. i 5. brišu, a sada ću obrazložiti i zašto. Naime, u ovom članu zakona se uočava jedna pravnička nelogičnost. Pročitaću član zakona, da bi se jasnije moglo uočiti o čemu se radi.
Naime, kaže se: "Kada nastupe okolnosti koje bi mogle bitnije uticati na poslovanje javnog društva i na cenu njegovih hartija od vrednosti, a nije reč o opštepoznatim okolnostima, javno društvo je dužno da odmah izda javno saopštenje o takvim okolnostima (izveštaj o bitnim događajima) u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike.
Primerak izveštaja iz stava 1. ovog člana javno društvo je dužno da istovremeno dostavi Komisiji i organizatoru tržišta na kome se trguje hartijama od vrednosti tog javnog društva. Komisija propisuje način izdavanja izveštaja iz stava 1. ovog člana."
Znači, ova prva tri stava su u redu, međutim, ono što je sporno su sledeća dva, a ona glase: "Javno društvo nema obavezu da izda izveštaj iz stava 1. ovog člana ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva".
Imamo situaciju da u prvom stavu ovog člana kažemo da je javno društvo obavezno da izda javno saopštenje, a u stavu 4. kažemo da nema obavezu.
Znači, nemojmo da se igramo mačke i miša sa zakonom. Ako je nešto po zakonu obavezno, ne možete u istom članu tog zakona da kažete da nije obavezno.
Dalje kažete: "U slučaju iz stava 4. ovog člana, javno društvo je dužno da podnese zahtev Komisiji za donošenje rešenja o prestanku obaveze izveštavanja o bitnim događajima".
Drugo što je bitno, ko je taj ko će da proceni opravdanost razloga koji ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva?
Znači, tu se radi o nekim situacijama, to su ta bitna događanja koja mogu da utiču na vrednost javnog društva, odnosno na vrednost akcija takvog društva, recimo, ukidanje licence za obavljanje određene delatnosti ili pokretanje novog proizvodnog programa koji bitno utiče na vrednost akcija takvog javnog društva.
Sigurno je da je neophodno da se o tome posredstvom sredstava javnog informisanja, odnosno kako ste ovde naveli, u jednom od dnevnih listova koji ima pokrivenost na celoj teritoriji Republike Srbije, blagovremeno obavesti javnost i akcionari.
Kažem, nelogično je to što jednim stavom zadajete obavezu, a drugim stavom u istom članu tu obavezu korigujete, odnosno kažete da javno društvo nije obavezno da to sprovede. Iz tog razloga pozivam predlagača da još jednom razmisli i prihvati ovaj amandman.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo poslanici, član 64. na određen način reguliše baš prava manjinskih vlasnika određenih hartija od vrednosti koje je emitovalo jedno javno društvo.
U članu 64. stav 1. se kaže: "Kada nastupe okolnosti koje bi mogle bitnije uticati na poslovanje javnog društva i na cenu njegovih hartija od vrednosti, a nije reč o opštepoznatim okolnostima, javno društvo je dužno da odmah izda javno saopštenje o takvim okolnostima u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike".
Da kažemo da taj deo nije sporan. Znači, u svrhu zaštite akcionara, lica koja su kupila trebalo bi da znaju u kakvim sve okolnostima posluju preduzeća čiji su oni na određen način vlasnici.
Međutim: "Javno društvo nema obavezu da izda izveštaj iz stava 1. ovog člana ako postoje opravdani razlozi koji ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva".
Sada se nameće pitanje – čemu onda ovaj član?
Znači, u stavu 1. se kaže da mora da izda, i to odmah, u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, ali pod uslovom da nema opravdanih razloga koji će da ukazuju da bi takvo javno saopštenje ozbiljno ugrozilo poslovanje javnog društva. Zašto bi javno društvo davalo bilo kakvo saopštenje, ukoliko njegovo poslovanje neće da bude ugroženo?
Znači, jedno logično pitanje koje se nameće – koga, u stvari, hoće predlagač ovog zakona da zaštiti: lica koja izdaju hartije od vrednosti ili lica koja kupuju hartije od vrednosti? Mali akcionari ne mogu da izdaju hartije od vrednosti. Oni su ti koji kupuju hartije od vrednosti.
U obrazloženju predloga ovog zakona ministar finansija, koji je ovlašćen predstavnik predlagača, a vidim da imamo i novog, ni jednog ni drugog nema u sali... Obrazloženje je bilo da je bolje da građani Republike Srbije ono malo ušteđevine koju imaju ne drže u bankama pod nepovoljnim kamatama, već da plasiraju na tržište hartija od vrednosti, i to kroz akcionarska društva, investicione fondove itd. Tu će verovatno da imaju veći prihod, nego što je to kamata kod banaka.
Ko snosi rizik kada je u pitanju banka i ulaganje ušteđevine, novca u banke? Pa odgovornost snosi banka, a osnovali smo i Agenciju za osiguranje depozita. Znači, na određen način i država, pogotovo što ona izdaje, odnosno Narodna banka Srbije izdaje dozvolu za rad bankama. Sasvim je logično pitanje da će u slučaju lošeg poslovanja banke i nelikvidnosti taj novac građanima morati da se nadoknadi ili iz Agencije za osiguranje depozita ili iz Narodne banke ili iz budžeta Republike Srbije.
E, ali kada je u pitanju trgovina hartijama od vrednosti, ko onda nadoknađuje novac? Pa, po našim važećim propisima o akcionarskim društvima, pravnim licima, privrednom registru i tako dalje, nadoknađuje onaj ko je izdao hartije od vrednosti i to garantuje samo svojom imovinom. To je kada nastaju dužničko-poverilački odnosi, čak i kada su u pitanju emisije hartije od vrednosti, ne mora ni to.
To su problemi sa ovim zakonom. I ko će onda te male akcionare da obešteti u određenim okolnostima? Pa, neće niko, ali će zato taj neko ko je izazvao štetu, ko je odgovoran za štetu, izuzetno dobro da profitira. I to malo ušteđevine koja je još ostala među građanima Srbije (malo, računajući koliki je broj građana, a mnogo za pojedince, 10, 15, 20 ljudi) biće fina zarada, sa kojom će oni da nastave da prave nove špekulacije i verovatno da pomažu i u izbornim kampanjama, da bi očekivali zaštitu od vlade kakva je ova, od ministra finansija kakav je ovaj.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Antić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 77. koji reguliše poslovanje na berzi, sa predlogom da se stavovi 6, 7. i 8. brišu. Razlog je potpuno jasan, očigledno je da u ovom zakonu ima nejasnoća, jer Komisiji za hartije od vrednosti su data tolika diskreciona prava da je pitanje da li je ovaj zakon uopšte bio i potreban. Bilo je, čini mi se, dovoljno da se prvim članom definiše da će finansijsko tržište da uređuje Komisija za hartije od vrednosti.
Ako malo pogledate zakon, u svakom drugom članu naći ćete diskreciono pravo Komisije za hartije od vrednosti koja propisuje raznorazne uslove, razne institute. Pitam, da li Komisija za hartije od vrednosti ima kapacitet da primenjuje ovaj zakon; a u ovom konkretnom stavu ona određuje podobnost i pouzdanost novih lica koja stiču kvalifikovano učešće prilikom dobijanja 5, 10, 15, 20, pa i 50% od ukupnog broja glasova na skupštini kada je u pitanju berza.
Znači, problematična je i sama mogućnost da se kod dobijanja glasova i dobijanja kvalifikovanog učešća ide na 50% glasova akcija berzi. Očigledno je da se na taj način stvara monopol kada su u pitanju berze, a monopol i berze su dva potpuno suprotstavljena pojma. Naprotiv, berza je baš ta koja treba da onemogući bilo čiji monopol, da afirmiše tržište, konkurenciju, ponudu i potražnju.
Mi, zahvaljujući monopolu koji je do sada imala Beogradska berza, imamo jako loše iskustvo kada su u pitanju monopoli. Trenutno na Beogradskoj berzi monopol imaju bankari.
Ali, kada se pogleda ovaj član, jasna je namera nekoga iz senke da se formiraju, u najgorem smislu reči, privatne berze, koje bi omogućile da se uz pomoć pravila poslovanja koja su potpuno nejasna dođe do velikog novca i do prelivanja ogromnih sredstava u vlasništvu malih akcionara ka vlasničkim gazdama.
Znači, što se Srpske radikalne stranke tiče, ona je u potpunosti protiv celog člana, ali posebno protiv diskrecionih prava Komisije za hartije od vrednosti. Smatram da je u potpunosti ovaj zakon nedorečen i nejasan i da je žalosno da posle dve godine čekanja na ovaj zakon imamo ovakav tekst predloga.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
(Hranislav Perić, sa mesta: Je l′ do šest radimo?)
Ne. Koliko sam informisan, produžena je rasprava. Radimo do završetka rasprave o ovoj tački.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospodine Anđelkoviću, moram da vas obavestim da je potrebno da upozorite predsednika Skupštine Markovića da je predstavnik po ovoj tački Mlađan Dinkić, a on je zapalio iz ove skupštine; onda smo dobili obaveštenje da je paralelno sa njim predstavnik Vlade ministar Bubalo, a on nikada više neće doći u ovu zgradu. Mi sada ovde raspravljamo o važnim zakonima, a oni se negde hlade u nekoj hladovini, smeškaju i kažu – ma hajde, šta rade ovi u Skupštini, oni pričaju, to će dva dana da traje. Verovatno posle toga – puj pike ne važi se, mi smo završili naš glavni posao.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Krasiću, je l′ vi imate neku informaciju koju mi nemamo što se tiče ministra Bubala?