TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 04.07.2006.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

14. dan rada

04.07.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatile amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ako povodom amandmana SRS, kojim se promoviše jedan drugi koncept viđenja ovog pitanja i daje potpuno nov Predlog zakona, treba da se to na neki način osporava posredno jadikovkama na postojeće stanje od strane onih koji su na vlasti, onda to prihvatam kao stil, ali to nije toliko produktivno.
Pre nego što krenem konkretno sa ovim amandmanom moram da vas upozorim da postojeći Zakon o slobodnim zonama i nije tako loš propis. Verovatno tu treba promeniti pet članova, možda je ovo visoki procenat koji se traži da se u zoni proizvodi robe za izvoz. Ali moram da vas podsetim da mnoge odredbe ovog zakona nisu mogle da važe za vreme sankcija, tako da je bila neka tolerancija, jer taj koncept slobodnih zona je kod nas počeo ipak da se razvija u jednom periodu za koji može da se kaže, sa ekonomskog stanovišta, da je u nevreme, u vreme sankcija, blokada i svih problema koje je ova država imala za proteklih 16 godina.
Zato se moja diskusija povodom postojećeg Zakona o slobodnim zonama svodi na to da je potrebno promeniti pet - šest članova. Međutim, razlika u konceptu stvarno čini besmislenim uporednu analizu šta smo naveli u amandmanu za član 6. i onoga što stoji u članu 6. Jer ako bi sada analizirao taj član 6. Predloga zakona Vlade, onda bih morao da se vratim na član 4. i na član 2.
U članu 2. se kaže da je saglasnost Vlade akt kojim Vlada određuje područje zone. Vlada je devalvirana da odredi katastarske opštine, parcele u okviru katastarskih opština, a onda ako se pogleda član 5. kakvi se uslovi tu postavljaju, potpuno besmisleni i nepotrebni uslovi, jer kada ta grupacija krene da sređuje onda znate da od toga ne ostaje ni trag.
Taj zahtev kojim se traži saglasnost da se odredi područje treba da sadrži, pa slušajte kako liberalizacije izgleda: naziv, sedište i PIB osnivača zone, naziv, sedište i PIB privrednog društva za upravljanje zonom, podatke o osnovanom kapitalu privrednog društva za upravljanja zonom, naziv zone i područje zone za definisanje granica, podatke o restrukturiranju.
Ako se na području zone nalazi privredni subjekat koji je u postupku restrukturiranja, a ovde postupak da se odredi područje i sve se odnosi na privredni subjekat.
Totalno besmislen zakon i naravno ne pada mi na pamet da trošim dragoceno vreme analizirajući nešto što je samo pro forma ubačeno ovde, da teče ova rasprava.
Vratio bih se na naš koncept. SRS smatra da članom 6. treba da se propiše da u zoni nije dozvoljeno obavljanje delatnosti kojima se ugrožava životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje. S obzirom na početak današnje rasprave mislim da nije dovoljno objašnjen naš amandman na član 2. pa bih iskoristio da to pročitam, pošto je taj član u našoj verziji dosta detaljan i najbolje pokazuje koncepcijsko neslaganje sa Vladom i jedno drugo viđenje zone.
"Zona obuhvata deo teritorije Republike Srbije koji je kao takav ograđen, označen i u kome se obavljaju delatnosti utvrđene ovim zakonom.
Područje zone je posebno ograđeno, vidljivo obeleženo, označeno da je slobodna zona na ulazima i izlazima iz zone, kao i sa rečne strane. Zona može imati više delova koji čine jednu funkcionalnu celinu.
Zona mora biti tako uređena da se promet robe i lica u zoni i iz zone može odvijati samo preko određenih izlaza ili ulaza. Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajuće uređeni, osigurani i noću osvetljeni.
Privredno društvo za upravljanje zonom dužno je da u zoni obezbedi prostorije za rad carinske službe. Vlada Republike Srbije propisuje standarde i normative koji se odnose na ogradu, označavanje, obeležavanje, ulaze, izlaze, uređenje i prostorije u kojima će raditi carinska služba u zoni".
Jedan mnogo ozbiljniji koncept, gde se ide sa jasnim pokazateljima da zona treba da bude ozbiljna institucija.
Pošto zalazimo u nešto što bi moglo da se tumači kao ekonomska opravdanost za osnivanje zone, a sa pozicija prošlosti onoga što je nasleđeno, opet moram da vas podsetim da je veliki broj zona kod nas bio u stvari izraz političkih težnji lokalnih moćnika. Daću vam jedan primer u Nišu.
U Nišu se godinama pričalo o nekoj slobodnoj zoni isto kao u Lapovu, određivale stotine hektara gde će krenuti velika izgradnja, investicioni ciklus, od 1993. do 1997. godine i ko god je hteo da prevari građane u Nišu samo je rekao slobodna zona, pa je čak postojalo i preduzeće slobodna zona u izgradnji i od toga ništa. Zašto?
Zato što su ekonomske analize i elaborati opravdanosti osnivanja na određenoj teritoriji slobodne zone bili politički naštimovani bez kvalitetne pripreme, bez istinitih i realnih podataka.
Kada je to tako sve pogrešno, onda su i buduće procene pogrešne, tako da su neki pravili zone, pa računaju da će dovesti ovoga, dovešće onoga, on će da uloži ovoliko, ovaj će da uloži ovoliko. Kada je to izostalo, onda je ostala zona u vidu preduzeća za upravljanje zonom, korisnik jedan ili nijedan. Onaj ko se javlja kao korisnik, naravno, ukoliko je mali broj korisnika u zoni, onda su troškovi održavanja jedne zone, oni fiksni troškovi, troškovi preduzeća za upravljanje zonom, troškovi carinske službe daleko veći i nema ekonomskog interesa da neko radi. To je centralno pitanje.
Naš koncept je daleko prihvatljiviji, jer uvažava te ekonomske interese, ne dozvoljava da se država toliko meša u osnivanje zona itd, pa i poslovanje zona. Vrlo precizno govorimo o transferu sredstava, o investiranju dobiti, o bankarskim, finansijskim i drugim poslovima koji se obavljaju u zoni, o jednom normalnom režimu prometa robe iz zone i u zonu, i obavezama koje postoje ukoliko roba iz zone ide na domaće tržište, gde se onda ne bi desio "Neckermann" i "Quelle".
Međutim, ako ostane ova carina sa ovim ministrom finansija, onda svaka slobodna zona može da bude "Neckermann" i "Quelle". To je činjenica. Tu onda nema neke velike pravno-teorijske rasprave, jer sve pravno-teorijske rasprave padaju u vodu kada dođu na teren stvarnosti i primene propisa. Mi imamo taj problem što se propisi selektivno primenjuju i svako se tu malo omrsi, a vidimo da neki baš imaju dobru sklonost da se omrse, da maznu, pa i da "zapale" u inostranstvo, kao što demokratski blok, sa punim demokratskim kapacitetom to manifestuje.
Naravno, građani Srbije moraju da znaju da ovo što radi demokratski blok nema veze sa demokratijom, da ovako kako radi demokratski blok, ne verujem da postoji u nekoj zemlji EU.
Onda možete lako da zaključite da sa ovakvim demokratskim kapacitetom i demokratskim lopovlukom nikog živog ne mogu da odvedu u
neke integracije, da li su one na Severu, Jugu, Zapadu, Istoku, nije bitno. Sa ovima niko neće da posluje. Evo, krenula je neka firma iz Izraela da nešto radi u Beogradu, pa udarili na Bogdanovića, a on traži 5%. To je mnogo čak i za Izrael. Onda naprave procenu ko je na vlasti, koji su sve poslovi urađeni i dođu do zaključka da preko 300 miliona evra uzmu. To je njihova procena, nije moja procena. Imam sve papire, da znate.
Moj "laufer" radi, obaveštava me. Ne čitam novine, a znam sve šta se dešava, kad se ko smeje, zašto se smeje, koliko mu je kiselo dok se smeje, sve to dobro sagledavam i znam kojim putem i gde sve ovo ide i gde će da se završi.
Ovo što predlaže ova vlada, kada je u pitanju Zakon o slobodnim zonama, jeste nešto loše. Primena svih odredbi ovog zakona zavisiće od ministra finansija.
Samo da vas podsetim na njegovu sklonost, da sve što je predložio ovde vezuje za svoju malenkost. Onda mene uopšte ne čudi što je mali broj čestitih ljudi napustio tu stranku, jer ne želi da ima veze sa gospodinom Dinkićem i sa ovim stvarima.
Možete da zamislite kada je čak i "prepošteni" Labus napustio G17 plus! Ne znam šta je sa nogom, sa "Eriksonom", da li ga je udario šećer, ali on je morao da napusti G17 plus, jer su videli kakav je to uvezani sistem.
Naravno, kad kažem G17 plus, uopšte ne mislim ni na jednog poslanika te poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Zašto? Nemaju oni uticaj na to što se dešava u vrhu te stranke, pa čak ne bih rekao ni stranke, nego pojedinaca koji zloupotrebljavaju stranku. Možda je to i preciznije.
Znam da i naše kolege poslanici iz G17 plus na poslaničkim grupama izražavaju čuđenje i nezadovoljstvo, i njima nije jasno šta se dešava i kakva je ekonomska politika, pa javno postave pitanje, pa posle dobijaju packe – kako te nije sramota da postaviš pitanje, ne možeš da objasniš ekonomsku politiku G17 plus.
Ali, to je njihovo interno, neka oni raščišćavaju na svojim organima. Samo konstatujem da su neki na vreme pobegli jer su videli tamo da vozač koji vozi nije položio vozački ispit i može da strmekne sa puta i da sve ode u propast.
Kao što se primećuje, kapaciteti demokratskog bloka su vrlo šuplji, probušeni. Malo, malo, pa iscuri 27 miliona, 3,5 miliona, Hamović, Lazarević, Đilas, itd. To pričam građanima Srbije, da znaju kada se pojavi demokratski kapacitet sa rupama, odoše vaše pare. Evo, kod "Necckermann" videli ste – 60-70 miliona evra su zaradili ljudi koji su prevarili ovde potrošače. Pošta, koju drži G17 plus, je našla interes da naplati poštarinu, pa onda na nerezidentne račune, pa onda transferisanje u evre, i ćao, prema bratskim bivšim republikama. I tražite od nas podršku? Pa, nemate podršku sa naše strane.
Znači, građani Srbije, SRS ovima ne daje podršku, jer oni to rade. Ko je to utvrdio? Oni, u njihovom izveštaju, njihovog državnog organa. Kada bi smeo radikal ovo da napiše? On ne može da bude u Vladi, ne može čak da bude zaposlen u ovoj vladi. To su oni napisali o sebi.
Evo, ja ih podržavam, ima neka stvar gde ih podržavam. Lepo su izračunali, ali očigledno su se poremetili interesi i Labusa je naprasno zabolela noga, zbog, navodno, Mladića i zaustavljanja pregovora sa EU, a u stvari, kada je video izveštaj koliko mažnjava "mlađani", morao je čovek da pobegne. Za Markovića nisam siguran da je to bio glavni razlog.
Pozivam pre svega poslanike G17 plus, koji se nešto batrgaju oko ovog propisa, misle da nešto znaju, slažem se, imate takav utisak, predlažem da pokupe sve amandmane SRS na ovaj predlog zakona i da stave to kao jedan zajednički tekst. Videće potpuno nov zakon koji je nekoliko puta kvalitetniji, bolji i jasniji nego Predlog zakona koji je Vlada predložila.
Samo da vas podsetim, nešto smo slično uradili pre dve i po godine. Bio je Zakon o sprečavanju sukoba interesa, pa smo podneli amandmane na svaki član i poslanici G17 plus, neću da govorim ime, imali su prilike da slože sve amandmane i da uporede sa Predlogom Vlade i rekli su – ovo što su radikali predložili je daleko bolje, daleko kvalitetnije. Identična je situacija i kada je u pitanju zakon o slobodnim zonama.
Smatram da ovo što je navedeno u vašem Predlogu zakona, članu 6, pogotovo u članu 5, to uopšte ne može da stoji u zakonu. Neću sada da otvaram temu neustavnosti pojedinih tačaka iz člana 5. One su u direktnoj suprotnosti sa odredbama Ustava RS.
Kada bi se vratio na osporavanje ustavnosti, onda bi na neki način dao legitimitet vašem Predlogu, a to za živu glavu ne želim da uradim, nego baš želim da napravim jasnu razliku, da sve, pa čak i one koji prate ovaj prenos, stavim pred svršen čin – dža ili bu, ili ćete ovo što Mlađan Dinkić, onakav kakav je, predlaže, kako radi. Vidite, čim smo počeli o "Neckermann", odmah je došao, bio je dve sekunde, otišao je. Navodno, Marković mu je naredio da ide u Irsku, državni posao.
Najveći državni interes, gospodine Markoviću, jeste da ovi članovi Vlade RS za živu glavu ne idu u inostranstvo da nas predstavljaju. Nema većeg državnog interesa. Možete da zamislite koja je uvreda za narod i građane Republike Srbije kada ih Dinkić zastupa u inostranstvu! Ne postoji veća uvreda.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neka poslanička grupa želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnjeg zasedanja potrošismo jedan određeni deo vremena na debatu, da li je potrebno da bude ministar prisutan kad se govori o ovom zakonu ili ne. Ja samo da obećam, odnosno da obavestim javnost i narodne poslanike da će srpski radikali, kada budu ministri, dolaziti sa zadovoljstvom u ovaj parlament, predstavljati zakone i objašnjavati građanima, kao i poslanicima koji žele da uzmu aktivno učešće da bi ti zakoni bili primenljivi i da bi koristili građanima Srbije.
Moram da kažem i mojim kolegama poslanicima iz SRS da se ne sekiraju mnogo zbog toga što ministar finansija Mlađan Dinkić nije prisutan ovde, jer kad je tu Miloljub Albijanić, koga inače građani Srbije iz milja zovu Mićko Švajcarac, onda potpuno na isti način oni završavaju to sa svojom strankom. Zbog čega ga zovu Švajcarac? Pa zbog toga što on kad se pojavi, da li za ovom govornicom, da li u nekoj od televizija, kad govori građani steknu utisak da je on parlamentarac u Švajcarskoj. Naime, Srbija je lepša zemlja od Švajcarske i ljudi su u njoj dobri, samo što su oni "žuti" pokupili sve što se imalo pokupiti pa se mnogo teže živi nego u Švajcarskoj. Inače, zadovoljstvo je nama koji vodimo ovu državu da u njoj živimo.
Da malo kažem vezano i za moj amandman, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS, na član 7. ovog zakona, a smatramo da je Predlog ovog zakona u odnosu na zakon koji reguliše slobodne zone veoma važan i bitan propis koji treba da postoji. Zanimljivo je i šta je rekao narodni poslanik Jakšić. Kaže: "Ponekad su neki koristili beneficije, on zloupotrebe onih koji treba da kontrolišu poslovanje slobodnih zona naziva beneficijama, što je nama srpskim radikalima apsolutno neprihvatljivo".
Član 7. kaže: "Ministarstvo nadležno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost podnetog zahteva iz člana 4. stav 2. ovog zakona i svoje mišljenje dostavlja Vladi". Mi smo svojim konceptom predvideli da član 4. glasi sasvim drugačije. A i ovde bi se Ministarstvo uplitalo u otvaranje slobodnih zona kao kad privredni subjekti žele da započnu sa nekom delatnošću, pa sad bi neko ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo finansija, trebalo da da svoju ocenu da li postoji opravdanost ili ne, za obavljanje te delatnosti.
Drugi stav člana 7. glasi: "Određivanje područja zone je ekonomski opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala". To je teško oceniti da li će se postići, a zapravo ne treba nego treba dozvoliti, propisati ovim zakonom na koji način se otvaraju slobodne zone i dozvoliti mogućnost da one posluju, pa će se pokazati tokom poslovanja da li oni imaju opravdanja ili ne.
Činjenica da su se za poslednjih 30 godina u svetu slobodne zone povećale oko 100 puta ukazuje na to, i nama srpskim radikalima dovoljan je signal, da o ovoj problematici ili zaživljavanju privredne aktivnosti u Srbiji treba posvetiti ozbiljnu i dužnu pažnju i zbog toga smo mi na Predlog ovog zakona podneli 44 amandmana, da bismo ovu materiju regulisali u jedan zakon koji bi zaista građanima Srbije značio mnogo.
U dosadašnjim slobodnim zonama predmet njihovog poslovanja uglavnom je trgovina, a mi sada želimo da visoke tehnologije, noviji privredni subjekti, odnosno nova dostignuća zažive preko slobodnih zona da bi se zaposlio što je moguće veći broj građana Srbije, koji vape za radnim mestom. U poslednje vreme nema nikakvih šansi, niti je ova vlada, čini mi se, spremna da taj deo priče stavi na svoj dnevni red, a i kako bi to mogla kad pojedini ministri u ovoj vladi uglavnom razgovaraju sa predsednicima drugih stranaka kako i na koji način da se bore protiv velike popularnosti SRS, odnosno njenog utemeljenja kod građana Srbije.
Prošli put sam istakao, očekivali su građani Srbije da ministar finansija sa predsednikom DS razgovara o ovim privrednim delatnostima, odnosno razgovara o otkupnoj ceni višnje, maline, o žetvi, a oni se dogovaraju kako i na koji način da spreče građane Srbije i SRS da na sledećim izborima pobedi. To će biti malo teže i za one koji imaju ambicije da to rade, umesto da rade onaj deo posla za koji su ih građani Srbije neposredno preko narodnih poslanika izabrali u Vladi.
Amandmanom na član 1. koji je podneo narodni poslanik gospođa Gordana Pop-Lazić je na jedan određen način rečeno kako i na koji način SRS vidi koncept ovog zakona, pa i ovaj moj amandman na član 7. ovog zakona je samo logičan sled, kao što će biti i ostali amandmani koje su podneli narodni poslanici SRS. Mislim da bi ozbiljno trebalo razmisliti o ovim amandmanima, prihvatiti ih kako bi ovaj zakon bio primenljiv i imao uticaja u poslovanju u Republici Srbiji. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam gospodine Periću. Još neko o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.

Miljko Četrović

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici i građani ako gledate ovaj prenos, da li je slučajno ili je to moralo tako da bude danas da se, kada se raspravlja o Predlogu zakona o slobodnim zonama, pomene nadimak Trizon.
Vrlo interesantno, taj Trizon sa 27 miliona evra je na neki način dokaz jednog stanja u Srbiji, da to više nije ni afera ni čudo za prvu stranu novina, ni za udarne vesti i ovih televizija koje pokrivaju celu teritoriju države Srbije, a da ne govorim lokalnih televizija. Ali, to je jedna surova realnost koju građani osećaju na svojoj koži; preteškim životom, većina je u nemogućnosti da iole normalno živi i da preživi, da izmiri one najnužnije potrebe kada je u pitanju plaćanje struje, komunalija, a da ne govorim da se prehrani iole dostojno i da dostojno bude obučen kao pojedinac i kao porodica.
Zato imamo na drugoj strani Trizone, biznismene, novobogataše, Tadiće, Đilase, pa i Babiće i Iliće itd. Svi su na svoj način podelili Srbiju, podelili su kroz Vladu, svoje feude su zauzeli.
Tako se stvari odigravaju i u većini lokalnih samouprava. Nema nikakve kontrole, nema poštovanja zakona u državi Srbiji, ne funkcioniše nam država, odnosno nema vladavine zakona.
Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o slobodnim zonama. Bilo je ovde dosta govora zašto ministra nema, on je na trenutak došao, ostavio onu plavu fasciklu, pa je nestala i fascikla i on. Verovatno traži tog Trizona koji je nestao iz WC.
Bilo je i ranije velikih priča o ovim slobodnim zonama i uvek se nagoveštavalo neko privredno čudo i neka korist i za narod i za državu.
Nažalost, nisu te slobodne zone zaživele, a odgovornost zašto nisu zaživele je što nam država ne funkcioniše, što nam te zone nisu pravljene u skladu sa važećim zakonskim propisima. Pa i mi smo danas čuli ovde da je, navodno, dobrom voljom ministar Dinkić odlagao zatvaranje nekih zona, pa kada one nisu mogle da nastave sa radom, eto, on je odlučio da te zone prestanu sa radom.
Ne govori se prava istina da mnoge zone nisu ni zaživele da rade po pozitivnim zakonskim propisima. Naprotiv, iako su nešto radile, radile su kršeći i Zakon o slobodnim zonama i sve druge pozitivne zakonske propise.
Ali to je opet odgovornost Vlade Republike Srbije i aktuelnog Ministarstva finansija, jer je Ministarstvo finansije i Predlogom ovog zakona uzelo sebi pravo da vrši kontrolu rada, od davanja saglasnosti za otvaranja slobodne zone, za određivanje svih tih uslova, navodno da su uključene lokalne samouprave, da odlučuje i prati i kontroliše rad slobodnih zona, a u poslednjim članovima ovog predloga zakona predloženo je formiranje uprave za slobodne zone.
Malo je formirano Agencija, Uprava, nevladinih i drugih tela, od strane ove vlade Vojislav Koštunice, a vidimo kakav je haos u državi.
Nažalost, ni ta nevladina tela, te agencije, pa i uprave ništa konkretno nisu razrešile, niti popravile stanje u Srbiji.
Podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na član 8. kao sled po hronologiji amandmana koji je podnela poslanička grupa SRS na svih 39 članova Predloga ovog zakona i ta izmena i dopuna člana 8. treba da glasi: "Pod osnivanjem zone podrazumeva se postupak donošenje akta o osnivanju zone, osnivanje društva i pribavljanje saglasnosti Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) da se na određenom delu teritorije Republike Srbije može osnovati zona".
U obrazloženju Vlade, kao i za sve druge amandmane poslaničke grupe SRS, pošto nijedan, od 39 amandmana, nije prihvatila stoji: "Amandman se ne prihvata s obzirom da je pojam osnivanja zone definisan članom 2. stav 1. tačka 6) Predloga zakona i istim podrazumeva da je osnivanje zone donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zone između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika".
Kada sam pogledao član 2. tamo jasno stoji u Predlogu zakona pod tačkom 6) – "osnivanje zona je donošenje odluke nadležnog organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika, ili zaključenje ugovora o osnivanju zona između organa lokalne samouprave, privrednog društva, odnosno preduzetnika"; a član 2. faktički objašnjava pojedine izraze upotrebljene u ovom zakonu kojima je sledeće značenje, i sada kada sam pogledao ostale članove i član 8. nema nijedan član koji reguliše osnivanje zone. Zašto onda u članu 2. ima taj pojam i objašnjenje tog pojma – osnivanje zona?
Jasno je da se amandmani poslaničke grupe SRS amandmanom sklope u jedan kompletan tekst ovog zakona, da tek onda ovaj zakon može da ima svoju primenu i da ostvari funkciju, da se slobodne zone i osnivaju i funkcionišu u skladu sa zakonom i svim drugim pozitivnim propisima.
Pošto ovde nema ministra finansija, a želeo sam dva pitanja da mu postavim kao narodni poslanik, Ministarstvo finansija da mi odgovori – koliko sada ima slobodnih zona i koje su to zone, koji su vlasnici tih slobodnih zona i ko vrši kontrolu njihovog rada?
Drugo pitanje koje želim da postavim ministru finansija, odnosno Ministarstvu, ovo je na zahtev mnogih građana koji gledajući na mnogim televizijama, kako lokalnim tako i ovim koje pokrivaju celu teritoriju Republike Srbije, šta se događa širom Srbije, organizuju se već mesecima tzv. nagradne igre gde gledaoci treba da pogode neku reč od nekoliko slova pozivajući neki broj koji je ispisan na ekranu.
A s obzirom na to da je to u suštini, kako građani navode "ogromna prevara" poslednjih meseci građana Srbije sa tim tzv. nagradnim igrama, pozivajući odgovarajući broj, taj broj ili poziv košta 25, 30 ili 40 dinara, pa postavljam sledeće pitanje – pošto Ministarstvo finansija kontroliše, pored svega kad je u pitanju novac u Srbiji, i igre na sreću, kocku i lutriju i sve druge igre na sreću, a i ovo se podrazumeva kao neka igra na sreću, da li je Ministarstvo davalo dozvole za ovakve igre na sreću na skoro svim televizijama u Srbiji, ko su vlasnici tih famoznih telefonskih brojeva koji se pojavljuju na televizijskim ekranima, da li Ministarstvo finansija kontroliše te igre na sreću, koliko se tu novca ostvari pozivanjem od strane gledalaca i koliko je naplaćeno poreza za državu?
To je na zahtev mnogih građana, jer zloupotrebljava se izuzetno teška situacija koja je u Srbiji, a pogotovo se zloupotrebljavaju deca koja ostanu sama bez roditelja i koja okreću brojeve tih telefona, a kada roditelji dobiju telefonske račune posle mesec dana, vide da je telefonski račun 10, 20 ili 30.000 dinara. Naravno, sve te igre su takve, "ogromna prevara" građana Srbije. Ja ne osuđujem građane, ali Ministarstvo Srbije treba da odgovori šta se događa. Ubeđen sam za mesec ili dva ova vlada i Ministarstvo finansija na čelu sa Dinkićem neće vladati Srbijom. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama. Još neko o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Ovo ste hteli da bude zabeleženo kao poslanička pitanja, je l' tako? Prvo će biti upućeno Ministarstvu finansija jer se na njega odnosi. Drugo neće biti upućeno Ministarstvu finansija jer je za svakog ko iole zna o čemu je reč, na Ministarstvo finansija se ne odnosi.
Nisu u pitanju igre na sreću, a piše kod svih tih igara koje idu, potpuno ste u pravu, kvizova koji idu na lakovernost građana, jer znaju da građani, uostalom to se često vidi, i ljudi u javnoj delatnosti jedno govore i mame, a dole sitno u uglu pišu podaci i kada se oni tačno pročitaju, a naravno da ih ljudi ne čitaju, u tome se sastoji "prevara", jer ne čitaju doslovno šta znači, unutra je inače uveden i porez, pa piše koji porez plaćaju, ali to nisu igre na sreću. Postoje u mnogim zemljama.
Vrlo je važno da se po Zakonu o oglašavanju, zato kažem, reč je o Ministarstvu trgovine, kontroliše i moralo bi da se kontroliše da li je na adekvatan način istaknuto upozorenje, da li se upozorenje poštuje, a ono se, između ostalog, odnosi i na ono što ste Vi ukazali, na zabranu da se uopšte uključuju u program deca ispod 18 godina, ono što se redovno dešava i onda dobijamo to u računima. To je nešto što se na sličan način dešavalo 90-tih godina, samo u drugom obliku, povodom drugih telefonski poziva i računa.
Uobičajeno je da na tržištu pokušavaju pojedinci jedne firme, zakupom telefona i skrivanjem pune informacije koja bi upozorila građane, da se izvrši to upozorenje, ali je vrlo važno to što ste rekli, samo zato kažem, biće upućeno Ministarstvu trgovine, da li u okviru nadležnosti koje su utvrđene zakonom koji ste svi vi narodni poslanici ovde usvojili, da li se te odredbe poštuju i da li se kontrolišu. U protivnom, to bi delovalo kao igre na sreću, ne kao igre na sreću, nego kao gola prevara, osim, ako je kontrola u pitanju.
Dakle, biće upućeno na tu adresu, a bićete u mogućnosti sutra još jednom da iskontrolišete da li je dobro pitanje upućeno. Hvala.
Na član 9. amandman je podneo poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Član 9. u Predlogu zakona koji je podnela Vlada glasi – Na proširenje zone primenjuju se odredbe ovog zakona o davanju saglasnosti za određivanje područja zone. To je u njihovom konceptu. U našem konceptu član 9. glasi – "Zona se može osnivati na području mesta koje ima vazduhoplovno ili rečno pristanište otvoreno za međunarodni saobraćaj, na magistralnim putevima uključenim u mrežu evropskih puteva (E) i na području drugog mesta ako je sa tim saglasan nadležni organ lokalne samouprave. Drugi stav – "Na području mesta iz stava 1. ovog člana može se otvoriti jedna zona. Dve i više zona mogu se otvoriti na području jednog mesta ako je sa tim saglasan nadležni organ lokalne samouprave" .
Naravno, ovo rešenje koje nudimo bitno odudara od postojećeg u Zakonu o slobodnim zonama, ali moram da kažem da ne dovodi u pitanje način na koji je Vlada u svom Predlogu zakona pokušala da definiše područje zone. Oni su to ovako napisali, u članu 2. gde se daju ti pojmovi, pa kaže – slobodna zona je deo teritorije Republike Srbije, posebno je ograđen i označen, a na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima koji su utvrđeni ovim zakonom, i tu praktično nema nikakvog ograničenja. Znači, na svakom kvadratnom santimetru je moguće osnovati zonu.
Mi smatramo da tako široko postavljeno pitanje gde bi mogla da se locira zona ne može da bude u zakonu, ali moram da napravim vezu sa tačkom 2) člana 2. jer tu je definicija šta su osnivači zone, ko su osnivači zone. Dakle, osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem po osnivanju zone, ali ovaj deo je potpuno nepotreban, s obzirom na to da je ovde intencija da se organ lokalne samouprave javlja kao osnivač slobodne zone.
Moram da istaknem da je to loše rešenje, jer ako lokalna samouprava postane osnivač privrednog društva, a tu glavnu reč vodi privredno društvo za upravljanje zonom, onda je to u suprotnosti sa svim mogućim intencijama razvoja lokalne samouprave u Srbiji, gde se izlazi iz privrednih aktivnosti lokalne samouprave. One na neki način ostaju kod komunalnih delatnosti, a slobodna zona nije nešto što ima dodirnih tačaka sa komunalnim delatnostima.
Međutim, mi smo drugačije zamislili ulogu lokalne samouprave, smatramo da ona treba da se pita, naročito, sada idem na našu verziju člana 9, na području drugog mesta, a to su ona mesta gde ne postoje prirodni i infrastrukturni uslovi, u ovom trenutku, ali lokalna samouprava ima svoj interes da urbanističkim planom razradi neko području za neku buduću zonu i ona na neki način dajući tu saglasnost da se krene sa projektom osnivanja zone preuzima odgovornost da obezbedi infrastrukturu i sve drugo što postoji pored magistralnih puteva, vazduhoplovnih i drugih pristaništa.
Naravno, dali smo značaj lokalnoj samoupravi. Ukoliko se na teritoriji jedne opštine formira dve ili više zona da je potrebna saglasnost lokalne samouprave. I ne samo zbog uslova koji se tiču infrastrukture, nego zbog razvoja jednog područja, jer lokalna samouprava ima centralnu nadležnost da vodi računa o razvoju svoje teritorije i ona bi morala da se pita.
Dakle, to je u skladu sa, ako mogu tako da kažem, nastojanjima da se za neke poslove mnogo više pita lokalna samouprava od centralne vlasti. Ovde je potpuno drugačija koncepcija, jer ova koncepcija ne dovodi u pitanje ovo što je predložila Vlada, ali precizira. Ja bih vam sada dao samo jedan dodatak, ukoliko ste zapamtili šta je gospodin Četrović pre mene pričao, on je obrazlagao amandman na član koji se tiče osnivanja zone, jer stvarno ovaj Predlog Vlade nema takvu odredbu, on ima odredbu, mislim da je to član 2. gde je to samo definicija pojmova, pa se samo posebno može izvesti zaključak šta se podrazumeva pod osnivanjem, a osnivanje zone ne može da se upodobi sa odredbama o osnivanju privrednih društava. Tu je i pitanje saglasnosti koje daje Vlada, a vezano je samo za određivanje područja, a to su katastarske opštine na nekoj teritoriji.
Loš je ovaj vaš Predlog, izuzetno loš, neprimenjiv i zato on mora da, tako da kažem, crpi selektivnu primenu koja zavisi od neke persone, ali persone koja će se naći na nekom mestu gde će da procenjuje da li ovo područje može, da li ono drugo područje ne može, da traži sijaset dokumentacija, pa čak i da diskreciono procenjuje u ovom predlogu koji Vlada zastupa.
Znači, ne postoji nikakva smetnja da tamo gde postoji ekonomski interes, gde postoje zainteresovani subjekti, zainteresovani privrednici, da se osnuje zona za ona mesta i one teritorije van ovih privilegovanih po prirodi stvari i zbog komunikacije i infrastrukture, potrebna je na neki način saglasnost organa jedinice lokalne samouprave što je sasvim prirodno. Jer, nije sasvim svejedno nekoj maloj opštini da li će imati slobodnu zonu na svojoj teritoriji ili neće imati.
Mi danas imamo takvih mahera koji bi bili u mogućnosti da formiraju zonu, a ja se prosto čudim da neki nisu to iskoristili, verovatno postoje mnogo bolji poslovi za zaradu, verovatno je u pitanju berza, pa onda ovi računi za pranje i prenos sredstava, ali ako se i tu skrate mogućnosti za nezakonito sticanje, verovatno će se usmeriti na slobodne zone. Jer, znate i sami, kada Mlađan Dinkić nešto brani ovde u Skupštini i predlaže neki zakon, onda to znači priprema za start. Odmah određena grupa prijatelja napravi kvalitetnu pripremu i onda krene u osvajanje, jer stari zakoni ne valjaju, nisu prilagođeni privatnim interesima određenih ljudi.
Nadam se da sada građani Srbije mogu mnogo bolje da primete da mesecima mi ovde donosimo čisto privatne zakone.
To što je možda neko u koalicionoj vladi i ne razume se u ekonomiju, ili se možda više razume u obaveštajni rad ili u medijsko zaglupljivanje, to je drugo pitanje, ali ove ekonomske stvari, privredne stvari koje su pale na nejaka pleća putnika za Irsku, vrlo su se negativno pokazale u praksi.
Sve što je predložio, sve što je sproveo, u krajnjem je imalo negativan efekat i mi moramo kao opoziciona stranka da upozorimo na to, da skrenemo pažnju i građanima i budućim privrednicima, budućim osnivačima zone, budućim direktorima preduzeća koji bi upravljali zonama, organima lokalne samouprave, dakle, kakav je koncept, šta može da se desi.
Koncept je vrlo jasan, prepoznatljiv, slično kao sa bankama. Sve što je domaće pogasi se, a otprilike "naizvolte" nekima. Osiguravajuća društva pogasi, daj "naizvolte" drugima.
Da li su to pare iz inostranstva, da li su to pare odavde a došle iz inostranstva, da li je sada u Irskoj da bi se proverio neki račun, da li je možda tamo pa da se ne vrati ovde, jer SB zatvara krug oko finansijskih malverzacija, ja to ne znam.
Ne bi me iznenadilo da je to karta u jednom smeru, bez mogućnosti povratka, jer prema mojim informacijama krug se zatvara, sklapaju se kockice, mozaik dobija neke svoje konture, vidi se da postoji nešto što liči, a mene tera da osnovano sumnjam da ima elemenata organizovanog kriminala.
Naravno, on je uvek opran onom čuvenom rečenicom o demokratiji, a ovi poslednji događaji vezani za lustraciju, što kažu seljaci kastraciju, i ove druge stvari ukazuju da se nešto drma ovde, da se pozicije menjaju, da je mnogo krokodila, a barica se smanjila. Pošto je mala bara, ne mogu svi krokodili u istoj bari, a onda moraju da se ujedaju. To ujedanje kreće preko novina.
Ja imam čitavu seriju članaka, nisam baš neki ljubitelj novina, ali skupio sam to da bih u odgovarajućem trenutku ako mi neko replicira izneo i pokazao da Vlada Republike Srbije i policija sve znaju. Sve znaju do tančina. Zašto ne reaguju?
Verovatno je taj kapacitet u pitanju, tako da pozivam poslanike, naročito poslanike vladajućih stranaka da skupe amandmane SRS i imaju uvid u celinu jednog novog koncepta zakona o slobodnim zonama. On je usaglašen sa uobičajenim rešenjima u svetu.
Zašto kod nas izostaju efekti nečega što se dešava u slobodnim zonama? Ja mislim da se malo ovde preteruje oko tih slobodnih zona. To moram da vam kažem da se preteruje malo oko slobodnih zona. Ako neko smatra da je tamo veliki promet i da su slobodne zone veliki motori razvoja nekog društva, to je samo delimično interesantno.
Najvažnija stvar kod onih firmi, onih država koje se nazivaju tigrovima nekog razvoja nije toliko u slobodnim zonama, nego u slobodnom finansijskom tržištu, u blagonaklonom stavu vlasti prema inostranom kapitalu, u mogućnosti transfera tog kapitala, u mogućnosti reinvestiranja tog kapitala i moram da kažem u relativno jeftinoj radnoj snazi.
Kod nas nisu čak ni ispunjeni elementarni uslovi da oni koji bi ovako rezonovali sa tim performansama imaju smelosti da razmišljaju o ulaganju ovde. Zašto? Zato što ne postoji zaštita tog kapitala. To moram da vam kažem, zato što začas može da se napravi neki fiktivni posao, sudski spor, ode firma u blokadu, blokira za nekoliko desetina ili stotina miliona dinara, izda privremena mera, firma sa dve hiljade ljudi ode na ulicu. Posle nekoliko meseci da konstatujete da je to sve bila greška, firma je otišla, nestala.
Drugo, znate i sami, kod nas je toliko otkaza podeljeno, toliko malo ljudi je u radnom odnosu danas da je poprilično izgubljen odnos, odnosno odgovornost prema poslu. Sada ljudi suočeni sa ovom bedom i sirotinjom gotovo i da ne biraju posao samo da dođu u neki radni odnos u neko zaposlenje da obezbede svoju egzistenciju. Kod nas je godinama, ne samo ovih 15 godina, nego mnogo više promovisan princip uspešnosti na osnovu žiro računa. Nastaje uzbuna kada treba da se isplati plata. Pošto treba da dođe plata, onda se sve prihvata.
U Nišu je važila jedna izreka, moram da pomenem tog čuvenog Smiljka Kostića, Duvanska industrija, zaposleni su pričali ovako. Znamo da on krade Duvansku industriju, ali dok ima za njega ima i za nas. Sad je on u Nišu blokirao sva sredstva privatizacije, ne razvija, a snimanje geodetsko, ne rade firme koje su učestvovale na tenderu, nego je dao firmi iz Češke. Navodno, biće jeftinije i svakih 15 dana ide u Češku, ide u Nemačku, baš ga briga, provodi se, nešto izgleda da je bolestan, na pet metara sekretarica mora da mu dostavi papir, a on ne sme da uzme u ruke, jer smatra da će neko da ga otruje. Niš preživljava jedan Čovićev zakon o lokalnoj samoupravi i svakakvog kandidata koji greškom, prevarom ili po sistemu dok ima za njega biće za nas, dolaze na pozicije da vedre i oblače i uništavaju neka mesta.
Ovde se selektivno izdešavalo puno stvari i kao što vidite ta transformacija vodi ka bedi, sirotinji, nemaštini, naravno da smo opozicija takvom stanju i tražimo da se promeni to stanje. Naravno da nekima ne odgovara što mi to tražimo da se menja, što ukazujemo, što otvaramo papire, pokazujemo građanima gde su uzroci, gde su problemi ovog lošeg stanja. Naravno da ćemo da trpimo razne kritike, razne nazive koji
će da nam se vezuju za imena, prezimena, naziv političke stranke. Verujte, svi oni koji nas kritikuju i polaze sa tih pozicija "pljuni pa zalepi" mnogo više pričaju o sebi, nego o SRS.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko po istom amandmanu želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, rešenjem koje je dao amandmanom na član 10, gospodin Milovan Radovanović  u ime SRS, član 10. je preciznije definisan i uređen. Veoma je važno ovo što je on naveo u drugom stavu da ako se zona sastoji iz više delova, svaki deo mora biti posebno ograđen i označen i da može da se sastoji iz više prostorno odvojenih delova, podzona koje čine privredni i organizacionu celinu zone, kakav nije slučaj u malopre pokazanom projektu, odnosno elaboratu koji postoji za opštinu Lapovo, a to je zaokružena celina od 49 hektara. Ali, u drugim delovima zemlje i na nekim područjima može da postoji takva situacija sa jedne i sa druge strane obale reke, kao i u Beogradu može da postoji više tih celina, odnosno podzona, a da bude to jedna slobodna zona za Grad Beograd.
Sada kada je u pitanju gubljenje statusa slobodne zone i ono što se dešavalo toliko godina unazad kada je u pitanju Novi Sad i uopšte drugi gradovi, ja ću da se zadržim na problemu Novog Sada. Geostrateški položaj tog grada i magistralne, rečne, drumske i železničke saobraćajnice, međunarodna dunavska luka, privredni, poslovni, naučni centri, potencijal, sve ono što Grad Novi Sad ima, naročito sada u ovoj ekspanziji kada je u pitanju komunalna infrastruktura i izgradnja objekata u Novom Sadu, saznala sam kasnije, gospodine Markoviću, kada sam pre neki dan govorila o otvaranju one Futoške sportske hale da ste komentarisali i rekli – pa ima takvih, otvoreno je u Srbiji nekoliko desetina.