SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 25.09.2006.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

25.09.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 12:15 do 00:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč, potom Velimir Simonović.
Izvolite, gospođo Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Iako nismo dugo radili u Parlamentu, odnosno nije bilo sednica, mislila sam da nije zaboravljen Poslovnik i zato vama, gospodine predsedniče, stavljam primedbu, jer nije večeras prvi put nego je danas, u toku dana, više puta prekršen Poslovnik. Ovde su se pojavljivali neki portparoli Mlađana Dinkića, koji to, bar zvanično, nisu.
Znam da im nije bilo svejedno kada smo ovde ministra uhvatili u izricanju jedne neistine i obmane, kada je pokušao da građane Leskovca obmane tako što je tvrdio da Leskovac, odnosno opština Leskovac nije dala projekte za konkurisanje za ovaj nacionalni investicioni plan.
Tom prilikom je ministar uvredio sve lokalne samouprave, sve građane lokalne samouprave, jer je pokazao na koji način bi on vršio decentralizaciju. Vršio bi je tako što, kako reče, oni tamo nisu sposobni, jedino je gospodin Dinkić sposoban da pravi projekte, jedino je on sposoban da organizuje tendere.
Verujem da niko nije sposobniji od njega kada je u pitanju procenat od raspisivanja tendera, ali to je način na koji bi Dinkić regulisao ovo pitanje, jasno je večeras rekao.
Onda se pojavi neko ko ne poznaje geografiju, ko ne poznaje ni srpske gradove, a kamoli sela, pa onda kaže da je neko u Pečenjevcu, umesto u Pečenjevcima. I onda spominje neko pečenje, neko je jeo pečenje.
Ne znam da li se to gospodin podsećao na onaj sastanak odbora G17 plus u Aranđelovcu, kada je pod tačkom 3 dnevnog reda bilo pečenje, prasetine, jagnjeće pečenje, ili su se, u vreme velikog posta, na kraju setili ribe.
Bilo je pod 4. tačkom i pića i igre itd, ali meni je interesantnije to što niko posle Nataše Jovanović nije komentarisao ovaj poster. Ja ga namerno pokazujem zato što je na servisu evropskog javnog servisa, namerno su razvukli sliku, ovaj portret, koji je Nataša pokazivala.
Mi smo u međuvremenu dobili informaciju da je ovaj časni mladić, koji je salutirao slici generala Mladića, koji je pokazao da uvažava srpsku uniformu, srpskog heroja, oficira, mladić koji je sigurno od onih koji su bili spremni da brane Milicu Rakić i Sanju iz Varvarina, vodnik iz vojne policije i da je do večeras bio zaposlen na Vojnoj akademiji.
Šta se večeras tamo dešava – ne znamo, ali znamo da je opšti haos, da se vodi sveobuhvatna istraga. Zaista ne razumemo zašto je tako strašno što jedan vodnik koji ima šapku na glavi pozdravi drugog oficira, koji je, takođe, uslikan sa šapkom na glavi. Ne da to nije strašno, nego je to normalno, uobičajeno, pa, to je patriotski čin.
Za razliku od nekog ko je malopre rekao da će Srbija da zapamti poduhvate nekog ministra i njegove stranke i da će da ga nagradi sa celih 3 odsto, ja sam sigurna da Srbija ima budućnost uz Srpsku radikalnu stanku i uz ovakve oficire koji znaju da cene srpskog vojnika.
Hvala vam.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala vam.
Velimir Simonović, narodni poslanik. Izvolite.

Velimir Simonović

Demokratska stranka Srbije
Samo da vas ohrabrim i da vam kažem da neću koristiti vreme koje mi stoji na raspolaganju, nekih 50 minuta, naprotiv, želim samo da se osvrnem na dve-tri stvari iz ovog rebalansa.
Prvo, meni je jako drago da su konačno krenule investicije ka Staroj planini. Ovde se nalaze na dva mesta u Ministarstvu - regulacija puteva, daje se novac za opštinu Knjaževac, za opštinu Pirot, a ima je i u Ministarstvu trgovine i turizma.
Tamo treba da se gradi skijalište, da se formira jedan veliki zimski sportski centar, kao i da se uloži u komunalnu i energetsku infrastrukturu. Da ne čitam brojeve, oni se nalaze u ovom budžetu, i da vas ne zamaram ciframa. Ono što je bitno jeste da se daje i za druge opštine u Timočkoj krajini i da ono što se daje iznosi 365 evra po glavi stanovnika za istočnu Srbiju.
To je jako dobro, jer je taj deo Srbije bio prilično zapostavljen u ovim godinama, posebno nekih desetak godina kada se tamo nešto naročito nije ulagalo. Sada je to krenulo.
Ne može se napraviti neki značajan sportski centar a da ga ne prati infrastruktura. Tu ima mnogo poslova za investitore, jer su putevi u veoma lošem stanju. Zatim, izgradnja hotela i drugih objekata koji obavezno prate takvu vrstu obaveza.
Pošto se to sve odnosi na turizam, svi se, valjda, slažemo da je turizam vrlo značajna privredna grana. Postoji velika verovatnoća da će se znatan broj građana koji su napustili Staru planinu vratiti, jer će moći tamo da se bave nekim poslom, a pogotovu ako su ranije otišli u Zaječar, Knjaževac, Borski rudnik itd. Tamo su ostali bez posla, pa će imati priliku da se vrate na svoja radna mesta i na svoja imanja na Staroj planini, da se tamo bave nekim poslovima koji bi mogli da budu profitabilni.
Osvrnuo bih se još na jedno ministarstvo koje je za mene posebno interesantno, ali pre toga, molim vas, da ne bi bilo da sam suviše orijentisan, pa samo govorim o Staroj planini, spomenuo bih jednu važnu stvar iz centralne Šumadije.
To je ovaj deo oko Aranđelovca, Ljiga, Rudnika, Milanovca, Lazarevca, koji je vrlo interesantan. Tu postoji jedno selo koje se zove Trudelj, koje ima više od 50, možda čak i do 80 muškaraca starijih od 50 godina. Neki su čak i mlađi od 30 godina. Mnogi od njih imaju svoje porodice, a mnogi od ovih mlađih bi zasnovali porodice, ali njihov veliki problem je put, koji je nešto kraći od 9 km.
To selo proizvodi do 1.500 litara mleka dnevno, ali ga je vrlo teško transportovati. Oko stotinu domova je neposredno pored puta, a još stotinak malo udaljeno od tog puta. Tu su prelepi krajevi, obronci Rudnika, mogli bi da se bave turizmom.
Mnoga domaćinstva imaju dosta pristojne kuće i sa malo adaptacije bi mogli da primaju i vrlo zahtevne turiste.
Ako uzmemo u obzir i Belanovicu i ta dva-tri sela okolo, kada neko dođe tamo da provede desetak dana kao turista, može da pravi jednodnevne izlete na više strana. S jedne strane je Bukulja, Orašac, Oplenac, Topola.
S druge strane, veza preko Lazarevca ka Beogradu, banja Vrujci, Valjevo, manastir Ćelije u Lelićima, Brankovina, sve interesantna mesta, dalje, dole Rudnik i Milanovac, do Takova.
U tom delu ima mnogo istorijskih mesta, spomenika, manastira, ali, razume se, da bi to turisti mogli da obilaze, morali bi da postoje jako dobri putevi, pošto se to najčešće čini sopstvenim kolima.
Iako vidim da je Milanovac kao opština dobio, takođe, sredstva za obnovu puteva, smatram da bi tu moglo da pripomogne Javno preduzeće za puteve Srbije i da se taj put, ako ne može ove jeseni, ali do proleća uradi. To bi mnogo značilo ne samo za to jedno selo, nego za čitav taj deo Šumadije.
Izdvojilo se nešto veoma važno u Ministarstvu za nauku. Tu postoji jedna stavka koja ovako glasi – «kapitalna oprema u fizici i astronomiji», približno 212 miliona.
To je izuzetno važno, prvo, što je fizika vrlo značajna nauka, a što se astronomije tiče, imamo jednu od najstarijih naučnih ustanova u Srbiji, u njoj su učinjena vrlo značajna otkrića. Ona ima važnu službu, to je služba tačnog vremena, koja skoro 15 godina ne funkcioniše ili funkcioniše vrlo loše.
Ne treba, valjda, da govorimo o tome koliko je za jednu zemlju važno da ima službu tačnog vremena – za telekomunikacije, za radio, televiziju, vojsku, hidrometeorologiju itd, izuzetno je važno da zemlja ima službu tačnog vremena. Njima je potrebna modernija oprema i nadam se da će iz dela koji je ovde predviđen da se to dogodi.
U Zavodu za dragocene metale i mere imamo etalon vremena, ali taj zavod nije pozvan da vodi službu, to može da radi jedino astronomska opservatorija. Sa zadovoljstvom konstatujem da će verovatno iz ovoga budžeta moći sada da ostvare i to, da konačno, kao moderna država, dobijemo i jednu modernu službu tačnog vremena.
Na kraju bih se osvrnuo na kritičare i na naše kolege koji su ovde, ali i na znatan broj kritičara koji su van ove sale. Takozvani ekonomisti ili kvaziekonomisti stalno kritikuju Vladu.
Neke ekonomiste slušam više od 30 godina, pričaju iste priče, verovatno su naučili ekonomiju na "Kapitalu" Karla Marksa i ne mogu da shvate da je od Drugog svetskog rata naovamo ekonomska nauka veoma mnogo napredovala, a da oni, u stvari, nisu bili u stanju da je prate.
Među tim kritičarima ima neznanja, zluradosti, zle namere, ima samo kritike i činjenice za njih nisu važne. Recimo, smeta im što ima suficita u budžetu. Kako bi reagovali da je deficit? Smeta im Investicioni plan. Šta bi bilo da investicija nema?
Stalno strahuju da će zbog toga da se poveća inflacija, iako su neki ministri više puta izjavljivali da od toga ništa neće otići u zajedničku potrošnju.
Navešću jednu anegdotu koja je vezana i za ime velikog filozofa - Kanta. Kada je on iznosio neke svoje hipoteze u nekom društvu, neko od sagovornika bi rekao - gospodine profesore, vaše hipoteze se ne slažu sa činjenicama, a on bi odgovorio - utoliko gore po činjenice.
Dakle, tako se ponašaju i neki kritičari ove vlade, njima činjenice nisu važne. Među kritičarima ima i takvih ljudi koji tom poslu nisu dorasli uopšte, pa je zato njihova kritika često na neverovatno niskom intelektualnom nivou.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Simonoviću.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Rajko Baralić

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažene kolege, uvaženi profesore Simonoviću, zahvaljujem što ste pomenuli Staru planinu, i to je lepo. Jedan vredan Čačanin, Bora Čorba, davno je napisao: „Ja se sećam da je bila praksa da čitaju Engelsa i Marksa, ja sam čitao Hegela i Kanta, to je bila teža varijanta“.
Što se tiče Trudelja, zahvaljujem vam i na tome. Ja sam rođen u blizini, to je Kačerski kraj, to je granično selo opštine Gornji Milanovac.
Dok ste vi ovde govorili o tome, upravo vaše kolege, Đurović i moj uvaženi sugrađanin Petković, narodni poslanici, u Gornjem Milanovcu objašnjavaju da će tamo sve propasti ukoliko baš oni ne budu u prilici da vrše vlast u narednom periodu.
Dakle, predlažem da se zajedno dogovorimo i da se tamo formira normalna vlast i da Trudelj, odnosno Kačerski kraj dobro funkcioniše. Ovim sam želeo da kažem nekoliko stvari koje sam danas na Odboru za finansije izneo.
Mene zaista čudi da u ovom rebalansu budžeta, u okviru Investicionog nacionalnog plana, ne postoji nijedan dinar opredeljen za regionalni vodosistem Rzava. Čudim se tim pre što u Narodnoj skupštini iz pet opština, dakle, iz Lučana, Čačka, Gornjeg Milanovca, Arilja i Požege, ovde sedi desetak narodnih poslanika; dvojica su predsednici opštine, jedan je zamenik predsednika skupštine opštine, jedan je generalni sekretar Nove Srbije, jedan je visoki funkcioner u nekoj drugoj stranci itd. Ja tako razumem Investicioni program. Podneo sam amandman u vezi sa tim.
Uvažene kolege, narodni poslanici iz Odbora za poljoprivredu su jednom prilikom imali, rekao bih, čast da budu gosti regionalnog vodosistema Rzav. To je sistem u koji je do sada uloženo 137 miliona dolara.
To je sistem čiji je kapacitet 1.200 litara u sekundi za korisnike, 350.000 stanovnika u ovih pet opština, to je sistem koji je od 1993. godine u eksploataciji.
Završena je njegova prva faza, što znači da koristi sirovu vodu iz privremenog vodozahvata, dakle uzima vodu iz živog toka Rzava i neophodno je izgraditi drugu fazu ovog sistema, a to je brana na profilu Svračkovo, uzvodno od sadašnjeg vodozahvata, koji bi obezbedio još 1.200 litara vode u sekundi i do 2070. godine trajno rešio sve probleme ovih pet opština kada je u pitanju vodosnabdevanje.
Postoji i treća faza, da o tome sada ne govorim, nije prilika, nije tema, ali se čudim zbog čega niko od ovih opština, pre svega Čačak, grad u kome živim, koji nosi odgovornost za ovaj sistem, jer je 61 odsto ukupne investicije finansirano iz Čačka, ovo nije ponudio kao projekat.
Ja ne mogu da prihvatim da se iz Investicionog nacionalnog programa finansiraju sokaci po Čačku, mada je dobro da ljudi ne gaze blato, a da pri tom ne finansira jedan ovakav projekat. To je, molim vas, regionalni vodovodni sistem. Rzav je vodoprivredni objekat kakav ne postoji nigde u jugoistočnoj Evropi. Dakle, više od 50 sati putuje jedna kap vode od Arilja do Gornjeg Milanovca.
Voda se sada tretira hlorom i ozonom i mi nemamo pravo da se na ovaj način razbacujemo, ne ulazeći u vrednost projekata koji su predloženi, nacionalnim blagom koje je ostvareno iz privatizacije, a to je izvor ovog plana, kao i iz međunarodnih kredita i budžetskih sredstava, dakle, iz najkvalitetnijih sredstava koja u jednoj državi postoje. Zato molim, s obzirom na to da sam podneo amandman u vezi s ovim, da kolege narodni poslanici to prihvate.
Predložio sam da se, to je inače ogromna cifra, treba još 70 miliona evra, u narednoj godini iz Investicionog plana u ovaj sistem uloži 25 miliona evra, jer je potpuno neprihvatljivo da su (razumem šta su potrebe i vlasti i kampanje, mi smo ljudi koji se bave politikom) ogromna finansijska sredstva plasirana u investiciono održavanje velikog broja objekata.
To mogu da reše lokalne samouprave na drugačiji način.
Razumeće ljudi o čemu ja govorim, i ovi koji su do sada finansirali sistem, i ovi koji ga koriste.
Da zlo bude veće, u knjizi koju smo dobili danas, koja je ovde predstavljena kao ključni dokument na osnovu koga raspravljamo, regionalni vodosistem Rzav nije pomenut u konkurenciji sa 25 sistema. Ja moram da kažem da oni koji su to radili ništa ne znaju o tome.
Izvinjavam se samo zbog grubih reči. Dakle, pominjati sisteme u koje je do sada uloženo nekoliko stotina hiljada evra, ili dva-tri miliona evra, u poređenju s onim o čemu ja govorim jeste ili stvar neznanja ili rđave namere.
Moram da kažem i da opštine nemaju interes da podrže ovo o čemu ja govorim, zato što bi onda sebi stvorile finansijsku obavezu u budžetima za narednih nekoliko godina, ali građani imaju interes, a oni predstavljaju građane.
Želim da kažem, i time završavam, da regionalni vodosistem Rzav obezbeđuje za 350.000 stanovnika, u ovom trenutku, pet opština i dva okruga, najkvalitetniju vodu za piće u Srbiji. Sledeći, posle njega, jeste sistem Ćelije, pa onda možemo da govorimo o ovima koji su sada započeti a nisu završeni, kao što su Barije, Rovni i mnogi drugi.
Ovde su predviđena samo sredstva za urgentno vodosnabdevanje Kikinde, Zrenjanina i nekih drugih mesta. Želim samo da pitam gde su ovi ljudi bili 100 godina? Kako je moguće da jedna lokalna samouprava za 100 godina nije obezbedila nijedan litar zdrave pijaće vode za svoje stanovnike? To im je osnovni posao.
Ne može biti da sada treba da budu nagrađeni oni koji nisu uložili nijedan jedini dolar ili dinar u ovo, da sada očekuju da se tako elegantno ti problemi reše, isključivo iz budžetskih sredstava. To nije pošteno.
Oni koji su to uradili kada je bilo vreme, treba da budu nagrađeni, zbog toga što su videli daleko, što su videli više i bolje od drugih, a ovima koji ništa nisu uradili treba da se pomogne da problem reše, ali to moraju da učine i na taj način da odvoje nešto od toga.
Ovih pet opština o kojima ovde govorim u ovaj sistem su izdvajale punih osam godina iz sredstava samodoprinosa, 2 odsto komunalne naknade i takse, a vodoprivreda i elektroprivreda Srbije 45 odsto od svega što je u to uloženo.
Još jednom vas molim za podršku kada budemo razgovarali o pojedinostima. Predložio sam amandman, ministar je danas rekao u Odboru za finansije da to nije moguće, ali da je moguće kada se bude usvajao novi budžet.
Nije problem ni na taj način da razmišljamo, ali ja vas podsećam, ima ovde koleginica i kolega koji znaju da o ovome govorim pet godina, da se nijedno ministarstvo, ni finansija, ni vodoprivrede, ni poljoprivrede, jer tamo bi trebalo da se pronalaze ova sredstva, o ovom pitanju nikada nije izjasnilo.
Ja vas pozivam da jedan dan dođete u Arilje, gde je smeštena fabrika vode, da vidite o čemu se radi, da vidite kako to funkcioniše i da zaista, bez ikakve dodatne argumentacije, razumete o čemu ovde govorim.
Kao što je Andrić napisao u „Mostu na Žepi“: „Kao da je s neba jedna bela pahulja sletela tamo“, tako izgleda fabrika vode u nekadašnjem kršu, u Arilju.
Sve smo učinili što je bilo moguće da ne ostanemo žedni i da naša deca piju zdravu vodu. I, sada očekujemo da država pomogne u meri u kojoj može. Predlažem amandman koji se odnosi na, otprilike, 13 odsto investicije koja treba da da još 1200 litara vode u sekundi.
To je moj posao ovde, zbog toga su ljudi, između ostalog, glasali za ove druge stranke koje ovde imaju poslanike i od njih, takođe, očekujem da budu kooperativni i kolegijalni, a od vas, uvažene dame i gospodo, očekujem da podržite ovo, jer nema konkurenciju ni u jednom projektu koji se ovde nalazi, izuzimajući ove koji se tiču zdravlja dece i bezbednosti zemlje.
Frapiran sam podatkom od pre neki dan da je nadležna služba Vlade Republike Srbije ustanovila da je prilikom nedavne poplave u Banatu izgrađeno 25 kuća za nepostojeće ljude.
Dakle, to su kuće koje nema ko da preuzme, jer su ljudi, lažno se predstavljajući da su stanovnici tog dela gde je bila poplava, ni krivi ni dužni, dobili kuću u koju sada ne mogu da se usele, jer nisu zaista tamo nikada živeli. Na časnu reč je nekome izgrađena kuća.
Mi smo, onda, veoma bogata zemlja. Ja sam rekao prošli put i insistiraću na tome, predložiću anketni odbor s tim u vezi. Kako je moguće da neko na taj način funkcioniše - časna reč, treba mi kuća, i neko mu napravi kuću, i tako 25 puta.
Dakle, pričamo o ozbiljnim stvarima, ozbiljni smo ljudi i pred nama su ozbiljna finansijska sredstva. Milijardu i 500 miliona evra svima nama daje, pre svega, obavezu i zadatak da se prema tim sredstvima odnosimo kako treba. Nisu me kolege baš sa najvećom pažnjom slušale, ali nema veze, razumeli su o čemu govorim. Još jednom vas molim da u danu za glasanje podržite amandman koji sam s tim u vezi podneo. Zahvaljujem.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Baraliću. Replika.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
U ime pet predsednika opština: Arilja, Požege, Čačka, Lučana i Gornjeg Milanovca, koji su pomenuti na indirektan način, želeo bih da zahvalim poslaniku Baraliću na ovoj velikoj brizi za vodosistem Javnog preduzeća Rzav, sa sedištem u Arilju.

Ovo jeste jedna od najvećih i najznačajnijih srpskih investicija. Ja sam u isto vreme i član koordinacionog tela koji stoji na čelu ovog javnog preduzeća. Ono što bih želeo da kažem ovom prilikom to je da svi predstavnici opština zdušno podržavaju ovaj projekat i mnogo toga je urađeno na nivou Javnog preduzeća Rzav, na nivou koordinacionih tela svih predstavnika opština, ali još nije urađeno na nivou Republike Srbije.

Pre svega, želim da kažem kolegi Baraliću da, evo, i u nacrtu budžeta moramo krenuti od toga ko je bio ovlašćen da podnosi predloge za Nacionalni investicioni plan, odnosno projekte. Bili su ovlašćeni lokalne samouprave i nadležna ministarstva.

Dakle, to nije moglo da se podnese u organizaciji više lokalnih uprava, odnosno samouprava, jer bismo tada uskratili sve one ostale, nužne potrebe građana, ali je zatajilo nadležno ministarstvo.

Ne može da se kaže da Srbija ne zna za najveći vodosistem –Rzav, i ne može da se kaže da Vlada Republike Srbije ne zna za brane u Svračkovu, jer je ta ista Vlada Republike Srbije usvojila Prostorni plan Republike Srbije i objavila ga u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u kojem su predviđena tri vodozahvata i tri brane, dve na teritoriji opštine Požega i jedna ne teritoriji opštine Užice.

To je bio jedan predposao o kojem je u potpunosti informisano nadležno ministarstvo, ako ne i kompletna Vlada.

Iz tih razloga, bilo je mesta da to nadležno ministarstvo pokrene inicijativu, a mi bismo zdušno tu inicijativu podržali, i unapred vam kažem - sufinansirali tu ogromnu investiciju.

Nemojte da zaboravite da smo mi prihvatili projekte i od strane Agencije za razvoj lokalne infrastrukture, koja nam je ponudila učešće u paritetu – 65 odsto lokalna samouprava, 35 odsto Nacionalni investicioni plan.

Dakle, ako smo to prihvatili, sigurno bismo prihvatili i ovu investiciju, koja bi sutra bila na dobrobit ne samo ovih pet gradova, nego čak i Kraljeva i šire.

Ono što je meni posebno drago, to je da informišem i javnost i sve vas ovde, u Skupštini, kao i Vladu Republike Srbije, da će ove i sledeće godine, iz ovog vodosistema, najčistiju vodu u Republici Srbiji piti svi građani na teritoriji opštine Požega, sam grad i svako selo, a teritorija je jako velika i razuđena.

Prema tome, želeo bih da takvu vodu piju i svi oni kojima je to uskraćeno u ovom momentu. Zbog toga je trebalo da Vlada, odnosno nadležno ministarstvo prepozna ovaj vitalni interes i bar tu jednu investiciju označi kao kapitalnu i prioritetnu.

Ako se sećate moje načelne diskusije, ja sam govorio upravo u prilog svemu ovome, da Srbija nema investicije, nema usvojene projekte, nema svoju strategiju, nema prioritete, ali, s druge strane, ona zaboravlja i ono što je već do sada uradila.

Informacije radi, 18 knjiga projekata je već spremno i stoji elaborirano, samo se čeka investitor. Procena investicije je 61 milion evra.

U to ime, još jednom zahvaljujem poslaniku Baraliću, a nadam se da ovo moje izlaganje podržati i svi ostali predsednici opština.

 

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nadam se da zahvaljujete i meni za četiri minuta i 46 sekundi. Sve je u redu, smatram da ćemo to nadoknaditi dobrom vodom u Požegi, kada dođemo tamo.

Izvolite, gospodine Takač. Vi i gospodin Živadinović imate još 17 minuta i to su poslednji govornici sa ove liste prijavljenih govornika.

Ištvan Takač

G17 Plus
Dame i gospodo, pošto je već odmaklo vreme, hteo bih da vas informišem da mi danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu.
Pošto često pokušavamo da razvodnimo diskusiju, Poslanička grupa G17 plus u celosti podržava ovaj projekat.
U svakom slučaju, ovakve izmene budžeta se vrše, kao što je u svom ekspozeu i ministar finansija naveo, u situaciji kada se na strani prihoda budžeta ostvari veći priliv, što omogućava da se u ovoj fiskalnoj godini obavi korisno ulaganje.
Vašu pažnju bih želeo da skrenem na nekoliko pitanja Prilikom usvajanja Zakona o budžetu Republike za 2006. godinu, na kraju prošle, 2005. godine, istovremeno smo razmotrili i usvojili Memorandum o ekonomskoj politici za 2006. godinu.
Memorandum je utvrdio fiskalnu politiku, sa sledećim elementima: stabilnost, smanjenje javne potrošnje za 1,3 odsto bruto društvenog proizvoda, nastavak reforme privrede i društva, investicije, naročito inostrane, povećanje izvoza, regulisanje i smanjenje platnog deficita i obaranje javnog duga ispod 50 odsto društvenog bruto proizvoda.
Zakonska regulativa koja je u ovoj oblasti donesena omogućava pozitivna kretanja privrednog rasta, naročito u oblasti tercijalne delatnosti, gde imamo i povećanje zaposlenosti.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, budžet Republike ima aktivnu ulogu pri kreiranju ekonomske politike, kako za tekuću godinu, tako i za više godina unapred.
To je predviđeno u članu 1. pod tačkom 37), u vezi s Nacionalnim investicionim planom, koji sredstva ostvarena postupkom privatizacije, kreditima i međunarodnim finansijskim novcima, kao i drugim izvorima, raspoređuje za investicije koje podstiču rast zapošljavanja, modernizaciju infrastrukture, koje ubrzavaju privredni razvoj, kontrolišu i omogućuju ravnomerni regionalni razvoj, a istovremeno doprinose poboljšanju standarda stanovništva.
Ideja koja je na početku tekuće godine predočena javnosti često je imala i negativne ocene, a javila su se i utopistička razmišljanja o takvom složenom pitanju.
Međutim, život i osmišljena politika ove vlade i dosledno sprovedena fiskalna politika Ministarstva finansija, naročito u smanjenju tokova u sivoj ekonomiji, jednakom tretmanu svih učesnika, poreskih obveznika, kao i stalna kontrolna naplata utvrđenih obaveza, omogućili su da vizija o Nacionalnom investicionom planu bude pretočena u zakonsku formu, a zatim, u narednom periodu, bude i ostvarena.
Želim istaći pozitivan trend u pogledu realizacije „Mobi 63", što je doprinelo da i ovaj projekat bude realizovan. U svakom slučaju, javno prikazivanje celog procesa prodaje daje legitimitet i garanciju da transparentnost privatizacije daje pozitivan rezultat.
Istovremeno, ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, deo sredstava ostvarenih privatizacijom državnog kapitala raspoređuje se za povećanje standarda u celoj Republici. Predloženim izmenama Zakona o budžetu, u vrlo kratkom roku će u opticaj ući velika količina novca.
Poznato je i to da je prilikom odobrenja trošenja sredstava utvrđena neposredna namena, na šta je moguće trošiti. Međutim, u praksi je moguće određeno odstupanje i drugačije korišćenje sredstava. Zato smatram da je neophodna sveobuhvatna kontrola načina trošenja ovih sredstava, posebno, aktiviranjem državne revizorske institucije.
Mi smo u prethodnoj tački dnevnog reda raspravljali o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je uvedena interna kontrola. Međutim, i nadležna ministarstva, svako iz svoje nadležnosti, vršiće poseban nadzor prema zakonskim ovlašćenjima.
Isto tako, na osnovu Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, koji je usvojen krajem 2005. godine i objavljen u „Službenom glasniku“ br. 101, preuzimanjem prakse drugih zemalja, mi smo prihvatili i regulisali kontrolu, reviziju subjekata, a to su indirektni i direktni korisnici budžetskih sredstava, pravna lica koja direktno ili indirektno koriste javna sredstva.
Ova institucija je ovlašćena i osposobljena za kontrolu i reviziju trošenja sredstava predviđenih u delu budžeta za određene namene. To je samostalan, nezavisan državni organ. Za svoj rad odgovara neposredno Narodnoj skupštini Republike.
Međutim, svoj rad ne može da otpočne dok Narodna skupština ne izabere savete institucije. Neophodno bi bilo da se taj postupak oko izbora što pre završi, da bi ovaj veliki program investiranja u celoj Republici odmah, na početku, mogli pratiti i blagovremeno reagovati.
Što se tiče servisiranja unutrašnjih i spoljnih obaveza države, radi funkcionisanja države i njenih institucija, privrede i svih ostalih, moderno društvo koristi svoje resurse, a da bi sve to moglo funkcionisati, mora se imati kapital u funkciji.
Naše društvo mora što pre da se aktivnije uključi u međunarodno tržište hartija od vrednosti, da aktivira svoje mogućnosti kroz intenzivan rad pri formiranju investicionih fondova, o čemu je ovaj cenjeni dom doneo zakon - Zakon o investicionim fondovima, radi obezbeđivanja što kvalitetnijih sredstava za nesmetani rad privrede i države.
I pored takvih nastojanja, i dalje kao država imamo nasleđena zaduženja u vidu kredita i ostalih obaveza. U Predlogu izmena Zakona o budžetu taksativno su nabrojane obaveze države prema određenim poveriocima.
Smatram vrlo značajnim istaći da je, prema Predlogu izmene Zakona o budžetu, predviđeno da se deo sredstava iz privatizacionih prihoda upotrebi i za otplatu glavnice javnog duga i za kredite za podsticanje privrednog razvoja. Izvršavanjem ove obaveze, država će postati nisko zadužena zemlja.
Dame i gospodo, ciljevi ekonomske politike za 2006. godinu, koji su izraženi i u rebalansu ovog budžeta, nastavak su privrednog razvoja putem rasta izvoza i povećanja učešća stranih direktnih investicija. Realizacija ovih ciljeva doprinela bi poboljšanju strukture i broja zaposlenih, kao i poboljšanju standarda.
Prema ekonomskim kretanjima, ove godine se očekuje stopa privrednog rasta do 8 odsto, kao što smo čuli od ministra finansija, i bruto domaća proizvodnja od 3,5 hiljade dolara po stanovniku, što je vrlo značajno pred pregovore za ulazak u Evropsku uniju.
Smanjenje tokova sive ekonomije pozitivno utiče na kretanje prihoda budžeta u Republici, a to je moguće registrovati po visini ostvarenog poreza na dohodak građana u proteklih osam meseci tekuće godine.
Statistički izveštaji, uporednom analizom, potvrđuju da se vrednost zarade povećava. Primera radi, u julu su povećane 7,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je vrlo značajno, jer ukazuje na pozitivnu tendenciju privrednog rasta u Republici.
Želeo bih da ukažem na naknadu za korišćenje licence kao neposredni prihod budžeta. Postojeći zakon o koncesijama omogućava široku primenu u slučajevima kada se neko prirodno blago ili druge prirodne pogodnosti ili resursi koriste u privredne svrhe; država ima pravo da traži nadoknadu putem naplate koncesije.
Smatram to značajnim pomakom u ostvarivanju povećanja prihoda u strukturi neporeskih prihoda, kao što je prihod ostvaren izdavanjem licence za mobilnu telefoniju.
Mišljenja sam da je i u drugim oblastima moguće ostvariti takav prihod, kao što je slučaj sa korišćenjem radio-frekvencije u komercijalne svrhe.
Kao što je poznato, predložene izmene i dopune Zakona o budžetu Republike predviđaju za 7 odsto povećanje prihoda i 13 odsto povećanje rashoda, prestrukturiranjem unutrašnje raspodele sredstava.
Na kraju, Poslanička grupa G17 plus podržava predložene izmene Zakona o budžetu za 2006. godinu i poziva i druge da to učine.
Hvala.