Pokušaću u sledećih desetak minuta da objasnim kakva je to taktika demokratske vlade, demokratskog bloka od 2001. godine. Tačno ću vam reći datum, a to je 25. januar 2001. godine. Tada je u toj vladi za te kontakte sa duvanskom mafijom bio zadužen gospodin Žarko Korać. Njega, nažalost, nema. On je vrlo upućen u te stvari. Meni su te stvari tako dobro poznate, s obzirom na to da sam radio neke knjige, pa sam upoređivao i promet, od fenomena zavisnosti 1993. godine, sve do nelegalnog prometa i pet kanala šverca koji su išli preko teritorije bivše SFRJ.
Samo da vas obavestim, gospodine ministre, da je to predmet jednog velikog spora u Njujorku, pred sudom, gde države Evropske unije tuže najveće proizvođače cigareta, jer se računa da je zapadnoevropska unija ili evropska zajednica, kako je danas nazivate, za nekih desetak godina oštećena samo po osnovu poreskih prihoda, tu računajte i Englesku, Italiju, računajte tamo čak do Nemačke, taj prostor, za nekoliko milijardi dolara. Spor traje još uvek. Na putu je neka nagodba između "Filipa Morisa" i nekih komesara Evropske unije, a kolateralna šteta toga je i Milo Đukanović.
Samo da vas podsetim, to sam više puta sa ove govornice pričao. Njegova sestra, kao advokat, na svakih šest meseci sa koferčetom odlazi, nosi neke devize, Bar - Napulj, da bi tužilac jednostavno prekinuo više da potencira pitanje odgovornosti Mila Đukanovića.
Takođe bih vas podsetio da je na Vrhovnom sudu Italije bila jedna od tema - da li imunitet predsednika Republike Crne Gore važi u inostranstvu, a sa gledišta dostupnosti Mila Đukanovića organima pravosuđa i organima koji se bore protiv organizovanog kriminala u Italiji. Znači, nije ovo plod moje mašte. Ovo su surove činjenice o tome šta se dešavalo, šta se dešava i kako će u budućnosti to sve da izgleda.
Naravno, veliki proizvođači cigareta su moćni, mogu sve da udare, mogu da kupe vladu. Oni su kupili neke naše ministre 2002. i 2003. godine. Samo ću vas podsetiti na onoga Vuka, Vulfa ili Volfa, kako beše, Minića, koji je po nalogu Mlađana Dinkića tu proveravao ko to švercuje, kako to švercuje, pa su ga onda ovi iz druge mafijaške bande uhapsili, priveli, navodno da nema dozvolu za pištolj itd. To je sve plod demokratije i razvoja tih demokratskih odnosa u Republici Srbiji.
Dalje, kada je 2003. godine izvršena odgovarajuća promena u Zakonu o akcizama, data neka garancija kakva će biti akcizna politika za sledećih pet godina, bilo je protesta u Narodnoj skupštini. Doduše, tada je bilo u manjem broju poslanika Srpske radikalne stranke.
Ali, ne lezi vraže, 2004. godine Mlađan Dinkić se pobunio, jer nije on sagledan u tom kolaču, pa je našao za shodno da se drzne da menja ove odredbe. Znate ko je skočio na Mlađana Dinkića? Opoziciona Demokratska stranka koja je sedela u Narodnoj skupštini.
Sada nam se ove odredbe o akcizama na cigarete i duvanske prerađevine menjaju i tu su dva velika pritiska, to moram da kažem. To je ovaj nepotvrđeni sporazum. Teško će taj sporazum doći na potvrđivanje u Narodnu skupštinu, da znate. Oni imaju jedno specijalno tumačenje da to sve može da obavezuje, bez obzira na ratifikaciju.
Nisu oni izuzetak, to se već kod nas desilo. Desilo se sa ovim "Tomsonom" Vukčevićem koji je potpisao kao tužilac za ratne zločine neki sporazum sa nekim drugim tužiocima; to mora da bude neki međunarodni ugovor koji treba da podleže potvrđivanju u Narodnoj skupštini. I neki drugi ministri su potpisivali međunarodne ugovore suprotno odredbama zakona koji reguliše vođenje međunarodne politike, tako da ovi iz Ministarstva finansija ništa nisu izmislili, oni se samo ponašaju prema jednoj matrici koja je prisutna u demokratskom bloku. Demokratski blok ne poštuje ni Ustav ni zakon.
Šta se dobija ovom izmenom? Evo, vrlo prosto ćemo to da uradimo. Pošto je nekoliko vezanih članova, to je od člana 40a sve do 40đ vezano za obračun i iznos akciza kada su u pitanju cigarete i duvanske prerađevine, uzeću bilo koji član, pošto je princip koji je bio prisutan kod ministarstva koje je predložilo ove promene isti, nema neke velike razlike.
Recimo, ako uzmemo ovaj član 40g, on sada glasi: "Na cigare i cigarilose plaća se akciza u visini, i to: 1) u periodu do 31. 12. 2006. 30%", to je znači prošlo, dalje, "2) u periodu od 1. januara 2007. do 31. decembra 2009. godine 40%". Šta oni menjaju sada? Oni sada kažu: "u periodu do 31. 12. 2009. godine 33%", znači 7% manje, u ovoj godini 7% manje, i još u nekim sledećim godinama. Kažu, to je manje zbog neke politike, ali već od 2010. godine biće 40%. Ako oni budu na vlasti i kada dođe taj period, oni će opet da traže promenu, jer će opet neki proizvođač cigareta da kaže – pa znate šta, mi nismo zaštićeni na vašem tržištu, znate pod kojim uslovima smo otkupili duvansku industriju, znate li vi koliko smo mi dali reketa vama za te stvari.
To je obična perionica para, da znate, te investicije, to je obična perionica para. U svim ovim članovima daje se beneficija na osnovu nekog neratifikovanog sporazuma CEFTA, gde se pravi jedan geto na tom, kako oni kažu, zapadnom Balkanu. To prvi put čujem ovih nekoliko godina, ranije nikada taj izraz nije postojao, kao što ni Preševska dolina nije postojala.
Građani Republike Srbije bi mogli da budu zainteresovani da čuju i sledeći "govor mržnje", to su vaši podaci, gospodine ministre, kaže ovako – ukupan spoljni dug Republike Srbije prema kreditorima u martu 2007. godine iznosio je 19,8 milijardi dolara, od toga dug javnog sektora iznosi 8,3 milijarde dolara, a privatnog sektora 11,5 milijardi dolara. Znači, to je neka naša startna pozicija sa kojom kreće ova rekonstruisana DOS-manlijska vlada.
U martu 2007. godine, prema podacima Agencije za privatizaciju Republike Srbije, na tenderima i aukcijama prodato je ukupno 20 preduzeća, 19 putem aukcije i jedno metodom tendera, čime je ostvarena ukupna prodajna cena od 16,01 miliona evra. Na prodaju čeka, molim vas građani obratite pažnju, još 1.075 preduzeća. Obrali ste bostan, sve će da vas isteraju s posla. Kaže se ovako: za 1075 preduzeća će biti aukcijska prodaja, 110 preduzeća će biti tenderska i 58 preduzeća kroz program restrukturiranja. To je podatak od 7. maja 2007. godine.
Kako se kreću naše devizne rezerve? Podaci Narodne banke Srbije – ukupne devizne rezerve decembra 2006. godine su bile 12,64 milijarde dolara, dok su na dan 31. marta 2007. godine 12,48 milijardi dolara. Znači, primenjujući logiku izbora predsednika Narodne skupštine i poremećaja na berzi možemo da kažemo – pregovori o novoj vladi su direktno uticali na stanje deviznih rezervi.
Mogu sada da vam lepo čitam i kako stoje stvari sa našim proizvodima u izvozu. E sada da vidite šta se to kod nas najviše izvozi, šta se najviše uvozi. Prema odsecima te standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu za period januar-mart 2007. godine najveće učešće imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, odeća, žitarice i proizvodi, povrće i voće, to je oko 39% ukupnog izvoza. Šta se najviše uvozi? Nafta i naftni derivati, sasvim normalno, drumska vozila, prirodni gas, industrijske mašine za opštu upotrebu, i gvožđe i čelik. Na to otpada otprilike 33% ukupnog uvoza.
Ako hoćete da gledamo kako ide sa našim spoljnotrgovinskim deficitom, koji može biti dobar pokazatelj prilivanja, onda možemo ovako da kažemo – osnovna karakteristika naše spoljnotrgovinske razmene jeste visok deficit, koji je u 2006. godini iznosio 6,7 milijardi dolara, što je za 12,8% više u odnosu na 2005. godinu; rast tog deficita je nastavljen i u 2007. godini i za prva tri meseca iznosi dve milijarde dolara. Ko je krivac? Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Oni su se toliko dogovarali i pregovarali da su na kraju morali da prihvate čak i ono što se od njih nije tražilo, kako bi se dodvorili i dokazali da su na putu ka EU. Samo su oni na putu ka EU, svi naši pokazatelji o rezultatima DOS-manlijske vlade govore o tome da mi tonemo.