Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović. Imate još tačno tri minuta.

Dame i gospodo, evo konkretnog pitanja za ministra i za celu Vladu. Molim vas da mi odgovorite, ali vrlo precizno, pošto ovde jedan uvaženi kolega iz Demokratske stranke pominje da je cifra najbolji prijatelj; evo, baš za raspravu: koliki je spoljnotrgovinski deficit u razmeni robe široke potrošnje sa Hrvatskom, a koliki sa Slovenijom?
Naša bivša braća su se toliko upinjala, trudila, čak putem rata, da izađu iz Jugoslavije. Sada se trude da se maksimalno vrate na to tržište. Mogu slobodno da kažem građanima Srbije i javnosti da je Srbija danas okupirana njihovim kapitalom. Pokupovali su naša preduzeća, preplavili naše tržište svojom robom.
Ja sam vas juče pozvao, kada smo pričali o kafi, da se ne ponavljam, o tečnom gasu i o svemu, da ako ne možete da zadržite akcize na uvozne sokove bar uvedete kvotu na robu koja dolazi iz okruženja, konkretno mislim na Hrvatsku i Sloveniju.
Moje je pravo i sloboda čiju ću robu kupovati. Ja njihovu robu pre svega ne kupujem jer smatram da nije kvalitetna za tu cenu za koju se prodaje ovde.
Pomenuću konkretan primer, to je Fabrika duvana Rovinj. Fabrika duvana Rovinj ući će od 2008. godine, biće akciza izjednačena sa cigaretama koje se proizvode u Srbiji. Moram da primetim da ste vi time prevarili i strane investitore. Da se razumemo, kompanije u proizvodnji duvana, poput "Filipa Morisa" i "Rotmansa", nisu kupile fabrike u Hrvatskoj i muslimansko-hrvatskoj federaciji, već su kupile u Srbiji, zbog kvaliteta duvana, zbog same prerade duvana i zato što u Srbiji postoji tradicija proizvodnje najkvalitetnijeg duvana, što virdžinije, to se zna, što orijentalnih vrsta duvana.
Vi sada uvodite na naše tržište, dobro ste napisali u obrazloženju, loše cigarete, i jeftine. Rovinj ulazi na ovo tržište pre svega sa dampingom i direktnim švercom na tržište Srbije, obarajući cene domaćih cigareta, koje su kvalitetnije. Vi verovatno znate da se njihove lajt cigarete prskaju sumpornom kiselinom da bi dobile aromu i da bi se ubio uticaj, navodno, nikotina, a dobija se mnogo nezdraviji produkt.
Znači, molim vas, konkretne brojke, spoljnotrgovinski deficit, pa da vidimo gde smo sa robnom razmenom. Njih Srbija nije zanimala. Sada ih zanima da se što više preduzeća u Srbiji kupi, da se obezvredi i ono malo proizvođača u Srbiji, da se bukvalno pravim stampedom stušte na srbijansku privredu. Ne čudi me, to je moj kolega, uvaženi gospodin Krasić, juče rekao, videćete njihove reklame na televiziji HRT 92, B92, nema razlike, videćete ih. Bukvalno se zna kako se ulazi na naše tržište, a to je pod uslovom ovih lobista, uvoznika njihove robe koji sebe predstavljaju njihovim velikim prijateljima i čine veliko zlo našoj privredi.

Hvala najlepše. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Prelazimo na član 25. na koji je amandman podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li je gospodin Kišmarton tu? (Jeste.) Izvolite. Imate 15 minuta.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Amandman naravno nije prihvaćen, kao ni ostali amandmani Srpske radikalne stranke. Amandmanom se predlaže izmena i dopuna Zakona o akcizama i predlažem da se briše član 25.
Tim članom se od strane Vlade predlaže izmena člana 40. Zakona o akcizama. Vlada predlaže da se znatno povećaju akcize na cigarete kako bi se izvršila harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima Evropske unije. Povećanje cena cigareta, domaćih i stranih, za svaku godinu do 2012. godine je od 33 do 43%, to je predlog Vlade.
Međutim, pored povećanja cena cigareta, odnosno uvođenja akcize na to, veći problem je povećanje cene tečnog naftnog gasa koji se koristi najvećim delom u putničkim vozilima. To je takođe jedna nerazumna odluka Vlade, jer tečni naftni gas je ekološko i znatno čistije gorivo i trebalo bi podsticati da se što više koristi umesto motornog benzina. Znate, umesto da Vlada stimuliše korišćenje tečnog naftnog gasa za pogon putničkih vozila, uvodi više poreze na to gorivo, kako bi od građana više para otela za finansiranje glomazne administracije.
Dakle, vratio bih se na moj predlog, a to je da se briše član 25. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer smatram da je dosadašnje rešenje primerenije ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača i građana.
Sve ove izmene akcize, i na tečni naftni gas, jer u komentaru Vlade je bilo da i u susednim zemljama takođe postoje akcize na tečni naftni gas, takođe i akcize na cigarete se uvode u okruženju... Problem ove vlade, kao i svih vlada "žute" demokratije, jeste u tome da se utrkuju u tome ko će više služiti vodećim zemljama Unije, ko će se više izvinjavati i poniziti pred susedima i zemljama Evropske unije. Od služenja Uniji, naravno, naši ministri imaju koristi, kao i razne mafije, a našim građanima, što se više približavamo zemljama Evropske unije i što više ispunjavamo standarde koji se traže od nas, sve je teže i teže. Često su standardi Evropske unije koji se traže od Srbije mnogo stroži od onih koji se primenjuju u drugim zemljama koje su već primljene u Evropsku uniju.
Mi srpski radikali ne kažemo da ne treba sarađivati sa Evropskom unijom, ali ne po svaku cenu i po cenu Kosova. Treba razvijati dobre odnose sa evropskim zemljama i specijalne, dobre odnose sa Rusijom. Vodeće zemlje Evropske unije se prema nama odnose, kao i prema našoj Vladi, predsedniku naše zemlje, kao gospodar prema sluzi. To je zato što su im to Vlada i predsednik Republike dozvolili svojim ponašanjem. Međutim, Evropa ne može loše da tretira ceo narod Srbije. Ovaj narod ne želi biti ničiji sluga. Ovo je ponosan narod i jedino se treba stideti što ima ovakvu Vladu. Ranije sam govorio da svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje. Međutim, mislim da to u ovom slučaju nije tačno, ovaj narod je mnogo bolji nego što je Vlada koju je dobio. Za ostalo što želim da kažem, javiću se po Poslovniku. Hvala lepo.

Hvala gospodinu Otu. Za reč se javio gospodin Zoran Krasić. Izvolite.
Molim poslanike koji su ručali, iz Socijalističke partije, da se smire.

Pokušaću u sledećih desetak minuta da objasnim kakva je to taktika demokratske vlade, demokratskog bloka od 2001. godine. Tačno ću vam reći datum, a to je 25. januar 2001. godine. Tada je u toj vladi za te kontakte sa duvanskom mafijom bio zadužen gospodin Žarko Korać. Njega, nažalost, nema. On je vrlo upućen u te stvari. Meni su te stvari tako dobro poznate, s obzirom na to da sam radio neke knjige, pa sam upoređivao i promet, od fenomena zavisnosti 1993. godine, sve do nelegalnog prometa i pet kanala šverca koji su išli preko teritorije bivše SFRJ.
Samo da vas obavestim, gospodine ministre, da je to predmet jednog velikog spora u Njujorku, pred sudom, gde države Evropske unije tuže najveće proizvođače cigareta, jer se računa da je zapadnoevropska unija ili evropska zajednica, kako je danas nazivate, za nekih desetak godina oštećena samo po osnovu poreskih prihoda, tu računajte i Englesku, Italiju, računajte tamo čak do Nemačke, taj prostor, za nekoliko milijardi dolara. Spor traje još uvek. Na putu je neka nagodba između "Filipa Morisa" i nekih komesara Evropske unije, a kolateralna šteta toga je i Milo Đukanović.
Samo da vas podsetim, to sam više puta sa ove govornice pričao. Njegova sestra, kao advokat, na svakih šest meseci sa koferčetom odlazi, nosi neke devize, Bar - Napulj, da bi tužilac jednostavno prekinuo više da potencira pitanje odgovornosti Mila Đukanovića.
Takođe bih vas podsetio da je na Vrhovnom sudu Italije bila jedna od tema - da li imunitet predsednika Republike Crne Gore važi u inostranstvu, a sa gledišta dostupnosti Mila Đukanovića organima pravosuđa i organima koji se bore protiv organizovanog kriminala u Italiji. Znači, nije ovo plod moje mašte. Ovo su surove činjenice o tome šta se dešavalo, šta se dešava i kako će u budućnosti to sve da izgleda.
Naravno, veliki proizvođači cigareta su moćni, mogu sve da udare, mogu da kupe vladu. Oni su kupili neke naše ministre 2002. i 2003. godine. Samo ću vas podsetiti na onoga Vuka, Vulfa ili Volfa, kako beše, Minića, koji je po nalogu Mlađana Dinkića tu proveravao ko to švercuje, kako to švercuje, pa su ga onda ovi iz druge mafijaške bande uhapsili, priveli, navodno da nema dozvolu za pištolj itd. To je sve plod demokratije i razvoja tih demokratskih odnosa u Republici Srbiji.
Dalje, kada je 2003. godine izvršena odgovarajuća promena u Zakonu o akcizama, data neka garancija kakva će biti akcizna politika za sledećih pet godina, bilo je protesta u Narodnoj skupštini. Doduše, tada je bilo u manjem broju poslanika Srpske radikalne stranke.
Ali, ne lezi vraže, 2004. godine Mlađan Dinkić se pobunio, jer nije on sagledan u tom kolaču, pa je našao za shodno da se drzne da menja ove odredbe. Znate ko je skočio na Mlađana Dinkića? Opoziciona Demokratska stranka koja je sedela u Narodnoj skupštini.
Sada nam se ove odredbe o akcizama na cigarete i duvanske prerađevine menjaju i tu su dva velika pritiska, to moram da kažem. To je ovaj nepotvrđeni sporazum. Teško će taj sporazum doći na potvrđivanje u Narodnu skupštinu, da znate. Oni imaju jedno specijalno tumačenje da to sve može da obavezuje, bez obzira na ratifikaciju.
Nisu oni izuzetak, to se već kod nas desilo. Desilo se sa ovim "Tomsonom" Vukčevićem koji je potpisao kao tužilac za ratne zločine neki sporazum sa nekim drugim tužiocima; to mora da bude neki međunarodni ugovor koji treba da podleže potvrđivanju u Narodnoj skupštini. I neki drugi ministri su potpisivali međunarodne ugovore suprotno odredbama zakona koji reguliše vođenje međunarodne politike, tako da ovi iz Ministarstva finansija ništa nisu izmislili, oni se samo ponašaju prema jednoj matrici koja je prisutna u demokratskom bloku. Demokratski blok ne poštuje ni Ustav ni zakon.
Šta se dobija ovom izmenom? Evo, vrlo prosto ćemo to da uradimo. Pošto je nekoliko vezanih članova, to je od člana 40a sve do 40đ vezano za obračun i iznos akciza kada su u pitanju cigarete i duvanske prerađevine, uzeću bilo koji član, pošto je princip koji je bio prisutan kod ministarstva koje je predložilo ove promene isti, nema neke velike razlike.
Recimo, ako uzmemo ovaj član 40g, on sada glasi: "Na cigare i cigarilose plaća se akciza u visini, i to: 1) u periodu do 31. 12. 2006. 30%", to je znači prošlo, dalje, "2) u periodu od 1. januara 2007. do 31. decembra 2009. godine 40%". Šta oni menjaju sada? Oni sada kažu: "u periodu do 31. 12. 2009. godine 33%", znači 7% manje, u ovoj godini 7% manje, i još u nekim sledećim godinama. Kažu, to je manje zbog neke politike, ali već od 2010. godine biće 40%. Ako oni budu na vlasti i kada dođe taj period, oni će opet da traže promenu, jer će opet neki proizvođač cigareta da kaže – pa znate šta, mi nismo zaštićeni na vašem tržištu, znate pod kojim uslovima smo otkupili duvansku industriju, znate li vi koliko smo mi dali reketa vama za te stvari.
To je obična perionica para, da znate, te investicije, to je obična perionica para. U svim ovim članovima daje se beneficija na osnovu nekog neratifikovanog sporazuma CEFTA, gde se pravi jedan geto na tom, kako oni kažu, zapadnom Balkanu. To prvi put čujem ovih nekoliko godina, ranije nikada taj izraz nije postojao, kao što ni Preševska dolina nije postojala.
Građani Republike Srbije bi mogli da budu zainteresovani da čuju i sledeći "govor mržnje", to su vaši podaci, gospodine ministre, kaže ovako – ukupan spoljni dug Republike Srbije prema kreditorima u martu 2007. godine iznosio je 19,8 milijardi dolara, od toga dug javnog sektora iznosi 8,3 milijarde dolara, a privatnog sektora 11,5 milijardi dolara. Znači, to je neka naša startna pozicija sa kojom kreće ova rekonstruisana DOS-manlijska vlada.
U martu 2007. godine, prema podacima Agencije za privatizaciju Republike Srbije, na tenderima i aukcijama prodato je ukupno 20 preduzeća, 19 putem aukcije i jedno metodom tendera, čime je ostvarena ukupna prodajna cena od 16,01 miliona evra. Na prodaju čeka, molim vas građani obratite pažnju, još 1.075 preduzeća. Obrali ste bostan, sve će da vas isteraju s posla. Kaže se ovako: za 1075 preduzeća će biti aukcijska prodaja, 110 preduzeća će biti tenderska i 58 preduzeća kroz program restrukturiranja. To je podatak od 7. maja 2007. godine.
Kako se kreću naše devizne rezerve? Podaci Narodne banke Srbije – ukupne devizne rezerve decembra 2006. godine su bile 12,64 milijarde dolara, dok su na dan 31. marta 2007. godine 12,48 milijardi dolara. Znači, primenjujući logiku izbora predsednika Narodne skupštine i poremećaja na berzi možemo da kažemo – pregovori o novoj vladi su direktno uticali na stanje deviznih rezervi.
Mogu sada da vam lepo čitam i kako stoje stvari sa našim proizvodima u izvozu. E sada da vidite šta se to kod nas najviše izvozi, šta se najviše uvozi. Prema odsecima te standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu za period januar-mart 2007. godine najveće učešće imaju gvožđe i čelik, obojeni metali, odeća, žitarice i proizvodi, povrće i voće, to je oko 39% ukupnog izvoza. Šta se najviše uvozi? Nafta i naftni derivati, sasvim normalno, drumska vozila, prirodni gas, industrijske mašine za opštu upotrebu, i gvožđe i čelik. Na to otpada otprilike 33% ukupnog uvoza.
Ako hoćete da gledamo kako ide sa našim spoljnotrgovinskim deficitom, koji može biti dobar pokazatelj prilivanja, onda možemo ovako da kažemo – osnovna karakteristika naše spoljnotrgovinske razmene jeste visok deficit, koji je u 2006. godini iznosio 6,7 milijardi dolara, što je za 12,8% više u odnosu na 2005. godinu; rast tog deficita je nastavljen i u 2007. godini i za prva tri meseca iznosi dve milijarde dolara. Ko je krivac? Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Oni su se toliko dogovarali i pregovarali da su na kraju morali da prihvate čak i ono što se od njih nije tražilo, kako bi se dodvorili i dokazali da su na putu ka EU. Samo su oni na putu ka EU, svi naši pokazatelji o rezultatima DOS-manlijske vlade govore o tome da mi tonemo.

Hvala, gospodine Krasiću. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto moj uvaženi kolega Glišić nije tu... A da vas podsetim, on zamalo da bude žrtva duvanske mafije, da javnost Srbije zna. Jasno, zbog prozivanja gospodina Caneta.
Što se tiče ovih amandmana na Zakon o akcizama, ja bih nešto uopšteno rekao. Pre svega, postavio sam malopre jedno konkretno pitanje, ali da ponovim, za robu široke potrošnje, pošto je kolega Krasić izneo vrlo precizne podatke u kom obimu Srbija učestvuje u izvozu, a to se pre svega odnosi na "Sartid", na obojene metale.
Srpska radikalna stranka će uvek štititi domaće proizvođače, uvek kada za to postoji opravdani ekonomski interes, državni interes, prateći taj program adekvatnim socijalnim programom, što do sada nije bio slučaj sa Vladom koju predstavlja DS i tzv. demokratski blok.
Baš iz tog razloga smo pomenuli ovde mnoge stvari, da smanjenje akciza konkretno na kafu, ukidanje akciza na bezalkoholna pića, povećavanje, odnosno uvođenje akcize na tečni naftni gas, pa 1. januara povećanje te akcize na tečni naftni gas na 10 dinara, ne doprinosi jednoj zdravoj klimi privređivanja u domaćoj industriji. S jedne strane ćete drastično isprazniti budžet zato što nećete imati prihod od određenih akciza, a s druge strane opteretićete najširi sloj stanovništva, a ne uvoznike.
U ovom slučaju, pomenuo sam normalno i duvansku industriju iz Hrvatske, sarajevsku iz muslimansko-bošnjačke federacije, znači da ovo vaše objašnjenje da se ovim svim merama na akcize za duvan pre svega štiti kvalitet duvana i cena ne stoji, jer sam rekao da će ući cigarete vrlo lošeg kvaliteta.
Činjenica je da ćemo, maltene, doći u jednu vrlo nezavidnu situaciju, da će gro hrvatskih i slovenačkih firmi biti vlasnici naših preduzeća. Normalno, kroz sve ovo njihova strategija je vrlo jasna: pokušavaju da imaju ekonomski zavisnu Srbiju. Druga stvar je ono što ste vi često izvrgavali ruglu, a to je sporazum sa Rusijom i Belorusijom o jedan posto carinskog evidentiranja. To hoće Hrvatska i Slovenija da iskoriste za prodor na rusko tržište i zemlje poput Belorusije, Ukrajine. To je jedan od njihovih primarnih ciljeva, uz obezvređivanje naše privrede, a rekao sam i pravi razlog.
Treba pomenuti robu široke potrošnje i ostalu, na koji način bismo mogli da se zaštitimo – uvođenjem kvota i opterećenjem akcize robe široke potrošnje iz zemalja iz okruženja, Hrvatske i Slovenije, pošto ugovor CEFTA nije još ratifikovan u našem parlamentu.
Recimo, u Srbiji imamo problem sa otkupom mleka. Ući ćete u bilo koji naš megamarket, supermarket i videćete u ponudi alpsko mleko, "mleko z bregov", pored svih naših mlekara koje su, doduše, privatizovane, ali su nastavile da rade punim kapacitetom.
Stoga generalno SRS smatra da je Zakon o akcizama loš. Nadamo se da ćemo vrlo brzo imati priliku da raspravljamo o kompletnoj njegovoj promeni, a prateći zakoni, zakon o budžetu za sledeću godinu, o kome ćemo vrlo brzo raspravljati, između ostalog, treba da bude i zakon o računovodstvu, koji je vrlo komplikovan, a pričate da želite pridruživanje EU...
Još jednom apelujem, pored toga što ne štitite domaću proizvodnju, da ne stvarate jedan negativni imidž Srbije na taj način što, u krajnjoj liniji, čak ne štitite ni ona strana preduzeća koja su kupila domaće proizvođače i koja su nesmetano nastavila rad. Pomenuo sam dva proizvođača cigareta, da ne pravim više reklamu, koji su nastavili da rade u Srbiji. Pomenuo sam juče proizvođače sokova i vode koji su nastavili da rade i, u krajnjoj liniji, doprineli su pospešenju te proizvodnje i razvijanju robnih imena tih naših proizvoda koje su i zadržali.
Znači, još jednom apelujem na vas da dobro razmislite o svim amandmanima Srpske radikalne stranke koji su upereni na direktnu zaštitu naše privrede.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Da ne bi bilo zabune, član 26. se odnosi na nešto što ima drugačiji naziv, a to je duvan, a prethodni članovi se odnose na cigarilose itd. Obični ljudi koji posmatraju ovaj prenos mogu da kažu - ko to koristi, to je mali broj ljudi, šta se tu dešava, zašto se uplićete u raspravu o tim stvarima, pošto je to, po nekima, i nebitno jer nije tako masovna potrošnja.
Moram da se uključim u ovo zato što je tu u pitanju jedan princip, a taj princip je prisutan kod člana 23. kojim se menja član 40a. Vidite, do 31. decembra na cigarete iz uvoza se plaća akciza u iznosu od 18,36 dinara po paklici, a na cigarete koje su proizvedene u zemlji iznos od 5,44 dinara po paklici.
Sada očekujem da Aleksandar Vlahović utrči ovde sa najmanje jednim buzdovanom i da preti Vladi kako se tako diskriminatorski odnosi prema proizvodima za koje se plaća akciza.
Sećate se sa koliko žestine i žara je pričao o sokovima, kada je rekao da to nigde na kugli zemaljskoj ne postoji, sok je sok, da li je iz uvoza, da li je domaći, treba da mu bude ista akciza.
Cigarete, cigarilosi, to je sve isto, da li kod nas proizvedeno, da li iz uvoza. Zašto se tu pravi diskriminacija? Ko profitira zbog te diskriminacije? Strani investitori, oni koji su kupili ove naše fabrike, verovatno, ali ne mnogo. Osim toga što su kupovinom fabrika kupili tržište, oni su stekli i prirodno pravo da odavde švercuju. Ovi ne smeju da ih kontrolišu. Kako da ih kontrolišu kada sredstva koja su data za kupovinu tih fabrika predstavljaju direktne strane investicije, a njima su puna usta direktnih stranih investicija. Kako može da se napadne koka koja donosi plodove?
Znači, termin "kvisling" je više zastareo. Mi u Srbiji taj termin ne smemo da upotrebljavamo. Pravi naziv na srpskom jeziku - dosmanlija. Evo, dva-tri dana ubeđujemo javnost po konkretnim tačkama, tačno od tačke do tačke. Ne vole decu, ne vole ljude koji se jeftino voze. Sve mora da se oporezuje, mora da stane život, kako reče njihov ideolog "Srbija mora iz pepela da krene", a računali pepeo - spalili zgradu Savezne skupštine. Što reče Batić - šta pričate, tri futera samo. Ako je tri futera, gde je još 80 slika? Gde je ona pomoć što je trošio otac demokratije kao predsednik Savezne skupštine? On je rukovodio obnovom zgrade Savezne skupštine. Nema para.
Ovde se zbog donacija, zbog sponzorstva sve daje, i teritorija, i suverenitet, i ponos, i dostojanstvo, i perspektiva, i budućnost, sve se daje. Takva je politika Demokratske stranke u koaliciji sa nevladinim sektorom. Sve je finansirano iz inostranstva da se napravi jedna priča o demokratskim standardima, o putu ka Evropi. Sada ljudi omađijani Evropom, demokratskim standardima, samo o tome pričaju, drugo ih ništa ne interesuje. To može da ide godinu, dve dana, ali neminovno dolazi trežnjenje. Zašto? Zato što je neminovan sudar sa stvarnošću. Sudar sa stvarnošću može da bude vrlo opasan. U tom sudaru sa stvarnošću dobijamo podatke, evo najnovijeg podatka - 913 hiljada nezaposlenih u Republici Srbiji, vaš podatak, njihov zvanični podatak. Prihvatam, neka bude i to. Bolje išta nego ništa da imamo kao podatak.
Šta je još značajno za promenu te tzv. akcizne politike? Ovde se priča o nekom sporazumu CEFTA. Šta je to? Onaj ko je rasturio bivšu SFRJ došao je do zaključka da bi Slovenci i Hrvati mogli da konkurišu tamo na nekom njihovom tržištu, mada i oni to teško mogu da rade, jer slovenačka kranjska kobasica ne može da ide u Zapadnu Evropu, jer ima veliki procenat vlage, između ostalog. Oni njihovi standardi ISO, standardi kvaliteta itd., to su oni izmislili da bi se zatvorilo tržište EEZ, ne radi standardizacije i zbog nekog kvaliteta. Ne, nego ti nemaš sertifikat ISO, tvoj proizvod ne može na moje tržište.
Čekajte, ali odgovara. Da se standardizuje, pa ćemo da vidimo da li će da dođe, da li neće da dođe.
I, da ne bi imali neke malo veće lomove... Jer, vidite i sami šta nama nude iz EU - evropsku perspektivu. Kažu, vi sve morate najcrnje da uradite u Srbiji, a mi vam nudimo evropsku perspektivu. Sada stičem utisak da su ovi iz DS-a uhvatili tu demokratsku perspektivu. Kako je uhvatiste? Pokažite tu demokratsku perspektivu. Evo, Karla del Ponte vam je juče rekla - mora Mladić, pa tek onda da idete sa Oli Renom, "oli paprikom", da potpisujete nešto. Smešno je, komična je vaša politika. Vaša politika ne vidi građanina Republike Srbije, vaša politika vidi samo evro. Da li ima evro - može, nema evro - gotovo, kraj priče.
Samo da vas podsetim nešto, vi ste tada bili, tada vam je pomagao RTS, javni servis, i B 92, bio je onaj Šumarac, što farba brkove, ovde. Tada smo ga mi upozorili, kada je bio donet Zakon o izgradnji objekata, novi, epohalni, najbolji, i tada smo mu na konkretnom primeru rekli - zaustavi gradnju na Dedinju, na padini prema Lisičijem potoku. Šumarski fakultet je napisao studiju koliko je to opasno za ekologiju grada Beograda. Prođite sada, pa mi kažite ko je vlasnik onih zgrada i onih vila. Dakle, napravite popis, gde je Tadić, gde je ovaj, gde je onaj, napravite spisak i obavestite javnost.
Zašto legalizacija nigde nije uspela ili teško uspeva uz neka davanja, a sa ovim "idi mi dođi mi" Zakonom o izgradnji objekata oni koji imaju grade; najbolji način je ta građevina, jer uloži dinar a dobije tri, em zaštitio svoj kapital, em zaradio, i to smo naučili od demokrata.
Mnoge stvari smo od vas naučili. Naučili smo da kada dođemo na vlast sve vaše isteramo sa posla, nema veze da li su primljeni po zakonu ili nisu primljeni po zakonu, svi izlazite napolje. Zašto? To ste vi uradili. Zašto bih ja menjao demokratske standarde?
Šta još - svi mediji pod kontrolu, apsolutno svi. Drugo, ima da nađemo čoveka koji će da prodaje sekunde. Vaš Đilas prodaje sekunde, odete na RTS, kažu, cena je ta i ta, a ako hoćeš jeftinije, idi kod riđeg i završićeš posao. Ode se kod kudravog i završi se posao.
Javljaću se ja još, pošto sam ja stečajni upravnik DS-a. Kao što vidite, ovde nema govora mržnje, da bi shvatili ovi buzdovani iz RTS-a i ovih drugih medija, nego je ovo govor činjenica, a pred govorom činjenica auditorijum sa leve strane ćuti. To zapamtite.