Izvolite. Reč ima gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam planirao da vas uprljam, jer vas je nemoguće uprljati. Vi se sami uprljate, i sebe i svakog oko sebe.
Ali, ne brinem ni zato, brinem zato što ste uprljali državu Srbiju, zato što ste uprljali ovu srpsku trobojku, zato što ste uprljali sve žrtve ustaškog režima od 1941. naovamo, zato što ste uprljali sve što ste stigli.
Ne znam, možete da mi psujete majku koliko god želite, možete da psujete šta god hoćete, kako god hoćete, možete da vičete koliko god hoćete... (Poslanici DS-a dobacuju iz sale.)
Vi ste, gospodine Gavriloviću, najveći... Ja vas molim, nemojte ljudi, sačekajte malo, molim vas, nemojte da se sekirate. Pogledajte koliko vas ima. Vi ste svi prevaranti, lažovi i uglavnom lopovi. Naučili ste samo kako ćete Srbiju da razarate i rasturate i ničim drugim se ne bavite, ništa drugo ne radite u svom životu.
Pričate o zvezdanom nebu i kategoričkom imperativu. Ne znam kakvo je zvezdano nebo deci koju je pobio Robert Padežin jureći avionom u brišućem letu u akciji "Bljesak". Nisam video da je Boris Tadić pomenuo tu akciju, nisam video da je pomenuo zločin u akciji "Oluja". Govorite o ciframa. Da li o 500.000 Srba ili o 450.000 proteranih Srba? Nisam čuo da je Boris Tadić o njima govorio. Ne znam gde ste našli 10.000 ili 20.000 proteranih Hrvata, a ne 500.000 proteranih Hrvata. Koliko danas vidim, na prostoru Republike Srpske Krajine gotovo da nema Srba, ili ih ima malo, onih starijih, sem u istočnom delu, u Vukovaru, Markušici i nekim drugim mestima. Nema.
Ko je to učinio? Da nismo mi iz Srpske radikalne stranke? Ne, to su uradili vaši prijatelji. Vi ste na listi imali predstavnike HDZ-ove podružnice Demokratske stranke Hrvata u Vojvodini. HDZ-ova podružnica je bila na listi DS-a. Pa naravno da se izvinjavate Hrvatima, da podržavate Tuđmanovu politiku. To ste oduvek radili.
U Srbiji postoje dve politike: jedna politika, koja u svemu vidi krivca u srpskom narodu, kojoj je za sve kriv srpski čovek, kojoj je za sve kriv srpski narod; to je vaša politika. Druga je politika koja neće to da vam dozvoli, da vam dozvoli da u svakom trenutku kažete da su krivi Srbi, krivi su neki radikali, ili ne baš samo radikali, nego uz neke druge radikali itd.
Kažete, gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali. I danas gde god ima Srba, najviše je srpskih radikala, a vas, ljudi, ne voli narod, šta ja tu da vam radim. Posebno narod zapadno od Drine i Dunava. Ali, evo, da izuzmemo sve to što govorite vi i što govorim ja, neka narod sam procenjuje, da vidimo šta Srbi zapadno od Drine i Dunava misle, ne računajući ovih nekoliko kojima dajete po 300.000 mesečno, ili na godišnjem nivou. Koliko im daju da Karlu del Ponte predlože za Nobelovu nagradu? Preko 200.000. Na nivou Paraćina samo 200.000 za nekoga ko će Karlu del Ponte da predloži za Nobelovu nagradu. E, takve možete jedino da držite.
Što se našeg naroda tiče, što se običnih ljudi tiče, vi tu nemate šta da radite. Ti ljudi najbolje osećaju i najbolje znaju ko kakvu politiku vodi i ko je kakvu politiku vodio.
Još nešto. Nemojte da vičete nikada. Koliko god da vam se skupi, nikada ne možete da me uplašite. Šta god da radite, nikada ne možete da me uplašite, zato što ja vidim kakav vam je predsednik, mali miš, mali slabi čovek, koga jedan novinarčić pritisne i on plače. On kuka i plače. Gleda samo kako će protiv svoje zemlje da ide da bi svoju zadnjicu spasao u jednom malom i jadnom intervjuu. Takvog predsednika mi danas imamo, nažalost, ali srećom po Srbiju, uskoro će predsednički izbori.
Ako vi mislite da će vam pola miliona onih koji su to osetili i još nekoliko miliona onih koji su dobro videli sudbinu Srba Krajišnika i koji znaju šta im je radio Tuđmanov režim, a čije predstavnike ste vi podržavali svojim izvinjenjem, moram da vam kažem, onda ćete videti kakvi će rezultati izbora biti. Onda vičite koliko god hoćete, pretite koliko god hoćete, možete da psujete ili da ne psujete; šta god da dobacite, šta god da kažete, možete da radite šta god vam je volja, možete da me napadnete, što vam ne bih preporučio uzgred budi rečeno, ali sve vam je to dozvoljeno... Neka probaju, svako ima pravo da proba.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Gospodine Obradoviću, kao što znate, naše vreme tek dolazi, a vreme saradnika onih koji su Srbe ubijali i Srbiju razarali prolazi. Meni je samo žao na kraju, gospodine Obradoviću, što je Ante Đapić, današnji ustaški poglavnik, inače prijatelj nekih predstavnika vlasti, sreće sa njima po Subotici, nažalost, dobio veoma oštru političku konkurenciju u predsedniku Srbije Borisu Tadiću. To će sada biti mrtva trka za glasove onih u Hrvatskoj koji podržavaju sledbenike Ante Pavelića i Franje Tuđmana, one koji su Srbiju u crno zavili, a u Srbiji će pobeđivati oni koji vole slobodu i oni koji su uz srpski narod, a protiv ustaša i Ante Pavelića i Franje Tuđmana.

Povredu Poslovnika su reklamirali Radivoje Milanović, pa onda Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege i koleginice poslanici, javljam se zbog povrede Poslovnika, člana 226 - pravo narodnih poslanika da budu informisani. Želim da vas informišem da je gospodin Saša Paunović na prethodnim lokalnim izborima ubedljivo pobedio kandidata radikalne stranke i pošteno i odgovorno radi svoj posao, tako da savetujem radikalima da više brinu o svom biračkom telu, nego da diskredituju jednog odgovornog i poštenog čoveka. Gospodina Vučića bih stvarno zamolio, kada dođe neispavan ovde u salu da nas ne vređa, jer smo i mi građani Republike Srbije i narodni poslanici Republičke skupštine isto kao i on.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Ja bih samo da one koji se pozivaju na objektivnost i na pažljivu upotrebu reči upozorim da najbolje delujete ličnim primerom. Gospodine Vujadinoviću, vi ste se diskreditovali kao poslanik i kao ekonomista u pozivanju na objektivnost kada se govori o bilo kojoj temi. Učestvovali ste u skupštinskom radu, u raspravi o budžetu, a onda ste u listu "Danas", za koji pišete kolumnu, zaboravili da su poslanici SRS govorili koliko je prihoda ostalo van budžeta, ne slučajno, ne iz nestručnosti, nego sa namerom. Zaboravili ste da smo govorili ovde da je provizija način vršenja vlasti, i sve što smo govorili, i napisali ste kolumnu u kojoj ste pisali o cenama supe, kolača i hrane u skupštinskom restoranu.
To je objektivnost i rasprava o budžetu čoveka koji za govornicom citira sam sebe. Razumem kada to radi javni servis, onaj koga plaćaju vlasnici televizije, pa pokušava da zanemari ono što se ovde govori, razumem da mnogima nije stalo da građani uporede ono što na televiziji čuju kao izveštaj ili na radiju, svejedno, a da potpuno drugo imaju prilike da čuju u ovoj sali, ali zaista vas molim za minimum objektivnosti, jer vi znate da se vrlo vešto može lagati i kada se istina delimično saopštava. Tačno je da su cene u restoranu takve, ali to nije suština rasprave o budžetu, a tako ste nazvali svoju kolumnu.
Samo još jednu rečenicu; dozvoljavam vam da je vama Kant iznad boga, ali Dostojevski kaže – ako nema Boga, onda je sve dozvoljeno. Ako se predsednik Srbije ne ponosi time što je predsednik, onda je zaista sve moguće u ovoj državi.

Gospodin Srđan Milivojević po Poslovniku, pa gospodin Rajko Baralić po Poslovniku, pa gospodin Aleksandar Vučić po Poslovniku, pa gospodin Dragan Vujadinović po Poslovniku. To je redosled za sada. Replika na kraju.

Dame i gospodo poslanici, građani Srbije, Demokratska stranka je veoma ponosna što su i građani hrvatske nacionalnosti našli svoje mesto na listi Demokratske stranke. Mi smo listu Demokratske stranke otvorili za Mađare, za Rome i za sve ljude koji vole ovu zemlju, pa i za građane Srbije i Srbe.
Kada kažete - vaš predsednik Tadić, tačno je da je gospodin Boris Tadić predsednik Srbije i da je naš i vaš predsednik, ali kada stalno apostrofirate "vaš predsednik", recite, molim vas... Član 104. Da li ste zadovoljni? Mada mogu da reklamiram sve članove Poslovnika. Dakle, kada kažete "vaš predsednik", molim vas kažite građanima Srbije ko je predsednik Srbije za SRS.
Da li Bil Klinton, kome ste poklonili Kosovo, da li Toni Bler, da li Ram Manaj, da li Agim Čeku, kažite jednom za svagda da građani Srbije znaju ko je vaš predsednik Srbije kada ne priznajete gospodina Borisa Tadića za predsednika Srbije.
Zaista nemojte nikada da zloupotrebljavate ovu govornicu da bilo kome pretite sa govornice, jer DS zna da Srbijom neće upravljati onaj ko ima poganiji jezik, jače mišiće ili bolji snajper, već onaj koga biraju građani Srbije na izborima, a to su ljudi iz Demokratske stranke koji ovog trenutka vrše vlast. To vam ne kažem ja, to vam kažu građani Srbije, to vam je kazao i specijalni sud. Srbijom neće upravljati onaj ko ima bolji snajper i jače mišiće, već onaj ko ume jezik argumenata da suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma, a to DS najbolje radi.
Znam da se niste oporavili od poraza na predsedničkim izborima, idu novi predsednički izbori, treba se pripremiti sa vaše strane za nov poraz. Meni je jako drago što ćete još dugo biti u opoziciji zbog ovakvog ponašanja.
Ovo je ovde danas rasprava o budžetu Republike Srbije. Znam da vama nije drago da raspravljate o budžetu, nego želite da koristite povredu Poslovnika i da zloupotrebljavate govornicu za razne druge teme. Znam da želite da raspravljate o svemu drugome i optužujete gospodina Vujadinovića da nije dovoljno veliki demokrata, ali kažite mi, molim vas, ko je po vašim merilima dovoljno dobar demokrata.
Nemojte da se pozivate na stradanje srpskog naroda. Najveće stradanje u istoriji srpskog naroda zabeleženo je za vreme vlasti Srpske radikalne stranke. Ja sam Kruševljanin, kod nas postoji pesma - jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci. U vreme kada ste vi bili na vlasti crnina je bila narodna nošnja u Kruševcu.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Molim poslanike da u žaru poslaničke borbe ne preteruju. Polako, smirite se, biće sve u redu.

Ko je jednom na kući imao crn barjak ne bi trebalo da se sprda na ovaj način sa onima koji na taj način iskazuju svoj bol za onima kojih nema.
Uvažene dame i gospodo, velike reči, velika tema, samo vas molim da ipak ne zloupotrebljavate jedan period, da ne zloupotrebljavate ničiju patnju, da sve učesnike rata ne nazivate zločincima. Želim da tačno kažem sledeću stvar: zločinac u ratu je onaj koji ratujući krši odredbe Ženevske konvencije i dobre običaje rata. Vojnik postaje ratnik onda kada izvrhuni protivnika, povuče oroz i za to nema grižu savest, nažalost. To je ratnik.
Oni koji su se odazivali pozivu svoje države i uključili se u svoje ratne jedinice, a pri tom su eventualno nekog ubili, što je naravno strašno sa stanovišta postojanja života, nisu odgovorni za to što su učinili, zato što to nisu učinili iskazujući sopstvenu volju. Govorim ovde u ime nekoliko stotina i hiljada ljudi koji su nedavno, a nekoliko miliona ili desetina miliona koji su u istoriji u ime svoje države i svog naroda, u ime nekog interesa, istorijskog, političkog, verskog ili svakog drugog, bili učesnici nekog od ratova.
Dakle, vodite računa kada na taj način govorite o tim ljudima da oni imaju već jednu muku koja se u svetu definiše kao "vijetnamski sindrom" i nemojte im soliti ranu, zato što niko nije srećan zbog toga što je bio u rovu ili što je pucao ili zbog toga što je posledica njegovog pucanja nečija smrt. To su mnogo velika pitanja i mnogo teške stvari. Zato nemojte tako.
Svako ko je učinio zločin treba da odgovara. Ta stvar je potpuno čista. Samo, ne može niko biti zločinac dok neko ne ustanovi da on to jeste. Prema tome, u istoriji je bilo ovakvih ili onakvih ratnih ishoda i po definiciji pobednici su uvek pisali istoriju.
(Predsedavajući: Vreme, Rajko.)
Zahvaljujem, odmah završavam. Nemojte misliti da bilo čija tako pisana istorija ne podleže reviziji narodnog, istorijskog i stručnog suda. To će se desiti i sada.
Moram da kažem da je žalosno da se pred naredne predsedničke izbore na ovaj način pozicionira jedan čovek. Ja to politički razumem, to je politički legitimno, ali sam dužan kao političar da to ponašanje prepoznam. Samo želim da vam kažem da od deset predsednika država u našem okruženju i u našoj državi, uključujući i Momira, i Mila, i ovog vašeg gospodina Koštunicu i sve ostale, ja razumem da je vršena ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine poslaniče.)
Vi ste mu dali i vi ste ga ustoličili za predsednika.
(Predsedavajući: Vreme, Rajko, molim te.)
Ja razumem da su ogromna energija i velika finansijska sredstva utrošena u jugoistočnoj Evropi da se manjinskom podrškom obezbedi jezičak na vagi i ti ljudi postanu predsednici, samo nemojte da me terate da to ne primetim, jer je to tačno. Ja zbog toga mogu da budem nezadovoljan, ali ne moram da budem neobavešten. Hvala.