Hvala gospodinu Vučiću. Gospodin Zoran Krasić, po amandmanu, pa gospodin Veroljub Arsić, po amandmanu.

U pitanju je drugi deo trećeg poluvremena u projektu zvanom rasturanje Srbije, po konceptu demokratskih snaga. Zamolio bih sve poslanike da obrate pažnju na tekst obrazloženja ovog predloga zakona i videće da se u Zakonu o akcizama u delu iznosa akciza na cigarete, duvanske prerađevine promena vrši u skladu sa Akcionim planom za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, što je objavljeno u "Službenom glasniku" broj 29/2007.
To je akcioni plan i jedan programski dokument, koji nema obavezujuću snagu i nema snagu zakona. To je opredeljenje demokratskih snaga u Republici Srbiji da se sporazum CEFTA primenjuje, iako nije potvrđen u Narodnoj skupštini. Pošto nije potvrđen u Narodnoj skupštini, to je običan programski dokument koji može interno da obaveže zastupnike te političke opcije, ali nema obavezujuću snagu.
Zašto kažem treći deo drugog poluvremena? Moram da vas podsetim da je 2003. godine, kada je prodavana duvanska industrija u Srbiji, stvorena velika beneficija za kupce, jer su po tim uslovima oni i ušli u privatizaciju naše duvanske industrije. Njima je Vlada Zorana Živkovića obezbedila zaštitu akciznom politikom, a sada se navodno tu nešto menja u skladu sa nekim dogovorom. Zašto? Da bi se ovo tržište otvorilo i za neke druge.
Da li je došlo do ekspanzije proizvodnje duvana u Republici Srbiji od kada je izvršena privatizacija ove dve fabrike? Nije. Šta se desilo? Desilo se, evo, čitam jedan dokument, datum je 14. februar 2006. godine; neki ministar vezan za poljoprivredu je dao rešenje da se odobrava uvođenje u proizvodnju strane sorte duvana tip NC55 itd. Ušlo je to seme i naravno nije rodilo. I, kada neko kaže da imamo domaće proizvođače cigareta ja vam kažem da su to sve strani proizvođači cigareta. Zašto? Pa, gro duvana je iz uvoza, oni ne tretiraju našeg seljaka i nisu oni ovde da bi razvili našu poljoprivredu; ne, nego da bi završili svoje mafijaške poslove.
Samo da podsetim ove mlađe, oni stariji vrlo dobro znaju, kada se kaže proizvodnja cigareta, kaže se monopol, znači, država ima apsolutnu kontrolu, država sve odrađuje i ona o svemu odlučuje. Samo da vas podsetim, juče je gospodin Vlahović rekao da ne može prema poreklu robe da se vrši diskriminacija kada je u pitanju akcizna politika. U članu 40a, 40b imamo drastičan primer te vrste diskriminacije. Zašto? Zato što njima odgovara.
Znači, velika stručna razmišljanja, koja se neki put završavaju na kafanskom jelovniku i cenovniku, nemaju pokriće u ekonomskoj logici i nauci, nego u čistom interesu.
Koliko treba da se napune džepovi određenih pojedinaca; ne svih, tu postoji uža selekcija, zna se, njih deset-petnaest treba da zgrnu velike pare i to je kraj priče.
Međutim, ono što sve nas treba da zabrine jeste činjenica da poslanici vlasti, pre svega iz Demokratske stranke, ili uđu ili ne uđu u Skupštinu, po pravilu ne diskutuju, ali kada odu u svoj zavičaj, u svoje rodno mesto, onda koriste svoj politički uticaj i na lokalnim televizijama iznose velike ekonomske misli o tačkama koje su na dnevnom redu. Sinoć je gospodin Boško Ristić, koga već danima niko ne vidi ovde, našao za shodno da tumači neke stvari, i da može i ne može, ali nikako da nam odgovori kako je mogao da bude sponzor svoje stranke sa 80.000 dinara u toku izborne kampanje.
Da napravimo test i da javnost Srbije vidi šta je Demokratska stranka. Gospodine Mrkonjiću, koristim pravo iz člana 226. da dobijem obaveštenje i objašnjenje povodom toga koliko je ljudi iz Demokratske stranke dobrovoljnim prilozima, a radi se o parama iz inostranstva, oni su dali samo svoje ime i prezime, učestvovalo u finansiranju izborne kampanje januara 2007. godine.
Samo da vas podsetim da sam izuzetno dobro obavešten i da znam da su čak i članovi Republičke izborne komisije iz Demokratske stranke bili sponzori svoje stranke, pa su se zaprepastili kada su svoja imena videli na listi koju je njihova stranka podnela u okviru izveštaja o finansiranju izborne kampanje.
Neka mi neko objasni kako je Boško Ristić mogao da da 80.000 dinara i koje je poreklo tih para, odakle njemu te pare. Juče je organizovao anketu među građanima, i to izabrao one koji mesečno primaju po 350.000 dinara, da bi oni rekli kako se govor mržnje promoviše u Narodnoj skupštini. Tog Boška Ristića nema nigde, sada se priprema kako da raščisti stanje u sudstvu u Nišu i da vrati one svoje penzionere, da završi još neke stvari koje su ostale iz njegove prošlosti, poput one gde je pobegao i nije hteo da služi vojsku...
Molim vas, hajde da vidimo ko to kritikuje Narodnu skupštinu, kako to može poslanik da kritikuje Narodnu skupštinu i kako može da kritikuje pravo na mišljenje. Što ne izađe sa svojim mišljenjem ovde, nego tamo gde nema replike? Tamo su moćni, silni, jaki.
Ova vlada je podanička vlada i dobija naloge iz inostranstva; šta god da se napiše u tom nalogu iz inostranstva, oni pretaču u zakon. Kraj priče. Dobili su nalog da utiču na populacionu politiku i videli ste, kada je u pitanju bebi oprema; dobili su zadatak da srede sa tim auto-gasom, i tu ćute i ništa ne pričaju, ne iznose argumente. Gde su vaše stručne analize, gde su projekcije? Da li imate neku analitiku, neku procenu? Nema, ne iznosi se. Zašto?
Računa se, ćuti, dok ova grmljavina prođe, kada dođe dan za glasanje biće 126 ručica u vazduhu i završeno; to je sve demokratska procedura, obezbedili smo legitimitet, legalitet i možemo da radimo šta god hoćemo. Ko će da plati? Građani Srbije.
Ovo što ja pričam - socijalna demagogija; možda je socijalna demagogija, ali niko nije osporio. Niko nije našao za shodno da kaže - niste u pravu, radikali, kada to iznosite. Ne, nego da grmljavina prođe. Pa se javljaju ovi Drakulićevi - knjigovođe, računovođe, stručnjaci, kolumnisti, bože me sačuvaj šta se sve javlja. Povodom čega - cenovnika u kafani. Očekujem da će se u sledećoj kolumni dati retrospektiva svih cenovnika na Ibarskoj magistrali, pošto čovek ima maniju da vodi cenovnik. To je izgleda manija Demokratske stranke, jer su imali jednog Kovačevića ovde koji je skupljao za peticiju da se poboljša kvalitet kolača.

Hvala, gospodine Krasiću. Pošto je vreme radikalima isteklo, gospodin Veroljub neće. Hvala mu. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Marija Milišić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime SRS, podnela sam amandman na član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Amandman glasi: "Član 23. briše se". Taj član se odnosi na član 40a Zakona o akcizama.
Pošto je član predugačak, neću ga citirati, oni poslanici koji su čitali materijal znaće o čemu se radi. Zbog gledalaca ću reći da se radi o izjednačavanju plaćanja akciza na cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji. Cifre nisu bitne, bitno je da su one izjednačene u periodu od 2008. do 2012. godine. Smatram da je dosadašnje rešenje bilo primerenije, kako ekonomskoj situaciji, tako i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina.
Ono što je interesantno jeste da je Vlada takođe podnela amandman na isti član Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama svega jedan dan kasnije od dostavljenog predloga narodnim poslanicima, pa se postavlja pitanje da li i posle toliko vremena niste mogli da se usaglasite i podnesete predlog bez naknadnih izmena. Pitam vas šta je tu uticalo ili ko je tu uticao da promenite odluku, pa da dan kasnije podnesete amandman na svoj predlog.
U obrazloženju Predloga zakona, kao i u obrazloženju gde vi ne prihvatate moj amandman, vi se pozivate na CEFTA sporazum i Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, a usvojen je zaključkom Vlade kojim su predviđeni iznosi akciza na cigarete do 2012. godine.
Podsećam građane Srbije da je Jedinstveni sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, tzv. CEFTA sporazum, sklopljen pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Vlada, doduše ona bivša, parafirala je taj sporazum 9. novembra 2006. godine, a svečano potpisivanje bilo je 19. decembra 2006. godine. U međuvremenu je donet i Akcioni plan za implementaciju tog sporazuma, 23. marta 2007. godine.
Primena CEFTA sporazuma podrazumeva ravnopravnost uslova poslovanja za sve učesnike na domaćem i regionalnom tržištu. Tu se izjednačavaju prava i obaveze svih privrednih subjekata čiji su proizvodi zastupljeni na tržištu Republike Srbije. Podrazumeva takođe i izjednačavanje akciza na cigarete koje su proizvedene u zemlji i uvezene od proizvođača zemalja CEFTA, a te zemlje su sledeće: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija i Crna Gora.
U trenutku usvajanja postojećeg pravnog okvira kojim se uređuje oblast akciza i proizvodnje i prometa duvana, vi kažete da težite postizanju nekoliko ciljeva, a to su: 1. stvaranje pretpostavki za uspešnu privatizaciju domaće duvanske industrije (to ste već obavili); 2. stvaranje uslova da se pozitivni uticaj privatizacije proširi na sve učesnike u proizvodno-prometnom lancu duvanske industrije (ovaj cilj nisam sigurna da je postignut, niti da će biti); 3. uspostavljanje takvog sistema oporezivanja duvanskih proizvoda kojim se obezbeđuje stabilan poreski prihod, kao i postepeno usklađivanje sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i zakonodavstvom EU. Mislim da je vama upravo ovaj treći cilj najvažniji i da se trudite da ga sprovedete, ali vam ne polazi za rukom.
To je bilo, ukratko, podsećanje na sporazum o slobodnoj trgovini. Srpska radikalna stranka je bila protiv njegovog potpisivanja. Zato su naši poslanici podneli toliki broj amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, jer izmene predviđene u tom predlogu zakona predstavljaju usaglašavanje sa tim sporazumom, kao i sa propisima Svetske trgovinske organizacije i EU. Smatram da je dosadašnje rešenje primerenije i ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina i baš iz tog razloga SRS će glasati protiv Predloga ovog zakona.

Hvala gospođici Milišić. Gospodin Veroljub Arsić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje poslanicima koji podržavaju ovu vladu, poslanicima vladajuće većine – neću ministru, za njega sam ostavio neka druga pitanja za kasnije, a vas pitam, dame i gospodo, kolege – zašto dozvoljavate da Vlada Republike Srbije ponižava Narodnu skupštinu i vas kao narodne poslanike? Evo o čemu je reč.
Ovde pred nama imamo zakon o izmenama i dopunama koje se u jednom delu odnose na usaglašavanje važećih zakonskih propisa zato što je Vlada Republike Srbije potpisala sporazum CEFTA. Tu sada imamo jedno političko pitanje: ko je dozvolio Vojislavu Koštunici, kao predsedniku Vlade, da potpiše nekakav sporazum gde se Kosovo i Metohija nalazi kao posebna država i potpisnik je tog sporazuma? Da li se to Vojislav Koštunica konačno javno delom, a ne rečima, odrekao Kosova i Metohije ili je to možda uradio zarad koalicije sa Demokratskom strankom?
Postavljam vama pitanje, pošto već glasate za ovakve izmene i dopune zakona – je l' Skupština Srbije ikad verifikovala ili dala saglasnost na taj sporazum? Nije nikad. Vlada traži od nas da mi ispoštujemo ono što je Vlada potpisala, a Skupštinu Srbije i narodne poslanike niko nije pitao. To radite, dame i gospodo narodni poslanici, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, kada bez razmišljanja pritiskate dugmad. To radite, dame i gospodo poslanici koji podržavate ovu vladu, kada ovakve zakonske predloge usvajate u danu za glasanje. To radite, dame i gospodo narodni poslanici, kada glasate i protiv amandmana koji je podnela Srpska radikalna stranka. Ponižavate sami sebe i dozvoljavate da vas ponizi Vlada Republike Srbije. Doduše, to je vaš problem.
Koje su posledice? Imamo posledice koje su političke, a to su da je Kosovo i Metohija potpisala taj CEFTA sporazum kao zasebna država i da smo mi pristupajući sporazumu CEFTA verifikovali na određen način postojanje Kosova i Metohije kao posebne države.
Imamo i one druge posledice, koje su ekonomske prirode, i to se odnosi na domaće proizvođače i prerađivače duvana. Imali smo Zakon o preradi duvana koji je manje-više ista Vlada predložila, doduše u prošlom sazivu, pa je po tom zakonu predviđeno da ko hoće da se bavi preradom duvana i da učestvuje u prometu duvanskih prerađevina mora određenu količinu duvana da otkupi od domaćih proizvođača, naših poljoprivrednih proizvođača, naših seljaka. Znači, on je već stekao jednu obavezu, ko god hoće da se bavi preradom duvana, da podstiče domaću proizvodnju i da deo prihoda koji ostvari mora da ostavi ovde.
Sad imamo situaciju da sve one koje ste zvali prilikom privatizacije domaće duvanske industrije, a to se odnosi na Duvansku industriju Vranje, na Duvansku industriju Niš, gde su vam usta bila puna hvaljenja kako su te firme uspešno privatizovane, kako su prodate za dobar novac... Nije problem prodati za dobar novac fabriku cigareta. I to isti onaj eks-ministar iz pretprošle vlade, Božidar Đelić, Boža derikoža. Sada imamo situaciju da te iste koje ste doveli, kojima ste uzeli novac, stavljate u jedan izuzetno nepovoljan položaj.
Šta se u suštini menja? Menja se ovo da je starim članom 40a Zakona o akcizama napravljena razlika između domaćih prerađivača duvana, proizvođača cigareta, i stranih. I jedni i drugi su morali da donose novac u budžet Republike Srbije, s tim da domaći proizvođači manje po jedinici proizvoda, iz razloga da se štiti domaća prerađivačka industrija. Sada imamo situaciju da će do 1. januara 2008. postojati neka razlika, koja je bitno smanjena, a od 1. januara 2008. nikakva razlika između domaćih proizvođača cigareta i stranih.
Ako pogledamo kako je koncipiran ceo ovaj zakon, vidimo da jednostavno određeni finansijsko-industrijski lobi, da li je regionalnog tipa, da li evropskog, da li svetskog, utiče na politiku ove vlade. Kada su bili u pitanju proizvođači sokova, došli smo do zaključka da je taj lobi izuzetno jak, da čak prkosi na određeni način i UN i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i da je to ostavljeno da se vlade zemalja bave zaštitom i domaće proizvodnje, i domaćeg tržišta i građana, pogotovo što konzumiranje takvih napitaka nije dobro za zdravstveno stanje, iziskuje i određene troškove koje država mora da da za zdravstvenu zaštitu i za lečenje lica. Znači, to je sa jedne strane. Ko je pravio taj pritisak? Osim monopolista, pravili su pritisak i "Kolinska" i "Fruktal".
Onda smo došli u sledećem delu do kafe. Akciza je sa 40 dinara smanjena na 30. Tu je ministar bio malo bezobrazan prema građanima Srbije, lično ih je uvredio, zbog onog gasa koji se koristi za pogon motornih vozila.
Samo se vi smejte, ministre, javiću se ja po sledećem amandmanu. Raspravićemo i sve to što ste rekli juče, da vam dokažem danas da ste juče lagali građane Srbije.
Tu smo došli do toga da su se opet upleli "Kolinska", "Grand kafa", Narodna kancelarija, ministar u Vladi Dragan Đilas, njegov kum itd. Neko je rekao, mislim da je sadašnji poslanik Aleksandar Vlahović rekao jednom prilikom, kao ministar – dosta je sa tom burazerskom privatizacijom koja se radila po Srbiji, a onda je počela da se u Srbiji radi ne burazerska privatizacija, koja nikada nije ni bila, nego kumovska privatizacija.
Znači, sve što ste do sada radili, radili ste na štetu ili domaće privrede i industrije ili domaćih individualnih primarnih proizvođača, a sve u korist nekih drugih koji nemaju nikakve veze sa Srbijom ili im je eventualno veza srpsko podzemlje i oni snajperi o kojima je ovde bilo reči maločas.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela Vlada
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 24. Amandman glasi – briše se član 24. U obrazloženju amandmana koji sam podneo piše da je dosadašnje zakonsko rešenje bilo daleko primerenije ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvana, nego ovo što se sada predlaže.
Da bismo došli do čiste situacije i da bismo mogli da obrazložimo zbog čega se ovo sve radi, a prethodne kolege su govorile povodom drugih članova o CEFTA sporazumu; sada se u članu 24. tačno vidi da se ispunjava ona obaveza koja je primljena iz CEFTA ugovora i da su proizvođači i uvoznici cigareta iz inostranstva i domaći proizvođači sada sa akcizama poravnati i ne razlikuje se uopšte procenat plaćanja akcize domaćih i stranih proizvođača.
Samo bih se malo osvrnuo na praksu kako se distribuira i kako je centralizovan sistem od dozvole za trgovinu cigaretama i duvanskim prerađevinama do distribucije. Ministar bi morao znati koji je put za onog ko želi da se bavi trgovinom cigaretama i duvanskim prerađevinama. Prvo mora da plati dozvolu da bi dobio rešenje, da bi mogao da se bavi. Zatim mora da ide u Agenciju za duvan da plati svake godine taksu po istom osnovu koji je dobio i u dozvoli za obavljanje tim poslom. Zatim, kada krene distribucija cigareta... Samo da vas podsetim, 2000. godine ste rekli da ćete sve decentralizovati, da će se tržište otvoriti, da će biti slobodno tržište.
U praksi, kada dođu komercijalisti koji prodaju, objekat za duvanske prerađevine ponudi cigarete koje se na tržištu mnogo bolje prodaju, pod uslovom da onaj obveznik koji kupuje kod te kuće cigarete mora da uzme cigarete koje uopšte nisu u prometu i koje uopšte nisu poželjne i nisu tražene na tržištu.
Jednostavno, sa tim uslovljavate onoga koji prodaje da čak i onu maržu koju treba da zaradi i koja mu ostaje kao zarada, ostaje mu samo u tim cigaretama koje ste mu vi doneli ili ponudili, ili onaj komercijalista koji predstavlja direktnu trgovinu.
Apsolutno se slažem sa Krasićem, koji je rekao – monopol je mala reč za trgovinu duvanskim prerađevinama i duvanom. Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za moj amandman, jer ako se amandman ne prihvati, samo da vas podsetim, domaći proizvođači više neće postojati. Sa ovom akcizom koja je izjednačena ubija se domaća proizvodnja i već je na neki način licencama i svim ostalim ugovorima, kao što je CEFTA ugovor, uništena domaća proizvodnja duvana, a to biste vi, ministre, morali najbolje znati.

Gospodin Veroljub Arsić, pa gospodin Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da malo pogledamo šta se u suštini dešavalo u svim ovim raspravama sa ovim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Prvo, već smo imali to u raspravi u načelu, ministar je obećao građanima Srbije jeftinije stanove tako što će da se smanji porez na prenos apsolutnih prava. Tačno je, doduše, da će zahvatanja države u porezu na prenos apsolutnih prava da budu manja za ta 2,5%. Doduše, taj porez je poveren prihod lokalnih samouprava, tako da Vlada Republike Srbije tu poresku olakšicu neće da oseti, a neće ni građani Republike Srbije, jer se već u jednom od sledećih članova navodi da se akciza plaća, a do sada je to bilo oslobođeno, na gorivo za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta. Dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, nećete platiti 2,5% poreza na prenos apsolutnih prava, ali ćete prilikom kupovine stana platiti akcizu na gorivo koje koriste građevinske mašine.
Kada je bilo nekih rasprava o uvođenju akciza na tečni naftni gas, ministar izađe i kaže – znate šta, red bi bio da i oni plaćaju akcizu zato što i oni koriste puteve. Već vidimo da se uvodi akciza i za gorivo koje koriste brodovi za prevoz tereta. Koje to puteve koriste brodovi, gospodine ministre? Valjda vodene, ali tu nema Velje. Šta se tu investira? Kiša?
Dalje ministar kaže da će biti bolje jer će građani koji piju kafu plaćati 10 dinara manje akcizu. Samo još jednu stvar da vas pitam, gospodine ministre – osim o brodovima, bilo je reči i o građevinskim mašinama, da li se to odnosi na one građevinske mašine kojima se izgrađuju putevi i mostovi? Oni ne troše puteve i mostove, valjda ih prave. Znači, na sve se odnosi.
Znači, gospodine ministre, izgleda da politika ove vlade nije da radi u interesu građana Srbije, jer svi poreski prihodi koje ste uvećali, da li se zovu akciza ili porez, fiskalno davanje jeste, uglavnom jesu na štetu građana. Koga ste oslobodili, gospodine ministre? Evo, ja ću da kažem koga ste oslobodili. Oslobodili ste Stanka Subotića - Caneta Žapca. Koristili su njegov avion, leteli po belom svetu. Ne znam da li kum ima, "Krmivo produkt" ima i svoj avion. Znači, oslobodili ste akcize luksuz. Željko Mitrović, to je ona televizija koja vam sve one mitinge prenosi, "Pink".
Znači, oslobodili ste luksuz akciza, a opteretili ste akcizama ono malo proizvoda koje su građani koristili da bi koliko-toliko bili nezavisni i da bi koliko-toliko uradili nešto za svoje porodice ili omogućili sebi makar trenutak boljeg života. Za koga? Oduzeli ste njima da bi neko zarađivao više na kafi, oduzeli ste njima da bi neko više zarađivao na sokovima, oduzeli ste njima da bi neko više zarađivao leteći avionom, odnosno smanjujući troškove itd.
I onda kažete da je ovo razvojni budžet, da ćete sa ovim da privučete strane investicije. Ne vidim kako, jer ono malo carine što imate i što funkcioniše ne štiti dovoljno domaću privredu i industriju. Kako ćete da privučete strane investitore da ovde naprave fabrike kada vam je svejedno da li će to da proizvede u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, bilo kojoj drugoj zemlji, da doveze ovde, čak će možda da mu bude jeftinije, umesto da ulaže ovde i da stvorite takav ambijent da se oseća sigurno i zaštićeno kao proizvođač i da potpuno ravnopravno može da se nosi sa svim drugim učesnicima u trci za profitom. U tome jeste problem ove vlade.