Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da je ovo poslednji amandman koji je podnet na ovaj predlog zakona i da su poslanici Srpske radikalne stranke celo pre podne veoma konstruktivno diskutovali o amandmanima, za razliku od poslanika vladajuće većine kojih obično nema mnogo u sali i uopšte ne učestvuju u raspravi, pokušaću da budem što kraća.
Ovim amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, traži se brisanje člana 31. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u kome se predviđa izjednačavanje akcize na domaće i uvozne cigarete, čime bi se, navodno, obezbedilo poštovanje principa nediskriminacije i jednakosti na tržištu.
Srpska radikalna stranka smatra da član 31. treba brisati, jer je dosadašnje rešenje bilo primerenije ekonomskoj situaciji i zaštiti domaćih proizvođača duvanskih prerađevina. Kao kratak komentar uz ovaj amandman, pitam kome je u ovoj državi u interesu da domaći proizvođači cigareta budu u istom položaju kao i inostrani?
Znam samo da je još Đinđićeva vlada učinila sve da u Novom Sadu, pa u Kragujevcu itd. bude izgrađena fabrika cigareta nekog svetskog proizvođača koja bi uništila i DIN i DIV.
Ne znam kome je u interesu da domaće fabrike ne rade, a i ako rade da su gazde neki stranci ili domaći bosovi, njima veoma bliski, a da su naši ljudi samo obični radnici sa minimalnim platama. Svaka normalna vlada zaštitiće proizvođače iz svoje države koliko god bude mogla, samo vlade ove države, od 2000. naovamo, favorizuju uvoz na sve moguće načine, ne bi li se dodvorili onima koji su im pomogli da se domognu vlasti.
Za Srpsku radikalnu stranku glasali su i ljudi koji na poljima Bele Palanke, Pirota, celog Ponišavlja i drugih delova Srbije još uvek ručno sade na hiljade strukova, beru i nižu duvan da bi prehranili porodicu i školovali decu, jer skoro nijedna fabrika ne radi. Zbog svih tih ljudi, a i zbog ostalih građana, mi ovde imamo obavezu da zastupamo interese domaćih proizvođača.
U obrazloženju Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman kaže se da je zaključkom Vlade usvojen Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma, kojim je predviđeno izjednačavanje akcize na domaće cigarete i cigarete iz uvoza, a koji treba da se primenjuje od 1. januara naredne godine.
S obzirom na to da vas je, dame i gospodo iz skupštinske većine, jedva nešto više od 126, znam da će i ovaj amandman proći onako kako vi želite. Samo bih da pitam da li je sporazum CEFTA onaj koji su u istom rangu potpisali predstavnik Vlade Republike Srbije i neko u ime posebne države Kosovo? Gospodo, to je ono što treba da nas zabrine i o čemu bi ova skupština trebalo da raspravlja, što ta ista Evropa, sa kojom se vi ovde godinama unapred usklađujete, čak i ako, eventualno, 2020. i neke godine planira da nas primi u EU, planira da to bude bez 15 posto naše teritorije, tj. bez Kosova i Metohije.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Izvolite, kolega Arsić.       

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo ovim izmenama i dopunama koje je predložila Vlada prilično upropastili ionako loš Zakon o akcizama, vidim da nije bilo nimalo dobre volje od strane Vlade Republike Srbije da bar u nekom delu popravi zakon; ako već ovaj deo koji je Vojislav Koštunica potpisao, odnosno odobrio za sporazum CEFTA, na posredan način priznao Kosovo i Metohiju kao posebnu državu, i ako ste to programski hteli da progurate kroz ovaj zakon, kažem, razumem vaše istrajavanje u odbijanju amandmana, ali ne razumem zašto ne biste pokušali da popravite ovaj zakon.
Već u članovima 41. i 43. osnovnog zakona ima jedan deo koji se nikako ne prihvata kao realnost u privredi, a to je razdvajanje u kaznenoj politici između pravnih lica i preduzetnika. Voleo bih da izađe neko za ovu govornicu i da mi objasni koja je to prava, suštinska razlika između preduzetnika i pravnog lica, kada je u pitanju njihova delatnost i finansijska moć kojom raspolažu i jedan i drugi? Nema je. Preduzetnik može da se registruje i da obavlja bilo koju delatnost koju može i pravno lice. Finansijska moć? Takođe je nema. Znači, svaki preduzetnik može da bude slabiji, isti ili finansijski jači od bilo kog drugog pravnog lica. Čemu onda Vlada Republike Srbije istrajava na tome da se posebno kažnjavaju i sa posebnim iznosima preduzetnici u odnosu na pravna lica?
Kada je u pitanju ta kaznena politika koju sprovodi ova vlada, osim što pravna lica plaćaju i veće kazne, odgovorno lice u pravnom licu plaća još jednu kaznu. Kod preduzetnika toga nema i ne može da bude. Ako već mora da plati kaznu i pravno lice i odgovorno lice iz pravnog lica, onda bar izjednačite kaznu za pravna lica i za preduzetnike, ali ne tako što ćete za preduzetnike da podignete kazne u odnosu na pravna lica, nego da smanjite kaznene mere zakonom.
Više puta sam rekao za ovom govornicom da ne vodite računa o onima koji bi da plate porez, i plate ga sa zakašnjenjem; ne pravite razliku u odnosu na one koji utaje porez, ne plate ga, pa nekom kontrolom, da li radnika Poreske uprave, da li poreske policije, da li pripadnika MUP-a, otkrijete da je on takvo neko delo uradio.
U ovom članu koji se odnosi na usklađivanje i indeksaciju akciza takođe se nalazi jedna suvišna odredba. U tom članu 30, koji je sporan, kaže se: "Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u januaru 2008. godine...".
Da pogledamo član 23. Predloga zakona i da vidimo na šta se taj član odnosi. U članu 23. stav 2. se kaže: "Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to: 1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 8,70 dinara po pakli cigareta". To piše u ovom zakonu.
Niste dozvolili da zakon zaživi i počne da se primenjuje, a već će 1. januara da bude promenjen iznos akcize koja se plaća na cigarete. Vi tvrdite da imate stabilnu privredu od kada ste na vlasti, da je dinar stabilan. Doduše, kada odgovara finansijskim moćnicima on skoči, kada im odgovara on pada, sve na štetu građana, uvoznika i uglavnom izvoznika robe. Ne možete da predvidite kolika će biti akciza za cigarete 1. januara 2008. godine. Gospodine ministre, šesti mesec 2007. godine polako ističe, već smo na pola godine. Ta indeksacija po pitanju rasta cena na malo je već obračunata u ovom zakonu.
Vi samo želite još više 1. januara 2008. godine da opteretite proizvođače, mislim na one domaće, a strane ne, u svakom slučaju.
Mnogo toga je iza ovog Zakona o akcizama ostalo nedorečeno. Zakon, koji je ionako loš, postao je još gori sa ovim izmenama. Ova vlada nikako ne radi, gospodine ministre, u interesu građana Srbije, već u interesu određenih finansijskih lobija, institucija, tajkuna od 5. oktobra naovamo i svakako da time ne možete da se ponosite. Hvala.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Mirko Cvetković, ministar finansija, želi da da završnu reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon što je završena rasprava želeo bih da se zahvalim svima koji su učestvovali i da kažem nešto povodom kritika koje su bile upućene, vezano za stavove Ministarstva, odnosno Vlade.
Iako ovde ima puno amandmana, dvadesetak i nešto, ipak se u osnovi oni svode na nekih pet ili šest ključnih pitanja. To su: tečni naftni gas, sokovi, cigarete, kafa, kerozin i godišnje usklađivanje; maltene, sa ovih pet sam nabrojao sve o čemu je ovde bilo reči.
Slušajući raspravu razmišljao sam u čemu je problem i zašto se ne slažem što se tiče pojedinih tačaka i na neki način sam uspeo da sistematizujem naše razlike u tri osnovne stavke. Od te tri dve se odnose na neke fundamentalne ekonomske stavove, pa bih krenuo upravo od toga.
Fundamentalni ekonomski stav jeste da je bolje veće tržište nego manje tržište. Dakle, bolje je da imate tržište od 100 miliona stanovnika, nego od 50, a opet bolje od 50 nego od osam, bolje od osam nego od dva. Dakle, CEFTA jeste sporazum o stvaranju jedinstvenog tržišta grupe zemalja iz okruženja kojim se ono višestruko povećava u odnosu na tržište koje mi imamo. Naravno da stvaranje jedinstvenog tržišta ima povratni uticaj, sa jedne strane proizvođačima daje mnogo veće mogućnosti plasmana, a sa druge strane izlaže ih konkurenciji proizvođača sa tih drugih tržišta koja su se priključila.
Fundamentalni ekonomski stav jeste da ove okolnosti utiču na poboljšanje efikasnosti proizvodnje i, u krajnjoj liniji, da imaju izrazit razvojni podsticaj. U tom kontekstu, pitanje sporazuma CEFTA za mene nije političko, već ekonomsko pitanje, a u svim onim amandmanima koji su dati, uz navođenje problema zašto CEFTA nije dobra, u osnovi, ekonomski posmatrano, zapravo se radi o tome da se napada ovaj fundamentalni stav da je bolje veće tržište nego manje.
Naravno, to se može pretvoriti u politički stav na način da kažemo – jeste, tačno je to da je bolje veće tržište, nego manje, ali mi nećemo da ga delimo sa tim i tim. Ako je to u pitanju, ja lično nemam kapaciteta da dajem odgovore na takva pitanja.
Drugi fundamentalni ekonomski stav odnosi se na problem zaštite domaćih proizvođača od inostrane konkurencije. Ovde je ispoljena ideja da ta zaštita treba da daleko prevaziđe carinsku zaštitu i da pored carine, koja ovde još nije došla na dnevni red, niz proizvoda treba da bude dodatno penalizovan akcizom, za razliku od domaćeg proizvoda koji tu akcizu nema.
Taj stav u ekonomskom smislu Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije ne prihvataju i u tom kontekstu pričamo vezano za problematiku sokova, odnosno akcize na strane sokove, pri čemu je ovde u izlaganjima to shvaćeno veoma široko, pa se pričalo o raznim vodama, iako one uopšte nisu predmet ove priče.
Na kraju, treća stvar gde se nalazi razlika, vezano za drugu grupu amandmana, zapravo se odnosi na pravo Vlade da ima svoju tekuću ekonomsku i fiskalnu politiku i da se u tom kontekstu može razlikovati od nekoga ko stoji sa strane i to predlaže.
U vezi sa tim spomenuo bih problematiku tečnog naftnog gasa. Vrlo pažljivo sam slušao probleme sa kojima će se, kako je rečeno, najsiromašniji slojevi stanovništva sukobiti nakon uvođenja ove akcize. Međutim, nisam čuo nijedan argument zašto neko ko se vozi putevima mora da participira u njihovoj izgradnji, odnosno održavanju, a neko drugi, ko to isto radi, ne mora. Zbog toga Vlada ostaje pri ovom svom stavu i smatra da to ima puno ekonomsko opravdanje da postane deo ekonomske i fiskalne politike Vlade.
Pitanje kerozina, briga za avio-prevoznike, tajkune itd, ja moram da vam kažem da, za razliku od drugih vrsta prevoza, kod aviona su vam aerodromi istovremeno i neka vrsta benzinskih stanica i avioni imaju mnogo veću mogućnost da ne zavise od politike pojedinačnih zemalja, vezano za uvođenje akciza. Čak i ako zanemarimo domaćeg avio-prevoznika, a drugi aerodromi nemaju akcize, budite ubeđeni da niko kod nas neće sipati tu vrstu goriva.
Što se tiče godišnjeg usklađivanja i ovoga što smo maločas čuli, radi se zapravo o tome (upravo obrnuto od zaključka koji je izvučen) da mi imamo puno poverenja u aktuelnu ekonomsku politiku i zato jeste predlog, koji je ovde dat, da se usklađivanje akciza ne vrši šestomesečno, nego godišnje. Jasno je, ako vi imate poverenja u stabilnost, da vam je onda dovoljan i daleko duži rok za usklađivanje, nego ako biste se plašili inflacije.
Na kraju želim da komentarišem jedno pitanje koje je pokrenuto, vezano za stopu rasta društvenog bruto proizvoda koja je komentarisana, 5,9% na osnovu naših procena, dok je u prvom kvartalu bila znatno veća. Tačno je da je stopa rasta koja je ukalkulisana manja od ove koju mi imamo, ali to je stvar konzervativnog pristupa, a ne neuspeha, kao što je to pokušano da se protumači.
Da li će biti uspeh ili neuspeh, o tome možemo govoriti tek na kraju godine. Mi smatramo da ovde imamo još jednu rezervu, kroz konzervativni pristup, koja će nam omogućiti da uspešno održimo makroekonomsku stabilnost.
Zahvaljujem se puno i nadam se isto ovako lepoj kooperaciji kod ovih zakona koji sada slede.

Zahvaljujem ministru Cvetkoviću.
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milena Stanković, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Jadranko Vuković, Slavko Jerković, Vesna Nikolić-Vukajlović, Božidar Koprivica i Petar Jojić.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ima poslanika koji su otišli u Strazbur, pa ću ja u ime Vjerice Radete pokušati da objasnim ovaj amandman na član 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na početku bih samo da kažem, mnogo je lepo kada imate tržište od 100 miliona, ali kada imate pristup tom tržištu, ali je sa gledišta Ustava Republike Srbije i naših interesa još bolje ukoliko se taj sporazum potvrdi u Narodnoj skupštini.
Ukoliko takav sporazum nije potvrđen u Narodnoj skupštini, onda on ne postoji u pravnom prometu Republike Srbije. To je taj veliki nedostatak koji ste vi, ministre, preskočili da saopštite. Ne znam šta je problem da se taj sporazum ovde usvoji, s obzirom na to da imate stabilnu većinu. Kada se potpiše taj sporazum, znate i sami, on stupa na snagu tek potvrđivanjem, u skladu sa članom 16. Ustava Republike Srbije. Taj čin nije urađen i ovo sve ima neki karakter nelegitimnosti.
O čemu se radi u ovom članu 6? Vlada traži da se promeni član 26. stav 1. ovog zakona. Na koji način – tako što bi se uvela još jedna obaveza za preduzetnike i pravna lica, a tiče se otvaranja i početka obavljanja privredne delatnosti. Evo o čemu se radi. Kaže se ovako, to je onaj uvodni stav gde Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i ostalim poslovnim jedinicama PIB, i sada ne može da se dodeli PIB, i navedeni su neki slučajevi.
Moram da skrenem pažnju da je taj PIB postao uslov za bitisanje, opstanak, postojanje nečega što se zove, nečega što dobija pravni subjektivitet da bi učestvovalo u prometu. Ukoliko se PIB uslovljava na ovakav način kako je to navela Vlada, onda se dovodi u pitanje status privrednog subjekta. Posebnim propisom je uređeno pitanje i uređena su sva statusna pitanja subjekata koji učestvuju u prometu.
Mislim da ste vi ovom intervencijom... Ja ne sporim opravdanost, odmah da se razumemo, da onaj koji pokušava da izbegne obaveze koje ima po osnovu poreza prema državi, Poreska uprava je ovlašćena, u skladu sa ovim zakonom, da preduzme odgovarajuće mere, između ostalog i vođenje odgovarajućih kaznenih postupaka itd. To se uopšte ne dovodi u pitanje. Ali, mislim da ste prekoračili ovlašćenja koja imate, jer ste jednim poreskim propisom, koji je javnopravnog karaktera, zašli u materiju koja je statusno pitanje privrednih subjekata.
Nešto slično ovome što ste napisali u ovom članu 6. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku bi eventualno, pod nekim uslovima, moglo da bude u zakonu koji reguliše privredne subjekte. Tamo ne postoji ovakva odredba, moram da vam skrenem pažnju, i taj zakon koji reguliše status privrednih subjekata je jedini propis koji definiše da li nešto postoji i pod kojim uslovima može da postoji. Ako se nekim posebnim zakonom uvode neka dodatna ograničenja, a ona se tiču statusa nekog lica, onda je to potpuno neprimereno i ovde se izašlo izvan okvira koje dozvoljava materija poreski postupak i poreska administracija.
Samo da navedem o čemu se radi. Ne može da se dodeli PIB pravnom licu čiji je osnivač pravno lice koje ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Ako vi to pravno lice sputavate da bude osnivač nekog sledećeg pravnog lica zbog toga što nije izmirio poreske obaveze, vi ste onda ušli u pitanje statusa tog novog pravnog lica.
To ovim zakonom ne može da se reguliše. Vi ovim zakonom imate mehanizme da naplatite sve dospele obaveze po osnovu poreza koji duguje neko pravno lice; vi koristite taj mehanizam, to su ovi članovi od, ne znam ni ja, od 40. pa do kraja zakona. Ali, ne možete u regulisanju tehničkog pitanja izdavanja i određivanja PIB broja da uđete u nešto što je status pravnog lica.
Ili, sledeće, kaže: "Preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica čiji su osnivači istovremeno osnivači pravnih lica i stalnih poslovnih jedinica nerezidentnog pravnog lica koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Izuzetno od stava 2. ovog člana, Poreska uprava dodeliće PIB ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke."
Ne znam zašto uvodite ovaj drugi uslov. Zašto sada pravite razgraničenje između nekih koji su dužni 100.000 i nekih koji su dužni 102.000 dinara? Zašto pravite tu razliku? Vidite iz same formulacije da se ovom intervencijom u okviru ovog člana ne reguliše postupak izdavanja PIB, nego se ulazi u statusno pitanje jednog pravnog lica, koje je verovatno i poreski obveznik, jer su sva pravna lica poreski obveznici.
Smatram da ste izašli izvan okvira koji mogu da se regulišu ovim propisom i, verujte, kada bismo imali Ustavni sud, ovo bi verovatno na Ustavnom sudu bilo ocenjeno da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ali, vidite da mi danas ne možemo ni da izvršimo tu elementarnu kontrolu kako se usaglašavaju naši propisi, između ostalog i sa Ustavom Republike Srbije. Zašli ste u jednu materiju koja ne sme da se reguliše Zakonom o poreskom sistemu, poreskoj administraciji i poreskom postupku.

Zahvaljujem. Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Članom 19. Predloga zakona se praktično menja član 59. osnovnog teksta Zakona. Sada ću da napravim neku malu vezu, da vidite o čemu se radi. Radi se o odredbama koje se odnose na procenu poreske osnovice.
Menja se metodologija. Kaže: "Metoda unakrsne procene poreske osnovice koristi se za utvrđivanje osnovice poreza na dohodak građana." Sada se daje metodologija kako je to na početku godine, kako je na kraju godine i šta se računa kao imovina, pa se kaže: nepokretnosti, akcije i udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, štedni ulozi, druga imovinska prava. Druga imovinska prava je definisano, ali to niste imali potrebe da definišete. Na kraju se utvrđuje ta razlika na koju se plaća porez.
Ne zna se kako bi se uzeo u obzir, recimo, tržišni kriterijum kod ovog člana, jer znate i sami da su moguće promene između 1. januara i 31. decembra. To je jedan od nedostataka, tako da vam je opet potrebno neko tumačenje. Inače, taj tržišni kriterijum čak niste ni predvideli u ovom članu kao nešto o čemu treba da se vodi računa.
Svrha ovog člana bi morala da bude da se putem upoređivanja osnovica, uz uvažavanje svih prihoda, poreske obaveze, dođe do eventualno neprijavljenog prihoda. Iz ove formulacije ovog člana ne vidim kako vi dolazite do nečega što se naziva - neprijavljeni prihod. Jedino u tom smislu ovaj član ima neku svoju svrhu.
Znači, bez obzira na, ako mogu tako da kažem, poresko ponašanje poreskog obveznika u toku godine, na kraju godine, putem ovog upoređivanja, vi dolazite do nekih podataka da postoji jedan deo prihoda koji nije oporezovan zato što poreski obveznik nije to prijavio ili je jednostavno poreska administracija pokazala neku neaktivnost. Pa kada se utvrdi ta razlika, to je nešto što nije prijavljeno, na šta nije plaćan porez, i onda ima mesta za primenu nekog principa pravičnosti, da shodno materijalnim mogućnostima i ekonomskom stanju onaj ko ima više, ko je ostvario više, i onaj ko je pokušao, ili je jednostavno tržište tako reagovalo, da na kraju godine ima više prihode, treba na taj deo da plati određeni porez. Vi ste opet to neprecizno uradili.
Samo da vas upozorim na situaciju kada je 2004. godine menjan zakon, tada je Mlađan Dinkić takođe pravio neku metodologiju. Posle godinu dana je promenio metodologiju, promenio osnovice, sve je promenio. Na koji način? Na taj način što ni oni ljudi koji rade u računovodstvima nisu znale da izvrše obračun, pa je onda "Savremena administracija", ili ne znam kako beše, ovaj vaš "Privredni pregled" je pravio posebne obrasce, pa im Dinkić donosio posebna uputstva, posebne pravilnike, pa je na bazi toga vršen neki obračun. Na kraju, posle pola godine, kada su obveznici dobili rešenja koliko treba da se plati, ispostavilo se da je 10% bila poreska obaveza od onoga što su knjigovođe procenile i utvrdile prema tim obrascima i prema toj metodologiji koja je urađena.
Da vas podsetim da je 2005. godine, čini mi se u decembru mesecu, takođe Dinkić menjao te osnovice i povećavao, odnosno smanjivao osnovice računajući da će što veći broj ljudi da se obuhvati ovim porezom.
Sad imamo treću varijantu, treću promenu, gde se daje nova metodologija, neka nedorečena, jer ovaj član stvarno nema smisla ukoliko se kao krajnji rezultat ne pojavi neoporezovani prihod. Zato sam na početku rekao, ne uzimate tržišne kriterijume kada vršite upoređivanje vrednosti imovine, odnosno utvrđivanje osnovice prvog januara jedne godine i 31. decembra te iste godine. Opet će kod vas da se javi potreba za nekim dodatnim tumačenjima i opet ćete ono što mora da bude u zakonu da definišete pravilnikom, uputstvom ili nekim raspisom koji dajete poreskim upravama, i opet će da se pojavi nešto što možemo reći da nije jasno.
Nisam hteo da idem u detalje, ali pogledajte formulaciju stavova 3, 4. i 5. i videćete da u pojedinim delovima postoji čak i kontradiktornost između stavova. Definicije koje ste primenili loše su definicije, nejasne, ali mene ne čudi; kada su u pitanju poreski propisi, tu maksimalno dolazi do izražaja voluntarizam, jer, videćete kasnije, kod ovih odredaba o zastarelosti itd. ljudi zaboravljaju postupak pred poreskom administracijom. Poreski postupak je javnopravni odnos, nije privatnopravni odnos. Iz karaktera jednog javnopravnog odnosa proizilaze prava i obaveze, kako organa, tako i poreskih obveznika.
Imamo loš zakon o poreskoj administraciji i poreskom postupku, gde do kraja nije zastupljen princip javnopravnog odnosa i zato se stalno javljaju potrebe da se ovi propisi menjaju, ovaj zakon se svake godine menja. Kako se donosi budžet, tako se menja ovaj zakon.
Ovde se sada koristi kao izgovor činjenica da je u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave deo poreskih ovlašćenja prešao i na lokalne poreske organe. Slažem se u tom delu. Ne slažem se sa tim zakonom, ali zakon je usvojen, treba da ga poštujemo i verovatno su u tom delu i opravdane izmene ovog propisa. Ali, u mnogim drugim delovima ovaj propis je nedorečen.

Zahvaljujem, kolega Krasiću. Da li o amandmanu još neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, kolega Vukoviću.