Po članu 167.
Pre nego što počnem oko ovoga, da kažem samo da je zaista neverovatno da javni servis ove zemlje nema prostora da prati rad Narodne skupštine, a da se, s druge strane, Narodna skupština primerava rasporedu sportskih takmičenja. Ovo, možda, nekada liči na rvački meč, ali ipak to nije.
Sve u svemu, gospodine Vučiću, zapisao sam nekoliko vaših teza, pa ću biti slobodan da vas, po Poslovniku, upoznam s mojim istinitim namerama.
Nije, zaista, moje pitanje bilo za koga bi ljudi koji bi dobili državljanstvo na ovaj način glasali, nego je pitanje elementarnog prava da kada neko izdvaja u budžet neke zemlje on odlučuje o tome ko će upravljati tim budžetom, a to je osnova politike.
Znači, ko ne plaća porez i ko ne doprinosi u budžet, na ovaj ili onaj način, taj ne može da ima pravo da njime raspolaže. Ja sam govorio samo o tome i u tom smislu mislim da nisam pogrešio.
Što se tiče gospodina Vlahovića, a njemu sam govorio o tome da će vući bukagije na robiji zbog privatizacije Beočinske fabrike cementa, verovatno se ne završava spisak tog angažmana, ja to ne znam, ali znam za Beočinsku fabriku cementa, to nije gotovo.
Nemojte mi zameriti što se, ipak, trudim da otvorim pitanja koja su danas aktuelna i gde možda još nešto može da se spreči, kao što je pitanje ove koncesije za autoput Subotica-Beograd-Požega, da građani Srbije znaju o čemu se tu zaista radi i u kakve ih sve obaveze, finansijske i druge, uvaljuje aktuelna Vlada.
Upotrebili ste jednu sintagmu koju dosta često koristite - zabranili biste narod. Ne, niko ne može da zabrani narod, niti mi to pada na pamet, jer sam deo tog naroda. Ali, zabraniti stranku, čak i ako ima najveću podršku, to je drugo. Ja sam to par puta rekao, to je kao kada biste rekli - ne možete zabraniti rad ''Dafiment banci'' jer ona ima najviše štediša u Srbiji, pa, eto, ona je najpopularnija banka u Srbiji.
Ja ne govorim o štedišama, ne govorim o glasačima, govorim o nečemu drugom. Ali, ponavljam, ja sam te moje teze odavno definisao i ne bih da ih ponavljam. Ja sam ih upotrebio samo kao podsetnik da kada sam govorio o tome, nije bilo mesta tome, a sada, kada najedanput SRS hoće da preuzme određene funkcije u društvu, koje su iznad onoga što je neko procenio da je dobro za Srbiju, najedanput, eto, SRS je stranka drugog reda. Tako se prave ljudi drugog reda, tako se pravi ko može a ko ne može nešto da bude, a to je protivustavno. O tome sam govorio.
Ovo što ste spomenuli da li se daju ili ne daju vize običnim građanima koji stoje u redovima pred ambasadama, pa, sa iste ove govornice sam u više navrata rekao da je Srbija, nažalost, danas zemlja čiji je premijer Vojislav Koštunica, kome su zemlju napravili Milo Đukanović, osamostaljenjem Crne Gore, i Oli Ren, zato što neće da omekša vizni režim, pa mu neće stanovništvo pobeći. Nažalost, to je situacija u kojoj se nalazimo.
Moja je najdublja namera da dam što mogu veći doprinos da se ta situacija prevaziđe i da Srbija postane, koliko god je to moguće, normalna država, sa normalnim pravilima demokratskog, razvijenog društva. Samo sam o tome govorio.
Zahvaljujem.