Hvala, gospodine Krasiću.

Samo da vas podsetim, gospodine Mrkonjiću, 2003. godine, velika grupacija je bila toliko silna da je negirala sve postulate demokratije u ovoj zgradi.
Kada se demokratija uništi u Narodnoj skupštini, onda ne postoji ni zakon, ni pravda u celoj državi. Pučisti su duboko u suprotnosti sa zakonom, Ustavom i demokratijom i zato mi šepamo i ovih sedam godina imamo problema, jer nas vode pučisti, a ne ljudi spremni da vrše vlast.

Hvala.
Po Poslovniku, Jovan Damjanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganja mnogih kolega ovde, hteo sam samo da kažem nešto povodom Filareta mileševskog. Toliko smo neprimerenog ovde slušali i čuli.
Smatram da je crkveni velikodostojnik, kao što je Filaret, zadužen, upravo, da obilazi svoj srpski narod, da obilazi svoje srpske pravoslavne crkve, da okuplja svoj narod, da propagira, upravo, pravoslavlje. Zameramo Filaretu iz ranijih godina, vremena, šta je radio.
Ima dosta toga što je urađeno, kada pogledamo unazad, što su mnogi uradili protiv interesa ove države, i to ne pominjemo, a tiče se globalnih interesa naše države.
Filaret je išao tamo jer je njegova dužnost, svih velikih crkvenih dostojnika, da obilazi svoj narod, svoju crkvu i da propagira pravoslavlje. Ne vidim čemu sada buka oko jednog čoveka koji je položio svoj život da bi obišao pravoslavnu crkvu, svoje pravoslavlje i narod. Mislim da to gospodin Filaret ne zaslužuje. On je položio sopstveni život da bi obišao ono što sam rekao, a to je crkva i pravoslavni narod. Ukoliko takvim ljudima i dalje zameramo što pravoslavlje propagiraju tamo gde je srpski narod, to je strašno i za nas, i za Srbiju i srpski narod.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, a neka se pripremi narodni poslanik dr Đorđe Mamula.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba reći neku reč zbog čega smo se okupili, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, jer se sve ovo što smo do sada slušali mahom pretvorilo u ponovno dokazivanje stepena patriotizma i ko je veći Srbin i pravoslavac.
U zakonu o kojem sada pokušavam nešto da kažem, u članu 16. Predloga zakona, kaže se: ''Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije.''
Pismenom izjavom da se neko smatra državljaninom Republike Srbije, on će to, ovim putem, i postati. Ono što je u suprotnosti s elementarnom logikom, s elementarnim demokratskim načinom razmišljanja, jeste upravo to što se time otvara mogućnost da bez bilateralnih sporazuma sa Republikom Crnom Gorom, recimo, a ne samo sa Crnom Gorom, niz ljudi postanu državljani Srbije, dok sunarodnici, ljudi čija je ona matična država, ne mogu da postanu državljani te druge države.
Rečeno je ovde, na moje iznenađenje, da je državljanstvo papir kojim će ljudi koji se osećaju Srbima dokazivati svoje srpstvo i dobro će se osećati. Ne bih to tako nazvao, iz jednostavnog razloga što državljanstvo podrazumeva i set prava. U tom setu prava, sasvim sigurno, stoji i pravo glasa.
Da li je demokratski, dame i gospodo, da neko odlučuje o tuđoj sudbini na način na koji neće snositi posledice svoje odluke?
Dakle, to bi značilo da ljudi koji žive, da li u Crnoj Gori, da li na Novom Zelandu, imaju mogućnost da glasaju o tome kako će se živeti u Srbiji. To je apsolutno u suprotnosti sa zdravim razumom, jer je to pitanje ko će upravljati onim novcem koji se prikuplja od građana ove zemlje.
Znači, neko drugi, po svojoj etničkoj pripadnosti, treba da upravlja novcem građana i državljana, ljudi koji ovde žive i ovde plaćaju porez. Samim tim se, zbog nekakvog kvazipatriotizma, daje u ruke nekoga ko nije doprineo budžetu Republike Srbije da odlučuje ko će u njemu učestvovati. Zbog toga je to antidemokratski i zbog toga se takav zakon ne sme prihvatiti.
U više navrata, ovde je spomenuta Republika Crna Gora. Reći ću da mi je zaista čudnovato kada ljudi ovde govore o nekakvoj neprijateljskoj državi ili o nekom neprijateljstvu sa Crnom Gorom. Podsetiću vas, Crna Gora je jedina, valjda, međunarodno priznata država u koju možemo, kao građani ove i ovakve Srbije, da uđemo sa ličnom kartom.
Republika Srpska nije država, nego kvazidržavna tvorevina. Probajte da sletite avionom u Sarajevo, pa nećete moći da uđete na teritoriju Bosne i Hercegovine samo sa ličnom kartom.
Upravo zbog toga, morate voditi računa kada promišljate poziciju Crne Gore, jer u Crnu Goru, zahvaljujući upravo tom rukovodstvu Crne Gore o kome se iznose mnoge uvrede s ove govornice, mi smo u poziciji da možemo da uđemo samo sa ličnom kartom.
Tačno je ono što je govorio gospodin Vučić, žao mi je što nije ovde, da se iz Slovačke u Mađarsku, tj. iz Mađarske u Slovačku ulazi sa ličnom kartom. Da, ali ne zbog toga što su postignuti ne znam kakvi odnosi između Mađara u Slovačkoj i Mađara u Mađarskoj, nego zato što su Slovačka i Mađarska istovremeno ušle u Evropsku uniju i samim tim uzajamno ukinule vize i pasoše.
To je put za koji, ako hoćemo zaista njime da idemo, treba da se iskreno opredelimo, a ne da se, s jedne strane, priča o nekakvom pridruživanju Evropskoj uniji, a, s druge strane, nijedan korak u tom pravcu Vlada dr Vojislava Koštunice ne čini.
Moram samo da korigujem kolegu Dačića kada me je citirao. Ja sam doslovce rekao sledeće - mi smo u Miloševićevo vreme plakali od njegovog suzavca, a sada ćemo plakati od Koštuničinog tamjana. Zbog nekih ćemo, inače, i zapomagati na glas, ali ne bih sada o tome da pričam.
Znači, u pitanju su notorne stvari koje moramo imati u vidu. Primera radi, pitanje nastupa ljudi iz Kabineta dr Vojislava Koštunice. Imamo li nekog iz Kabineta? Neka se javi, nagradno pitanje. Nemamo, zahvaljujem.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Evo, stigao sam.)
Imamo? Vi ste iz kabineta prof. Vojislava Šešelja. Ajde bar iz nekog kabineta nekog da imamo.
Znači, u pitanju je sledeće, iz Kabineta dr Vojislava Koštunice se oglasio savetnik koji je rekao da je pravi problem, govoreći o nemogućnosti ulaska episkopa Filareta na teritoriju Crne Gore, samovolja jedne kvazidržave, stvorene u naletu separatizma na prostoru bivše SFRJ, koja misli da svoju kvazidržavnost može ispraviti time što će trenirati strogoću. To kaže taj Aleksandar Simić. ''Ta država ne želi samo da izmisli naciju i jezik, da promeni pismo ili da stvori novu crkvu, već želi da postojeće granice eparhija Srpske pravoslavne crkve budu u granicama te kvazidržave'', kazao je Simić za beogradske medije.
Moram da podsetim one koji se nisu setili toga da SPC ima eparhiju u Australiji i na Novom Zelandu, da se tamo i dalje ne ide bez pasoša i da se tamo i dalje ide kroz normalnu viznu proceduru. Zahvaljujući crnogorskom rukovodstvu, mi možemo i imamo pravo da idemo u Crnu Goru samo sa ličnim kartama, za razliku od svih ostalih zemalja u okruženju, zahvaljujući, ponavljam, štetočinskoj politici dr Vojislava Koštunice i njegovih saučesnika.
Dalje, podsetiću da još uvek nemamo ambasadora u Crnoj Gori, a to je oznaka, upravo, položaja Srbije, koja se prema svom okruženju ponaša na jedan arogantan i nedopustiv način. Kada kažem Srbije, tu mislim, pre svega, na rukovodstvo, i to na Vladu dr Vojislava Koštunice i njegovih saučesnika.
Mi nemamo ambasadora, podsetite se, na Cetinju, u ambasadi u kojoj je, podsetiću vas, rođen Aleksandar Prvi Karađorđević. To su vrlo važne stvari koje treba znati, da bismo znali do koje mere se, zbog dnevnog politikantstva, bacaju pod noge istorijske, više nego dobre, veze između Srbije i Crne Gore, da ne spominjem ostalo okruženje.
S druge strane, iz Kabineta dr Vojislava Koštunice, njegov savetnik kaže da je Crna Gora kvazidržava, jer se ona kao država nije kvalifikovala za civilizacijske nivoe. Država koja ne poštuje osnovna ljudska prava zapisana u međunarodnim dokumentima UN i Saveta Evrope, ne može da bude država koja ima civilizacijski kulturološki nivo kao i ostale države, rekao je taj Aleksandar Simić.
Postavljam jedno pitanje - ko ima pravo da Srbiju, koja je iovako već izolovana, zakucana u svoje više nego uzane okvire, koja se ne drži svog rođenog ustava, jer ću vas podsetiti da član 11. Ustava Srbije, za koji je najveći broj stranaka koje čine ogromnu većinu u ovoj skupštini glasao, glasi da je Srbija svetovna država, vodi u dalju izolaciju?
Ne mogu se zbog verskih problema prekidati bilateralni državni odnosi, kao što je to učinio ministar Ilić, otkazujući samovoljno posetu Vladi Crne Gore zbog onoga što se dogodilo sa vladikom Filaretom.
S druge strane, u poziciji smo da se ta i takva Crna Gora i to i takvo okruženje optužuju da su nedemokratski.
Pitam vas, dame i gospodo, da li stvarno mislite da ćemo, ako se nastavi ova politika izolacije koju Srbija vodi, ako se nastavi ovo momačko i junačko nadigravanje u patriotizmu po cenu tuđih sinova i tuđih kostiju, a to će se tako završiti, ovakvih smo se igara nagledali u prošlosti, zar stvarno neko misli da će moći da nastavi da živi u zemlji u kojoj više niko neće da živi? Otkuda toliko ljudi van Srbije, a srpskog porekla? Između ostalog, zato što su stotine hiljada pobegle iz iste ovakve Srbije i "blagodeti" koju joj je donelo to nacionalno osveštenje devedesetih i njegov nastavak u liku dr Vojislava Koštunice i njegovih saradnika.
Samo još jednu stvar bih rekao, koja mi je zapala, okupirala pažnju. Spominje se nekakva priča o zastavama, da li je razvijena albanska zastava na Kosovu ili nije.
Nije to pitanje albanskih zastava ili čega takvog, nego je to pitanje još jednog izgovora kako da se još malo više bude patriota u ovom trenutku kada je potpuno jasno da je aktuelni režim u Srbiji potpisao već nezavisnost Kosova, a od svih nas očekuje da to ne primetimo. Od onih koji to već sada primećuju očekuje se da kažu - a šta ćemo učiniti kada se to realizuje.
Šta ćemo da uradimo, dame i gospodo, osim da tvrdimo da je to međunarodna zavera. Hoćemo li da angažujemo vojsku, hoćemo li da podignemo srpske jedinice koje će poći na Kosovo da brane svetu srpsku zemlju?
Da li je neko meni mogao da odgovori kada sam postavljao pitanje, još ranije, kako to da prilikom donošenja Ustava Srbije, koji je donet svim glasovima poslanika tadašnje Skupštine Srbije, koji su bili prisutni na toj sednici, a bilo ih je 242, ako se dobro sećam, kako je moguće da u Zakonu o primeni Ustava ne piše kada će biti izbori na Kosovu? Nije čak ni ona ovlašna notica ubačena - kada se za to steknu okolnosti.
Niko nema program šta uraditi sa Kosovom, ako bi se Srbija vratila na Kosovo i preuzela vlast, što znači da su se svi pomirili sa tim, a ovo je još više praznoslovlja, koje služi isključivo tome da se građani Srbije, Srbi i svi ostali, dovedu u poziciju da ne razmišljaju o ključnim problemima.
Ključni problem, dame i gospodo, jeste tajnost rada Vlade. Mi imamo vladu koja nas, prvo, ne udostoji da bude u Narodnoj skupštini njenih predstavnika kada govorimo o predlozima zakona. Mi imamo vladu koja krije ugovore koje je potpisala u naše ime, u ime svih nas i sve naše dece, koje će oni plaćati, bez obzira na to jesu li to ligaška, radikalska, socijalistička, demokratska ili kakva druga deca.
To su sve deca koja će plaćati cenu onoga što danas radi Vlada Vojislava Koštunice sa svojim saučesnicima.
Mi smo došli u poziciju da ne možemo, kao narodni poslanici, da vidimo ugovor CEFTA pre ovog zasedanja. Da bismo videli, recimo, ko su potpisnici, treba da se informišemo iz nekakvih privatnih ili poluprivatnih kanala. To je odnos prema Narodnoj skupštini.
Odnos prema Narodnoj skupštini je odnos prema parlamentarizmu. Odnos prema parlamentarizmu je odnos prema dobroj nameri demokratizacije u jednoj zemlji.
Nemojte zaboraviti da mi drugi parlament, osim ovoga, nemamo. Šta od njega napravimo, on će takav biti. Kako ovaj parlament bude funkcionisao i koliko se bude zalagao za istinske demokratske vrednosti, pre svega, za javnost rada, odgovornost za kazanu reč, argumentaciju, a ne galamu, toliko ćemo imati onda i plodova koje ćemo sutra pobrati u demokratskom smislu te reči. Mi tih plodova nemamo, iz razloga što imamo duple standarde.
U istoj ovoj skupštini, dame i gospodo, imali smo prilike da gledamo kako je gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika Narodne skupštine. Najednom se podigla haranga protiv Tomislava Nikolića iz SRS, da je to propast za Srbiju. To je čista laž. Uvek sam se zalagao za to da se SRS zabrani, a njeno rukovodstvo lustrira. Tada su rekli - Nenade Čanku, Liga socijaldemokrata Vojvodine i ti ste jedna nedemokratska družina, zato što se zalažete za zabranu rada stranke.
Jesmo li nedemokrate? U redu. Jel' zabranjena SRS - nije. Kako onda može, ako nije zabranjena, da bude stranka drugog reda, pa da ne može da obnaša sve funkcije u društvu? Kako je onda to moguće? Ja sam izneo moje mišljenje. Moje mišljenje je bilo manjinsko. Najedanput ispade da se svi slažu da to treba uraditi, a niko ne sme to da kaže.
Upravo je tu problem Srbije sa ovim zakonom, zbog koga sve ovo i govorim, problem je u tome da ovaj zakon jasno pokazuje svoju zlu nameru još jedne manipulacije sa Srbima van Srbije, još jedne manipulacije koja će dovesti do toga da gde god su oni branjeni, na ovaj i ovakav način, kada se zemlja u kojoj su oni živeli nazivala ovakvim ili onakvim imenima, neprijateljskom i šta ja znam, na kraju njih više u toj zemlji nije bilo.
Osnovni način na koji se može brinuti o dobru Srba van Srbije je razvijanje dobrih odnosa sa državama u kojima oni žive i ubrzane evropske integracije na iskrenim osnovama. To je jedini put kojim će ti ljudi moći da dolaze u Srbiju i ljudi iz Srbije da idu u njihove zemlje, bez viznih procedura, bez pasoša i bez ikakvih ograničenja. To je jedini put koji ovaj istorijski trenutak vidi. Svaki drugi put vodi u nove konfrontacije.
Pogledajmo kome su te konfrontacije dobro donele. Građanima Srbije su donele samo tri puta niži bruto nacionalni dohodak nego što je bilo pre skoro 20 godina. Donele su im podele, smanjivanje životnog standarda, činjenicu da jedva 11 posto ljudi u ovoj zemlji ima pasoš, a od tih 11 ni polovina ne putuje nigde van ove zemlje.
Sada vas pitam - da li neko misli da u trenucima kada cela planeta ide ka rušenju barijera, rušenju granica, kako god to nazivao i šta god ko imao protiv toga, mi treba da idemo u suprotnom smeru, uz pitanje da li treba sačuvati svoj identitet ili ne; naravno da treba, to jeste cela priča, ali taj identitet treba da bude deo opšteg identiteta čovečanstva, a ne da bude okvir kojim ćemo se ponovo zatvarati u sve manje i manje okvire. Ostali smo "grupica pingvina na santi leda", koja se sve brže i brže topi pod globalnim zagrevanjem.
Razmislite o tome, dame i gospodo. Nadam se da ovaj zakon neće proći, da ćemo imati prilike da dobijemo jedan dobar, solidan i ozbiljan zakon, koji će voditi računa o istinskim državnim i nacionalnim interesima. Za kraj bih samo nešto spomenuo, pošto sam spomenuo zastave.
Mi nemamo Ustavni sud i nemamo način da neke stvari raspravimo, da li su ustavne ili nisu. Ja sam hteo da donesem zastavu Vojvodine i da tražim da se ovde stavi. Razlog je sledeći. Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, glasale su pre manje od godinu dana za novi ustav, ovaj ovde, koji u članu 183. kaže: ''Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja''.
Autonomna Pokrajina Vojvodina ima svoju zastavu i ta zastava je svugde gde god su na vlasti Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i ne znam za Srpsku radikalnu stranku, jer takvih podataka nema, ali znam da je, pošto je bilo uvođenja vanrednog stanja u Zrenjaninu, ako se dobro sećam, privremenih mera, kako već zovete vanredno stanje, prinudne uprave, stečajne postupke, i nešto ste već uradili, kako god da bilo, prva stvar koja je učinjena bila da se iznese zastava Vojvodine i da se skine grb Vojvodine sa zgrade zrenjaninskog Magistrata.
To je protiv Ustava i nemamo kome da se žalimo. Mi smo došli u poziciju da čak i ono što piše u ovom ustavu nikom ništa ne znači, pa čak i ministri iz Vlade kažu, da budem precizan, kaže ministar Ilić – za mene je ugovor o koncesiji iznad Ustava.
Razmislite o tome, jer ako je to tako, nemojte se čuditi kada sutra neka druga vlada, vođena nekim drugim ministrima toga kova, bude hvatala po ulici ljude i na slobodnom tržištu ljudskih organa prodavala naše bubrege.
Zahvaljujem.

 Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao gospodina Čanka gore, u kabinetu gde primamo stranke, građane, u trenucima kada napustimo ovu salu, i brže-bolje sam sišao dole da odgovorim na vaše primedbe.
Dakle, pokušaću nekoliko stavki gospodina Čanka da komentarišem na ozbiljan način, za koje mislim da su vrlo neodgovorni, iako ih on na prilično vickast, šaljiv i ubedljiv način saopštava.
Naime, šta je to što je zabolelo gospodina Čanka u pogledu mogućnosti da neko glasa za liste u Srbiji ili za kandidate u našoj zemlji?
Dakle, zašto neko ko je Srbin, a živi u Berlinu, živi u Čikagu, živi u Podgorici, Pljevljima ili u Bijeljini ili Banjaluci, ne bi mogao da glasa, zar se njega ne tiče to kakva će ta vlast u Srbiji da bude? Zar ne mislite da onoga u Bijeljini, ili Banjaluci, ili Trebinju i Pljevljima, jednako ne interesuje, kao i svakoga od nas, da mu na vlasti ne budu ni Čanak, ni Jovanović, pa ni Tadić, niti bilo ko njima sličan?
Interesuje ih, i te kako, zato što bi oni želeli da žive drugačije i želeli bi da žive neuporedivo bliže Srbiji u svakom smislu reči, da znaju da njihovu maticu vode odgovorni i ozbiljni ljudi. Njihov odnos prema našoj otadžbini je mnogo odgovorniji nego odnos mnogih od nas, što pokazuju svojom pomoći i podrškom koju su davali srpskom narodu i srpskoj državi, kroz različite fondove.
Vlada Srbije danas im ne vraća više od pet miliona evra, a njihovim novcem su obnovljeni mnogi mostovi na teritoriji Republike Srbije, i kod Jasike, i preko Morave, i delimično na teritoriji severne Srbije, ili Vojvodine, kako god hoćete, to je Varadinski most. Dakle, Vlada Srbije danas tim ljudima kaže – izvinite, to što ste davali novac i to što volite ovu zemlju, mi više nećemo da vam damo te pare.
Zato je potrebno da se oni pitaju i da odlučuju kakva će vlast da bude u Srbiji. Što se neko plaši kome će ti glasovi da odu, zašto neko brine za koga će ti građani da glasaju. Ja sam siguran da će ti ljudi uvek umeti da izaberu najbolje. Mislim da će oni glasati za Srpsku radikalnu stranku, ukoliko nas ne lustrirate, zabranite, pobijete, šta god hoćete, u međuvremenu. Vi - ovo lustriranje, zabranu, neki su drugi pominjali ono treće. Vi ste nekada bili za vešanje zaduženi, a sada je to prešlo na ove iz Demokratske stranke. Dobro, izvinjavam se.
Dakle, što se tiče lustriranja i zabrane, moram da vam kažem da razumem da to gospodin Čanak kaže onako, zabave radi, dobro mu dođe, ali to je neodgovorno, i to prema građanima Srbije. Prvo, za one koji ne znaju šta im znači to lustriranje - to znači kada ne mogu da pronađu da ste prekršili zakon, kada ne mogu da vam nađu u Krivičnom zakonu da ste krivi, da ste odgovorni za bilo šta, i ne mogu da vas oteraju u zatvor, sve preko nameštenih tužilaca i sudova.
Kada ništa od toga ne mogu da vam nađu, onda kažu - sada ćemo da formiramo CK komitet i neku CK komisiju od njih deset, a neke od njih deset, uzgred da znate, ni drug Tito, svojevremeno, ne bi stavljao, takve zlikovce, da odlučuju.

 Vreme, gospodine Vučiću.

Molim vas, pošto sam imao lično, molim vas da imate malo strpljenja, neću dugo.